![]() |
![]() |
![]() |
Сеизмологија |
![]() |
Post Reply ![]() |
Page <1 45678> |
Author | |
lslcrew ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 14-Jan-2008 Location: Skopje Online Status: Offline Posts: 10988 |
![]() ![]() |
Јас се сеќавам имаше еден земјотрес во скопје ~2000,2001 година и се сеќавам дека тогаш се сруши една трафика импрозивирана во Чаир. Дали случајно некој има информација или се сеќава на случајов.
Очигледно чим тогаш падна само таа трафика, значи била најслабиот објект во Скопје. Дали има инфо сега ки се најслабите објекти во Скопје. |
|
![]() |
|
Vladimir P ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 06-Apr-2008 Location: Скопје Online Status: Offline Posts: 3304 |
![]() ![]() |
И уште една напомена, едно 20-30 години по земјотресот се испитуваше марка на бетон (јачина) на секој објект, сега како што вели medo едно се проектира друго се вградува трето се добива. Недај боже, да удри таков земјотрес мислам дека овие брзопрофитни градби би се нашле на купче.
|
|
Клуб на љубители на железниците во Македонија, Macedonian Railways Fan Club
https://www.facebook.com/767277056651521/ |
|
![]() |
|
medo ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 24-Dec-2007 Online Status: Offline Posts: 217 |
![]() ![]() |
dime добро прашање поставуваш, но морам да те коригирам дека ако прашуваш архитект за сеизмика во поглед на конструирање на објекти и слично нема да добиеш одговор. Затоа треба да прашаш градежен инженер, конструктивец во најмала рака.
Според мене, земјотресот во Италија беше многу сличен со оној во скопје од 1963, т.е. беше од ударен тип што може да се види од генерираните записи за истиот. Штетите и жртвите што се случија таму главно се должат на лошата конструкција на старите ѕидани објекти, нешто слично се има случено и во Скопје. Не дека нема начини како тие да се зајакнат и подобрат, но сепак кај нас луѓето неоправдано го напуштија овој тип на конструкции и се префрлија на конструирање таканаречени современи објекти од армиран-бетон и челик. Но сепак, науката докажува спротивно и беањето од ѕиданите објекти е неосновано. Но, за ова во некоја друга нишка. Јас мислам дека при сличен земјотрес во Скопје не би се случиле такви загуби како во 1963 год, затоа што огромен број на објекти изградени по земјотресот и денес се проектирани според асизмичките прописи. Друго прашање е каква е нивната изведба, односно дали се почитувани одредбите во проектот. Основно е да се прави разлика проект-изведба. Од аспект на истиот тип на земјотрес од Италија, краткотраен со ударно дејство највеќе би настрадале нискокатните објекти. Доколку земјотресот има фреквентен состав со поголеми фреквенции (сега малце стручни термини ![]() |
|
![]() |
|
dimme.von.macedonia ![]() Groupie ![]() ![]() Joined: 30-Jun-2008 Location: Hrvatska Online Status: Offline Posts: 78 |
![]() ![]() |
Edno prasanje, bidejki ne sum siguren kade da go upatam ova prasanje, pod koj topic, smetam deka bi mu bilo mesto tuka, pa ako sum zgresil se izvinuvam.
Kako pred nekolku dena se sluci zemjotres vo L'Aquilla vo Italia, se prisetiv na Skopje deka e na slicno podračje, i deka istiot imase slicno devastirajuce iskustvo. Pa me zanima dali nakon zemjotresot vo Skopje 1963 godina se e prevzemala nakoja merka vo zastita od takvi prirodni katastrofi? Kako se konstruirani novite zgradi? Dali se posigurni? Sto bi se slucilo da povtorno udri zejotres od 7 po Richter, sto bi ostanalo od Skopje? Mislam, temava e seriozna, i vredi da se spomene, pa ako nekoj znae kade vo koj topic da se prefrli, slobodno. A nikoj podobro od vas nema arhitekti nema da gi znae podobro tie raboti ![]() Pozdrav! ![]() |
|
The beauty comes from within.
|
|
![]() |
|
beTon ![]() Senior Member ![]() Joined: 25-Jun-2008 Online Status: Offline Posts: 3893 |
![]() ![]() |
|
|
![]() |
|
beTon ![]() Senior Member ![]() Joined: 25-Jun-2008 Online Status: Offline Posts: 3893 |
![]() ![]() |
еве едно можеби реално видување за изис на првоборецот Коле Јордановски
|
|
![]() |
|
beTon ![]() Senior Member ![]() Joined: 25-Jun-2008 Online Status: Offline Posts: 3893 |
![]() ![]() |
Медо благодарам за сликовитото инфо, значи не е еден систем во прашање во текстот, туку три различни изуми! водениот душек нели на еурека во брисел доби сребрен а во сеул златен медал за изум, плус како што наведе душекот е дел од прохитеч програмата, но за останативе два изума немам чуено за некакви пофалби или признанија од надвор. патем ова последниот изум со нишалката мислам дека постои како изум и на запад, не сум сигурен но мислам гледав на дискавери експерименти за истиот... Edited by beTon - 13-Mar-2009 at 19:26 |
|
![]() |
|
medo ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 24-Dec-2007 Online Status: Offline Posts: 217 |
![]() ![]() |
![]() |
|
medo ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 24-Dec-2007 Online Status: Offline Posts: 217 |
![]() ![]() |
![]() |
|
medo ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 24-Dec-2007 Online Status: Offline Posts: 217 |
![]() ![]() |
Фала, pbanks, требаше да си прочитам :-)
Rubber Bearings ![]() ALSC ![]() Friction Pendulum System ![]() |
|
![]() |
|
pbanks ![]() Admin Group ![]() ![]() Joined: 01-Sep-2007 Location: Skopje Online Status: Offline Posts: 9141 |
![]() ![]() |
![]() |
|
medo ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 24-Dec-2007 Online Status: Offline Posts: 217 |
![]() ![]() |
Колку што знам тоа се посебни 3 система за сеизмичка или базна изолација. Не сум 100% сигурен за третиот систем, но:
- прв би бил системот со гумени лежишта (rubber bearings) каде меѓу слоеви од гума се поставуваат специјални плочи. Овие лежишта се поставуваат под конструкцијата. Ги има повеќе типови, а ИЗИИС има регистрирано патент за лежиште што би се произведувало во Македонија. - втор би бил системот ALSC системот на воден душек, каде конструкцијата се става во резервоар со течност и едноставно плута на површината. Се разбира има одредени дампери кои спречуваат да се удира во ѕидот. Сето тоа треба да биде контролирано автоматски, односно во случај на земјотрес сензори го детектираат земјотресот, даваат сигнал да се подигне системот, односно конструкцијата да плута и на таков начин се активира заштитата. - трет систем е веројатно системот на Friction Pendulum Seismic Isolation Bearings. Би требало ова да се системите за кои се зборува во текстот. П.С. Како да ставам слики зачувани кај мене во текстов??? |
|
![]() |
|
beTon ![]() Senior Member ![]() Joined: 25-Jun-2008 Online Status: Offline Posts: 3893 |
![]() ![]() |
Медо ова изумот за водениот душек, колку што разбрав од текстот има три системи!? можеш да фрлиш нешто светло на ова? претпоставувам дека се работи за различни варијанти на самиот изум!? |
|
![]() |
|
medo ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 24-Dec-2007 Online Status: Offline Posts: 217 |
![]() ![]() |
Па мислам дека денешнава ситуација е на ова ниво поради некои суетни особини кај луѓето, како и желбата да се збогатат за кратко време. Во основа, според мои сознанија, порано се почитувало она што е ставено во проектот и доколку имало потреба од промени се образложувале истите и ништо не се правело без согласност на проектантите. Исто така, не се штедело на материјал и се вградувал точно оној што бил предвиде во проектите, односно со кој била димензионирана конструкцијата. Тогаш надзорниот орган бил на многу повисоко место од денес и за надзор се поставувале луѓе со огромно искуство во областа. Денес, кога работите се договараат под рака, сведоци сме на надзори поставени само на хартија, па не ретко се случуваат глупости. Исто така, инвеститорите (не сите) сакаат што е можно поефтино да поминат, а дебело да наплатат за становите. Значи ова пред се, се однесува на станбените згради. Кај другите инженерски објекти мислам дека ситуацијата е далеку подобра. Имам некои сознанија за одредени инвеститорти и изведувачи, но било какво спомнување на вакво место не е во ред. Според мене, доколку јас би купувал стан, во тој случај би барал од инвеститорот увид во сите проекти, а посебно би ги споредил Основниот проект и Изведбениот. Исто така, би барал разговор со проектантите, доколку ме интересира некоја работа. Ова е право на секој граѓанин што купува стан во одредена зграда и мора да му се овозможи, доколку го интересира, како е изведен објектот. |
|
![]() |
|
Cloverstack ![]() Admin Group ![]() ![]() Joined: 01-Sep-2007 Location: Скопје Online Status: Offline Posts: 12453 |
![]() ![]() |
medo, доста интересни работи кажа, ми разјасни многу нешта
Велиш на хартија формално се си е во ред, но главниот проблем лежи во изведбата. Ако знаеш те молам сподели какви биле контролните механизми (за изведбата) на времето кога сето тоа функционирало далеку подобро отколку сега. Исто така иако е по малку неблагодарно, ако имаш некакви поопипливи сознанија дали можеш да споделиш твое лично мисење за тоа кои „инвеститори“ и изведувачи работат поодговорно на ова поле, а кои „порелаксирано“. Со оглед на нивото до кое е разуздана урбаната мафија, јас сум прилично параноичен во врска со квалитетот (секаков, но пред се асеизмичкиот) на сето тоа што се гради последниве 15 години. Дали воопшто имаме избор на нашиов пазар? Единствен пофалба што до сега сум ја сретнал е оваа: http://www.build.com.mk/forum/forum_posts.asp?TID=52&PID=581#581 |
|
![]() |
|
beTon ![]() Senior Member ![]() Joined: 25-Jun-2008 Online Status: Offline Posts: 3893 |
![]() ![]() |
види и јас невелам дека има некаква стандарзираност околу некакви степени, но треба да се направи некој ранг според кој одреден степен на како што наведе на современи решенија би го карактеризирале објектот како асеизмички понапреден, каде точно ќе се утврди кои елементи одговараат на кој ранг, од материјали па до комбинација на истите и во самиот објект односно конструкцијата и во темелите. значи јас би ги поставил како 50% сигурни пример објектите со темели самци а за 100% сигурни би ги рангирал објекти со воден душек или пак со лагер подлошки итн. е сега за она што го вели гаревски околу потенцијални точни прогнози за издржливоста на објектот малку и мене ми е sf но претпоставувам во институтот имаат некоја таблица според која точно можат да одредат одредена аномалија под одредена сеизмичка сила, но дека тоа би важело нешто налик стандард не верувам дека е применливо, но може да се провери и да се констатира кој материјал како реагира на која сила, па и да се добијат некои средни вредности околу издржливоста на одредени материјали во контролирани услови, пример за тоа е ytong-от кој е далеку потпорен на сеизмички влијанија за разлика од класична цигла. значи да резимирам, законот е препуштен сам на себе, прописи постојат но никој освен бирократите во општина или министерство не ги есапат, а на овие па есапот им е во банка, наместо во суд! мора изис да биде тело кое во најмала рака ќе ги чешла проектите и објектите, а може и да се чека и на нивна согласност околу одредена група на објекти, пример висококатници... и на крај не би било лошо да постои систем на вреднување на одредени интервенции кај објектите, односно да се оценува квалитетот на материјалите и опременоста на објектите со пософистицирани асеизмички решенија, ова би значело прецизно етикетирање на степен на квалитет, што би се користело утре како репер за реално прикажување на цената на пазарот, значи да знам што добивам за моите пари, но преку штембил т.е. востановен стандард, а не да ми кажуваат приказни вака или онака било, значи ец8 на македонски со точно определени маркации за одредени карактеристики на објект. е сега дали ова во моментов е изводливо тоа незнам, но не би требало да е проблем според веќе востановените прописи, различни комбинации на истите да подлежат на некоја јавна класификација!? |
|
![]() |
|
medo ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 24-Dec-2007 Online Status: Offline Posts: 217 |
![]() ![]() |
Малце си ги замешал работиве. Асеизмичка градба е онаа која може да се спротивстави на сеизмичките сили, со своите конструктивни елементи, геометрија, материјал на носечкиот систем, греди, столбови, платна, темели. Од основна важност е поставеноста на конструктивните елементи кои што придонесуваат до соодветна крутост на конструкцијата. Според тоа, 'посовремените решенија' кои ги спомнуваш практично непостојат, бидејќи се знае кои се правилата што придонесуваат до правилно конструирана градба. Да повторам, нема степеми на асеимичност!!
Директорот се обраќа кон понеупатената публика, па затоа се така конципирани речениците, и ти си помислил дека асеизмичноста се мери во %. Она на што мисли 100% сигурен објект, пред се, се однесува на базната изолација на конструкциите. Да, таа е скапа работа и ретко се употребува. Под 'ние ги проектираме објектите ...' се мисли на сите проектанти, а не само на ИЗИИС. Никој неможе да ти каже, па дури ни во ИЗИИС или каде било во светот, дали при земјотрес ќе ти падне преградниот ѕид или некој дел од конструкцијата. Toa e на исто рамниште како да предвидиш кога ќе се случи земјотресот. Контрукциите се проектираат според прописите кои дефинираат до кој степен на штети може да се очекува да се јават. Начело е да не се предизвикаат никакви човечки жртви. П.С. Интересен муабет, но морам да бегам сега, продолжуваме утре :-) |
|
![]() |
|
beTon ![]() Senior Member ![]() Joined: 25-Jun-2008 Online Status: Offline Posts: 3893 |
![]() ![]() |
не дека јас сум се обратил таму за материјали, но која е логиката во некој научен институт вратите да бидат затворени!? само запознаен сум дека како институт се многу активни и кај нас и надвор. за архитектите повеќе е битно да имаат претстава до каде можат да одат, а инжињерите таа претстава да можат да ја однесат бар до минимумот на стандардите, е сега тука е и моментот на степен на асеизмичност, односно колку поквалитетни и материјали или посовремени решенија толку поголе степен на асеимичност! но ова никаде не e регулирано процентуално, туку попрво паушално, но и тоа треба да биде стандардизирано и посочено на крајот пред купувачите. во тој контекст еве рамислување од погоре на др.Гаревски
Edited by beTon - 12-Mar-2009 at 19:45 |
|
![]() |
|
medo ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 24-Dec-2007 Online Status: Offline Posts: 217 |
![]() ![]() |
Хахахаха, си се обратил ти некогаш таму? Ако, не пробај.
И пред се на архитектите не им требаат детални познавања од асеизмичко проектирање, пошто градежните инженери се тука да ги насочат на прав пат. Доволно за нив е да знаат основи во проектирањето. Баш би сакал да знам каде си прочитал нешто во врска со процентите за асеизмичност. Можеби ќе научам нешто ново. Што би сменил ти во старите прописи? Ајде со конкретен предлог? Не викам дека 'новите', односно Европските се лоши, напротив, и онака цело време нешто се прилагодуваме кон ЕУ, па ќе мора и кон ова. |
|
![]() |
|
beTon ![]() Senior Member ![]() Joined: 25-Jun-2008 Online Status: Offline Posts: 3893 |
![]() ![]() |
за пример доволно е човек да се обрати до институтот се му е на располагање, тоа што немаат средства да ги штанцаат на кило и да ги поклонуваат на секој диа тоа е друга работа, но доколку некој го интересира секогаш може да најде начин да се информира како и до каде стојат работите. инаку степен на асеимична градба постои но тоа кај нас не е регулирано, односно имаш 100% асеизмична градба има и 50 %, ова пред се се однесува на изведувањето но воедно и на проектирањето, со оглед дека процесите се меѓусебно врзани. значи на ова мислам попрецизно од квалитет на материјали па до нивна комбинација, не секаде се оди со топ материјали, ниту пак ревизијата тоа ќе се фати на крај околу тоа, посебно не во однос на тоа како денес се поставени бирократски поволно законите и институциите. а за годините добро карикирам, не поминале 50 години туку 20 години откако последен пат е нешто ревидирано околу прописите, поенатат е тоа да е процес а не инцидентна потреба. добро како циклус може и да се прифати на дваесет год. да се прави проветрување во прописите, па и сега сакале или нејќеле ќе мора да се испегламе со ЕЦ8цата, но тоа најдобро е со време да го направиме а не како по обичај да чекаме во пет до дванаесет се да бркаме. |
|
![]() |
Post Reply ![]() |
Page <1 45678> |
Forum Jump | Forum Permissions ![]() You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot create polls in this forum You cannot vote in polls in this forum |