build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Урбани прашања > Урбанистички целини
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Скопје 2014

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 203204205206207 329>
Poll Question: Мислење за Скопје 2014
Poll Choice Votes Poll Statistics
103 [53.93%]
83 [43.46%]
5 [2.62%]
You can not vote in this poll

Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #4081 Posted: 02-Dec-2013 at 15:35


Гиш си тера сеир, нормално уметник, а ни останатите не се поарни, што е разбирливо, но бар некако се адаптираат со што и го разбираат проектов, а изгледа Вангел најповеќе па и го оправдува, но има и логика неговата дека тераме свои експерименти наместо туѓи и дека тоа е одраз на нашиот моментален капацитет, само што балустрите по мостоите му гибаат малку во оваа математика! но кој и како да го тера муабетот најмалку што треба е да плука јавно надвор по странски медиуми, па незнам колку и да е трагедија оваа иницијатива не треба од истата сами себе во недоглед да се килавиме доброволно за нечии сензационалистички наслови и текстови вон земјата http://www.dw.de/кој-го-има-најголемиот-александар/a-17265821

и јасно дека секој има демократско право да изрази револт, сомнеж или став, но со тоа директно да и во континуитет да и штети на сопствената земја е повеќе од подло, па зар треба во недоглед заради криминалната приватизација од деведесетите постојано пред сите да се етикетираме ко криминалци, иако од отј криминал и навистина имавме штета со оглед дека цело азно од 15тина и кусур милијарди долари скубна по офшор банки, бар пола да го вратеа назад

патем кутар Вангел а претходно и Рембрант се насадија ко слаткари, бидејки најдоа оправдување за идејава, иако Ацо проба и да се испере троа т.е. она што го праша Никола кај Миленко а што не сакаше Гиш да го коментира бидејки Миленко го спакува на крај прашањето апропо занатите наместо стилоите, додека Ацо го беше прашал премиерот дали после овој неокласицизам во иднина владата ке биде мецена и за современи стилови


HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
Denko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 14-Aug-2010
Online Status: Offline
Posts: 2271
  Quote Denko Quote  Post ReplyReply #4082 Posted: 02-Dec-2013 at 15:44
Se jaki faci, na celo so Milenko prevarant prve klase!
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #4083 Posted: 02-Dec-2013 at 15:58


да не ме сфатиш погрешно немам Денко ништо против да се тера сеир и тука, но ти си супер пример со твојов конструктивен спам, дека ко народ чим нешто не ни чини сите што се за тоа се за в шубре под еден, а под два постојано се шири само негативна енергија, небаре тоа некак онешто ќе опраи, ова излезе нишкава а во добра мера и форумов ко место за лечење фрустрации, па луѓе бар ние тука ако немаме попаметно што да кажеме, бар да не ги труеме нишкиве исто во недоглед со апсолвирани муабети

излезете малку од сеопштата апатија, гнев и бедотилак, спуштете се на земја и размислувајте ко за промена, наместо само да се испукувате на секоја втора реченица, не ради себе или мене, туку заради форумов

може и јас сум за жалење чим мислам дека може ова некогаш подобно да се свари или испегла, иако сам сум скептик за многу што дека би се случило во овој правец, но времето ќе покаже, иако обичниот народ немајки никаков избор нит стандард и постојново му е од убо поубо, а и да имаше ко што вели Вангел ке бевме уште еден во редот униформирани модернистички клонои


HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
Denko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 14-Aug-2010
Online Status: Offline
Posts: 2271
  Quote Denko Quote  Post ReplyReply #4084 Posted: 02-Dec-2013 at 16:31
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #4085 Posted: 02-Dec-2013 at 18:05


така е опуштено, иако на таквиот пристап лично не претпочитам да фрлам нит игноратност нит апатија, туку ведар оптимизам - просто од фрустрирање чоек неможе нит нешто да превземе, нит пак ако превземе тоа би било делотворно - освен ако хидраулична хилта го прогонува покуќи секој ден па онака диверзантски да си доизличи фрустрацијата и смири стравоите 

бар креативно нека се истури ако ништо друго

да си признаам иако кршам клечки, та и јас станав рамнодушен на темава особено бидејки постојано околу истата се врти оној малџиски муабет за анте и антекурала, и тоа најподмачкано преку спунтои ко она германскиот пример, да им дадам предлог нека одат нека направат кариери правејки изложби по секој ќош од европа, исмевајки го и градот и земјата онака најкреативно, нека направат торти во форма на ск-14 и нека ги делат на случајни минувачи, а потем нека ги прашуваат дали истите преферираат тајландска или бразилска кујна, но би ги замолил нека не им мрчат дека истите биле полни хемија или на од под тезга набавен пандишпан, а уште помалку тоа да го канализираат ко попладневен отров

 




Edited by +Protagorist - 02-Dec-2013 at 18:06
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
daci92 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 10-Dec-2012
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 1937
  Quote daci92 Quote  Post ReplyReply #4086 Posted: 02-Dec-2013 at 20:47

„Трансмет“ ќе ја гради новата фонтана на плоштадот

пред 1 минута 0
Коментари: 0

Компанијата „Трансмет“ победи на конкурсот за изградба на нова фонтана на плоштадот Македонија, рече градоначалникот Коце Трајановски. 

Skopje%20plostad

Договорот вреди два милиони милиона евра, па доколку временските услови се поволни, градежните работи ќе почнат напролет.

На плоштадот ќе се гради нова фонтана на површинско ниво со 128 прскалки, со димензии 15 на 15 метри, на просторот помеѓу Камениот мост и постојната фонтана.

Дел од постојните гранитни плочки ќе се извадат и ќе се заменат со коцка.

http://denesen.mk/web/2013/12/02/transmet-kje-ja-gradi-novata-fontana-ba-plostadot/

Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #4087 Posted: 05-Dec-2013 at 00:17

МЕТРОПОЛА

Датум: 04.12.2013, 20:41
ЈА ЧИСТАТ ПОРТА „МАКЕДОНИЈА“

Екипи вчера ја чистеа портата „Македонија“ од насобраната пајажина и од правта. За да ги достигнат високите делови, работниците беа качени на кошници за промена на уличните светилки. Министерството за култура неодамна најави дека ќе ја чисти портата од насобраните валканици. Белиот мермер не може долго да остане чист во центарот на метрополата имајќи ги предвид густиот сообраќај и издувните гасови и на објектот му е потребно редовно гланцање.

#
http://dnevnik.mk/?ItemID=E43DCA40388F9D46A11C4A2BA3CAAFC7
Back to Top
xnx View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 05-Apr-2009
Online Status: Offline
Posts: 1943
  Quote xnx Quote  Post ReplyReply #4088 Posted: 10-Dec-2013 at 19:20
i gradonacalnikot na solun e na ista linija so mnozinstvoto od clenovite na forumov -Не е како што треба, естетски, боде очи. Има многу статуи, не треба се да биде на едно место. Не дава убава слика за плоштадот, но тоа сепак е ваш избор, вели Бутарис.
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15368
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #4089 Posted: 10-Dec-2013 at 19:39
Па добро, треба да си слеп за да не забележиш дека има премногу споменици на мал простор. Сум бил во градови со по неколку плоштади колку нашиов, па таму имало само една или ниедна скулптура. Ова што се прави кај нас е смешно, трагикомично и аматерско. Се упропастија многу јавни простори, а некои и неповратно се уништија.

Од друга страна, пола плочки на неодамна реновираните тротоари се искршени како воопшто никогаш да не биле сменети. Мизерија.
За сè има вторпат
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #4090 Posted: 10-Dec-2013 at 20:20
ја следев пред некоја ден дебатата во која учествуваше и Љупчо Зиков,и за мене најинтересно е што комплетно ми се поклопува мојот став со она што тој го кажа.Баш и деталите кои ми сметаат и оние кои ги подржувам.Во целост ги потенцираше истите мои впечатоци за целиот проект.

Инале немам никаква врска со тој човек,и вероватно никогаш нема ни да го гласам9ова го кажувам како одбрана од `етикетирање` за политичка реклама)
Back to Top
Teglarot View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 15-Nov-2012
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 569
  Quote Teglarot Quote  Post ReplyReply #4091 Posted: 10-Dec-2013 at 21:18
Originally posted by xnx

i gradonacalnikot na solun e na ista linija so mnozinstvoto od clenovite na forumov -Не е како што треба, естетски, боде очи. Има многу статуи, не треба се да биде на едно место. Не дава убава слика за плоштадот, но тоа сепак е ваш избор, вели Бутарис.


Ист му е ставот, пошо на форумов има многу предавници, неверници, луѓе кои работат против државата !   
Back to Top
xnx View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 05-Apr-2009
Online Status: Offline
Posts: 1943
  Quote xnx Quote  Post ReplyReply #4092 Posted: 10-Dec-2013 at 22:26
haha
Back to Top
Еден Дечко View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 24-Nov-2013
Online Status: Offline
Posts: 277
  Quote Еден Дечко Quote  Post ReplyReply #4093 Posted: 11-Dec-2013 at 00:47
Едит.


Edited by Еден Дечко - 08-Apr-2014 at 20:44
Back to Top
xnx View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 05-Apr-2009
Online Status: Offline
Posts: 1943
  Quote xnx Quote  Post ReplyReply #4094 Posted: 11-Dec-2013 at 11:28
jas bi poddrzal minimalna rekonstrukcija na nekoi od fasadite kako i dislokacija na poveketo od spomenicite i brodovite
Back to Top
Еден Дечко View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 24-Nov-2013
Online Status: Offline
Posts: 277
  Quote Еден Дечко Quote  Post ReplyReply #4095 Posted: 11-Dec-2013 at 16:37
За дислокација на голем дел од спомениците се согласувам, но не и нивно рушење, а бродовите навистина не знам како би можеле воопшто да бидат решени, најверојатно би поддржал дислокација на истите, но само во Луна парк.
Изгледаат претерано несериозно, на ниту едно друго место не би се вклопиле освен во Луна парк, барем на децата ќе им бидат интересни.


Edited by Еден Дечко - 11-Dec-2013 at 17:37
Back to Top
fichot View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 02-Feb-2010
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2602
  Quote fichot Quote  Post ReplyReply #4096 Posted: 11-Dec-2013 at 20:14
За бродовите се знае. Рушење - U-boot style.
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #4097 Posted: 12-Dec-2013 at 19:38


СК-2014 или СК-1914 со оглед дека цел современ анимозитет меѓу балканскиве совреме нации извира од балканските војни 

о'Фич на шала на смеа даде јасна слика дека со проектов нема мајтап, она што ти го збориш друг го прави, без разлика дали им се може односно им се дозволува, што е во ред доколку живеевме пример во среден век, но еј кога претпоставувам истите организатори успеа да бараат првда за убијците на рибарите кај Смиљковци - што па ова не збунува, но настрана вандализмот и чопорските навики во случајов истоварени наводно заради етнички интереси, реално и меѓу нас тлеат демолирачи дали, иако естетски, мислам едно време и јас си спремав илтата, но откако ке се испукаш на форум ке ти помине, иако во сличен контекст може да се гледа и на архитектонското востание на Плоштад Слобода само што тие востаници беа култоролошки настроени  но сепак предизвикаа реакција [1] може затоа и оправдано е вечерното дивеење а со цел да се смири односно задоволи екипата која беше најавена за сред бел ден да протестира, во кој случај која посекако ќе испровоцираше реакција, а во која хулиганите во меѓусебните мерења на памет покрај спомениците  ќе срушат и се што ке им дојде до рака!

колку и ова да звучи парадоксално, слободно можам да кажам дека добро беше истемпирана вандализацијата на споменикот на Цар Душан, а како би се сотрело предвреме какво и да е потешко сценарио кое крчкаше во позадина, а за кое потенцијално би требало многу повеќе за санација него тро мермер и еден жезол!

инаку оние кои ги подгреваат скопјани на поделеност, најчесто тоа го прават од мачо принципи користејки ситуација за себепромоција и билдање рејтинг а потикнато јасно од страна, мислам и јас можам да платам уличарче во Тирана и да фрли боја врз Ѓорѓија Кастриот, само што албанските македонци нема да застанат во никој случај зад тоа бидејки приликите се други а воедно и ко народ не се силиме во празно, ивеејки повеке со чест и достоинство наместо гнев и дрскост, но ова хилигансиот табиет кој вирее по европа а не па балкан и кај нас пополека прави пуздер соживот!

 

Александров, Броз и цар Душан (2)

 

Таткото на едните е тиранин на другите, тоа што е ослободување за едните е поробување на другите, затоа помирувањето е изискувачки процес. А, политичари и граѓански активисти-етнички Албанци, без разлика како е поставен споменикот на Цар Душан, дејствуваат спротивно на сè што заговараат

Untitled Document
 

Во претходниот дел коментирав за меѓусебната поврзаност помеѓу наследството, идентитетот и именувањето на места и/или комеморациите на личности и настани. Во полемика, без дијалог, се води јавната расправа пред сè поврзана со „Скопје 2014“, и од внатреетнички аспект, како и од меѓуетнички аспект. Во таквата расправа нема простор за комплексноста на историјата и можноста да постојат два или повеќе различни погледи, толкувања...

Од меѓуетнички аспект, реакциите на комеморацијата на Цар Душан, односно поставувањето на негов споменик во Скопје, покажува голема општествена неподготвеност да се прифати комплексноста на историјата и мултикултурниот карактер на Македонија. Без навлегување во историска расправа за Цар Душан, може да се посочи дека основата на критиките за комеморацијата на Цар Душан е неприфаќање на мултикултурноста на Македонија. Таквата теза може да се потврди со селективноста на аргументите.

Еден од аргументите против е дека Цар Душан е окупатор на Македонија. Тоа е аргумент,само ако српската етничка заедница не се гледа како составен дел од мултикултурна Македонија. Истите аргументи може да се употребат во повеќе случаи. Прв пример: Мустафапашината џамија во Скопје, која е комеморација на Мустафа Паша, заповедник на Скопје и отомански везир. По повеќе години заврши реставрацијата на џамијата и нејзиното отворањебеше со присуство на потпретседателот на Владата на Владата на земјата наследничка на империјата која владеела со Македонија пет века. Сите ја поздравија реставрацијата, без расправа во кое својство Мустафа Паша бил во Скопје. Втор пример: во 2009 година се обновени германските воени гробишта во Прилеп во кои се погребани над 1.800 војници погинати на Македонскиот или Солунскиот фронт во Првата светска војна. На отворањето учествуваат тогашниот македонски министер за одбрана Коњановски и германскиот заменик министер за одбрана Кристијан Шмит. Шмит го означува моментот за чин на македонско-германско пријателство и рече: „Ние тука стоиме над гробовите на многу паднати војници кои треба да ги почитуваме. Токму ова стоење над тие гробови треба да значи едно помирување помеѓу сите народи.“ Токму така,прифаќањето на комплексноста на историјата и постоењето на два или повеќе погледи е почетокот на помирувањето.

И трет пример: комеморацијата на Кемал Мустафа Ататурк по кого се именувани најмалку три училишта во Македонија последните неколку години. Величан како татко на модерна Турција и како секуларист, малкумина воопшто ќе споменат дека Ататурк ја врши размената на население, во кое се протерани еден и пол милиони христијани, или пак дека е обвинуван за наводен геноцид врз Ерменците, а на карактерната страна дека бил зависник од алкохол.

Таткото на едните е тиранин на другите, тоа што е ослободување за едните е поробување на другите, затоа помирувањето е изискувачки процес.

И тоа не е само наш проблем, тоа е така насекаде.На пример, Кристијан II, дански крал, популарен во Данска, во Шведска има прекар Кристијан Тиранинот – затоа што војувал и насилно владеел делови од Шведска. Во друг пример, градот Њу Орлеанс во САД одлучува да ги де-комеморизира, смени имињата на јавни установи, вклучувајќи и училишта, именувани според сопственици на робови. Жртва на градската одлука е бришење на името на Џорџ Вашингтон, војсководец и првиот претседател на САД, „таткото на американската нација“, кој истовремено е сопственик на робови. Или пак Вудроу Вилсон,американски претседател за време на Париската мировна конференција, добитник на Нобелова награда за мир, истовремено е воведувач на расната сегрегација во администрацијата.

Затоа разочарувачки е однесувањето на политичари и граѓански активисти -етнички Албанци, кои, без разлика како е поставен споменикот на Цар Душан, дејствуваат спротивно на сè што заговараат. Заговараат мултикултурност, но подразбират бинационалност, каде нема простор за етничките Срби. Не знам како ги повредува царот Душан, кој живеел пред многу векови,освен што бил српски цар, а не согледуваат како други во земјата се повредени на истиот начин, од нивна страна. Заговараат решение на спорот за името со Грција, со прифаќање на име со географска одредница, а тука со чекан се нафрлаат на еден споменик. Жално е што некои припадноста на Запад мислат дека ја потврдуваат со вандализам. Обидите да се оправда вандализмот, со какви било претходни постапки, се жални. По нивниот пример, како ќе треба да реагираат граѓаните кои не прифаќаат промена на името!? И на крај, да изразам жалење за политичарите што мислат дека најдобар начин за градење на политички рејтинг не е развој на меѓуетничките односи или градење на хидроелектрани, туку сликање при вандализација на споменик.

http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=121213858215&id=13&prilog=0&setIzdanie=23050


Edited by +Protagorist - 12-Dec-2013 at 19:39
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #4098 Posted: 15-Dec-2013 at 14:11


настрана пропустите, грешките и фалшоите околу се што е про и контра проектов, конечно и една компаративна анализа за евентуалниот иден туристички ефект од проектов, ме интересира што па толку арод му се мили слаткарници, хм најверојатно има повеќе зависници од шекер него алкохол, а по што и единствено бевме тогаш познати скопско и лозова, додека сега малку малку и симболично и буквално му скубнавме на тој епитет

нејсе, но чим турските туристи ги нема сеуште во голем број прогноозиве можат да одат само на поарно, а ако ставиме споменик и на џингис-кан може да се надеваме и на монголската аристократија, инаку ова веста е поприкладна за во нишката Туризам во СК, но тука дава добар контраст на демолирачките амбиции чкртнати во минатиот пост, односно доколку успееме до крај да го истераме проектов и пополека навалат европјани (бар на кафе прошетки заради ова такси-аирот кој не стрефи случајно) сигурно ке се релаксираат и амортизираат сите скопски куршлуси, можеби не в миг и трајно, но, посекако и дефитивно!?

Скопје 2014 ги враќа инвестициите 

Скопје 2014 го претвора главниот град на Македонија во најатрактивен центар за посета, хотелиерите тријат раце.

Скопје е најскапиот град за хотелско ноќевање во регионот. За една ноќ помината во хотел во Скопје ќе платите поскапо и од некои европски метрополи. Анализите направени за цените за ноќевање покажуваат дека во главниот град на Македонија едно ноќевање е дури и двојно поскапо од некои соседни метрополи. Хотелско сместување во категориазција од три зведи (просечно најкористените типови на хотели) во Скопје е од 50 евра па нагоре, во зависност од локацијата. Во Скопје речиси и да неможете да најдете хотел во кој за една ноќ би бпалтиле помалку од 40 евра, таква цена држат и хотелски капацитети кои и не се категоризирани со три звезди.

За разлика од Скопје, ако сакате да преноќите во хотел со истата категоризација во некој од соседните главни гардови тоа ќе ве чини и двојно поевтино. На пример, во Софија ноќевање во хотел со три звезди може да најдете од 20 евра па нагоре. Во Атина една ноќ во истата категоризација е меѓу 40 и 60 евра. По слична цена можете да најдете и хотел во Белград, а за истите пари лесно можете да преспиете и во Виена.

Ако се направи споредба со двата најатрактивни градови во Европа, каде дневно поминуваат и над милион туристи, тогаш многу лесно можете да заклучите дека ноќевање во Лондон или во Париз ќе ве чини приближно како во Скопје. Во центарот на Англија за една ноќ во хотел со три звези ќе платите од 70 евра па нагоре. Интересно е што во Париз на пример, во најстрогиот центар, во близана на најатрактивната “шанзелизе”, хотелското сместување за хотел од истата категорија е само 30 % поскапо, или за една ноќ таму ќе треба да одвоите минимум 90, или само 30 евра повеќе од да речеме во хотел со три звезди во центарот на Скопје.

За попрецизна анализа правиме споредба со цените за ноќевања на хотели од исти ланец со иста или идентична категоризација. Во Македонија има два такви хотели од светски брендови. Тоа се “Холиеј Ин” и “Бест Вестерн”.

Една ноќ во “Холидеј ин” во центарт на Скопје чини 140 евра. Во Софија ноќевање во “Холидеј Ин” е речиси трипати поевтино, или околу 50 до 60 евра.

Двојно поевтино од Скопје ќе проспиете и во овој хотелски ланец во Атина, каде цената за една ноќ е 70 евра. Малку поскапо од Атина, но далеку поевтино од Скопје е ако спиете во “Холидеј ин” во Белград, таму цената е 85 евра за една ноќ.

И во Виена за една ноќ во “Холидеј Ин” е поевтино, отколку во Скопје. Таму ноќевање е околу 105 евра. Речиси иста цена, односно 30-тина евра повеќе, или 176 евра ќе ве чини ако резервирате хотелска соба во “Холидеј Ин” во Париз, непосредно до париската опера. Ако пак ноќевате во истиот хотел во Нотердам, тогаш за една ноќ ќе платите 210 евра. Толкава сума ќе одвоите и ако ноќевата во “Холидеј Ин” во центарот на Лондон.

Сликата е речиси идентична и со вториот брендиран хотелски ланец во Македонија, “Бест Вестерн”. Една ноќ во “Бест вестерн” во Скопје ќе ве чини 120 евра, што пак е двојно поскапо од ноќевање во истиот ланец хотели во Софија, каде цената е 60 евра.

Во Атина за ова хотелско сместување ви се потребни 70 евра за ноќ. 5 до 10 евра повеќе се плаќа за ноќ во “Бест Вестерн” во Белград, но тоа сепак е 40 % пониска цена отколку онаа што Ви е потребна за во Скопје. И во Виена е поевтино ако се одлучите за овој хотелски ланец. Соба се наоѓа и за 70 евра.

Интеренсо е што ако ги погледнете понудите на “Бест Вестерн” хотелите во Лондон и тоа во централното градско подрачје, тогаш ќе видите дека хотелска соба во “Бест Вестерн”, категоризиран со 4 звези е околу 100 евра, или 20 евра поевтина од сместување во Скопје.

Само 20 евра повеќе, околку во Скопје, ви се потребни ако се одлучите да преспиете во “Бест Вестерн” во Париз, непосредно до Ајфеловата кула.


СКОПЈЕ 2014 И НИСКОБУЏЕТНИТЕ АВИО-КОМПАНИИ ЈА СТАВИЈА МАКЕДОНИЈА НА СВЕТСКАТА ТУРИСТИЧКА МАПА

Порастот на цените на хотелските сместувања почнува пред пет години, кога со тогашните активности на владините институции почнува да се афирмира Македонија како турситичка дестинација, а воедно со тоа во Македонија се враќаат туристите од проанешните простори на Југославија, пред се српските туристи.

Но, бумот во цените и нивното двојно, па и тројно зголемување се случува последните три години, откако Скопје 2014 го прави главниот град на Македонија заинтригирачка туристичка дестинација, а особено по изградбата на новиот аеродорм, “Александар Велики” и влегувањето на пазарот на нискобуџетните авио-компании, кои го зголемија бројот на туристи, по што се појави и недостаток на хотелски сметсувачки капацитети. Некои податоци покажуваат дека ова лето во Скопје, во месеците од мај до септември практично било невозможно да се резервира хотелска соба. Од тие причини на интернет сајтовите кои нудат сместување се повеќе има таканаречени домашни апармани. Многумина скопјани ги издваат становите и на еден ден и тоа по цена од 45 евра па нагоре.

Дончо Таневски, претседател на здружението на хотелиери, ХОТАМ, вели дека е неспорен фактот за пораст на странските туристи во Македонија последните четири пет години, а со тоа и потребата од зголемување на сместувачките капацитети.

-Цените кај хотелското сместување се многу флексибилни, посебно кај делот од сместувачките капацитети чие работење е со сезонски карактер, како на пример, Охрид, Струга, Дојран и слично, со исклучок на градот Скопје кој е економски, културен, бизнис центар и во него има движење на посетители во текот на 12 месеци. Како што споменавме Скопје е бизнис и административен центар, но исто така да не заборавиме дека веќе втора година имаме нискобуџетни летови од Европа до Скопје и обратно, со што побарувањето за сместување во Скопје е зголемено, но воедно Скопје во моментов има премалку активни сместувачки капацитети во однос на побарувачката. И не случајно од минатата година наваму е отпочната изградба на неколку хотелски капацитети, а се надеваме дека ќе се градат и други со тоа што понудата и побарувачката ќе дојдат на некое уедначено ниво и тогаш цените во Скопје ќе паднат, како што и сами споменувате и компарирате, на ниво со цените во земјите во регионот, вели за Денешен.мк, Таневски.

Тој потенцира дека овој наплив на туристи стана предизвик и за брза заработувачка, па така тука ја гледа и една од причините зошто цените на сместување во Скопје се толку драстично повисоки од оние во регионот, па и од некои земји во западна Европа.

- Несомнено проектот Скопје 2014 е една од причините за зголемениот број на туристи, а како што напоменавме погоре голем фактор е и воведувањето на нискобуџетни авиолинии до европските метрополи. Во последните години има видлив пораст на сместувачките капацитети, пред се на приватното сместување како соби (изградени и опремени по теркот на хотелска соба) и апартмани (по теркот на апартманите кои се издаваат во високо развиените туристички земји). Голем број на граѓани бараат алтернативни начини да обезбедат егзистенција на своето семејство, и секако туризмот е еден од тие начини, а воедно еден голем број од работничките одморалишта (~90%) кои беа изградени во периодот до 88 година се конверзирани во хотелски капацитети, вели претседателот на ХОТАМ.

САМО ЗА КАФЕ, ХРАНА И ПИЈАЛОК СТРАНЦИТЕ ПОТРОШИЛЕ НАЈМАЛКУ 4 МИЛОНИ ЕВРА

Статистиката покажува дека Скопје оваа и минатата година станува далеку попосетена дестинација за странците, отколку што тоа е Охрид или кој било туристички центар во Македонија.

- Точно е дека Скопје имал повеќе странски посетители отколку Охрид. Но мора да се има во предвид дека Скопје е метропола и живее 12 месеци во годината, посетуван со најразлични цели, а на нашите гранични премини и аеродромската пасошка контрола не се води евиденција за целта на посетата, дали се работи за туристички посетители или пак бизнис, култура, едукација и слично, вели Таневски, потенцирајќи дека сепак несомнена улога и влијание во зголемениот број на странци има новиот лик на главниот град, преку проектот Скопје 2014.

Статистичките податоци покажуваат дека во периодот јануари-септември 2013 година, во споредба со истиот период од претходната 2012 година, бројот на странските туристи е зголемен за 12.7%. Воедно има зголемување и на бројот на ноќевања на странци за 7,6 %, што практично значи дека голем дел од нив остануваат повеќе денови во Скопје.

Заклучно со септември оваа година Македонија ја посетиле 316 731 странски турист, што во споредба со истиот период минатата година е зголемување за 35 772 туристи. Најголем дел од нив биле или ноќевале во Скопје. Најбројни биле турските, српските, холандските, полските, словенечките и грчките туристи.

Статистиката покажува дека речиси и да нема европска држава од која немало странски посети на Македонија. Забележителен е растот на турсити од Азија. Предничат кинезите и јапонците.

Сите овие странци во Македонија торошат пари по разни основи. Според статистистичките информации од Народна Банка на Република Македонија реализираниот прелив на девизи по основ на “Патување” во 2012 година изнесува € 182.718.454. Во 2011 година реализираниот прелив по основ “Патување” изнесувал € 171.223.685,17, по што може да се забележи раст во 2012 година. За оваа 2013, НБРМ се уште нема официјални податоци.

Но, математички ако се пресмета условно наречена потрошувачката потреба на странците кои биле во Македонија за најосновните потреби, храна и пијалоци, тогаш евидентена е и оправданоста од проектот Скопје 2014, односно тој проект носи странски пари во Македонија.

На пример: ако Македонија ја посетиле во првите девет месеци околу 315.000 странци и ако просечно останале само еден ден, тогаш простата математика покажува дека минимум, само за најосновните потреби потрошиле, околу 4 милиони евра. До оваа минимална сумна се доаѓа ако во просек еден турист во денот испие две кафиња, чија просечна цена е околу 70 денари, двапати во денот да потрошиле по околу 400 денари за храна, и најмалку две испиени пијачки, чија цена во просек е околу 120 денари. Ако на ова се додадат и парите потрошени за смествање тогаш приливот на странски пари е далеку поголем.

Иако Македонија нема морски туристички капацитети, сепак алтернативниот тип на туризам, за кој има инзвонредни услови за развивање, е елемент кој може да го нуди на странците. Експертите за туризам велат дека токму тоа мора д абиде фокусот на стратегијата. Во Агенцијата за поддршка на туризмот велат дека досегашните интензивни активности и промоции го даваат посакуваниот ефект.

-Агенцијата за поддршка и промоција на туризмот во текот на 2013 година се концентрираше на активности со кои ја промовираше Република Македонија на странските пазари. АППТ посети 14 интернационални саеми за туризам низ светот, склучи договори со бројни медиуми за рекламирање на туристичките можности и капацитети и организираше огромен број на ФАМ тури, посети на новинари, работилници, презентации и бизнис форуми од кои ефектот е огромен. За Македонија дознаа повеќе луѓе од што можете да претпоставите, а за тоа зборува и бројот на туристи кој од година во година се повеќе расте.

Следната 2014 година ќе се работи на стратегии за развој на алтернативни форми на туризам, но и ќе ги вмрежиме приватните етно –збирки и ќе ги довршиме веќе започнатите проекти за мапирање и обележување на планинарски и велосипедски патеки со комплетно изработени водичи за истите. Покрај тоа што ќе поддржиме културни, забавни, спортски и еколошки манифестации со меѓународен карактер, ќе се фокусираме на работата за конечно да создадеме берза за туристички работници. Ќе помогнеме да се развијат и промовираат авто камповите, а проектот ,, Изнајми викендица – стан,, е- пазар, ќе влезе во својата завршна фаза со што ќе бидат евидентирани и класифицирани сите природни убавини, културно наследство и традиционални манифестации специфични за конкретни места, велат во Агенцијата за промоција на туризмот.
http://denesen.mk/web/2013/12/04/skopje-2014-gi-vraka-investiciite/


HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
Denko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 14-Aug-2010
Online Status: Offline
Posts: 2271
  Quote Denko Quote  Post ReplyReply #4099 Posted: 15-Dec-2013 at 14:19
Za hotelskite ceni vo Skopje (a vprocem i za se drugo koga cenovno se sporeduvame so Evropa) vinoven e precenetiot Denar. Taa tema sme ja imale na drugo mesto, no eve koga se pojavi takov tekst tuka, da odgovoram zosto hotelskite ceni se takvi.
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #4100 Posted: 15-Dec-2013 at 14:56


не е преценет денарот туку нашата валута има фиксен курс, та државата интервенира при флуктуации, додека ете ги србите воведоа флуктуирачки и сега мака мачат да дојдат на себе, но од тоа немаат гајрет цените, реално кај нас цените на сместувачките капацитети се напумпани по инерција иако логично, а особено заради слабата конкуренција и пребукираност заради што и си тераат со таквата динамика Question

од друга страна ако се намалат цените тоа ке биде само заради конкуретност, и оној момент кога ке се врзат со трам пошироки релации како аеродромскиот квартет на џеваир или руската четворка кај мостот на ООН Smile 

мое најдобро ќе биде од МРТВ да направат еден државен хотел Thumbs%20Up






Edited by +Protagorist - 15-Dec-2013 at 14:57
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 203204205206207 329>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 2.793 seconds.

Copyright ©2007 - 2025  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.