build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Инфраструктура
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Вардарска Долина

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <12345 14>
Author
Message Reverse Sort Order
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #41 Posted: 21-Mar-2014 at 18:44

se javi i juzhniot sosed, ostanevme ushte nie v srede bez javna fizibilitka, iako sigurno kje izvadat i nashite brzo neshto od fioka dokolku im e gladno oko ko na srbite i grcite, samo dali preporakite na ekolozite nekoj kje gi zeme predvid so ogled deka kinezite sigurno nema da ne uslovat so vakva norma brkajki prilika shto pobrzo da se pozicioniraat na ovaa ruta

treba da se prepoznae i kakov avtoritet kje ima utre vo odnos na vakov koridor i dali istiot e garant za vnatreshnata bezbednost


February 24, 2014

China supports new channel AgeanSea-Danube

The Eurasian Development block provides remedies for the crisis-hit European countries, which hardly get any help from the bank support prioritizing the institutions of the EU. China has been very active in supporting the real economy development projects in Europe. The latest is to help Romania and Hungary to build a high speed train and develop agriculture, and several now uncertain project to help Ukraine.

Now China wants to also realize the long-proposed canal project connecting Greece to the Danube.
Support for channel Morava-Vardar-Axios takes off. The canal connects the Central European canal system around the rivers Rhine and Danube with the Aegean Sea and is part of the Schiller Institute's "Marshall Plan for the Mediterranean" (see link below). Greek Shipowners Association of Short Sea Shipping has given the project its full support and urged the Greek government to make this one of the main issues during its six-month period as the holder of the EU presidency. Shipowners' Association organized a seminar this january 14 this year with a lecture by Professor Alkis Corres from Aegean University where he presented the canal project feasibility. In the presentation, said Corres that there is more interest in the channel now than ever, and that the technical feasibility of building such projects have evolved considerably over the past decades. Serbia has already commissioned a feasibility study carried out by the Chinese state-owned construction company China Gezuba Corp., who presented the preliminary results of Serbian President Tomislav Nikolic during his visit to China at the end of last year.

It is said that the Chinese are ready to invest up to $ 10 billion in loans. The study is completed but has not been published yet. The reports states that the 650 km-long project would connect the Danube with a channel between the Morava River in Serbia and Vardar in Macedonia, which is called Axios as it flows into Greece, and thence into the Aegean Sea at the Greek port city Thessaloniki. The project would involve eleven femstegsslussar and seven hydropower projects being built along the route.
Chinese are interested because it complements their development of the transport corridor from the port of Piraeus, where they have rented container port as the main entry point for goods in transit to Europe. The Russians are also interested because it completes their water transport networks, which together with Ukraine is the world's largest.
According www.seatrade-global.com told shipowners federation president Charalmbos Simantonis for the seminar that his organization supports the project:
- Such a connection will dramatically reduce the time and cost of transportation.

There is already considerable interest in the project from Chinese companies. We want to create a global Short Sea Shipping Networks with participants from Europe, America and Asia. We are already in discussions with närsjöfartsorganisationer in Canada and the United States. Corres also pointed out that the EU and the U.S. are interested in negative reasons: they do not want Russian and Chinese involvement in the supposed European empire.

Read more about the Marshall Plan for the Mediterranean here:
http://www.larouche.se/nyheter/2012/06/24/marshallplan-for-medelhavsomradet

See further on the Pacific Strategy in the pamphlet:
http://larouche.se/artikel/pamflett-bygg-for-framtiden

See and read more about Världslandbroprojekten here:
http://larouche.se/artikel/eaptv-varldslandbron

http://www.larouche.se/nyheter/2014/02/24/kina-stoder-ny-kanal-grekland-donau



HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #42 Posted: 04-Mar-2014 at 04:44

Dali i kolku ova moze da se izvede logisticki od nasi kompanii, imaat li kapacitet brzo da odgovorat na seto ova, odnosno dali nekoj gi kurazi vo toj pravec

osven rabotna sila, bi trebalo da se ima i svest kaj nadleznite dali ima prijatna atmosfera za ideava i megju ekologistite i naucnata javnost, zosto so vreme nekoj ne gi sedne site na debati i analizi

www.balkanmagazin.net/energetika/cid163-44679/dunavska-strategija-stara-ideja-za-novi-vek

HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #43 Posted: 10-Feb-2014 at 00:11


заради индустријата, аеродромот и железничката логично е некаде во скопско поле, плус тоа сигурно доколку го биде ќе има потреба да биде нешто поголемо како би можело и да се претовараат, и паркираат или поправаат баржи, а сосем реално е да се очекува освен индустриски дел на пристаништето да има и туристички односно патнички дел, посекако ќе биде близу составот

но ко што велам горе треба навистина повеќекратно да се премери нашиот бенефит од сето тоа, бидејќи загреота сме ако мислиме само на профитот немајќи предвид дека сме мала земја каде каква и да е еколошка катастрофа од тип излевање на нафта ќе биде непоправлива за нас, да не говорам за хемикалии и останати еколошки ризици, капак после ваков проект отворено ќе почнат калкулации и обиди од големите да манипулираат со сите оние кои се дел од оваа рута, а имајќи предвид дека тоа се балкански земји мислам дека ќе биднеме и лесна мета за митарења и натегања

според мене нека кренат кинезите брза железница од солун до будим и ето го истиот транспортен ефект





Edited by +Protagorist - 10-Feb-2014 at 00:14
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
kultuzin View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 3811
  Quote kultuzin Quote  Post ReplyReply #44 Posted: 09-Feb-2014 at 22:49
Не ми е јасно како би се извел делот во Македонија. Јасно е дека ќе се почне со Пчиња но каде би се извршило влегувањето во Вардар. Ако е на местото каде што се влива Пчиња во Вардар тогаш местото е 40 километри оддалечено од Скопје, а на видеото погоре е спомнато дека би мало пристаништа во Куманово и Скопје. Велес, Демир Капија и Гевгелија не се спомнати како пристаништа. 
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #45 Posted: 09-Feb-2014 at 16:48


дека оваа рута е геостратешка за Србија може да се види од процените на Цвијиќ (српскиот хаусхофер) во почетокот од минатиот век, мене ме чуди која ќе биде оправданоста на сето ова доколку некој од големите не го подржи, дали ние ко балканци би имале капацитет да истуркаме ваков проект!? па кога можеше Хрватска сама да исфинансира туристички автопат за приближно иста цена, зошто тоа сите не би можеле пловен трговски коридор да кофинансираат, сепак за Македонија потоа би се наметнале ко спорни еколошките и геостратешките нус-ефекти кои би произлегле од ваквата инвестициска екскурзија, и иако сега сме стабилни, кој гарантира дека утре заради ваквиот канал нема да бидеме под силен меѓународен ако не локален притисок

PAVIC - GEOPOLITICKI POLOZAJ MAKEDONIJE

Sirenje Srbije Moravsko-vardarskom udolinom u skladu je 
i sa prihvatljivom Cvijićevom tezom o tome da morfologija tzv.
Balkanskog poluotoka u suštini nije pogodna za formiranje jedne
velike države - prvenstveno se tu misli na postojanje izrazite
planinske barijere približno pravca sjever-jug i njezino izolacion.J
značenje za krajeve istočnije od dolina Morave i Vardara. Dok s
jedne strane Moravsko-vardarska udolina ima karakteristike koje
je definiraju kao saobraćajno-geografsku cjelinu, što može biti
važna predispozicija i za stvaranje većih političkih cjelina, treba
odmah istaknuti da je za Bugarsku i njezinu težnju širenja prema
mom ta udolina izrazito periferno položena ·-činjenica koja je u
političkoj borbi očito često korištena. I danas su uz faktor samoopredjeljenja naroda kao svakako najodlučniji, ove geografske pretpostavke važan činliac u organizaciji života i povezivanju SR Makedonije sa ostalim jugoslavenskim prostorom. Cvijić s pravom ističe da jugoslavenska država mora uključivati Moravsko-vardarsku udolinu i želejzničku prugu Beograd-Rijeka, tj. savsko-pokupski saobraćajni pravac. 
Za shvaćanje i geografsku interpelaciju navedenih pitanju odlučeno je osvrtanje na Cvijićeve radove - ne samo zbog njegova svojevremeno izuzetnog i sigurno najkompleksnijeg poznavanja prilike u jugoistočnoj Evropi, nego i njegovih vrlo ambivalentnih nacionalno-političkih stavova koji osciliraju između ponekad izrazito naprednih pa do posve rakcionamih, kao i zbog činjenice da se njegove ideje, nezaobilaze u bilo kojem razmntranju međunarodnih odnosa u jugoistočnoj Evropi, i danas ponekad isuviše olako definiraju kao nacionalističke; u pojedinim svojim radovima Cvijić zaista zastupa neprihvatljive nacionalističke ideje, dok je u drugima daleko progresivniji; za naša je razmatranja posebno značajno da se Cvi jićevi stavovi u odnosu na problematiku Makedonije više puta karakteriziraju i izrazitom progresivnošću. 
Po Cvijiću Srbija je imala izuzetno težak i nepovoljan (»ubitačan«) političko-geografski položaj. Za ovaj inače najgušće naseljeni dio tzv. Balkanskog poluotoka sa najrazvijenijom željeznič­
kom mrežom ali i okružen sa sviju strana, osnovni je problem bio nedostatak izbijanja na slobodno more. budući da je podunavska orijentacija gospodarski objektivno nepovoljnija, a ekonomskopolitičke suprotnosti sa Austrijom i njezino teritorijalno širenje (carinski rat 1906. god., aneksija Bosne i Hercegovine 1908. god.) 
znače spriječavanje izlaska Srbije na Jadran - Srbija je tako »Opkoljena zemlja« a Srbi »uhapšen narod«
Tek sa izlaskom na Jadransko more, Srbija bi imala uvjeta za ekonomsku samostalnost - zato je borba za izlazak na jadransku fasadu i gradnju željeznice jedna od glavnih težnji I balkanskog rata; pri tome treba podsjetiti da je prije Balkanskih ratova Srbija bila jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi bez izlaza na more; ista situacija ostaje, istina, i kasnije, ali ostvarivanjem direktnog raničnog kontakta sa Crnom Gorom ili kasnijim formiranjem države SHS, Srbiji je omogućen posredni pristup moru. Važnost mora za Srbiju bila je u ono vrijeme tolika da je Cvijić, dakako pretjerano, isticao da će Srbije »ili nestati ili će se dalje naročito na Jug proširivati«

Razumljivo da je u evropskoj politici i publicistici Srbija optuživana da u stvari traži ratnu luku za Rusiju. 
Međutim potrebe su i za samu Srbiju bile dovoljno urgentne.

Carinski rat sa Austrijom (od 1906. god.) samo je naglasio postojeće probleme, a okupacija Bosne i Hercegovine i posvemašnje zatvaranje istočne granice od strane Austrougarske dovela je Srbiju u zaista težak položaj. To navodi Cvijića da počinje zastupati ideju nantietnografske nužnosti«, jedno od njegovih zaista izrazito reakcionarnih shvaćanja. Zbog svoje ekonomske samostalnosti Srbija mora dobiti dio albanske obale i to bilo zauzimanjem teritori ja bilo st ica n jem posebnih ekonomskih i komunikacionih prava; Cvijić ujedno priznaje da to znac1 zauzimanje jednog etnič­ki stranog prostora, ali opravdanje te životne potrebe naziva antietnografskom nužnošću10• Time Cvijić zaista zastupa reakcionarne ideje vladajućih velikosrpskih gospodarskih i političkih krugova, uz neka druga gledanja vezana uz etnička i teritorijalna pitanja ovo su svakako najreakcionarniji Cvijićevi stavovi. Međutim upravo zato potrebno je po ebno isticati i ona njegova izuzetno progresivna shvaćanja koja se takvima ističu naročito onda ako uoči­mo njihovo izrazito suprotstavljanje nacionalističkim težnjama velikosrpske i velikobugarske politike - a to su upravo oni Cvijićevi stavovi koji se odnose na isticanje posebnosti makednonskih Slavena u odnosu i na Srbe i Bugare.

Izlazak Srbije na more bio bi svakako pogodniji egejskom varijantom - ovaj je pravac reljefno otvoreniji, tu već postoji velika luka, antietnografska nužnost se ne postavlja u tako drastičnom obliku, Grčkoj i Bugarskoj zadaju se time ozbiljni udarci. 

Za razliku, jadranska je varijanta daleko nepovoljnija i zbog prirodno-geografskih i etničkih razloga ukoliko se radi o teritoriju 
sjeverne Albanije.

...

http://hrcak.srce.hr/file/170385

     




Edited by +Protagorist - 09-Feb-2014 at 17:00
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
kultuzin View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 3811
  Quote kultuzin Quote  Post ReplyReply #46 Posted: 23-Oct-2013 at 12:00

Негледам причина зошто би се ориентирале исклучиво на политиката на ЕУ. Факт е дека Балканот треба да бара и други алтернативни патишта за свој развој исто како што е факт дека во ЕУ сме заведени под графата „евтина работна сила„ така да мислам дека Европа од каде сакаш и од кога сакаш гледај никогаш немала некој посебни планови и интерес за развој на Балканот.

Затоа ако чекаме на ЕУ мислам дека нема далеку да стигнеме.

Овој проект овозможува алтернативно поврзување по воден пат на земјите од Балканот со Русија а преку нејзе и Азија како и поврзување со Турција. И во двата случаја ЕУ не игра никаква улога а со тоа нема никаков интерес. Згора на тоа се овозможува поголема независност на инволвираните држави и региони во однос на светските пазари што секако не и одговара на Европа која на секој начин се труди да го држи Балканот зависен од нејзините услуги  и пазари. 


Back to Top
BOJAN View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 09-Sep-2008
Location: SKOPJE
Online Status: Offline
Posts: 3438
  Quote BOJAN Quote  Post ReplyReply #47 Posted: 23-Oct-2013 at 10:51
Баш ја читав инфраструктурната политика на ЕУ пред неколку дена. Овој канал ама баш никаде не е споменат, а од она што може Балканот да се надева е натамошното искористување на реката Дунав. Убаво е тоа што Кина сака да инвестира, но ако европските земји во тоа не гледаат интерес во моментов, тогаш тој проект пропаѓа. Едноставно, Кина е предалеку за да може да влијае врз неговата изградба. Можете слободно да ја разгледате политиката на ЕУ, таму има и подетални информации.
Back to Top
daci92 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 10-Dec-2012
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 1937
  Quote daci92 Quote  Post ReplyReply #48 Posted: 22-Oct-2013 at 18:59
Нас најголемата придобивка од овој проект би ни била енергетска и во поглед на наводнување бидејќи ако добро го погледнеме проектот кој е во Македонија тогаш ќе сватиме дека електро-енергетскиот проект Вардарска Долина е директно поврзан со овој проект а тоа значи големо намалување на трошоците за увоз на електрична енергија а и делумна енергетска независност на Македонија. Другата страна е за наводнување, со овој проект во Централна Македонија би се обезбедиле со наводнување на долг рок, а воедно и со подобрување на структурата на агрокултурата во повисоките места (кој помалку или повеќе автоматски би добиле пристап до вода).
Третиот аспект на проектов е што со него по автоматизам ќе ги изградиме оние пречестителни станици или брани на кој ќе се чисти водата на Вардар и ќе го намалиме загадувањето на околината од самата река (која е најзагадена во Македонија после Лепенец) .
Влијанието врз животната средина би рекол дека во голема мера во Македонија ќе биде повеќе од позитивно освен можеби за биодиверзитетот на Југот (Демир Капија) каде што имаме некој видови кој се веќе во истребување и за кој има посебна заштита.

Почетната инвестиција би била голема во секој случај ,бидејќи кај нас на голем дел ќе треба да се прават канали и брани ,исто така имаме и премостување на инфраструктура ,но ако гледаме на долг рок би рекол дека исплатливоста на проектов е огромна ,дури и да почнеме денес да ги правиме тие премостувања на постоечката ифраструктура со надеж дека во иднина ќе се изгради овој мега проект мислам дека не би биле во никаква загуба (особено за железницата).
Back to Top
kultuzin View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 3811
  Quote kultuzin Quote  Post ReplyReply #49 Posted: 22-Oct-2013 at 18:04

Мислам дека на овој проект во иднина треба да му се посвети поголемо внимание и детално да се разгледат сите аспекти. 

Според мое мислење потенцијал има а добивките се транспортно поврзување по воден пат со средоземното и црно море и земјите кои излегуваат на овие две мориња а како најважни тука ги сметам Русија, Украина и Турција. Потоа поврзување со земји низ кои поминува Дунав почнувајќи од Србија преку Романија , Унгарија, Австрија па се до Германија. 

Секако треба добра анализа околу вистинските потенцијали и можноста за искористеност на овој вид на транспорт од наша страна. Но и добивката од транзитирање низ нашата држава. 

Секако треба да се анализират и негативните аспекти како на пример  почетната инвестиција. 

Но најважно од се треба да се разгледа влијанието врз животната средина и еколошката рамнотежа. 

Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #50 Posted: 22-Oct-2013 at 16:24
SRBIJA | UTORAK 22.10.2013. | 09:59
"Sada se mnogi interesuju za kanal"
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Ministar Milan Bačević kaže da je, osim Kine, još nekoliko država zainteresovano da uzmu učešće u projektu kanala Dunav-Morava-Vardar.



On kaže da se zainteresovani javljaju nakon objavljivanja ocene da je studija izvodljivosti za kanal "Morava" pozitivna.

"U ministarstvu smo u poslednjih nekoliko dana primili ambasadore država koji su ranije prema projektu bili dobrim delom skeptični, verovatno pod uticajem javnosti. Sad se sve to promenilo u korist Srbije i Srbija to treba da iskoristi", rekao je on za RTS.

On je najavio da već sledeće nedelje putuju u Kinu, radi konkretnijih razgovora o realizaciji projekta.

Upitan da li su opravdane kritike da je izgradnja tog plovnog kanala preskupa, Bačević je odgovorio da se u vezi sa poslovima oko kanala Morava "mi kao država nismo zadužili, niti ćemo se zaduživati ni za jedan cent. Mi smo studiju izvodljivosti dobili na poklon od kineske kompanije, koja je imala potpunu podršku svoje vlade".

Ministar je dodao da je uvek bio zagovornik toga da taj posao bude koncesija i izrazio uverenje da će tako i biti.

Govoreći o aktivnostima koje slede, Bačević je rekao da će se svi poslovi koji su u nadležnosti Ministarstva prirodnih resursa i prostornog planiranja završiti onog trenutka kad se privede kraju izrada prostornog plana područja posebne namene, na kome se uveliko radi.

"Nažalost, nama nedostaje još nešto sredstava da taj prostorni plan uradimo do kraja. Onda ostaje da sprovedemo javnu raspravu i da Vlada Republike Srbije konačno donese odluku sa kim će i na koji način da pristupi realizaciji ovog projekta".

Ističući da tog plovnog puta nema bez Makedonije i Grčke, on je rekao da srpska i kineska strana očekuju poziv za razgovor, iako se "nadležnosti ove vlade i ministarstva završavaju na granici sa Makedonijom".

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=10&dd=22&nav_id=768218
Back to Top
daci92 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 10-Dec-2012
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 1937
  Quote daci92 Quote  Post ReplyReply #51 Posted: 06-Sep-2013 at 20:12
Ми смрди нешто во анализава и муабетов на Фактор бидејќи пред месец или два кога беа презентирани предлозите за дислокација на пругата само заради вардарска долина имаше 3 предлози ,едниот беше скоро целосно нова траса до велес ,другиот беше следење на старата траса но преместување до автопатот и третата беше целосно нова траса преку Овчеполието ако не се лажам. Ниедна од овие варијанти не би сметала на Вардарска долина а сите варијанти имаат слична цена (+/- 10 милиона евра) но единствена со двоен колосек и брзина од 160км/ч беше првата траса, втората како што е спомнато беше 120/130км/ч и третата беше едноколосечна со максимална брзина од 150-160км/ч (на одредени места многу пониска брзина).
Друго што беше презентирано е дека автопатот не смета на тој дел од Вардарска долина.
Имаше некој документ или вест каде што го прочитав ова ,ако го најдам ќе го постирам.
Back to Top
ink View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 01-Dec-2010
Location: Bulgaria
Online Status: Offline
Posts: 530
  Quote ink Quote  Post ReplyReply #52 Posted: 06-Sep-2013 at 16:46
Originally posted by makonix

Дали некој знае доколку каналов се направи, дали може да се пренасочи дел од централно европската вода да оди кон вардар и излева во Солун. Ова е нарочито актуелно со сегашниве поплави во центрлана европа. Доколку е тоа можно да се регулира, тогаш каналов би имал и поголема смисла, а и би можел да добие екстра интерес и=од централните европски земји а со тоа и потенцијално и пари од европските фондови. МИслам штетите таму се бројат во стотици милионе евра, сума која доколку би се инвестирала кон каналот може да го направи реалност.

Кратко речено ако Грманија има интерес да се спаси од поплави на овој начин, лесно може да го одврзе ќесето

Пренасочуване на каков и дел от водите на Дунав ком един ваков канал, ке предизвика еколожка катастрофа на доста места на Балканот.
Па дур да отпуштат вода от един иден канал, то проблемот не е  изпуштането на водата,а слеването на самата вода во централна и западна Европа за поплавите. 
Не знам колко сте запознати,но ЕУ има проект - дунавска стратегиja,коja ке се форсира после 2014-2015 година со европските фондови. Един ваков канал е надвор от целата стратегиja.




Edited by ink - 06-Sep-2013 at 16:49
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #53 Posted: 06-Sep-2013 at 09:35


овие се стварно терсене,зошто просто не ја ретрасираат пругата низ Овчеполие а така и аеродромот би се офајдил  [1][2] тоа ќе чини и ќе трае но ако тоа исправи на нозе доста локални феудалци утре посекако брзо ќе се вратат парите назад во буџет заради ваквата ифраструктурна екскурзија со оглед дека прашање е дали и колку ебрд би кредитирала нешто што е во самата траса на К10!?

HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15089
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #54 Posted: 06-Sep-2013 at 08:28
Кој проект ќе го жртвува Владата – Вардарска долина или пругата кај Велес?!

Од ЕЛЕМ предлагаат алтернативен коридор на пругата кај Велес. Од Министерството за транспорт и врски пак, речиси еден месец молчат. Што ќе жрвува Владата, модерна пруга кај Велес или домашно производство на струја од Вардар?!

Преку јавна расправа државните електрани наскоро ќе ја бранат идејат за изградба на хидроцентрали по течението на Вардар. Откако Министерството за транспорт и врски минатиот месец најави дека ќе ја анализира можност за Скопје и Велес да се спојат со нова пруга од Драчево до Велес, по која би се возело и до 160 километри на час, со што се доведува во прашање изградбата на поголема хидроцентрала кај Велес, од Државните Електрани за Фактор велат дека наскоро ќе ги презентираат придобивките од реализацијата на проектот Вардарска долина. Дури тогаш Владата ќе мора да пресече- ќе го реализира деценискиот проект Вардарска долина или пак, ќе се поместуваат пругата и автопатот кај Велес?!

ЕЛЕМ предлага алтернативен коридор на пругата

Од ЕЛЕМ признаваат дека една од основните причини поради која проектот досега не е реализиран е дислокацијата на пругата кај Велес, чија инвестициона вредност е голема и ја оптоварува цената на киловат/час струја, со што Вардарска долина станува неисплатлива.

“Факт е дека железничката пруга има големо влијание во однос на евентуалната реализација на проектот „Вардарска Долина“. Од тој аспект сметаме дека треба да се разгледаат можностите за алтернативен коридор во однос на поместувањето на железницата од долината на реката Вардар. На тој начин и овој проект би станал атрактивен за реализација. АД ЕЛЕМ наскоро ќе организира јавна расправа на која ќе бидат презентирани ажурираните економски податоци од Студијата за интегрално уредување на долината на реката Вардар“, објаснуваат за Фактор од ЕЛЕМ.

Јанакиески молчи – пругата или поголемо производство на струја?!

Речиси еден месец од Министерството за транспорт и врски одбиваат да одговорат за Фактор дали Владата сепак ќе го жртвува проектот Вардарска долина за сметка на развој на железничката пруга. Или во план се други сценарија.

Оттаму не одговараат ниту дали имаат финансиски план, ниту кои се можните сценарија за реализација и на двата инфраструктурни проекти.

Пред речиси еден месец во јавноста се лансираше идејата за модернизација на железницата од Скопје до Велес. Првото аценарио предвидува 32,6 километарска пруга со два колосеци, од која 10,7 километри ќе бидат подземни тунели, а околу 600 метри ќе бидат мостови. Се проценува дека возовите ќе развиваат брзина до 160 километри на час. Второто сценарио пак, предвидува пруга да го следи постојниот автопат Скопје – Велес, со што брзината на движење на возовите би се ограничила на 120 километри на час. Според ова решение, треба да има единечна пруга со поголема должина, која ќе изнесува 35,5 километри, од кои 10 километри се планирани како подземни тунели.

Анализата на австриската компанија „ИЛФ инженеринг“, грчката „АДТ Омега“, бугарската „Еуротранспроект“ и на Министерството за транспорт и врски допрва треба да покаже дали малите и средни хидроцентрали на Вардар нема да се градат поради модернизацијата на железницата кај Велес.

Кинески CWE ја стокми студијата за Вардарска долина. Никој не кажува што советуваат?!

Кинеската меѓународна корпорација за вода и електрична енергија (CWЕ) ја изработи физибилити студијата за хидроенергетското ползување на Вардар, која треба да покаже колку од водата на Вардар ќе биде за производство на електрична енергија, а колку за наводнување и за вода за пиење на локалното население. Оваа студија всушност треба да прецизира и дали на Вардар ќе се градат 12 мали и средни хидроцентрали или сепак, проектот ќе се скрати само на неколку електрани.

Овие 12 хидроцентрали, годишно треба да произведуваат околу 1.400 гигават/часови струја, што е 15% од вкупната потрошувачка на електрична енергија на Македонија. Проeктот Вардарска долина, проценет на околу 1,5 милијарди евра, подразбира изградба на две поголеми хидроцентрали – Градец и Велес, со висина на браните до 59 метри, а останатите 10 хидроцентрали треба да имаат брани високи 8-10 метри. Вкупниот инсталиран капацитет на малите хидроцентрали долж реката Вардар треба да биде до 350 мегавати.

Пред три години Владата најави дека како инвеститор на Вардарска долина ќе учествува со 15% од вкупната сума, а за останатите 85% ќе се позајми кај Кинеската развојна банка. Еконосмките министри тогаш изјавија дека ако вардарска долина значи изградба на 12 хидроцентрали тие ќе бидат функционални за 10 до 15 години.

http://faktor.mk/archives/70231?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=koj-proekt-kje-go-zhrtvuva-vladata-vardarska-dolina-ili-prugata-kaj-veles
За сè има вторпат
Back to Top
alexsend View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 11-May-2011
Location: Скопје, Центар
Online Status: Offline
Posts: 2085
  Quote alexsend Quote  Post ReplyReply #55 Posted: 27-Jun-2013 at 19:51
Ова е децки муабет и ништо повеќе од тоа.

Edited by alexsend - 27-Jun-2013 at 19:52
Јас Скопје никогаш не сум го замислувал вака.
Back to Top
kultuzin View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 3811
  Quote kultuzin Quote  Post ReplyReply #56 Posted: 27-Jun-2013 at 19:44
Уште неможам да разберам со која логика Србија пред да почне со оваа авантура не седне на маса со Македонија и Грција за да формираат заеднички став по оваа прашање.
Back to Top
Dexter26 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 2035
  Quote Dexter26 Quote  Post ReplyReply #57 Posted: 27-Jun-2013 at 19:36
Previous
 
Кинезите ја прават студијата бесплатно оти немет платно, или ... ?
 
Ако добро помнам, токму кинески компании неодамна станаа или допрва треба да станат концесионери на пристаништата во Грција, па малку чудно ми делува ова бесплатно вршење на студија за оправданост на канал кој дефинитивно би бил мегапроект, а не само уште еден инфраструктурен проект во некоја провинција.
 
Не за нешто друго, туку треба да се земе во предвид фактот дека Кинезите на дело имаат покажано и докажано дека не им претставува проблем присилното преселување на милиони граѓани за да се изгради мегапроект како што е браната Три Клисури во Кина, па земајќи ги во предвид Кинезите како концесионери на пристаништата во Грција и како извршувачи на студија за оправданост на потенцијален мегапроект и како потенцијални финансиери и реализатори на истиот тој мегапроект, мислам дека треба да се запрашаме колкава ќе биде исплатливоста на овој проект за Република Македонија, прво на инфраструктурен план, а потоа на финансиски план.


Edited by Dexter26 - 27-Jun-2013 at 19:37
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #58 Posted: 27-Jun-2013 at 19:09
SRBIJA | ČETVRTAK 27.06.2013. | 16:34
Studija opravdanosti Kanala u julu
IZVOR: TANJUG
Kineski stručnajci bi do kraja jula trebalo Vladi Srbije da dostave studiju opravdanosti za Kanal Morava, za koju je prikupljena obimna dokumentacija u Srbiji.



Foto: Ilustracija, (sxc.hu)
Kineska kompanija potpuno besplatno radi tu studiju i Srbija za to neće platiti ni dinar, najavio je danas vršilac dužnosti direktora Republičke agencije za prostorno planiranje Dragan Dunčić.

Posle završetka studije opravdanosti, srpsko ministarstvo prostornog planiranja treba da uradi prostorni plan posebne namene za taj projekat, rekao je on i naglasio da vlada još nije odobrilo potrebnih 70 miliona dinara za izradu tog plana.

"Ako ta sredstva budu odobrena, do kraja jula će biti raspisan tender za izradu tog prostornog plana," kazao je Dunčić, na sednici odbora, na kojoj je usvojen izveštaj o radu Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja za period februar-april ove godine.

On je podsetio da su kineski stručnjaci dva puta dolazili u Srbiju, obilazili Moravu, prikupili svi potrebnu dokumentaciju i ekosondama premerili Moravu, za šta nisu trošena vanredna sredstva iz republižkog budžeta, rekao je Dunčih i dodao da bez izrade prostorno-planske dokumentacije i odgovarajućih studija nije moguće realizovati ni jednu investiciju u Srbiji.

Poslanici opozicionih stranaka su zapitali da li će Srbija da se zadužuje za taj projekat, na šta im je Dunčić odgovorio da izrada prostorne dokumentacije ne mora da znači i da će taj projekat biti i realizovan, kao i da Srbija ne mora uopšte da se zadužuje za kanal, jer država može da ugovori da to bude urađeno kroz koncesiju.

On je ukazao da je za izradu kompletne dokumentacije za tako veliki projekat nekad potrebno i nekoliko godina i napomenuo da bez obzira da li će se kanal graditi ili ne, Srbija svakako mora da ima regionalni plan južne i zapadne Morave, kako bi se jedan deo šljunka i peska sa tog područja, usklađivanjem planova, iskoristio za izgradnju autoputa Pojate-Preljina.

Dunčić je istakao i da su u proceduri kod resornog ministarstva trenutno 33 prostorna plana, od kojih četiri regionalna i 29 prostornih planova posebne namene i dodao da se radi i na izradi prostornih planova za akumulacije i vodosnabdevanje u Srbiji.

Zbog velikog interesovanja članova odbora za pripreme vezane za Kanal Morava, dogovoreno je da se održi posebna sednica tog odbora posvećena samo tom projektu.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=06&dd=27&nav_id=726984
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #59 Posted: 09-Jun-2013 at 22:19
Kako su Kinezi ispitivali Moravu
IZVOR: NOVOSTI
Beograd -- Naoružani mapama i foto-aparatima kineski inženjeri su snimali tačke na rečnom toku Morave za koje su procenili da bi mogle da budu najproblematičnije.

Delegacija kineske kompanije „Čajna Gezhouba grup korporejšn“ posle dve nedelje ispitivanja ocenila je da je projekat gradnje kanala „Morava“ - „izvodljiv, iako postoje određene infrastrukturne prepreke, koje je moguće rešiti“.

Reporteri „Novosti“ pridružili su se kineskim stručnjacima na poslednjoj etapi ispitivanja plovnosti Morave. Od Niša do Bujanovca zajedno smo pratili tok Južne Morave. Kopnom, jer se rekom još ne može.

Prva ih je sačekala već na izlazu iz Niša. Sa mosta se pruža pogled na jednu od najvećih znamenitosti ovog kraja - televizor „EI Niš“ potopljen u mulju reke, koja se može pregaziti zavrnutih nogavica da se pantalone ne iskvase. Teško je zamisliti da bi ovuda mogao da plovi brod, ili makar barža.

"Južna Morava jeste mala, ali ovaj projekat je veliki, čak i za naše standarde" - spremno odgovara Huan Ling, prvi čovek delegacije kineske kompanije.

"Znam da je ideja postojala i pre stotinu godina, ali tehnologija kojom sada raspolažemo, nije. "

Tehnički to je svakako izvodljivo, ali osnovno pitanje je - koliko je isplativo. Kada budemo završili detaljne analize i utvrdili isplativost, moći ćemo da donesemo odluku o učešću u ovom projektu. Već za nekoliko nedelja poslaćemo prve nacrte vašoj vladi i na osnovu njihovog odgovora razgovarati o narednim koracima.

Dok nastavljamo auto-putem i prolazimo ispod putokaza za Solun, pokušavamo da od kineskih stručnjaka saznamo za koliko vremena bi, u najboljem slučaju mogli da se prema Egeju umesto druma uputimo rekom. Odgovor, lakonski, dobijamo od Linga:

"Vreme se u ovom slučaju meri novcem. Ako se proceni da ima interesa i uloži se dovoljno novca, posao se može završiti i za pet godina, ali može da potraje i dvadeset, trideset ..."

Dok uzduž i poreko premeravaju Moravu, kineski inženjeri ne propuštaju priliku da se upoznaju sa Srbijom. U Grdeličkoj klisuri zastali su da slikaju železnički most srušen u NATO bombardovanju i spomenik žrtvama. Nešto niže fotografisali su prolazak verovatno najsporijeg voza koji su ikad videli. Bez reči ih je ostavila netaknuta priroda u kojoj su uživali na većem delu puta.

"U Kini industrijalizacija sve više uništava prirodu, a ovde je ona još sačuvana" - priča nam inženjer u srpskom delu delegacije poznat kao „mister Li“.

"Takođe, kod nas gde god da se okrenete naiđete na stotine i hiljade turista, dok ovde toga nema. Čovek može na miru da uživa."

Isplativost projekta
Profesor Milan Punišić, savetnik ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, kaže da prve procene govore da bi izgradnja kanala „Morava“ mogla da bude isplativa i višestruko korisna.

"Ne samo što bi bio omogućen jeftiniji transport robe, već bi Srbija dobila i efikasan sistem navodnjavanja, odbrane od poplava, a na toku Morave bilo bi izgrađeno još pet hidrocentrala. Ima nagoveštaja da su za ovaj posao zainteresovani neki od svetskih ekonomskih giganata jer bi izgradnjom kanala bio značajno skraćen put do Soluna" - kaže Punišić.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=06&dd=09&nav_id=721319
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #60 Posted: 07-Jun-2013 at 23:46
Originally posted by makonix

Дали некој знае доколку каналов се направи, дали може да се пренасочи дел од централно европската вода да оди кон вардар и излева во Солун. Ова е нарочито актуелно со сегашниве поплави во центрлана европа. Доколку е тоа можно да се регулира, тогаш каналов би имал и поголема смисла, а и би можел да добие екстра интерес и=од централните европски земји а со тоа и потенцијално и пари од европските фондови. МИслам штетите таму се бројат во стотици милионе евра, сума која доколку би се инвестирала кон каналот може да го направи реалност.

Кратко речено ако Грманија има интерес да се спаси од поплави на овој начин, лесно може да го одврзе ќесето


Со каналот нема да може да се пренасочи ниту една капка од централно европската вода да се излева кај Солун.
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <12345 14>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.191 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.