build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Проекти > Културни
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Македонски народен театар (Стар театар)

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 89101112 62>
Author
Message Reverse Sort Order
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
zabegan View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Jul-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 7859
  Quote zabegan Quote  Post ReplyReply #181 Posted: 12-Oct-2013 at 00:30
Originally posted by gjoko

Хидраулика има и стариот Цитроен ДС,а хидраулика има и најновиот Ц5.

Не сум чул дека за ДС-от некој вика дека најнова технологија,ама за Ц5-ката и некои други Мерцедеси сум слушнал.

Можеби и овде има вградено таква најнова хидраулика,ама битно е да се исплука
многу е битно да се исплука, затоа што нешто што го има во најзабутаните маалски театри на западов, кај нас се продава како да е од рајот излезено
(и немој жити све со споредбиве, ај ако не со топ штоп да го споредиме маркетингот)
Architects create dreams...politicians create nightmares
Back to Top
maktens View Drop Down
Newbiе
Newbiе


Joined: 24-Aug-2012
Online Status: Offline
Posts: 14
  Quote maktens Quote  Post ReplyReply #182 Posted: 11-Oct-2013 at 22:49
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #183 Posted: 11-Oct-2013 at 21:07
Хидраулика има и стариот Цитроен ДС,а хидраулика има и најновиот Ц5.

Не сум чул дека за ДС-от некој вика дека најнова технологија,ама за Ц5-ката и некои други Мерцедеси сум слушнал.

Можеби и овде има вградено таква најнова хидраулика,ама битно е да се исплука
Back to Top
zabegan View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Jul-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 7859
  Quote zabegan Quote  Post ReplyReply #184 Posted: 11-Oct-2013 at 18:18
Previous
хидраулика и рефлекторска поддршка за нас се врвна технологија... по 1000 пат си ја докажуваме затупеноста, и поради некоја чудна логика, некој се гордее со тоа Suicide

а најбитната работа, озвучувањето, никој не ја спомнува
Architects create dreams...politicians create nightmares
Back to Top
Teglarot View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 15-Nov-2012
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 569
  Quote Teglarot Quote  Post ReplyReply #185 Posted: 11-Oct-2013 at 01:24
10 слика . . . " ГОРЊИ РАМ ПЛАТФОРМЕ " али наопачки
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #186 Posted: 10-Oct-2013 at 20:54
ЕКСКЛУЗИВНО: Совршена технологија во театарот
Телеграф.мк денеска имаше можност да присуствува на пробата за претставата „Вечна куќа“, со која наскоро и официјално ќе почне репертоарот на МНТ


(Фото: Телеграф.мк)(Фото: Телеграф.мк)
Површини што се креваат во височини, мали или големи коцки што одат надолу, брзо или бавно, лево или десно, актери што летаат во височина, се само мал дел од можностите што ги нуди сценската технологија која е имплементирана во новиот театар.


Телеграф.мк денеска имаше можност да присуствува на пробата за претставата „Вечна куќа“, која се работи по текст на Јордан Плевнеш, а е во режија на Дејан Пројковски. Оваа претстава наскоро ќе биде премиерно изведена и со неа ќе се означи и официјалниот почеток на работењето на новиот театар.

Совршената технологија нема никого да остави рамнодушен.


%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80-44.jpg">
















http://www.telegraf.mk/kultura/scena/47766-ekskluzivno-video-sovrsena-tehnologija-vo-noviot-teatar
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15368
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #187 Posted: 11-Aug-2013 at 20:58








фотографии на Бранислав Крстевски
За сè има вторпат
Back to Top
Gradinarot View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Aug-2010
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 369
  Quote Gradinarot Quote  Post ReplyReply #188 Posted: 09-Aug-2013 at 19:52
Originally posted by zabegan

дефинитивно најубаво и најприкладно осветлен објект е театаров, барем една од неговите добри страни Applause

Па би можело да се каже, а тоа е и поради полната фасада на објектот со жолтеникава боја и унифицирано бело светло, кое пристојно се лепи на таа основа, т.е. делува озбилно.
На пример, Археолошкиот во позадина нема опна за до израз да дојде осветлувањето. На тој објект, според мене, поинтересно би било да се примени инверзно осветлување т.е. стаклените ѕид завеси да бидат осветлениот медиум, додека столбовите во преден план треба да бидат крајно дискетно и унифицирано осветлени, но тоа е веќе друка нишка па....
.....   .......
Back to Top
zabegan View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Jul-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 7859
  Quote zabegan Quote  Post ReplyReply #189 Posted: 08-Aug-2013 at 23:03
дефинитивно најубаво и најприкладно осветлен објект е театаров, барем една од неговите добри страни Applause
Architects create dreams...politicians create nightmares
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15368
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #190 Posted: 08-Aug-2013 at 20:38


од Martini János
За сè има вторпат
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15368
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #191 Posted: 08-Aug-2013 at 20:38
За сè има вторпат
Back to Top
zabegan View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Jul-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 7859
  Quote zabegan Quote  Post ReplyReply #192 Posted: 08-Aug-2013 at 17:13
сеуште не ги разбирам тврдењата за тоа дека била предвидена реконструкција на театарот, па потоа едноставно се одлучиле да го срушат ради кеиф... скелињата може да биле поставени поради многу работи (привремено обезбедување), а рушењето може да било одлучено ради разни причини исто... а никаде нема потвредени факти, планови или наредби за некој да зема за право да тврди било што, реално гледано

упорно се форсира приказната дека во Скопје безмилосно и неосновано се рушело кога во многу случаи не било така... не ми се верува дека сеуште понекогаш и за Офицерски се збори како за театаров, кога на сите снимки од Офицерски, тој е половично срушен од самиот земјотрес..
Architects create dreams...politicians create nightmares
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #193 Posted: 08-Aug-2013 at 14:28
Видео: Историјата на стариот скопски театар
8.08.2013 - 14:25:00
    
uploadТеатарската зграда што на многумина скопјани ќе им остане во долго сеќавање и за која ќе ги врзуваат можеби најубавите спомени од младоста, познатиот Народен театар, започнал да се гради во 1921 година. Градењето се одвивало многу тешко. Плановите се менувале шест пати, а се менувале и разни архитекти. На почетокот театарот се градел во приватен аранжман, а од 1925 година градбата ја презела државата. Свеченото отворање на новата велелепна театарска зграда, на 26 октомври 1927 година, претставувало вистински културен настан за граѓаните на тогашно Скопје.
Во работата на Скопскиот театар пред Втората светска војна особено е значајно да се одбележи и премиерното изведување пиеси на дел од македонски писатели на македонски јазик, како и работата на нашите актери Тодор Николовски, Петре Прличко и многу други. Уште во првата театарска сезона 1927/28 година на сцената на овој театар е прикажана првата драма на македонски народен говор - "Ленче Кумановче" од Васил Иљоски.

Десетина години подоцна на местото управник на Театарот дошол Велимир Живоиновиќ-Масука, човек кој особено значајно место и отстапувал на домашната драматургија. Тој овозможил изведување дела на македонски јазик. Првин била обновена забранетата "Ленче Кумановче", а во текот на 1937 година своја праизведба доживеало и второто драмско дело на Васил Иљоски "Чорбаџи Теодос". Исто така одржани се премиерите и на "Печалбари" од Антон Панов, и "Антица", "Парите се отепувачка" и "Милион маченици" од Ристо Крле, како и "Заточеници" од Анѓелко Крстиќ и др.

По бомбардирањето на 6 април 1941 година и пропаѓањето на предвоена Југославија, заедно со бугарските војски, во Скопје дошле актери и персонал од Бугарија. Во бугарскиот Театар во Скопје, во текот на трите сезони биле ангажирани вкупно 70 артисти. Мнозинството од нив им припаѓале на одделни софиски театри, а имало и од другите градови.
По ослободувањето на Скопје, есента 1944 година, во театарската зграда покрај Вардар започнува нов живот. Таму почнува со работа новооснованиот Македонски народен театар, од чија сцена за првпат во слобода ќе се проговори на литературен јазик и ќе се чуе македонска реч.

Основањето на Македонскиот народен театар, всушност, е надоврзување не само на почетните традиции, чии темели ги постави луцидниот велешанец Јордан Хаџи Константинов-Џинот уште во средината на 19 век, не само на театарските дострели на Војдан Чернодрински и на неколкумина познати драмски автори, кои дејствуваа сў до почетокот на Втората светска војна, туку и на сејачите на никулците на националната театарска дејност во текот на антифашистичката војна, а посебно со дејноста на партизанската културно-уметничка група ?Кочо Рацин", што е основана во летото 1944 година.

Со премиерата на претставата "Платон Кречет" од Александар Корнејчук, изведена на 3 април 1945 година, започнува нов слободен развој на Македонскиот театар, кој во натамошниот период ќе доживее целосна уметничка и национална афирмација. Натамошниот развоен пат на Македонскиот народен театар бележи постојан уметнички растеж и афирмација со поставување на дела на македонската и светската драматургија.

Со изведувањето на Масканиевата опера ?Кавалерија Рустикана", всушност, беше најавено ставањето на темелите на Операта во рамките на Македонскиот народен театар. Меѓутоа, иако оваа опера беше прикажана на 9 мај 1947 година, Операта официјално започна да работи на 1 јануари 1949 година.

Во 1948 година се осамостои и Балетот. Драмските, оперските и балетските претстави, покрај пред скопската публика, во текот на редовните гостувања беа прикажувани како во Македонија и во поранешна Југославија, така и во странство. Македонскиот народен театар со сесрдна помош придонесе да се формира Горноџумајскиот, односно Благоевградскиот народен театар, каде што ќе се прикажуваат претстави на македонски јазик.

Во рамките на дејствувањето на Македонскиот народен театар основана е и куклена секција. Својата прва премиерна изведба, претставата "Силјан Штркот", Куклената секција ја одржа на 21 април 1946 година, а во текот на 1949 година Секцијата прерасна во самостоен Куклен театар на град Скопје. По повеќегодишно дејствување, Куклениот театар, на 4 март 1965 година прераснува во Драмски театар, ги проширува своите сценски простори, и со својот постојан истражувачки и творечки однос, како и со своите високи креативни дострели и многубројни награди, си го обезбедува своето место на најдобар театар во земјата.
Посебно место во театарскиот живот на Скопје зазема денешниот Театар на народностите. Тој е основан во втората половина на 1949 година. Во својот состав театарот има албанска и турска драма, а своите први претстави ги прикажува во летото на 1950 година, во салонот на Македонскиот народен театар.
Катастрофалниот земјотрес од 26 јули 1963 година, од темел ќе го измести театарскиот живот во градот. Природната стихија го оштети Талиниот храм до таа мера што во него да не можат да се прикажуваат претстави. Во доземјотресниот период Театарот постигна импресивни резултати. Беа прикажани 85 драмски, 51 оперски и 26 балетски премиери; беа одржани 2.522 драмски, 1.232 оперски и 436 балетски претстави, кои ги видоа и ги доживеаја 1.795.828 гледачи.

Објектот, кој беше еден од знаците за распознавање на Скопје и кон кој скопјани се однесуваа со особен сензибилитет, беше предвиден да се санира. Беа подигнати и скелиња околу неговите фасади за да можат мајсторите да му ги зацелат лузните и да го закрепнат за идните генерации. Но, во тоа време културната политика и урбаниот еснаф, опседнати со иднината, заборавија на минатото и се откажаа од таа благородна идеја за санација и ревитализирање на зградата на Театарот.

Македонската драмска литература и театарската уметност, воопшто, под водството на претприемливите дејци со креативен хабитус, постигнаа бележити резултати. Театарот се промовира во една од високите вертикали во нашата културна ситуација.

Меѓутоа, и покрај докажаните естетски вредности и меѓународната промоција на современата драмска уметност, сў уште живее носталгијата за стариот Скопски театар. Со својата дејност тој придоби бројна публика не само од Скопје туку и од целава земја кај која создаде нови навики и повисоки културни стандарди. Скопје тогаш беше единствен универзитетски и голем средношколски центар. Вредностите и остварувањата на тој театар се вградени во духовната биографија на сета интелигенција, а неговиот резонанс освен во Скопје допира и денес сў уште се чувствува во целата земја.
По обидот кој беше направен да се санира стариот театар - тој, наместо да се обнови, беше доурнат. Објектот физички го снема, но во свеста на творците и публиката цврсто стоеше духовната архитектура на стариот театар. Првин спонтано во приватни разговори, а потем и во јавни настапи почна да се пројавуваат иницијативи за обнова и реконструкција на храмот на Талија покрај Вардар. Тие освен носталгичните спомени кон минатото бараа и изнаоѓаа подлабока смисла на својот ангажман. Стариот театар е корен на македонската драма и стебло на македонската опера и балет. Од него израстувал и врз него се потпирал еден значаен сегмент на нашиот културен идентитет. Таа иницијатива со својата настојчивост почна да наликува на движење која постојано истапуваше во јавноста и се обидуваше да ги анимира културните власти да се обнови театарот. Меѓутоа, таа благородна намера со години беше одлагана со или без образложенија.

Со големите реформи кои се превземаат во културата се менува и односот кон културното наследство. Со тоа и кај нас се создава амбиент за цивилизиран однос и грижа за културното наследство, кои Министерството за култура во Националната програма ги става меѓу приоритетите на културната политика. Токму заради тоа сме уверени дека е дојдено времето за обнова на еден од храмовите во кој се втемелуваше и надоградуваше нашиот идентитет. Театарот со години животот го пресоздаваше во сон, а сега ние треба сонот да го пресоздадеме во живот.


http://www.skopjeinfo.mk/gradot/1980002862/bideo-istorijata-na-stariot-skopski-teatar
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #194 Posted: 19-Jun-2013 at 23:02
Датум: 18.06.2013, 16:22
Новиот театар отворен за посетители

Македонскиот народен театар од вчера ширум ги отвори вратите за граѓаните што сакаат да го посетат новиот објект на театарските уметници.

Во четири термини (11, 13, 15 и 18 часот) во летниот период љубопитните ќе може да се втурнат во приказната за македонскиот театар преку информациите што ќе им ги доловат неколкумина водичи. Првите посетители вчера вџашени ја разгледуваа новата зграда на МНТ.

Театарот го посети и претседателот Ѓорѓе Иванов. Театрологот Јелена Лужина и архитектот Јован Стефановски-Жан го водеа низ петте ката, кои се олицетворение на новото и старото.

#
http://dnevnik.mk/?ItemID=05FD240589FCD346A817DD112A99B409
Back to Top
zdravozivo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 04-May-2012
Location: Kavadarci
Online Status: Offline
Posts: 211
  Quote zdravozivo Quote  Post ReplyReply #195 Posted: 18-Jun-2013 at 23:02
Мора да е барем малку подолг, а пак стариот гледам има плус простории надвор од објектот веднаш позади него
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #196 Posted: 18-Jun-2013 at 22:08
споредувајќи ги овие две слики,негледам разлика во габаритот на оригиналниот и новата изведба на театарот.овој дел што е поблизок до мостот и на двете слики има по три реда прозори,и на секој ред по 8 плус врата


Back to Top
zabegan View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Jul-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 7859
  Quote zabegan Quote  Post ReplyReply #197 Posted: 17-Jun-2013 at 22:52
ако сеуште има луѓе што веруваат во „веродостојноста“ на ентериерот на театарот (поконкретно салата) имаат снимки на „документарецот“ за ск2014 на МТВ...
Architects create dreams...politicians create nightmares
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15368
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #198 Posted: 16-Jun-2013 at 13:41
Не знам дали досега се зборувало за озвучувањето во театарот, но од еден дечко кој работи во фирмата што беше задолжена за озвучувањето на овој театар дознав дека опремата која е вградена чинела вкупно 2,5 милиони евра. Истата фирма работи и на озвучувањето на велешкиот театар кој, мислам, уште е во фаза на изградба, ако не се лажам. Според дечкото, театарот има одлично озвучување, но беше скептик дека ќе се употреби некогаш во целата своја моќност, односно капацитет.
За сè има вторпат
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #199 Posted: 08-Jun-2013 at 20:31
можеби некои слики ќе се повторат,но сепак ќе ги ставам сите од блогот на фотографот









Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #200 Posted: 08-Jun-2013 at 13:29
Nemam fejsbuk za zal
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 89101112 62>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.258 seconds.

Copyright ©2007 - 2025  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.