build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Останати теми > Останати теми > Наука и технологија
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Сеизмологија

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 45678>
Author
Message Reverse Sort Order
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
lslcrew View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
  Quote lslcrew Quote  Post ReplyReply #101 Posted: 08-Apr-2009 at 22:02
Јас се сеќавам имаше еден земјотрес во скопје ~2000,2001 година и се сеќавам дека тогаш се сруши една трафика импрозивирана во Чаир. Дали случајно некој има информација или се сеќава на случајов.

Очигледно чим тогаш падна само таа трафика, значи била најслабиот објект во Скопје. Дали има инфо сега ки се најслабите објекти во Скопје.
Back to Top
Vladimir P View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 06-Apr-2008
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 3304
  Quote Vladimir P Quote  Post ReplyReply #102 Posted: 08-Apr-2009 at 21:59
И уште една напомена, едно 20-30 години по земјотресот се испитуваше марка на бетон (јачина) на секој објект, сега како што вели medo едно се проектира друго се вградува трето се добива. Недај боже, да удри таков земјотрес мислам дека овие брзопрофитни градби би се нашле на купче.
Клуб на љубители на железниците во Македонија, Macedonian Railways Fan Club
https://www.facebook.com/767277056651521/
Back to Top
medo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 24-Dec-2007
Online Status: Offline
Posts: 217
  Quote medo Quote  Post ReplyReply #103 Posted: 08-Apr-2009 at 17:46
dime добро прашање поставуваш, но морам да те коригирам дека ако прашуваш архитект за сеизмика во поглед на конструирање на објекти и слично нема да добиеш одговор. Затоа треба да прашаш градежен инженер, конструктивец во најмала рака.
Според мене, земјотресот во Италија беше многу сличен со оној во скопје од 1963, т.е. беше од ударен тип што може да се види од генерираните записи за истиот. Штетите и жртвите што се случија таму главно се должат на лошата конструкција на старите ѕидани објекти, нешто слично се има случено и во Скопје. Не дека нема начини како тие да се зајакнат и подобрат, но сепак кај нас луѓето неоправдано го напуштија овој тип на конструкции и се префрлија на конструирање таканаречени современи објекти од армиран-бетон и челик. Но сепак, науката докажува спротивно и беањето од ѕиданите објекти е неосновано. Но, за ова во некоја друга нишка.
Јас мислам дека при сличен земјотрес во Скопје не би се случиле такви загуби како во 1963 год, затоа што огромен број на објекти изградени по земјотресот и денес се проектирани според асизмичките прописи. Друго прашање е каква е нивната изведба, односно дали се почитувани одредбите во проектот. Основно е да се прави разлика проект-изведба.
Од аспект на истиот тип на земјотрес од Италија, краткотраен со ударно дејство највеќе би настрадале нискокатните објекти. Доколку земјотресот има фреквентен состав со поголеми фреквенции (сега малце стручни термини Smile) во тој случај би страдале повисоките објекти. Ова е генерална констатација, но секогаш има исклучоци од правилата поради други причини.
Back to Top
dimme.von.macedonia View Drop Down
Groupie
Groupie
Avatar

Joined: 30-Jun-2008
Location: Hrvatska
Online Status: Offline
Posts: 78
  Quote dimme.von.macedonia Quote  Post ReplyReply #104 Posted: 08-Apr-2009 at 14:19
Edno prasanje, bidejki ne sum siguren kade da go upatam ova prasanje, pod koj topic, smetam deka bi mu bilo mesto tuka, pa ako sum zgresil se izvinuvam.

Kako pred nekolku dena se sluci zemjotres vo L'Aquilla vo Italia, se prisetiv na Skopje deka e na slicno podračje, i deka istiot imase slicno devastirajuce iskustvo. Pa me zanima dali nakon zemjotresot vo Skopje 1963 godina se e prevzemala nakoja merka vo zastita od takvi prirodni katastrofi? Kako se konstruirani novite zgradi? Dali se posigurni? Sto bi se slucilo da povtorno udri zejotres od 7 po Richter, sto bi ostanalo od Skopje?

Mislam, temava e seriozna, i vredi da se spomene, pa ako nekoj znae kade vo koj topic da se prefrli, slobodno. A nikoj podobro od vas nema arhitekti nema da gi znae podobro tie raboti Big%20smile

Pozdrav! Cheers
The beauty comes from within.
Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3893
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #105 Posted: 14-Mar-2009 at 18:19

Голем земјотрес во Македонија се очекува за 50-100 години 
 

Иако однапред не може точно да се предвиди дали кога ќе има земјотрес, макеоднските сеизмолози најавуваат голем земјотрес во Македонија, ист како скопскиот од 63-та, да се случи за 50 до 100 години од денес. Во следните 500-ни години пак може да се очекува катастрофален земјотрес од 10 степени. Сезимолозите не ги плашат вчерашните 40 земјотреси што се случија во југозападна Македонија само во еден ден, бидејки вакви мали потреси се вообичаени за едно трусно подрачје какво што е Македонија. Велат дека и да се дознае предвреме дека се очекува голем земјотрес, сеизмолошкиот кодекс не дозволувал тоа да им се каже на граѓаните за да се спречи паника. 

“Сеизмолозите имаат кодекс и дури и да знаат кога ќе има земјотрес не смеат да кажат –луѓето може полошо да реагираат“ вели д-р Вера Чејковска, сеизмолог.

Од Сеизмолошкиот институт за земјотреси велат дека и да се повтори земјотресот од пред 50 години, овој пат не би требало да има многу жртви бидејќи сега зградите се градат релативно стабилно. Сепак, предупредуваат на опасноста од надградбите на старите згради што се градени пред земјотресот.

“На старите згради со закон треба да им се забрани надоградба- за жал во новиот закон за градежно“ вели д-р Михаил Гаровски, директор на ИЗИС.

Гаровски вели дека, според новиот закон за градба, градежните претпријатија веќе немаат обврска да бараат мислење за сеизмичката градба од ИЗИС, иако дел од претпријатијата се` уште го почитуваат стариот закон. Експертите велат дека можеби е добро што има вакви почести земјотреси за да ги потсетуваат градежните претпријатија да градат стабилни објекти. 

Алфа - Александра Смилеска - 13.03.2009

Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3893
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #106 Posted: 13-Mar-2009 at 20:10

еве едно  можеби реално видување  за изис на првоборецот Коле Јордановски    

Институтот за земјотресно инженерство и инженерска сеизмологија (ИЗИИС - Скопје) во минатото и денес

На крај на август 2005 година беше одбележана 40-годишнината од постоењето на ИЗИИС. По тој повод, во вашиот весник од 27 и 28 август 2005 година беше печатен напис од Б.А. (веројатно ваш новинар) афирмативен, претенциозен и нереален напис, во кој, помеѓу другото, се спомнува и следното: "Дека овој јубилеј на најренмонираниот (?) македонски институт, ќе биде прославен на свечен начин со гала-спектакл°. Точно, овој институт (ИЗИИС) беше некогаш многу реномиран и гордост на Македонија и на Скопје. Меѓутоа, во последните години, посебно во последните три години е негативно изменет и Владата на Република Македонија треба да преземе енергични мерки барем делумно да се врати сјајот на овој институт.
Во почетокот на 1964 година, идејата за формирање на ваков институт беше создадена во Меѓународниот одбор на консултанти за обнова и изградба на Скопје и тоа осум месеци по катастрофалниот скопски земјотрес што се случи на 26 јули 1963 година. Претстоеше тешка и долга обнова и изградба на градот. Немаше ниту југословенско ниту македонско искуство за санација (на помалку оштетените објекти), немаше искуство за проектирање и градба на објекти отпорни - сигурни во случаи на земјотреси. Итно беше потребно донесување современи технички прописи за проектирање и градба на сеизмички објекти во Македонија и во Југославија. . Во формирањето и почетната работа на институтот одлучно и успешно помагаа УНЕСКО, УНХЦР и експерти од Јапонија. Првиот директор проф. инж. Тиберие Киријас и вториот директор проф. д-р Јаким Петровски беа ентузијасти и многу успешни во работата. Први и основни задачи на ИЗИИС беа да образуваат македонски и југословенски земјотресни инженери, кои би се ангажирале во инженерската санација на објектите оштетени од земјотресот. Се бараше ИЗИИС да работи на создавање микросеизмичка регионализација на Скопје, во создавање и разработка на прописи за проектирање и градба на асеизмички објекти - да се обезбеди контрола на проекти и контрола при градба на посложени објекти.
Институтот требаше да стане регионална организација од значење за целата земја, за Блискиот Исток (во кој регион сите земји се во сеизмички активни зони). Се очекуваше институтот да има и европско значење. Во првите 20 години од своето постоење, ИЗИИС стана вонредно реномирана и успешна стручна организација. ИЗИИС започна да му помага на земјите каде што се случуваа катастрофални земјотреси како што беа: Алжир, Турција, Грција, Романија, Мексико, Иран и други.
ИЗИИС стана гордост на Скопје. Институтот достојно го претставуваше Скопје, градот на солидарноста и меѓународното пријателство. Многу често во посета на институтот се носеа странски дипломатски и друг вид на делегации. ИЗИИС ја доби највисоката југословенска награда и признание (АВНОЈ). Тоа беа ѕвездени моменти на ИЗИИС.
Така беше некогаш, како е денес? За жал, денес е присутна само желба да се живее од славата на минатото. Потенцирана и присутната е желбата да се приредуваат свечености и гала-спектакли. Персоналот на ИЗИИС е значајно редуциран. Неколку надежни млади експерти си отидоа во Австралија, Канада, Франција, Англија. Во ИЗИИС нема натамошна разработка на прописи за проектирање и градба на објекти сигурни во случаи на земјотреси. Нема забележителна улога на ИЗИИС во проектирање и контрола на објекти што се градат во нашата земја, која е во активна ризична сеизмичка зона. Владата на Р. Македонија, преку своето (своите) министерства, скромно ги финансира активностите на ИЗИИС. Главните приходи (и преокупација на ИЗИИС) се од издавањето на просториите на прекрасната зграда која се најдува на падините на планината Водно.
Владата на Република Македонија треба темелно да ја анализира работата на ИЗИИС и да преземе енергични мерки.
Јас сум повреден од непочитувањето на мојот вложен труд во помагањето при основањето и подоцна при работата на ИЗИИС. Тоа мое чувство не е причина за овој мој критичен однос, туку причина е мојата желба ИЗИИС да биде поактивен и да го поврати реномето што го имаше во минатото. Апсолутно не се доволни едукативните активности на институтот во збогатувањето на знаењата на домашните и странските идни земјотресни експерти.
Ќе се радувам ако моите оцени бидат успешно демантирани. Меѓутоа, ако постои интерес, јас можам да ја проширам и аргументирам критиката за актуелните состојби во ИЗИИС.

Утрински - 20.09.2005

Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3893
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #107 Posted: 13-Mar-2009 at 19:22

Медо благодарам за сликовитото инфо, значи не е еден систем во прашање во текстот, туку три различни изуми!

водениот душек нели на еурека во брисел  доби сребрен а во сеул златен медал за изум,  плус како што наведе душекот е дел од прохитеч програмата, но за останативе два изума немам чуено  за некакви пофалби или признанија од надвор.

патем ова последниот изум со нишалката мислам дека постои како изум и на запад, не сум сигурен но мислам гледав на дискавери експерименти за истиот... 




Edited by beTon - 13-Mar-2009 at 19:26
Back to Top
medo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 24-Dec-2007
Online Status: Offline
Posts: 217
  Quote medo Quote  Post ReplyReply #108 Posted: 13-Mar-2009 at 18:39
Friction Pendulum

http://tinypic.com/player.php?v=2rh2x6t&s=5
Back to Top
medo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 24-Dec-2007
Online Status: Offline
Posts: 217
  Quote medo Quote  Post ReplyReply #109 Posted: 13-Mar-2009 at 18:37
Еве и анимации:

Rubber Bearings

http://tinypic.com/player.php?v=2mcjdxh&s=5


Back to Top
medo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 24-Dec-2007
Online Status: Offline
Posts: 217
  Quote medo Quote  Post ReplyReply #110 Posted: 13-Mar-2009 at 18:09
Фала, pbanks, требаше да си прочитам :-)

Rubber Bearings


ALSC


Friction Pendulum System



Back to Top
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #111 Posted: 13-Mar-2009 at 17:59
Back to Top
medo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 24-Dec-2007
Online Status: Offline
Posts: 217
  Quote medo Quote  Post ReplyReply #112 Posted: 13-Mar-2009 at 17:56
Колку што знам тоа се посебни 3 система за сеизмичка или базна изолација. Не сум 100% сигурен за третиот систем, но:

- прв би бил системот со гумени лежишта (rubber bearings) каде меѓу слоеви од гума се поставуваат специјални плочи. Овие лежишта се поставуваат под конструкцијата. Ги има повеќе типови, а ИЗИИС има регистрирано патент за лежиште што би се произведувало во Македонија.

- втор би бил системот ALSC системот на воден душек, каде конструкцијата се става во резервоар со течност и едноставно плута на површината. Се разбира има одредени дампери кои спречуваат да се удира во ѕидот. Сето тоа треба да биде контролирано автоматски, односно во случај на земјотрес сензори го детектираат земјотресот, даваат сигнал да се подигне системот, односно конструкцијата да плута и на таков начин се активира заштитата.

- трет систем е веројатно системот на Friction Pendulum Seismic Isolation Bearings.

Би требало ова да се системите за кои се зборува во текстот.

П.С. Како да ставам слики зачувани кај мене во текстов???
Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3893
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #113 Posted: 13-Mar-2009 at 16:59
Ново решение за асеизмичка градба и заштита од земјотреси
Скопје - Група инженери и научници од Македонија пронајде ново решение за асеизмичка градба и за заштита на станбените, индустриските и другите објектите од силни земјотреси. Како што тврдат авторите, трите системи за асеизмичка изградба што веќе се патентирани во Македонија, а во тек е и нивна меѓународна верификација, содржат решенија што се меѓу најдобрите во светот, а истовремено се и најевтини за примена.
Автори на овие решенија се инженер Антим Антимовски, професор-доктор Љубомир Ташковски и професор-доктор Данило Ристиќ од Институтот за земјотресно инженерство во Скопје, професорите на Машинскиот и на Архитектонскиот факултет, Здравко Минчев и Мирче Кокалевски и инженер Коле Јордановски.

Новите решенија обезбедуваат заштита од најсилните земјотреси, со исклучок на катаклизмичните тврдат авторите, додавајќи дека иако нивната примена е поевтина од досегашната технологија за градење, надлежните државни органи се инертни во нивното прифаќање.

Утрински - 10.06.2002

Медо ова изумот за водениот душек, колку што разбрав од текстот има три системи!? можеш да фрлиш нешто светло на ова? претпоставувам дека се работи за различни варијанти на самиот изум!?     

Back to Top
medo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 24-Dec-2007
Online Status: Offline
Posts: 217
  Quote medo Quote  Post ReplyReply #114 Posted: 13-Mar-2009 at 12:09
Originally posted by Cloverstack


medo, доста интересни работи кажа, ми разјасни многу нешта

Велиш на хартија формално се си е во ред, но главниот проблем лежи во изведбата. Ако знаеш те молам сподели какви биле контролните механизми (за изведбата) на времето кога сето тоа функционирало далеку подобро отколку сега.

Исто така иако е по малку неблагодарно, ако имаш некакви поопипливи сознанија дали можеш да споделиш твое лично мисење за тоа кои „инвеститори“ и изведувачи работат поодговорно на ова поле, а кои „порелаксирано“. Со оглед на нивото до кое е разуздана урбаната мафија, јас сум прилично параноичен во врска со квалитетот (секаков, но пред се асеизмичкиот) на сето тоа што се гради последниве 15 години. Дали воопшто имаме избор на нашиов пазар?
Единствен пофалба што до сега сум ја сретнал е оваа:
http://www.build.com.mk/forum/forum_posts.asp?TID=52&PID=581#581


Па мислам дека денешнава ситуација е на ова ниво поради некои суетни особини кај луѓето, како и желбата да се збогатат за кратко време. Во основа, според мои сознанија, порано се почитувало она што е ставено во проектот и доколку имало потреба од промени се образложувале истите и ништо не се правело без согласност на проектантите. Исто така, не се штедело на материјал и се вградувал точно оној што бил предвиде во проектите, односно со кој била димензионирана конструкцијата. Тогаш надзорниот орган бил на многу повисоко место од денес и за надзор се поставувале луѓе со огромно искуство во областа. Денес, кога работите се договараат под рака, сведоци сме на надзори поставени само на хартија, па не ретко се случуваат глупости. Исто така, инвеститорите (не сите) сакаат што е можно поефтино да поминат, а дебело да наплатат за становите. Значи ова пред се, се однесува на станбените згради. Кај другите инженерски објекти мислам дека ситуацијата е далеку подобра.
Имам некои сознанија за одредени инвеститорти и изведувачи, но било какво спомнување на вакво место не е во ред.
Според мене, доколку јас би купувал стан, во тој случај би барал од инвеститорот увид во сите проекти, а посебно би ги споредил Основниот проект и Изведбениот. Исто така, би барал разговор со проектантите, доколку ме интересира некоја работа. Ова е право на секој граѓанин што купува стан во одредена зграда и мора да му се овозможи, доколку го интересира, како е изведен објектот.
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #115 Posted: 13-Mar-2009 at 00:01
medo, доста интересни работи кажа, ми разјасни многу нешта

Велиш на хартија формално се си е во ред, но главниот проблем лежи во изведбата. Ако знаеш те молам сподели какви биле контролните механизми (за изведбата) на времето кога сето тоа функционирало далеку подобро отколку сега.

Исто така иако е по малку неблагодарно, ако имаш некакви поопипливи сознанија дали можеш да споделиш твое лично мисење за тоа кои „инвеститори“ и изведувачи работат поодговорно на ова поле, а кои „порелаксирано“. Со оглед на нивото до кое е разуздана урбаната мафија, јас сум прилично параноичен во врска со квалитетот (секаков, но пред се асеизмичкиот) на сето тоа што се гради последниве 15 години. Дали воопшто имаме избор на нашиов пазар?
Единствен пофалба што до сега сум ја сретнал е оваа:
http://www.build.com.mk/forum/forum_posts.asp?TID=52&PID=581#581
Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3893
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #116 Posted: 12-Mar-2009 at 20:50

види и јас невелам дека има некаква стандарзираност околу некакви степени, но треба да се направи некој ранг според кој одреден степен на како што наведе на современи решенија би го карактеризирале објектот како асеизмички понапреден, каде точно ќе се утврди кои елементи одговараат на кој ранг, од материјали па до комбинација на истите и во самиот објект односно конструкцијата и во темелите. значи јас би ги поставил како 50% сигурни пример објектите со темели самци а за 100% сигурни би  ги рангирал објекти со воден душек или пак со лагер подлошки итн.

е сега за она што го вели гаревски околу потенцијални точни прогнози за издржливоста на објектот малку и мене ми е sf но претпоставувам во институтот имаат некоја таблица според која точно можат да одредат одредена аномалија под одредена сеизмичка сила, но дека тоа би важело нешто налик стандард не верувам дека е применливо, но може да се провери и да се констатира кој материјал како реагира на која сила, па и да се добијат некои средни вредности околу издржливоста на одредени материјали во контролирани услови, пример за тоа е ytong-от кој е далеку потпорен на сеизмички влијанија за разлика од класична цигла.

значи да резимирам, законот е препуштен сам на себе,  прописи постојат  но никој освен бирократите во општина или министерство не ги есапат, а на овие па есапот им е во банка,  наместо  во суд! мора изис да биде тело кое во најмала рака ќе ги чешла проектите и објектите, а може и да се чека и на нивна согласност околу одредена група на објекти, пример висококатници... и на крај не би било лошо да постои систем на вреднување на одредени интервенции кај објектите, односно да се оценува квалитетот на материјалите и опременоста на објектите со пософистицирани асеизмички решенија, ова би значело прецизно етикетирање на степен на квалитет, што би се користело утре како репер за реално прикажување на цената на пазарот, значи да знам што добивам за моите пари, но преку штембил т.е. востановен стандард, а не да ми кажуваат приказни вака или онака било, значи ец8 на македонски со точно определени маркации за одредени карактеристики на објект.

е сега дали ова во моментов е изводливо тоа незнам, но не би требало да е проблем според веќе востановените прописи, различни комбинации на истите да подлежат на некоја јавна класификација!?  

Back to Top
medo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 24-Dec-2007
Online Status: Offline
Posts: 217
  Quote medo Quote  Post ReplyReply #117 Posted: 12-Mar-2009 at 20:07
Малце си ги замешал работиве. Асеизмичка градба е онаа која може да се спротивстави на сеизмичките сили, со своите конструктивни елементи, геометрија, материјал на носечкиот систем, греди, столбови, платна, темели. Од основна важност е поставеноста на конструктивните елементи кои што придонесуваат до соодветна крутост на конструкцијата. Според тоа, 'посовремените решенија' кои ги спомнуваш практично непостојат, бидејќи се знае кои се правилата што придонесуваат до правилно конструирана градба. Да повторам, нема степеми на асеимичност!!

Директорот се обраќа кон понеупатената публика, па затоа се така конципирани речениците, и ти си помислил дека асеизмичноста се мери во %.
Она на што мисли 100% сигурен објект, пред се, се однесува на базната изолација на конструкциите. Да, таа е скапа работа и ретко се употребува. Под 'ние ги проектираме објектите ...' се мисли на сите проектанти, а не само на ИЗИИС.
Никој неможе да ти каже, па дури ни во ИЗИИС или каде било во светот, дали при земјотрес ќе ти падне преградниот ѕид или некој дел од конструкцијата. Toa e на исто рамниште како да предвидиш кога ќе се случи земјотресот.
Контрукциите се проектираат според прописите кои дефинираат до кој степен на штети може да се очекува да се јават. Начело е да не се предизвикаат никакви човечки жртви.

П.С. Интересен муабет, но морам да бегам сега, продолжуваме утре :-)
Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3893
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #118 Posted: 12-Mar-2009 at 19:44

не дека јас сум се обратил таму за материјали, но која е логиката во некој  научен институт вратите да бидат затворени!? само запознаен сум дека како институт се многу активни и кај нас и надвор.

за архитектите повеќе е битно да имаат претстава до каде можат да одат, а инжињерите таа претстава да можат да ја однесат бар до минимумот на стандардите, е сега тука е и моментот на степен на асеизмичност, односно колку поквалитетни и материјали или посовремени решенија толку поголе степен на асеимичност! но ова никаде не e регулирано процентуално, туку попрво паушално, но и тоа треба да биде  стандардизирано и посочено на крајот пред купувачите. во тој контекст еве рамислување од погоре на др.Гаревски

Originally posted by beTon

Не смеат да се дозволат пропусти во проектирањето, а потоа треба постојан и одговорен надзор во текот на градењето за на крајот со техничкиот прием на објектот да се утврди дали тој ги задоволува стандардите за сигурност и безбедност на идните станари.
"Јас најодговорно тврдам дека може да се проектира објект кој е 100 насто сигурен. Но тоа е многу скапо и економски неиздржливо. Некој ризик, кој ние го нарекуваме 'сеизмички хазард' мора да се превземе. Сеизмичкиот хазард во побогатите земји е помал, се гради посигурно и поквалитетно, но во посиромашните, за жал секогаш е поголем. Ние ги проектираме објектите така да во случај на земјотрес може да падне преграден sид, дури и дел од конструкцијата - тоа е ризикот, но никако не треба да падне целиот објект.
 



Edited by beTon - 12-Mar-2009 at 19:45
Back to Top
medo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 24-Dec-2007
Online Status: Offline
Posts: 217
  Quote medo Quote  Post ReplyReply #119 Posted: 12-Mar-2009 at 19:24
Хахахаха, си се обратил ти некогаш таму? Ако, не пробај.
И пред се на архитектите не им требаат детални познавања од асеизмичко проектирање, пошто градежните инженери се тука да ги насочат на прав пат. Доволно за нив е да знаат основи во проектирањето.

Баш би сакал да знам каде си прочитал нешто во врска со процентите за асеизмичност. Можеби ќе научам нешто ново.
Што би сменил ти во старите прописи? Ајде со конкретен предлог?
Не викам дека 'новите', односно Европските се лоши, напротив, и онака цело време нешто се прилагодуваме кон ЕУ, па ќе мора и кон ова.
Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3893
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #120 Posted: 12-Mar-2009 at 19:10

за пример доволно е човек да се обрати до институтот  се му е на располагање, тоа што немаат средства да ги штанцаат на кило и да ги поклонуваат на секој диа тоа е друга работа, но доколку некој го интересира секогаш може да најде начин да се информира како и до каде стојат работите. 

инаку степен на асеимична градба постои но тоа кај нас не е регулирано, односно имаш  100%  асеизмична градба има и 50 %, ова пред се се однесува на изведувањето но воедно и на проектирањето, со оглед дека процесите се меѓусебно врзани. значи на ова мислам попрецизно од квалитет на материјали па до нивна комбинација, не секаде се оди со топ материјали, ниту пак ревизијата тоа ќе се фати на крај околу тоа, посебно не во однос на тоа како денес се поставени бирократски поволно законите и институциите.  

а за годините добро карикирам, не поминале 50 години туку 20  години откако последен пат е нешто ревидирано околу прописите, поенатат е тоа да е процес а не инцидентна потреба. добро како циклус може и да се прифати на дваесет год. да се прави проветрување во прописите, па и сега сакале или нејќеле ќе мора да се испегламе со ЕЦ8цата,  но тоа најдобро е со време да го направиме а не како по обичај да чекаме  во пет до дванаесет се да бркаме.  

Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 45678>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.203 seconds.

Copyright ©2007 - 2025  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.