![]() |
![]() |
![]() |
Скопје 2014 |
![]() |
Post Reply ![]() |
Page <1 146147148149150 329> |
Author | |
zabegan ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 01-Jul-2008 Location: Skopje Online Status: Offline Posts: 7859 |
![]() ![]() |
ама не може на исто ниво да се ставаат тротоар и пешачки коридор, нема смисла нели
технички во речник може нема да го најдеш така, ама коридор е насока на движење на пешачките маси од точка А до точка Б, а пешачките зони се планираат според тие коридори... а патека си е патека, термин за површината по која се движат пешаците, без разлика од какво значење, големина и изглед пентата ми е што, не можеш се да ставиш во еден кош, исто како што не е исто булевар и маалска уличка, плоштад и мала раскрсница и т.н. пешачка зона се планира убаво, се предвидуваат движењата и се дава доволно простор за линиите што ќе се создадат, и плус се дава простор за зеленило и урбана опрема, и тоа најубаво се прави на слободен и неискористен простор тука, ќе имаме само обично поплочување на оној импровизиран мал простор што преостанал откако се жртвуваше кејот, едно обично сокаче кое го засенуваат и надвиснуваат објекти и има изгубено било какво пешачко значење за движењата на пешаците, а ни се претставува како да е некоја рекреативна и организирана пешачка зона, како пешачка улица, кеј или што и да е инаку, настрана од таа дискусија, во веста прочитав и дека ќе се граделе потпорни ѕидови, што значи дискусијата за близината на објектите до реката, била издржана, и дека објективе наместо да беа баталени, тие упорно се крпат и прикрпуваат, за да не се случи во иднина некој карамбол, а за тоа сеуште се троши драгоцено време и пари исто така, звучниците и музиката, се уште една тотално ирелевантна ствар во целата приказна, која некако успеала да дојде во преден план... Edited by zabegan - 31-Dec-2012 at 01:12 |
|
Architects create dreams...politicians create nightmares
|
|
![]() |
|
xnx ![]() Senior Member ![]() Joined: 05-Apr-2009 Online Status: Offline Posts: 1943 |
![]() ![]() |
ќе биде збогатено со звучници од кои ќе се пушта свечена музика, која ќе одговара на постоечката атмосфера на плоштадот Македонија... ima li kraj na hororov?
|
|
![]() |
|
HugoGoulding ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 05-Feb-2011 Location: Skopje Online Status: Offline Posts: 1304 |
![]() ![]() |
Сигурно се мисли на класичнa музика, бидејќи термин/правец како "свечена" музика не постои. А класична музика да нарекуваш хорор дефинитивно треба да имаш тежок проблем со слушната перцепција
![]() ![]() Edited by HugoGoulding - 25-Dec-2012 at 12:21 |
|
![]() |
|
xnx ![]() Senior Member ![]() Joined: 05-Apr-2009 Online Status: Offline Posts: 1943 |
![]() ![]() |
ako ti mislis deka niz glavniot grad na edna drzava treba da eci klasicna muzika od sekoj cekor i da gi ostava lugeto bez izbor dali sakaat da ja slusaat definitivno imas golem problem. najdi mi eden clen na forumov sto go poddzuva toa ili pak eden grad vo evropa kade ima instalirano muzika niz cel centar.
stilot na muzika e najmala tema na muabet tuka se raboti za drugo. a inaku po doma si slusam klasika, ama ne stavam zvucnici vo hodnik da ja tormozam cela zgrada da slusa. |
|
![]() |
|
BOJAN ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 09-Sep-2008 Location: SKOPJE Online Status: Offline Posts: 3438 |
![]() ![]() |
Добро не мора да си земате здраво за готово она што е напишано во текстот во „Вечер“, ако земете во предвид дека текстот е речиси целосно преземен од нашиот портал, а додека го пишував истиот немав информации каква музика конкретно ќе ечи од звучниците. Можеби ќе биде хеви-метал, анархо-панк, ска-панк... кој ќе да го знае
![]() Она што јас не го увидов во сета содржина досега пласирана за проектот, исто како и во официјалното образложение од инвеститорот е дали ќе има велосипедска патека од двете страни. Читајќи го ова, јас неа не ја гледам. И знам дека во антиката не се возеле велосипеди, но морам да напоменам дека доколку нема функционалност овој простор, тогаш за џабе ќе се прави. |
|
![]() |
|
xnx ![]() Senior Member ![]() Joined: 05-Apr-2009 Online Status: Offline Posts: 1943 |
![]() ![]() |
toa mi bese i poentata. samiot cin na muzika od zvucnici niz grad mi e najseljacka idea sto mozam da ja zamislam, zaedno so "sve mi boje lepo stoje" osvetluvanjeto na centarot. ama nekoi clenovi se maheri za izvrtuvanje na rabotite(kako i poveketo mediumi kaj nas) demek jas ne sum znael sto e toa klasika... ajde be... |
|
![]() |
|
HugoGoulding ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 05-Feb-2011 Location: Skopje Online Status: Offline Posts: 1304 |
![]() ![]() |
Мене ми пречи пеењето на муфтиите од џамиите по неколку пати во денот секој ден од неделата. И тоа не е на културно ниво туку ечи у радиус од 4 километри минимум. Ми пречи српскиот турбо-фолк, особено навечер низ Центарот. Радо би бил бомбардиран со класична музика по цел ден во целиот Центар и пошироко.
А ако сакаш пример, Виена во центарот, поточно од познатата Виенска Опера со звучници пушта класична музика низ центарот на градот во вечерните часови и во одредени термини од денот. Edited by Cloverstack - 26-Dec-2012 at 22:02 |
|
![]() |
|
xnx ![]() Senior Member ![]() Joined: 05-Apr-2009 Online Status: Offline Posts: 1943 |
![]() ![]() |
i mene mi preci sve toa sto go navede. dzamiite se mnogu naporni megutoa za sreka traat mnogu kratko. za muzikata od kaficite ima i zakon ama retko koj go pocituva. megutoa ova ne e resenie. vo viena sum bil miljon pati, mozebi samo okolu operata ima muzika i toa vo odredeno periodi iako nikogas ne sum cul, megutoa centarot e tolku tivok i miren sto mozes da si shepkas megu sebe so nekoj i da se cues. tie sto sakaat si imaat staeno slusalki.
Edited by xnx - 26-Dec-2012 at 11:04 |
|
![]() |
|
gjoko ![]() Senior Member ![]() Joined: 18-Jun-2011 Location: kicevo Online Status: Offline Posts: 6554 |
![]() ![]() |
ова со музиката го имало во Кичево во 60-тите години,кога градот и калето холтикултурно го средувал Љубе Богески,ставил во калето како конуси свртени со врвот надолу во кои имало звучници,и се пуштало музикка.
човекот беше познат по тоа што секој динар го трошеше на посета на странски земји(немаше фамилија),така да се претпоставува дека ова го видел негде во светот. За кејот мое мислење е ако е музиката тивка така да се слуша само под столбовите,нека пуштаат,ама ако се слуша преку Вардар,тогаш треба да се поради на случајот со клешти во ноќните саати ![]() |
|
![]() |
|
xnx ![]() Senior Member ![]() Joined: 05-Apr-2009 Online Status: Offline Posts: 1943 |
![]() ![]() |
deneska gi vidov vo dosega najubavo svetlo muzejot na vmro i arheoloskiot muzej. imeno kaj prviot se otstraneti svetlata vo boja i e smeneto svetloto na kupolata vo violetovo, a kaj vtoriot stolbovite se violetovi a ostatokot zolt. izgledaa preubavo i mislam deka treba da ja zadrzat ovaa varijanta. kolku malku falelo da se dobie mnogu poubav rezultat
![]() |
|
![]() |
|
gjoko ![]() Senior Member ![]() Joined: 18-Jun-2011 Location: kicevo Online Status: Offline Posts: 6554 |
![]() ![]() |
![]() ![]() |
|
![]() |
|
spaceman091 ![]() Senior Member ![]() Joined: 26-Dec-2009 Online Status: Offline Posts: 516 |
![]() ![]() |
http://www.economist.com/news/books-and-arts/21569009-macedonia-writes-new-story-its-capital-stones-contention
Stones of contention Macedonia writes a new story for its capital Jan 5th 2013 | SKOPJE | from the print edition Colouring the future IN 2010 a computer-generated video of plans for the Macedonian capital was released to journalists. There were to be statues and monuments, new museums and civic buildings, a triumphal arch, even an eternal flame. After decades in hibernation Skopje’s turbocharged planners seemed determined that the city should make up for lost time. While Nikola Gruevski, the prime minister, was in office they planned to erect as much public art as some European capitals have put up in three centuries. Many assumed it was some sort of joke. Three years later, the project is nearing completion and this corner of the Balkans is suffering the shock of the new. For this is more than just a city rejuvenation project. Almost every structure and statue is part of a wider ideological scheme to recast Macedonia’s identity. The heart is Skopje’s central square, which for decades was a bleak and empty space. Now it has been crammed with statuary. There are 19th-century Macedonian heroes, the medieval Tsar Samuel (whom the Bulgarians angrily claim as their own) and Justinian, a Byzantine emperor who was born near Skopje. Nearby are two saints, Cyril and Methodius, the fathers of the Cyrillic alphabet. Centre-stage goes to a giant bronze Alexander the Great. He is encircled by warriors, who in turn are surrounded by a fountain, with music, roaring lions and lights that change colour. Ever since Macedonia became independent in 1991 Greece has fought a bitter diplomatic war with its northern neighbour. The new state, created from a former Yugoslav republic, it argued, was a thinly veiled territorial claim on its own northern region of Macedonia. Worse the Slav Macedonians, said the Greeks, were trying to steal their Hellenic history and culture. Until Greece blocked Macedonia’s accession to NATO in 2008, the government in Skopje never really took the history bait from Greece. Since then, however, the nationalist ideologues have become louder. Far from the Macedonians being an invented nation, as the Greeks argue, Vangel Bozinovski, one of the architects working on Skopje’s revamp says that it is in fact the Greek nation that was invented in the 19th century, and hence it is they who are stealing Macedonian history, including that of Alexander the Great. Just to make the point, a statue of Alexander’s father, Philip of Macedon, has been erected and several of his mother, Olympia. A neoclassical archaeological museum (pictured) is nearing completion and a new foreign ministry with a classical temple-style portico has just been completed. Neoclassicism is not the only style being reused. Mr Bozinovski, who has built a “memorial house” to honour Mother Teresa, the Skopje-born nun who found fame caring for the dying in Kolkata, speaks of “eclecticism”. He is working on a plan for redeveloping a building which he says “is going to be real baroque”. In 1689 the then Ottoman city was torched by the Austrians. Mr Bozinovski claims that by building baroque he is only restoring this style to its rightful place; before the fire, he says, Skopje was as baroque as Prague. But the city also wants to reclaim its more recent past. Close to the parliament building, on top of which new glass cupolas are now sprouting, is a war memorial for Macedonians killed fighting guerrillas from the country’s Albanian minority in 2001. Albanians make up at least a quarter of the population and many loathe what has been done to the capital. “I hate it,” says Lura Pollozhani, a young Macedonian-Albanian journalist. “I don’t see me here.” By concentrating on ancient Macedonian themes, she believes, Albanians are being told: “We were on this land first.” But Albanians have political clout in Macedonia and a new square in the predominantly Albanian part of the city is also being built. A statue of Skanderbeg, their medieval hero was already here, and more monuments will follow. A 30-metre statue of Mother Teresa, an Albanian, is planned for the city’s main square. The reconstruction of a church destroyed in 1963 was stopped as part of a vicious quarrel in which Albanians, for their part, demanded the reconstruction of a mosque. Macedonians have mixed feelings about the government’s cultural aggrandisement. Something needed to be done, they say, and something has been done, even if sometimes it is over the top. But Macedonian liberals and the opposition feel aggrieved. Questions are being asked in parliament about how much the projects are costing. Saso Ordanoski, a veteran commentator, is especially critical. “It is a catastrophe. It is a Disneyland. They consider Macedonia to be the ancient cradle of civilisation and not a normal, small, modern European country. That would be below their standards.” |
|
![]() |
|
HugoGoulding ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 05-Feb-2011 Location: Skopje Online Status: Offline Posts: 1304 |
![]() ![]() |
Автор: Андреј Аговски
![]() Edited by HugoGoulding - 05-Jan-2013 at 10:48 |
|
![]() |
|
kultuzin ![]() Senior Member ![]() Joined: 07-Nov-2010 Online Status: Offline Posts: 3811 |
![]() ![]() |
Погоре во текстот на економист. "Албанците го имат Скендер Бег, а планирани се и многу други споменици". Ова е битен момент, а мое скромно мислење е дека спомениците ќе се истурат на новиот плоштад Скендер Бег. Иако градоначалникот Изет Меџети вети дека на тој плоштад не се планирани споменични обележја.
|
|
![]() |
|
BOJAN ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 09-Sep-2008 Location: SKOPJE Online Status: Offline Posts: 3438 |
![]() ![]() |
Еве уште некоја „оригинална“ замисла за „Скопје 2014“, мора да признаам многу „јаки“ ставови има авторов. И да не заборавам, оградата на мостот кај Холидеј ин можеле да ја направат и од 1.000 тони... Одговорите се бисер до бисер, а најстрашното е што пред терминот некогашни архитекти се става зборот „левичарски“, што сериозно укажува на тоа дека целиов проект има дебела идеолошка позадина. Како тоа таму некој си Корбизје или Танге ќе чепка низ Скопје, кога може истото да го средат салонските архитекти на вождот.
Класиката во архитектурата функционира како Моцарт и БетовенСе одлучивме за националните мотиви затоа што имаме пребогата традиција, која воопшто не е користена во архитектурата и во уметноста на овој начинМарјан Камиловски е еден од двајцата автори на идејното решение на оградата на мостот кај хотелот „Холидеј ин“. Тие овој мост го нарекле „Оро“, бидејќи на 400 квадратни метри од оградата со рељефни апликации ќе бидат прикажани сите мотиви од македонскиот фолклор. Токму од овој мост веќе втора година на 19 јануари ќе се положи осветениот крст во водите на реката Вардар на манифестацијата за Водици, која и оваа година е во организација на „Нова Македонија‘‘. Што симболизира оградата на мостот кај „Холидеј ин“? - Со колегата Константин Јанев сме коавтори на идејното решение на ограда на мостот „Слобода“, кој ги поврзува улиците Васил Аџиларски и Стив Наумов, односно мостот кај хотелот „Холидеј ин“. Тоа е стар мост, кој постои уште од Кралството Југославија и оттогаш до денес не е ниту допрен, односно сега првпат е измерена состојбата во која се наоѓа, извршени се санација и реновирање, а нашиот проект е всушност решението за оградата и канделабрите што ќе бидат изведени во бронзен релјеф и скулптурални апликации. Ние интерно овој мост го нарековме „Оро“, бидејќи тоа и го претставува. Имено, на 400 квадратни метри од оградата со релјефни апликации ќе бидат прикажани сите мотиви од македонскиот фолклор, односно традиционалните танци и народни носии, како и соларните розетни што се употребувале од древните епохи до денешните времиња. Тоа е земниот живот на Македонецот, додека на канделабрите е прикажан духовниот, односно небесниот свет, кој е инспириран од мотиви што постојат во фрескосликањето, но овде првпат ќе бидат прикажани како тридимензионални скулптурално-релјефни форми. Дали беше ваша идејата за мостот да биде со национални мотиви? - Апсолутно беше наша, а се одлучивме за националните мотиви затоа што имаме пребогата традиција, која воопшто не е користена во архитектурата и во уметноста на овој начин. Во 1970-тите години тогашните архитекти опиени од стилот на таканаречениот модернизам и интернационализам во преголема мера се откажаа од националниот идентитет во своите дела и го претворија Скопје во она што е денес. До каде е изведбата на мостот? - Моментално се работи леењето во бронза. Овој процес се одвива во фирмата „РЖ институт“, која го доби тендерот за леење. Тоа е млада леарница, која има инвестирано во супермодерна опрема и обука на луѓе и може да се носи со која било светски позната леарница. Првите пробни одливци ги видовме и мошне сме задоволни. Кои се вашите ставови за барокот, за проектот „Скопје 2014“? - Не се работи за барок, се работи за неокласицизам. Тоа е класичен стил, кој секогаш функционира, како што функционираат Моцарт или Бетовен и ден-денес. Овие вредности на архитектурата се устоличени уште во антиката, но тие се применувани во сите епохи. Соединетите Американски Држави, односно нивниот главен град Вашингтон е изграден во овој стил иако е млад град, спореден со Рим, на пример, кој е стар повеќе милениуми. Архитектите блиски до комунистичкиот режим по земјотресот се однесуваа како „Црвените Кмери од Камбоџа“ и прогласија нов почеток со нови вредности и отфрлија сѐ што е западна вредност и почнаа да измислуваат свои вредности. Резултатот го знаеме сите... На еден познат портал таа дехуманизирана архитектура на Скопје авторот на текстот ја нарекува „суицидална“. По земјотресот тие повикаа и некои светски познати левичарски архитекти и им дозволија да си експериментираат со градот. Некои од нив на Факултетот за архитектура имаат статус на богови, иако во светот се остро критикувани и оспорувани, а едниот од нив (Корбизие), кој бил поканет на некој конкурс за дотерување на центарот на Париз, буквално бил избркан од таму затоа што предложил рушење на важни објекти во Париз и изградба на бетонски блокови а ла Скопје. Го претворија Скопје во безличен, безидентитетски град. Дали би додале нешто на проектот? - Па, мене од сите објекти најмногу ми се допаѓа зградата на Археолошкиот музеј на Македонија на архитект Слободан Живковски и сметам дека треба да има барем уште 3-4 згради во тој дух. Сметам дека проектот треба да се прошири на цела Македонија и тоа веќе почнува со Охрид, односно најавата за изградба на голем туристички комплекс во Љубаништа. Сепак, јас како човек со конзервативни ставови на таа локација би се определил за стил што повеќе би потсетувал на царскиот двор „Милочер“ во Црна Гора отколку за стил а ла Дубаи. Цврсто се држам до познатата изрека на архитектите, која гласи „класичната архитектура со време добива патина, а модерната со време добива прашина“. Izvor: Nova Makedonija, http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=14131614516&id=14&prilog=0&setIzdanie=22772 |
|
![]() |
|
gjoko ![]() Senior Member ![]() Joined: 18-Jun-2011 Location: kicevo Online Status: Offline Posts: 6554 |
![]() ![]() |
и на Грчев му се гадеше од модернизмот и бараше возобнување на старите градби како театарот и офицерскиот,па сега се прави мутав и јади бурек секоја ден
|
|
![]() |
|
kultuzin ![]() Senior Member ![]() Joined: 07-Nov-2010 Online Status: Offline Posts: 3811 |
![]() ![]() |
По "левичарски" човекот подразбира една идеологија која и преку архитектурата се обидуваше да ги оствари целите и идеали на тогашната држава. Инаку како да се разбере проектирање на еден цел град кој патем бил главен град на една република, а без притоа да се реставрират барем дел од урнатините објекти, да се вметне историското или културното наследство барем во дел од објектите, да се изгради барен некој споменик во централното градско подрачје со кој ќе се идентифицират Македонците и ред други работи кои тогаш се направени или не се направени а имале една многу јасна цел.
Потоа во интервјуто се вели дека неокласицизнот се употребува и денес и зелка тој е безвременски што според мене исто така е точно а за тоа има и докази. И на крај незнам како ќе излезе мостот но идејата како таква ми се допаѓа зошто мостот има некој концепт, правен е со јасна идеа и во него има прикаска да не кажам душа а ме само железо и бетон. Очекувам овој мост да излезе многу подобро од мостот Гоце Делчев кој навистина го унаказија и со Лавовите и со оградата и канделабрите. |
|
![]() |
|
Z|evzek ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 10-Jun-2012 Location: Skopje Online Status: Offline Posts: 423 |
![]() ![]() |
Добри ставови има авторот тотално се согласувам со него! Само левичарски архитекти не му требале
![]() Edited by Z|evzek - 05-Jan-2013 at 13:17 |
|
![]() |
|
Denko ![]() Senior Member ![]() Joined: 14-Aug-2010 Online Status: Offline Posts: 2271 |
![]() ![]() |
"Тоа е класичен стил, кој секогаш функционира, како што функционираат Моцарт или Бетовен и ден-денес".
Ova direktno kazuva deka avtorot ne ja sfatil sustinata vo umetnosta. Vo klasicnata muzika denes fukcioniraat i Bach i Händel i Herny Purcell no nikoj denes ne komponira (gradi) kako niv. Za toa veke sum pisuval. Se koristat edinstveno nekoi tehniki ili modeli za popoltuvanje na nekoj del, no na sosema pounakov nasin. Toa, pak, sto denes sirum svetot se izveduva stara muzika od posocenite kompozitori e samo neguvanje na istata. Nesto slicno kako npr. koga se osvezuva, reparira nekoja stara gradba, se razbira so celosno zadrzuvanje na avtenticniot izgled. |
|
![]() |
|
HugoGoulding ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 05-Feb-2011 Location: Skopje Online Status: Offline Posts: 1304 |
![]() ![]() |
Браво бе Denko! Според тебе класичната музика умрела заедно со Бах и Моцарт, и сега само се присеќаваме на неа. Секоја чест.
![]() Edited by HugoGoulding - 05-Jan-2013 at 15:48 |
|
![]() |
Post Reply ![]() |
Page <1 146147148149150 329> |
Forum Jump | Forum Permissions ![]() You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot create polls in this forum You cannot vote in polls in this forum |