build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Проекти > Културни
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Реставрациja / Реконструкциja

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 89101112 24>
Author
Message Reverse Sort Order
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
lslcrew View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
  Quote lslcrew Quote  Post ReplyReply #181 Posted: 06-Dec-2010 at 02:59
КУЛТУРНО НАСЛЕДСТВО ВО КРАТОВО


Реставрирана Симиќевата кула


Музејот на Град Кратово и општината во соработка со германската амбасада од Скопје утре свечено ќе ја пуштат во употреба Симиќевата кула во Кратово. Изминатите три години со средства од Министерството за култура, општината и Германската амбасада извршена е конзервација и реставрација на кулата. Кулата, за чијашто реставрација се вложени 1.500.000 денари, ќе може да ја посетуваат туристи, информира директорот на Музејот на Град Кратово, Драган Георгиевски.

Средновековните кратовски камени кули за кои се уште постои дилема за периодот за нивното градење, му даваат средновековен лик на градот. Кулите претставуваат еден вид на станбено-одбранбени објекти кои служеле за живеење, но и за заштита. Покривот е со благ наклон и покриени со камени плочи. Влезните врати се тешки, изработени од трајно дабово дрво, обложени со железен лим, а прозорците имаат железни решетки изработени од ковано железо и анкровани во камениот ѕид. На долните катови постојат мали отвори пушкарници - мазгали, кои воедно служеле и како прозорчиња за набљудување на околината. На горните катови постојат специјални испусти за набљудување и правец од отворот кон долу со функција за одбрана во евентуален напад. Кулите имаат подземи ходници за евентуално евакуирање.

Симиќевата кула е највисоката и најубавата која се наоѓа во долниот и понизок дел на Сарајската Маала. Таа е подигната на квадратна основа по целата нејзината височина и надворешни димензии од 7,85 на 7,85 метри. Измерено од понискиот јужен дел до внатрешната највисока плафонска точка на сводот, висината на Симиќевата кула изнесува 21,80 метри. Нејзиниот источен влез денес постои како затворен (заѕидан) и на него налегнува семејна куќа порано подигната. Поради тоа постои новоотворен влез од спротивна страна, западната страна на кулата.

http://vecer.com.mk/?ItemID=8EA5EB65B981F240909CD5A42497A1D7
Back to Top
гитардемон View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Feb-2008
Online Status: Offline
Posts: 5424
  Quote гитардемон Quote  Post ReplyReply #182 Posted: 03-Dec-2010 at 17:41
Што е до мене, Широк Сокак е една прекрасна целина, и навистина е штета да се остават неколку објекти да ја нагрдуваат целината. Едноставноста на објектите од тој тип беше добредојдена (и уште е за некои локации и во одредени случаи), но на Широк Сокак се апсолутно неприфатливи.

Јас би сакал некој храбар инвеститор да го купи Хотел Македонија, да го руши, и на негово место да ги реизгради четирите куќи кои биле на тоа место.

А за останатите станбени згради малку подолу на Широк Сокак, исто така мислам дека само багер е решение, но дотогаш може да се најде некое преодно, како санација на тие фасади.

Edited by гитардемон - 03-Dec-2010 at 17:51
Arguing on the internet is like running at the special olympics. Even if you win, you're still retarded.
Back to Top
leonid23 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar
БАНИРАН

Joined: 30-Nov-2009
Location: Strumitza
Online Status: Offline
Posts: 579
  Quote leonid23 Quote  Post ReplyReply #183 Posted: 03-Dec-2010 at 12:50
@pbanks можеш слободно да ја избришеш цела дискусија , ако мислиш дека не чини за да стои овде
Јас кажав што имаше да кажам и мислам дека добро се разбравме
Back to Top
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #184 Posted: 03-Dec-2010 at 00:27
Originally posted by Batispecela

Izvinite so vo prethodniot post go upotrebuvav refrenot "komunisticki zgradbi" no zborot mi bese deka onie zgradi koi bile izgradeni vo togasna Jugoslavija razlikuvaat od 80% od zgradbite vo Sirok Sokak koi se vo Neoklasicna stil i zatoa bi trebalo da gi rekonstruktiraat onie zgradbi i da se farbaat ili da se smenat fasadite da licuvat na drugite.


Cheersсамо толку барав, инаку нема ништо спорно да си го напишеш своето мислење


Back to Top
Batispecela View Drop Down
Newbiе
Newbiе


Joined: 11-Jul-2010
Location: Bitola
Online Status: Offline
Posts: 0
  Quote Batispecela Quote  Post ReplyReply #185 Posted: 03-Dec-2010 at 00:18
Izvinite so vo prethodniot post go upotrebuvav refrenot "komunisticki zgradbi" no zborot mi bese deka onie zgradi koi bile izgradeni vo togasna Jugoslavija razlikuvaat od 80% od zgradbite vo Sirok Sokak koi se vo Neoklasicna stil i zatoa bi trebalo da gi rekonstruktiraat onie zgradbi i da se farbaat ili da se smenat fasadite da licuvat na drugite.
Back to Top
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #186 Posted: 03-Dec-2010 at 00:04
Originally posted by leonid23


Па и јас мислев дека е само форум само за архитектура и градежништво , ама зошто тогаш за некој важи а за некој не важи правилото?
Сакаш да кажаш оти 100% е така ? Јас колку што гледам овде добар процент од постовите имат акцент на се , но само на градежништво и на архитектура не така да тезата не ти држи баш место
p.s.
ако споменам "комунистичка архитектура" тоа не значи дека тоа го гледам тоа како нешто негатвно , напротив , доста пати сум кажал дека објектите од раниот социјализам ми се привлечни ( На пример Зградата на Есперанто во Струмица , зградата на Струмички слив, Дом ЈНА и уште неколку слични објекти во мојот град )
Ако сме веќе на таа тема , и терминот "транзициска архитектура" го нема формално заведен во Архитектурата , но еве ние сите овде неформално со задоволство го користиме овој термин , и за никој не е спорен


Леонид, зошто трошиш толку енергија на вакво нешто. Толку ли е тешко да се прифати правило кое го вовеле домаќините? Не е мое да анализирам дали си мислел добро или лошо кога си искористил одреден атрибут (во случајов комунистичко), туку е мое да превенриам ситуации кои можат да дојдат кога несакани ситуации, и токму растегнувањето на ова правило и овозможувањето „да се испукате“ од време на време доведе до ваква неубава атмосфера на форумот. Дополнително, ми пречи кога упороно се верглаат „народните толкувања“ наместо да го наполниме форумов со квалитетни информации, знаење и размислувања вмтемелени на издражна критика.
Back to Top
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #187 Posted: 02-Dec-2010 at 23:58
Originally posted by lslcrew

Па не се ни стручни ни прибличжно опишуваат нешто освен други времиња, ама обично користиме и "комунистички" и "транзициски" и други зборови што не се баш архитектонски па се разбираме. Само незнам па кој е тој порив по секоја цена еден објект да се оквалуфикува како комунисички, макар и да се знае соодветен термин, како што исто не ми е јасно зашто некого толку непријатно би го дирало оваа употреба на комунистички.


Непријатно е бидејќи ако нешто 100 пати сме апсолвирале, редно е да мрднеме напред, па не е ваљда форумов пазар каде само ќе дофрламе туку нешто ќе научиме и ќе мрднеме напред, а ова се елементарни работи. Дополнително, непријатно е кога тој термин свесно се користи на дерогативен начин со цел за дневно политички провокации (не во случајов но....).
Back to Top
leonid23 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar
БАНИРАН

Joined: 30-Nov-2009
Location: Strumitza
Online Status: Offline
Posts: 579
  Quote leonid23 Quote  Post ReplyReply #188 Posted: 02-Dec-2010 at 22:24
Originally posted by pbanks


Originally posted by leonid23

хаха сепак ние устата на народот не можеме со катанец да му ја врземе , ни она улица ни овде
До кога со пазарскиов муабет? Ова не е форум за правата на народот, туку за градежништво, архитектура... Соодветно, нашите мислења ќе се засноваат на познавањата на овие дисциплини а не на народни мудрости кои доследно ќе се отстрануваат и во иднина

Па и јас мислев дека е само форум само за архитектура и градежништво , ама зошто тогаш за некој важи а за некој не важи правилото?
Сакаш да кажаш оти 100% е така ? Јас колку што гледам овде добар процент од постовите имат акцент на се , но само на градежништво и на архитектура не така да тезата не ти држи баш место
p.s.
ако споменам "комунистичка архитектура" тоа не значи дека тоа го гледам тоа како нешто негатвно , напротив , доста пати сум кажал дека објектите од раниот социјализам ми се привлечни ( На пример Зградата на Есперанто во Струмица , зградата на Струмички слив, Дом ЈНА и уште неколку слични објекти во мојот град )
Ако сме веќе на таа тема , и терминот "транзициска архитектура" го нема формално заведен во Архитектурата , но еве ние сите овде неформално со задоволство го користиме овој термин , и за никој не е спорен

Edited by leonid23 - 02-Dec-2010 at 22:34
Back to Top
lslcrew View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
  Quote lslcrew Quote  Post ReplyReply #189 Posted: 02-Dec-2010 at 21:14
Па не се ни стручни ни прибличжно опишуваат нешто освен други времиња, ама обично користиме и "комунистички" и "транзициски" и други зборови што не се баш архитектонски па се разбираме. Само незнам па кој е тој порив по секоја цена еден објект да се оквалуфикува како комунисички, макар и да се знае соодветен термин, како што исто не ми е јасно зашто некого толку непријатно би го дирало оваа употреба на комунистички.
Back to Top
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #190 Posted: 02-Dec-2010 at 16:25
Originally posted by leonid23

хаха сепак ние устата на народот не можеме со катанец да му ја врземе , ни она улица ни овде


До кога со пазарскиов муабет? Ова не е форум за правата на народот, туку за градежништво, архитектура... Соодветно, нашите мислења ќе се засноваат на познавањата на овие дисциплини а не на народни мудрости кои доследно ќе се отстрануваат и во иднина
Back to Top
leonid23 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar
БАНИРАН

Joined: 30-Nov-2009
Location: Strumitza
Online Status: Offline
Posts: 579
  Quote leonid23 Quote  Post ReplyReply #191 Posted: 02-Dec-2010 at 16:18
хаха сепак ние устата на народот не можеме со катанец да му ја врземе , ни она улица ни овде
Back to Top
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #192 Posted: 02-Dec-2010 at 15:58
Originally posted by leonid23

Originally posted by pbanks


Joe i Batispecela, постовите ќе ви се публикуваат од кога ќе ги тргнете безвезните идеолошки референци. Не постои комунистичка зграда исто како што не постои ниту капиталистичка зграда, аман више.

Можеби не постојат како формално утврдени , ама меѓу народот како неформално постојат тие термини и никој тоа не може да го негира дека не е така


народски муабети пред гранап. Овдека мора да се одржува некакво ниво 

Edited by pbanks - 02-Dec-2010 at 15:58
Back to Top
Dave Gahan View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 27-Oct-2008
Location: 42°0′N,21°26′E
Online Status: Offline
Posts: 986
  Quote Dave Gahan Quote  Post ReplyReply #193 Posted: 02-Dec-2010 at 15:51
Originally posted by leonid23


Можеби не постојат како формално утврдени , ама меѓу народот како неформално постојат тие термини и никој тоа не може да го негира дека не е така


Може и да постојат, ама гледаме какви безвезни реваншистички расправии разгоруваат вакви непостоечки изрази, па коректно е да не се употребуваат, барем на форумов. Мислам дека не е толку ниско нивото, а не за друго, повторено е 100000000000 пати.

MAKE CAPITALISM HISTORY
Back to Top
leonid23 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar
БАНИРАН

Joined: 30-Nov-2009
Location: Strumitza
Online Status: Offline
Posts: 579
  Quote leonid23 Quote  Post ReplyReply #194 Posted: 02-Dec-2010 at 15:32
Originally posted by pbanks


Joe i Batispecela, постовите ќе ви се публикуваат од кога ќе ги тргнете безвезните идеолошки референци. Не постои комунистичка зграда исто како што не постои ниту капиталистичка зграда, аман више.

Можеби не постојат како формално утврдени , ама меѓу народот како неформално постојат тие термини и никој тоа не може да го негира дека не е така

Edited by leonid23 - 02-Dec-2010 at 15:34
Back to Top
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #195 Posted: 02-Dec-2010 at 12:08
Joe i Batispecela, постовите ќе ви се публикуваат од кога ќе ги тргнете безвезните идеолошки референци. Не постои комунистичка зграда исто како што не постои ниту капиталистичка зграда, аман више.


Edited by pbanks - 02-Dec-2010 at 12:09
Back to Top
Batispecela View Drop Down
Newbiе
Newbiе


Joined: 11-Jul-2010
Location: Bitola
Online Status: Offline
Posts: 0
  Quote Batispecela Quote  Post ReplyReply #196 Posted: 02-Dec-2010 at 11:49
se soglasuvam so tebe JOE..... godini stojat onie zgradbi bez farba i cel raspadnati se.. barem i nim da gi farbaat ili da gi smenaat fasadite po neoklasicen stil barem da bidaat isto ko drugite zgradbi

Edited by Batispecela - 03-Dec-2010 at 00:09
Back to Top
JOE View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 03-Feb-2010
Location: Bitola
Online Status: Offline
Posts: 226
  Quote JOE Quote  Post ReplyReply #197 Posted: 02-Dec-2010 at 11:19
Originally posted by ovaj_stariov

ЗАВРШУВА 12-ГОДИШНАТА РЕСТАВРАЦИЈА НА ШИРОК СОКАК

Битола во полн сјај

Атмосферата по реставрираното автентично шеталиште ќе биде иста како во 18 и во 19 век, велат од Музејот и завод во Битола

Се наѕира крајот на проектот за реставрација и ревитализација на фасадите на Широк сокак во Битола, кој почна пред 12-ина години. Поволните временски услови есенва овозможија стручните лица од НУ "Завод и музеј" да ги приведат кон крај работите на трите фасади за кои годинава добија средства од Министерството за култура.
"За в година останува да се реставрира уште една фасада, со што, конечно, Широк сокак ќе блесне со целиот свој сјај, па прошетката по него ќе биде своевидно враќање во минатото, односно во крајот на 18 и почетокот на 19 век, откога датираат објектите", вели директорот на Заводот Зоран Николовски. "За да се задржи автентичноста на фасадите, беше ангажиран цел тим стручни лица, кои правеа сондажни истражувања за да се утврдат бојата и малтерот што се користел за градба, дрвенаријата и металните огради на балконите. Се повикуваа и на старите фотографии, но и на колективната меморија. За најверодостоен се зема првиот слој боја, па затоа имаме сини, жолти, бели фасади. Стилот на градба претежно е неокласицизам, кој се практикувал во поголемиот дел од Европа, па имаме влијанија од Италија, Австрија, Украина, зависно од каде доаѓале тајфите ѕидари", кажува Николовски. "Големо било и влијанието на конзулите, кои при градбата на конзуларните претставништва вметнувале и дел од културата на земјата од која доаѓале. За жал, не може да се интервенира на зградите градени во времето на социјализмот, кои не се вклопуваат во целосниот амбиент. Тие ќе останат како споменици на соцреализмот", објаснува Николовски.
По завршувањето на проектот со кој беа обновени фасадите на над 60-ина објекти од Саат кулата до Офицерскиот дом, ќе се започне со реставрација на објектите околу централното градско јадро и Старата чаршија.

Куќата на "Сингер" била прва со тоалет

При реставрацијата на фасадите на Широк сокак во изминатите години, екипите на битолскиот Завод за заштита на спомениците наидувале на доста интересни моменти. Една од пикантериите кои ги кажуваат е врзана за куќата во која било сместено претставништвото на германската фирма "Сингер" за производство и продажба на машини за шиење. "Тоа била првата куќа во Битола која имала тоалет во својата внатрешност. За нејзината градба биле вложени доста пари. Била ѕидана со шамотни, огноотпорни тули, кои речиси никогаш не се користат во архитектурата, зашто се многу скапи", ни рече Николовски. Наидувале и на неповторливи дрвени тавани, убави ѕидани камини, фотографии. Велат дека секоја куќа на Широк сокак во себе крие многу приказни, многу радости, но и трагични моменти.


http://vest.com.mk/?ItemID=7F99DB2770585147908CE192F2114F96


ЛЕле абе како неможат зградите од социјализмот да се реставрираат има околку 6-7 такви кои го гнасат широк сокак ако неможи да се реставрираат во неокласицизам барем фасадите нека ги обојат.Нека нема сивило!Се вртиш од една страна убави стари колоритни згради се вртиш од друга страна бетонско сивило

Edited by JOE - 02-Dec-2010 at 12:51
Back to Top
Makedonij View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 08-Apr-2009
Location: Celje - Виница
Online Status: Offline
Posts: 2190
  Quote Makedonij Quote  Post ReplyReply #198 Posted: 02-Dec-2010 at 10:20
Реконструкција на "Амамот" во Гевгелија

Општина Гевгелија објави јавен повик за довршување на реконструкцијата на "Амамот" во Гевгелија каде што ќе биде сместена Ликовната колонија. Истовремено, и Управата за заштита на споменици објави тендер за делот од учеството на Министерството за култура за довршување на реконструкцијата на овој објект прогласен за споменик на културата.

За целосно довршување на објектот потребна е реконструкција на покривот, како и негово фасадирање. Јавниот повик е објавен на веб страната на општина Гевгелија под "Објави".

http://gevgelija.gov.mk/mk/images/slki/amam2.jpg
http://gevgelija.gov.mk/mk/images/slki/amam.jpg
http://www.inpress.com.mk/WBStorage/Articles/FDCFA5219F652E45B27004799F7743CC.JPG

Внатрешната површина од 90 метри квадратни по реконструкцијата ќе добие нова намена, односно од некогашна градска бања ќе прерасне во уметничка галерија и простор за ликовни, етнолошки и помали камерни изложби.
Објектот датира од 17-от век и е единствена градба од ориенталната култура на овие простори.
http://gevgelija.gov.mk
ЈАС ГО РАЗБИРАМ СВЕТОТ КАКО ПОЛЕ НА КУЛТУРЕН НАТПРЕВАР...ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ
Back to Top
Makedonij View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 08-Apr-2009
Location: Celje - Виница
Online Status: Offline
Posts: 2190
  Quote Makedonij Quote  Post ReplyReply #199 Posted: 02-Dec-2010 at 09:53
Previous
Националниот конзерваторски центар на Македонија ги интензивира работите околу реконструкција и обнова на оштетените делови од оградните ѕидови на Арабати баба Теќе во Тетово, инаку опфатен со Законот за заштита на културно исторски споменици во Македонија

По бројот на објектите кои го сочинуваат локалитетот Арабати баба теќе во Тетово претставува еден од ретките и мошне значајни културно-историски споменици во Македонија. Токму затоа неговата реконструкција и санација, како и обнова на оштетените оградни ѕидови, порти и објекти од пред неколку години има приоритетно место во програмите на министертвото за култура . Нивната имплементација етапно и постапно се одвива зависност од висината на средствата што некколку години со ред ги обезбедува Владата на Македонија,

Со реализација на споменатиот проект не само што ќе се врати автентичниот изглед на оградните ѕидови и портите на овој локалитет кој е опфатен со Законот за заштита на културно историските споменици во Македонија, ќе бидат создадени можности за постапно реализирање на другите проекти чија реализација престои. Од особено значење е фактот што напоредно ефикасноста се запазува и квалитетот при изведувањето на работите.

Активностите околу санација и заштита на комплексот објекти кои го сочинуваат локалитетот Арабати баба теќе во Тетово со зголемена динамика ќе продолжат идната година и ќе тарат се додека не биде целосно заокружен главниот проект. Според Шехаби можно е вкучување и на странски инвеститори за заштита и активирање на некои од објектите во наредниот период.

Овие и идни инвестициони зафати претставуваат голем исчекор во настојувањата за враќање на автентичниот изглед не само на пристапите и оградните зидови, туку и на објектите кои повторно широко ќе им ги отворат вратите на посетителите, на домашните и странските туристи. За жал овој мошне значаен културно историски споменик сеуште е оптоварен со нерасчистени имотно правни односи.

http://www.kiss.com.mk
ЈАС ГО РАЗБИРАМ СВЕТОТ КАКО ПОЛЕ НА КУЛТУРЕН НАТПРЕВАР...ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ
Back to Top
lslcrew View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
  Quote lslcrew Quote  Post ReplyReply #200 Posted: 02-Dec-2010 at 00:33

НАЦИОНАЛНИОТ КОНЗЕРВАТОРСКИ ЦЕНТАР ПРОДОЛЖУВА СО ПРОЕКТИ


Црквата Св. Ѓорѓи Победоносец и Арабати баба теќе на лифтинг


Завршуваат подготовките за реконструкција и заштита на Чарши џамијата во Прилеп, во тек е конзервација на 40 икони кои се подготвуваат за големата изложба во Утрехт, а во џамијата во селото Табановце Центарот врши истражување...


Црквата "Св. Ѓорѓи Победоносец" во селото Младо Нагоричане која датира од 16 век деновиве започна да се санира, а до крајот на годината ќе се работи и на третата фаза од реконструкцијата на Арабати баба теќе во Тетово каде што ќе се санираат заштитните ѕидови и покривната конструкција. Веќе се завршуваат и подготовките и документацијата за реконструкција и санација на Чарши џамијата во Прилеп. Според директорот на Националниот конзерваторски центар, Бехиџудин Шехапи, во тек е и конзервација на 40 икони кои се подготвуваат за големата изложба во Утрехт, а во селото Табановце, Центарот спроведува истражувачки работи и проекции...
- Покрај проблемите што ги имаме поради недоволен број на соодветен кадар и финансиски средства успеавме изминатата година да реализираме околу 80 отсто од зацртаните проекти. Веќе за наредната година до Министерството конкуриравме со 80 проекти од областа на археолошки истражувања, конзервација, меѓународна соработка, дигитализација и издаваштво, потенцира Шехапи.

Со проектот за конзервација и реставрација на "Св. Ѓорѓи Победоносец" во Младо Нагоричане според надлежните во Центарот, ќе се извршат конзерваторски работи на покривот, фасадата, потпорните ѕидови околу црквата, активности кои ќе се реализираат во фази. Објектот е монументална гробишна црква, изградена во втората половина на 16 век како една од повеќето сакрални градби во кругот на голема монашка заедница.
Што се однесува пак, до Чарши џамијата во Прилеп, намерата е да се санира објектот и да се адаптираат услови за уметничка галерија.

Отворен конзерваторски центар во Гостивар
Вчера во Гостивар беше отворен реконструираниот НУ Конзерваторски центар чија цел, според директорот Аднан Фејзулаи, ќе биде да се санираат и заштитат објекти кои претставуваат културно наследство во овој дел од државата.
- Од Министерството за култура изминатите две години добивме средства со кои опремивме четири кабинети и лабораторија во која ќе се вршат конзерваторските работи. До Министерството за наредната година веќе конкуриравме со седум проекти за заштита на недвижно наследство во Гостивар и околината, вели Фејзулаи.

http://vecer.com.mk/?ItemID=10D97C330D1BB54FBE92BAC2CCC9FFFC

Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 89101112 24>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.166 seconds.

Copyright ©2007 - 2025  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.