Вардарска Долина |
Post Reply | Page <12345 14> |
Author | |
+Protagorist
Senior Member Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
Quote Reply #41 Posted: 21-Mar-2014 at 18:44 |
se javi i juzhniot sosed, ostanevme ushte nie v srede bez javna fizibilitka, iako sigurno kje izvadat i nashite brzo neshto od fioka dokolku im e gladno oko ko na srbite i grcite, samo dali preporakite na ekolozite nekoj kje gi zeme predvid so ogled deka kinezite sigurno nema da ne uslovat so vakva norma brkajki prilika shto pobrzo da se pozicioniraat na ovaa ruta treba da se prepoznae i kakov avtoritet kje ima utre vo odnos na vakov koridor i dali istiot e garant za vnatreshnata bezbednost
|
|
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
+Protagorist
Senior Member Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
Quote Reply #42 Posted: 04-Mar-2014 at 04:44 |
Dali i kolku ova moze da se izvede logisticki od nasi kompanii, imaat li kapacitet brzo da odgovorat na seto ova, odnosno dali nekoj gi kurazi vo toj pravec osven rabotna sila, bi trebalo da se ima i svest kaj nadleznite dali ima prijatna atmosfera za ideava i megju ekologistite i naucnata javnost, zosto so vreme nekoj ne gi sedne site na debati i analizi www.balkanmagazin.net/energetika/cid163-44679/dunavska-strategija-stara-ideja-za-novi-vek |
|
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
+Protagorist
Senior Member Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
Quote Reply #43 Posted: 10-Feb-2014 at 00:11 |
заради индустријата, аеродромот и железничката логично е некаде во скопско поле, плус тоа сигурно доколку го биде ќе има потреба да биде нешто поголемо како би можело и да се претовараат, и паркираат или поправаат баржи, а сосем реално е да се очекува освен индустриски дел на пристаништето да има и туристички односно патнички дел, посекако ќе биде близу составот но ко што велам горе треба навистина повеќекратно да се премери нашиот бенефит од сето тоа, бидејќи загреота сме ако мислиме само на профитот немајќи предвид дека сме мала земја каде каква и да е еколошка катастрофа од тип излевање на нафта ќе биде непоправлива за нас, да не говорам за хемикалии и останати еколошки ризици, капак после ваков проект отворено ќе почнат калкулации и обиди од големите да манипулираат со сите оние кои се дел од оваа рута, а имајќи предвид дека тоа се балкански земји мислам дека ќе биднеме и лесна мета за митарења и натегања според мене нека кренат кинезите брза железница од солун до будим и ето го истиот транспортен ефект Edited by +Protagorist - 10-Feb-2014 at 00:14 |
|
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
kultuzin
Senior Member Joined: 07-Nov-2010 Online Status: Offline Posts: 3811 |
Quote Reply #44 Posted: 09-Feb-2014 at 22:49 |
Не ми е јасно како би се извел делот во Македонија. Јасно е дека ќе се почне со Пчиња но каде би се извршило влегувањето во Вардар. Ако е на местото каде што се влива Пчиња во Вардар тогаш местото е 40 километри оддалечено од Скопје, а на видеото погоре е спомнато дека би мало пристаништа во Куманово и Скопје. Велес, Демир Капија и Гевгелија не се спомнати како пристаништа.
|
|
+Protagorist
Senior Member Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
Quote Reply #45 Posted: 09-Feb-2014 at 16:48 |
дека оваа рута е геостратешка за Србија може да се види од процените на Цвијиќ (српскиот хаусхофер) во почетокот од минатиот век, мене ме чуди која ќе биде оправданоста на сето ова доколку некој од големите не го подржи, дали ние ко балканци би имале капацитет да истуркаме ваков проект!? па кога можеше Хрватска сама да исфинансира туристички автопат за приближно иста цена, зошто тоа сите не би можеле пловен трговски коридор да кофинансираат, сепак за Македонија потоа би се наметнале ко спорни еколошките и геостратешките нус-ефекти кои би произлегле од ваквата инвестициска екскурзија, и иако сега сме стабилни, кој гарантира дека утре заради ваквиот канал нема да бидеме под силен меѓународен ако не локален притисок
Edited by +Protagorist - 09-Feb-2014 at 17:00 |
|
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
kultuzin
Senior Member Joined: 07-Nov-2010 Online Status: Offline Posts: 3811 |
Quote Reply #46 Posted: 23-Oct-2013 at 12:00 |
Негледам причина зошто би се ориентирале исклучиво на политиката на ЕУ. Факт е дека Балканот треба да бара и други алтернативни патишта за свој развој исто како што е факт дека во ЕУ сме заведени под графата „евтина работна сила„ така да мислам дека Европа од каде сакаш и од кога сакаш гледај никогаш немала некој посебни планови и интерес за развој на Балканот. Затоа ако чекаме на ЕУ мислам дека нема далеку да стигнеме. Овој проект овозможува алтернативно поврзување по воден пат на земјите од Балканот со Русија а преку нејзе и Азија како и поврзување со Турција. И во двата случаја ЕУ не игра никаква улога а со тоа нема никаков интерес. Згора на тоа се овозможува поголема независност на инволвираните држави и региони во однос на светските пазари што секако не и одговара на Европа која на секој начин се труди да го држи Балканот зависен од нејзините услуги и пазари. |
|
BOJAN
Senior Member Joined: 09-Sep-2008 Location: SKOPJE Online Status: Offline Posts: 3438 |
Quote Reply #47 Posted: 23-Oct-2013 at 10:51 |
Баш ја читав инфраструктурната политика на ЕУ пред неколку дена. Овој канал ама баш никаде не е споменат, а од она што може Балканот да се надева е натамошното искористување на реката Дунав. Убаво е тоа што Кина сака да инвестира, но ако европските земји во тоа не гледаат интерес во моментов, тогаш тој проект пропаѓа. Едноставно, Кина е предалеку за да може да влијае врз неговата изградба. Можете слободно да ја разгледате политиката на ЕУ, таму има и подетални информации.
|
|
daci92
Senior Member Joined: 10-Dec-2012 Location: Skopje Online Status: Offline Posts: 1937 |
Quote Reply #48 Posted: 22-Oct-2013 at 18:59 |
Нас најголемата придобивка од овој проект би ни била енергетска и во поглед на наводнување бидејќи ако добро го погледнеме проектот кој е во Македонија тогаш ќе сватиме дека електро-енергетскиот проект Вардарска Долина е директно поврзан со овој проект а тоа значи големо намалување на трошоците за увоз на електрична енергија а и делумна енергетска независност на Македонија. Другата страна е за наводнување, со овој проект во Централна Македонија би се обезбедиле со наводнување на долг рок, а воедно и со подобрување на структурата на агрокултурата во повисоките места (кој помалку или повеќе автоматски би добиле пристап до вода).
Третиот аспект на проектов е што со него по автоматизам ќе ги изградиме оние пречестителни станици или брани на кој ќе се чисти водата на Вардар и ќе го намалиме загадувањето на околината од самата река (која е најзагадена во Македонија после Лепенец) . Влијанието врз животната средина би рекол дека во голема мера во Македонија ќе биде повеќе од позитивно освен можеби за биодиверзитетот на Југот (Демир Капија) каде што имаме некој видови кој се веќе во истребување и за кој има посебна заштита. Почетната инвестиција би била голема во секој случај ,бидејќи кај нас на голем дел ќе треба да се прават канали и брани ,исто така имаме и премостување на инфраструктура ,но ако гледаме на долг рок би рекол дека исплатливоста на проектов е огромна ,дури и да почнеме денес да ги правиме тие премостувања на постоечката ифраструктура со надеж дека во иднина ќе се изгради овој мега проект мислам дека не би биле во никаква загуба (особено за железницата). |
|
kultuzin
Senior Member Joined: 07-Nov-2010 Online Status: Offline Posts: 3811 |
Quote Reply #49 Posted: 22-Oct-2013 at 18:04 |
Мислам дека на овој проект во иднина треба да му се посвети поголемо внимание и детално да се разгледат сите аспекти. Според мое мислење потенцијал има а добивките се транспортно поврзување по воден пат со средоземното и црно море и земјите кои излегуваат на овие две мориња а како најважни тука ги сметам Русија, Украина и Турција. Потоа поврзување со земји низ кои поминува Дунав почнувајќи од Србија преку Романија , Унгарија, Австрија па се до Германија. Секако треба добра анализа околу вистинските потенцијали и можноста за искористеност на овој вид на транспорт од наша страна. Но и добивката од транзитирање низ нашата држава. Секако треба да се анализират и негативните аспекти како на пример почетната инвестиција. Но најважно од се треба да се разгледа влијанието врз животната средина и еколошката рамнотежа. |
|
gjoko
Senior Member Joined: 18-Jun-2011 Location: kicevo Online Status: Offline Posts: 6554 |
Quote Reply #50 Posted: 22-Oct-2013 at 16:24 |
SRBIJA | UTORAK 22.10.2013. | 09:59
"Sada se mnogi interesuju za kanal" IZVOR: TANJUG Beograd -- Ministar Milan Bačević kaže da je, osim Kine, još nekoliko država zainteresovano da uzmu učešće u projektu kanala Dunav-Morava-Vardar. On kaže da se zainteresovani javljaju nakon objavljivanja ocene da je studija izvodljivosti za kanal "Morava" pozitivna. "U ministarstvu smo u poslednjih nekoliko dana primili ambasadore država koji su ranije prema projektu bili dobrim delom skeptični, verovatno pod uticajem javnosti. Sad se sve to promenilo u korist Srbije i Srbija to treba da iskoristi", rekao je on za RTS. On je najavio da već sledeće nedelje putuju u Kinu, radi konkretnijih razgovora o realizaciji projekta. Upitan da li su opravdane kritike da je izgradnja tog plovnog kanala preskupa, Bačević je odgovorio da se u vezi sa poslovima oko kanala Morava "mi kao država nismo zadužili, niti ćemo se zaduživati ni za jedan cent. Mi smo studiju izvodljivosti dobili na poklon od kineske kompanije, koja je imala potpunu podršku svoje vlade". Ministar je dodao da je uvek bio zagovornik toga da taj posao bude koncesija i izrazio uverenje da će tako i biti. Govoreći o aktivnostima koje slede, Bačević je rekao da će se svi poslovi koji su u nadležnosti Ministarstva prirodnih resursa i prostornog planiranja završiti onog trenutka kad se privede kraju izrada prostornog plana područja posebne namene, na kome se uveliko radi. "Nažalost, nama nedostaje još nešto sredstava da taj prostorni plan uradimo do kraja. Onda ostaje da sprovedemo javnu raspravu i da Vlada Republike Srbije konačno donese odluku sa kim će i na koji način da pristupi realizaciji ovog projekta". Ističući da tog plovnog puta nema bez Makedonije i Grčke, on je rekao da srpska i kineska strana očekuju poziv za razgovor, iako se "nadležnosti ove vlade i ministarstva završavaju na granici sa Makedonijom". http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=10&dd=22&nav_id=768218 |
|
daci92
Senior Member Joined: 10-Dec-2012 Location: Skopje Online Status: Offline Posts: 1937 |
Quote Reply #51 Posted: 06-Sep-2013 at 20:12 |
Ми смрди нешто во анализава и муабетов на Фактор бидејќи пред месец или два кога беа презентирани предлозите за дислокација на пругата само заради вардарска долина имаше 3 предлози ,едниот беше скоро целосно нова траса до велес ,другиот беше следење на старата траса но преместување до автопатот и третата беше целосно нова траса преку Овчеполието ако не се лажам. Ниедна од овие варијанти не би сметала на Вардарска долина а сите варијанти имаат слична цена (+/- 10 милиона евра) но единствена со двоен колосек и брзина од 160км/ч беше првата траса, втората како што е спомнато беше 120/130км/ч и третата беше едноколосечна со максимална брзина од 150-160км/ч (на одредени места многу пониска брзина).
Друго што беше презентирано е дека автопатот не смета на тој дел од Вардарска долина. Имаше некој документ или вест каде што го прочитав ова ,ако го најдам ќе го постирам. |
|
ink
Senior Member Joined: 01-Dec-2010 Location: Bulgaria Online Status: Offline Posts: 530 |
Quote Reply #52 Posted: 06-Sep-2013 at 16:46 |
Пренасочуване на каков и дел от водите на Дунав ком един ваков канал, ке предизвика еколожка катастрофа на доста места на Балканот. Па дур да отпуштат вода от един иден канал, то проблемот не е изпуштането на водата,а слеването на самата вода во централна и западна Европа за поплавите. Не знам колко сте запознати,но ЕУ има проект - дунавска стратегиja,коja ке се форсира после 2014-2015 година со европските фондови. Един ваков канал е надвор от целата стратегиja. Edited by ink - 06-Sep-2013 at 16:49 |
|
+Protagorist
Senior Member Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
Quote Reply #53 Posted: 06-Sep-2013 at 09:35 |
овие се стварно терсене,зошто просто не ја ретрасираат пругата низ Овчеполие а така и аеродромот би се офајдил [1][2] тоа ќе чини и ќе трае но ако тоа исправи на нозе доста локални феудалци утре посекако брзо ќе се вратат парите назад во буџет заради ваквата ифраструктурна екскурзија со оглед дека прашање е дали и колку ебрд би кредитирала нешто што е во самата траса на К10!? |
|
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
Џоле
Moderator Group Joined: 23-Apr-2013 Location: Скопје Online Status: Offline Posts: 15089 |
Quote Reply #54 Posted: 06-Sep-2013 at 08:28 |
Кој проект ќе го жртвува Владата – Вардарска долина или пругата кај Велес?!
Од ЕЛЕМ предлагаат алтернативен коридор на пругата кај Велес. Од Министерството за транспорт и врски пак, речиси еден месец молчат. Што ќе жрвува Владата, модерна пруга кај Велес или домашно производство на струја од Вардар?! Преку јавна расправа државните електрани наскоро ќе ја бранат идејат за изградба на хидроцентрали по течението на Вардар. Откако Министерството за транспорт и врски минатиот месец најави дека ќе ја анализира можност за Скопје и Велес да се спојат со нова пруга од Драчево до Велес, по која би се возело и до 160 километри на час, со што се доведува во прашање изградбата на поголема хидроцентрала кај Велес, од Државните Електрани за Фактор велат дека наскоро ќе ги презентираат придобивките од реализацијата на проектот Вардарска долина. Дури тогаш Владата ќе мора да пресече- ќе го реализира деценискиот проект Вардарска долина или пак, ќе се поместуваат пругата и автопатот кај Велес?! ЕЛЕМ предлага алтернативен коридор на пругата Од ЕЛЕМ признаваат дека една од основните причини поради која проектот досега не е реализиран е дислокацијата на пругата кај Велес, чија инвестициона вредност е голема и ја оптоварува цената на киловат/час струја, со што Вардарска долина станува неисплатлива. “Факт е дека железничката пруга има големо влијание во однос на евентуалната реализација на проектот „Вардарска Долина“. Од тој аспект сметаме дека треба да се разгледаат можностите за алтернативен коридор во однос на поместувањето на железницата од долината на реката Вардар. На тој начин и овој проект би станал атрактивен за реализација. АД ЕЛЕМ наскоро ќе организира јавна расправа на која ќе бидат презентирани ажурираните економски податоци од Студијата за интегрално уредување на долината на реката Вардар“, објаснуваат за Фактор од ЕЛЕМ. Јанакиески молчи – пругата или поголемо производство на струја?! Речиси еден месец од Министерството за транспорт и врски одбиваат да одговорат за Фактор дали Владата сепак ќе го жртвува проектот Вардарска долина за сметка на развој на железничката пруга. Или во план се други сценарија. Оттаму не одговараат ниту дали имаат финансиски план, ниту кои се можните сценарија за реализација и на двата инфраструктурни проекти. Пред речиси еден месец во јавноста се лансираше идејата за модернизација на железницата од Скопје до Велес. Првото аценарио предвидува 32,6 километарска пруга со два колосеци, од која 10,7 километри ќе бидат подземни тунели, а околу 600 метри ќе бидат мостови. Се проценува дека возовите ќе развиваат брзина до 160 километри на час. Второто сценарио пак, предвидува пруга да го следи постојниот автопат Скопје – Велес, со што брзината на движење на возовите би се ограничила на 120 километри на час. Според ова решение, треба да има единечна пруга со поголема должина, која ќе изнесува 35,5 километри, од кои 10 километри се планирани како подземни тунели. Анализата на австриската компанија „ИЛФ инженеринг“, грчката „АДТ Омега“, бугарската „Еуротранспроект“ и на Министерството за транспорт и врски допрва треба да покаже дали малите и средни хидроцентрали на Вардар нема да се градат поради модернизацијата на железницата кај Велес. Кинески CWE ја стокми студијата за Вардарска долина. Никој не кажува што советуваат?! Кинеската меѓународна корпорација за вода и електрична енергија (CWЕ) ја изработи физибилити студијата за хидроенергетското ползување на Вардар, која треба да покаже колку од водата на Вардар ќе биде за производство на електрична енергија, а колку за наводнување и за вода за пиење на локалното население. Оваа студија всушност треба да прецизира и дали на Вардар ќе се градат 12 мали и средни хидроцентрали или сепак, проектот ќе се скрати само на неколку електрани. Овие 12 хидроцентрали, годишно треба да произведуваат околу 1.400 гигават/часови струја, што е 15% од вкупната потрошувачка на електрична енергија на Македонија. Проeктот Вардарска долина, проценет на околу 1,5 милијарди евра, подразбира изградба на две поголеми хидроцентрали – Градец и Велес, со висина на браните до 59 метри, а останатите 10 хидроцентрали треба да имаат брани високи 8-10 метри. Вкупниот инсталиран капацитет на малите хидроцентрали долж реката Вардар треба да биде до 350 мегавати. Пред три години Владата најави дека како инвеститор на Вардарска долина ќе учествува со 15% од вкупната сума, а за останатите 85% ќе се позајми кај Кинеската развојна банка. Еконосмките министри тогаш изјавија дека ако вардарска долина значи изградба на 12 хидроцентрали тие ќе бидат функционални за 10 до 15 години. http://faktor.mk/archives/70231?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=koj-proekt-kje-go-zhrtvuva-vladata-vardarska-dolina-ili-prugata-kaj-veles |
|
За сè има вторпат
|
|
alexsend
Senior Member Joined: 11-May-2011 Location: Скопје, Центар Online Status: Offline Posts: 2085 |
Quote Reply #55 Posted: 27-Jun-2013 at 19:51 |
Ова е децки муабет и ништо повеќе од тоа.
Edited by alexsend - 27-Jun-2013 at 19:52 |
|
Јас Скопје никогаш не сум го замислувал вака.
|
|
kultuzin
Senior Member Joined: 07-Nov-2010 Online Status: Offline Posts: 3811 |
Quote Reply #56 Posted: 27-Jun-2013 at 19:44 |
Уште неможам да разберам со која логика Србија пред да почне со оваа авантура не седне на маса со Македонија и Грција за да формираат заеднички став по оваа прашање.
|
|
Dexter26
Senior Member Joined: 19-Nov-2010 Online Status: Offline Posts: 2035 |
Quote Reply #57 Posted: 27-Jun-2013 at 19:36 |
Кинезите ја прават студијата бесплатно оти немет платно, или ... ? Ако добро помнам, токму кинески компании неодамна станаа или допрва треба да станат концесионери на пристаништата во Грција, па малку чудно ми делува ова бесплатно вршење на студија за оправданост на канал кој дефинитивно би бил мегапроект, а не само уште еден инфраструктурен проект во некоја провинција. Не за нешто друго, туку треба да се земе во предвид фактот дека Кинезите на дело имаат покажано и докажано дека не им претставува проблем присилното преселување на милиони граѓани за да се изгради мегапроект како што е браната Три Клисури во Кина, па земајќи ги во предвид Кинезите како концесионери на пристаништата во Грција и како извршувачи на студија за оправданост на потенцијален мегапроект и како потенцијални финансиери и реализатори на истиот тој мегапроект, мислам дека треба да се запрашаме колкава ќе биде исплатливоста на овој проект за Република Македонија, прво на инфраструктурен план, а потоа на финансиски план. Edited by Dexter26 - 27-Jun-2013 at 19:37 |
|
gjoko
Senior Member Joined: 18-Jun-2011 Location: kicevo Online Status: Offline Posts: 6554 |
Quote Reply #58 Posted: 27-Jun-2013 at 19:09 |
SRBIJA | ČETVRTAK 27.06.2013. | 16:34
Studija opravdanosti Kanala u julu IZVOR: TANJUG Kineski stručnajci bi do kraja jula trebalo Vladi Srbije da dostave studiju opravdanosti za Kanal Morava, za koju je prikupljena obimna dokumentacija u Srbiji. Foto: Ilustracija, (sxc.hu) Kineska kompanija potpuno besplatno radi tu studiju i Srbija za to neće platiti ni dinar, najavio je danas vršilac dužnosti direktora Republičke agencije za prostorno planiranje Dragan Dunčić. Posle završetka studije opravdanosti, srpsko ministarstvo prostornog planiranja treba da uradi prostorni plan posebne namene za taj projekat, rekao je on i naglasio da vlada još nije odobrilo potrebnih 70 miliona dinara za izradu tog plana. "Ako ta sredstva budu odobrena, do kraja jula će biti raspisan tender za izradu tog prostornog plana," kazao je Dunčić, na sednici odbora, na kojoj je usvojen izveštaj o radu Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja za period februar-april ove godine. On je podsetio da su kineski stručnjaci dva puta dolazili u Srbiju, obilazili Moravu, prikupili svi potrebnu dokumentaciju i ekosondama premerili Moravu, za šta nisu trošena vanredna sredstva iz republižkog budžeta, rekao je Dunčih i dodao da bez izrade prostorno-planske dokumentacije i odgovarajućih studija nije moguće realizovati ni jednu investiciju u Srbiji. Poslanici opozicionih stranaka su zapitali da li će Srbija da se zadužuje za taj projekat, na šta im je Dunčić odgovorio da izrada prostorne dokumentacije ne mora da znači i da će taj projekat biti i realizovan, kao i da Srbija ne mora uopšte da se zadužuje za kanal, jer država može da ugovori da to bude urađeno kroz koncesiju. On je ukazao da je za izradu kompletne dokumentacije za tako veliki projekat nekad potrebno i nekoliko godina i napomenuo da bez obzira da li će se kanal graditi ili ne, Srbija svakako mora da ima regionalni plan južne i zapadne Morave, kako bi se jedan deo šljunka i peska sa tog područja, usklađivanjem planova, iskoristio za izgradnju autoputa Pojate-Preljina. Dunčić je istakao i da su u proceduri kod resornog ministarstva trenutno 33 prostorna plana, od kojih četiri regionalna i 29 prostornih planova posebne namene i dodao da se radi i na izradi prostornih planova za akumulacije i vodosnabdevanje u Srbiji. Zbog velikog interesovanja članova odbora za pripreme vezane za Kanal Morava, dogovoreno je da se održi posebna sednica tog odbora posvećena samo tom projektu. http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=06&dd=27&nav_id=726984 |
|
gjoko
Senior Member Joined: 18-Jun-2011 Location: kicevo Online Status: Offline Posts: 6554 |
Quote Reply #59 Posted: 09-Jun-2013 at 22:19 |
Kako su Kinezi ispitivali Moravu
IZVOR: NOVOSTI Beograd -- Naoružani mapama i foto-aparatima kineski inženjeri su snimali tačke na rečnom toku Morave za koje su procenili da bi mogle da budu najproblematičnije. Delegacija kineske kompanije „Čajna Gezhouba grup korporejšn“ posle dve nedelje ispitivanja ocenila je da je projekat gradnje kanala „Morava“ - „izvodljiv, iako postoje određene infrastrukturne prepreke, koje je moguće rešiti“. Reporteri „Novosti“ pridružili su se kineskim stručnjacima na poslednjoj etapi ispitivanja plovnosti Morave. Od Niša do Bujanovca zajedno smo pratili tok Južne Morave. Kopnom, jer se rekom još ne može. Prva ih je sačekala već na izlazu iz Niša. Sa mosta se pruža pogled na jednu od najvećih znamenitosti ovog kraja - televizor „EI Niš“ potopljen u mulju reke, koja se može pregaziti zavrnutih nogavica da se pantalone ne iskvase. Teško je zamisliti da bi ovuda mogao da plovi brod, ili makar barža. "Južna Morava jeste mala, ali ovaj projekat je veliki, čak i za naše standarde" - spremno odgovara Huan Ling, prvi čovek delegacije kineske kompanije. "Znam da je ideja postojala i pre stotinu godina, ali tehnologija kojom sada raspolažemo, nije. " Tehnički to je svakako izvodljivo, ali osnovno pitanje je - koliko je isplativo. Kada budemo završili detaljne analize i utvrdili isplativost, moći ćemo da donesemo odluku o učešću u ovom projektu. Već za nekoliko nedelja poslaćemo prve nacrte vašoj vladi i na osnovu njihovog odgovora razgovarati o narednim koracima. Dok nastavljamo auto-putem i prolazimo ispod putokaza za Solun, pokušavamo da od kineskih stručnjaka saznamo za koliko vremena bi, u najboljem slučaju mogli da se prema Egeju umesto druma uputimo rekom. Odgovor, lakonski, dobijamo od Linga: "Vreme se u ovom slučaju meri novcem. Ako se proceni da ima interesa i uloži se dovoljno novca, posao se može završiti i za pet godina, ali može da potraje i dvadeset, trideset ..." Dok uzduž i poreko premeravaju Moravu, kineski inženjeri ne propuštaju priliku da se upoznaju sa Srbijom. U Grdeličkoj klisuri zastali su da slikaju železnički most srušen u NATO bombardovanju i spomenik žrtvama. Nešto niže fotografisali su prolazak verovatno najsporijeg voza koji su ikad videli. Bez reči ih je ostavila netaknuta priroda u kojoj su uživali na većem delu puta. "U Kini industrijalizacija sve više uništava prirodu, a ovde je ona još sačuvana" - priča nam inženjer u srpskom delu delegacije poznat kao „mister Li“. "Takođe, kod nas gde god da se okrenete naiđete na stotine i hiljade turista, dok ovde toga nema. Čovek može na miru da uživa." Isplativost projekta Profesor Milan Punišić, savetnik ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, kaže da prve procene govore da bi izgradnja kanala „Morava“ mogla da bude isplativa i višestruko korisna. "Ne samo što bi bio omogućen jeftiniji transport robe, već bi Srbija dobila i efikasan sistem navodnjavanja, odbrane od poplava, a na toku Morave bilo bi izgrađeno još pet hidrocentrala. Ima nagoveštaja da su za ovaj posao zainteresovani neki od svetskih ekonomskih giganata jer bi izgradnjom kanala bio značajno skraćen put do Soluna" - kaže Punišić. http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=06&dd=09&nav_id=721319 |
|
Cloverstack
Admin Group Joined: 01-Sep-2007 Location: Скопје Online Status: Offline Posts: 12453 |
Quote Reply #60 Posted: 07-Jun-2013 at 23:46 |
Со каналот нема да може да се пренасочи ниту една капка од централно европската вода да се излева кај Солун. |
|
Post Reply | Page <12345 14> |
Forum Jump | Forum Permissions You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot create polls in this forum You cannot vote in polls in this forum |