Хидроелектрани |
Post Reply | Page <1 1718192021 28> |
Author | |
axel
Senior Member Joined: 08-Dec-2009 Location: kumanovo Online Status: Offline Posts: 3654 |
Quote Reply #361 Posted: 02-Jun-2012 at 09:21 |
Edited by Cloverstack - 02-Jun-2012 at 13:39 |
|
axel
Senior Member Joined: 08-Dec-2009 Location: kumanovo Online Status: Offline Posts: 3654 |
Quote Reply #362 Posted: 02-Jun-2012 at 09:30 |
Edited by Cloverstack - 02-Jun-2012 at 13:39 |
|
OCB
Senior Member Joined: 03-Feb-2011 Location: 54 Online Status: Offline Posts: 921 |
Quote Reply #363 Posted: 02-Jun-2012 at 11:37 |
ХЕ Бошков мост
Инвестиција: 107 милиони евра Годишно производство: 117 GWh Ветерен парк Богданци (22 ветерници) Инвестиција: 55 милиони евра Годишно производство: 125 GWh Би можел ли некој да ми ја објасни економската логика овде? Доколку ХЕ Бошков мост произведува помалку електрична енергија, чини двапати повеќе и потенцијално го загрозува опстанокот на рисот како заштитен вид, зошто се задолжуваме за ХЕ а не за ветерници? |
|
mirakuliks
Senior Member Joined: 06-Feb-2010 Location: New York Online Status: Offline Posts: 831 |
Quote Reply #364 Posted: 02-Jun-2012 at 12:23 |
Моја претпоставке е дека едноставно се нема искуство со ветерници кај нас и се додека не се стекне какво такво практично искуство со ветерниците и колку стабилно односно нестабилно го снабдуваат системот со струја ќе се иде пополека со ветерниците. Освен тоа неколкуте места поволни за ветерници низ македонијава чинам се веќе испланирани. Освен тоа хидроелектрана се базира на акумулација па доставува постабилно производство на струја и дава повеќе време за реорганизација ако одреден период притокот на вода е послаб, додека ветерниците се многу понепревидливи. Тие се повеќе за да се произведе колку е можно повеќе електрична енергија од ветерот додека го има, додека хидроцентралите а особено термоелектраните можат во секој момент на недостиг на ветар да компензираат. |
|
gjoko
Senior Member Joined: 18-Jun-2011 Location: kicevo Online Status: Offline Posts: 6554 |
Quote Reply #365 Posted: 02-Jun-2012 at 14:00 |
главната одлика на хидроелектраните е акумулирање на `големи води`,т.е. во доцна есен кога врнат дождови по неколку недели со ред и на пролет кога се топат снеговите,тие води се собираат на едно место и водата се користи `кога ќе се посака`.кај ветерниците е сосема поинаку
|
|
Cloverstack
Admin Group Joined: 01-Sep-2007 Location: Скопје Online Status: Offline Posts: 12453 |
Quote Reply #366 Posted: 02-Jun-2012 at 14:27 |
@ OCB
Ќе се обидам и јас да се надоврзам на mirakuliks Електричната енергија произведена во хидроелектраните со акумулација има (така да се изразам) најголема „специфична тежина“. На пример киловат час произведен во 19 часот на 20 јануари реално вреди многу многу повеќе од киловат час произведен во 04 часот на 20 мај, а хидроелектраните даваат токму таква флексибилност за подесување на производството. Во функционирањето на електроенергетскиот систем, пеглањето на варијациите (дневни, седмични, сезонски, уникатни околности, непредвидливи случувања...) има огромно значење. Термоелектраните вообичаено произведуваат најголем дел од електричната енергија. Но тие имаат оптимално ниво на функционирање, кое е битно да го држат во континуитет, а сите варијации во нивното производство скапо се плаќаат, преку поскапо производство и преку побрза амортизација на капацитетот. Исто така, тие се прилично тромави, односно не може да реагираат на брзи промени во потрошувачката. Хидроелектраните со акумулација имаат клучна улога во прилагодувањето на производството спрема потрошувачката. Тие може да произведуваат токму тогаш кога е потребно и токму толку колку што е потребно, а времето на реакција е практично моментално. Се разбира, за тоа да функционира како што треба е потребно добро и прецизно планирање, односно кога да се штеди вода, а кога и колку да се „троши“. Ветерниците не само што не може бидат контролирани кога и колку ќе произведат, туку нивното производство не може ниту да се предвиди, односно не може да стане збор дури ни за некакво попрецизно планирање на системот околу нив. Според тоа, термоелектраните ја обезбедуваат главнината од производството, во континуитет. Хидроелектраните се клучни во пеглањето на разликите во производството и потрошувачката, а со тоа и обезбедувањето на оптимално функционирање на целиот електроенергетски систем и нивната улога е есенцијална. Ветерници и слични непредвидливи извори можат единствено да го потпомогнат системот, но без можност за контрола кога и колку енергија ќе произведат. Ова се разбира е упростен модел, но генерално тоа е тоа... Е сега за Бошков мост е битно е да се напомене дека дел од водата ќе доаѓа од акумулација, а дел без акумулација, односно директно од зафати на неколку планински реки, но не знам каков е процентуалниот сооднос, ако некој знае нека сподели. Но исто така вреди да се спомне дека од хидроакумулациите има и редица други бенефити, а не само производство на електрична енергија, додека од ветерниците нема ништо друго. Плус тоа прашање е колку локации има во Македонија со таков сооднос на инвестиција и производство, како што имаат тие во Богданци, па да може да влечеме такви паралели на исплатливост на хидро наспроти еолска енергија. Edited by Cloverstack - 02-Jun-2012 at 14:49 |
|
gjoko
Senior Member Joined: 18-Jun-2011 Location: kicevo Online Status: Offline Posts: 6554 |
Quote Reply #367 Posted: 02-Jun-2012 at 14:39 |
вакви канали за захфат на води како што се предлагаат за Бошков Мост на системот на мавровски електрани се некаде околу 160 км ,што тунели,што цевководи и нешто отворени канали.
хидро енергијата во светот се смета за `суво злато` и нема споредба си ништо друго.не само што незагадува,туку има и други пропратни добри ефекти од него |
|
buco55
Newbiе Joined: 20-Jun-2011 Online Status: Offline Posts: 12 |
Quote Reply #368 Posted: 02-Jun-2012 at 21:24 |
Одлично образложение mirakuliks и cloverstack. Само еден дополнителен елемент во анализата - самиот рок на изградба на ветерниците кој е пократок од тој на хидроелектраните може да придонесе на краток план да се ублажи девизниот одлив потребен за купување за енергија во странство а со самото тоа ветерниците да бидат и поатрактивни за изградбата на краток период.
Убаво кажавте дека хидроелектраните можат да се употребат во секој момент и се многу пофлексибилни во однос на тоа кога можат да се користат и со колкав капацитет. Но истовремено самата изградба на една хидроцентрала трае 3, 4, 5 ако не и повеќе години додека периодот на полнење на акумулацијата и нејзино ставање во функција сигурно ќе трае уште неколку години (овие бројки се претпоставка, слободно кажете доколку имате поточни информации). Со тоа од моментот на инвестирање до моментот кога хидроелектраната ќе почне да произведува енергија и да ја пласира во електросистемот ќе измине некој период од 5 години. За разлика од нив, инсталирањето во ветерниците е релативно брза постапка и под претпоставка дека има трафостаница во близина целата процедура може да се изведе за 6 месеци ако не и помалку. Гледано од тој аспект ветерниците ќе може да придонесат веднаш за намалување на потребата за купување на струја од странство а со тоа и намалување на девизниот одлив додека за хидроелектраната за тоа ќе биде многу дополнително време потребно и секако самото користење може да биде и донекаде зависно од тоа дали и колку имало врнежи, колку се користела хидроелектраната во изминатиот период итн. Edited by buco55 - 02-Jun-2012 at 21:31 |
|
gjoko
Senior Member Joined: 18-Jun-2011 Location: kicevo Online Status: Offline Posts: 6554 |
Quote Reply #369 Posted: 02-Jun-2012 at 23:03 |
кај прометот со енергија најбитно е на купувачот точно да му се одговори на неговите барања-т.е.во кој временски период се нуди струјата,со кои карактеристики(дневен,неделен и месечен дијаграм),по која цена се нуди9посебно оди за ноќна,посебно за дневна) и воглавном купувачот на струјата ги дава тие дијаграми,а продавачот се прилагодува и нуди цена за таа струја.
овде се наидува на главниот проблем,што струјата од ветерници неможе да се предвиди ни приближно,значи останува на тоа со таа струја само да се надополнува потребата. да не правиме муабет дека за пресметка на ветерница,треба да се поседуваат податоци за дијаграмите на ветровите за последните 20 години,па врз основа на нив да се проектираат ветерниците. иначе енергетските дневни дијаграми се сложена постапка,каде на x-y графикон се цртаат точките за моќноста во зависност од времето поделено на 24 часа, и потоа тој дијаграм се обработува во дијаграм каде секој од тие 24 часовни секции се наредуваат по големина почнувајќи од најголемиот,па до најмалиот,па се вадат три апроксимативни правци,па од нив со изведување на формули се послужува во понатамоѓните пресметки за потребите на системот. премногу сложемо за да се поедностави што е подобро-хидро или ветер |
|
nenad
Senior Member Joined: 19-Dec-2009 Online Status: Offline Posts: 729 |
Quote Reply #370 Posted: 03-Jun-2012 at 09:49 |
Само да додадам во горните дискусии е испуштено да се наведе дека цената на киловат-час од ветерниците е послап од тој од хидроелектраните и посебно од ТЕ. Секаде во светот се даваат субвенции за ветерници за да таа енергија да биде прифатлива за населението и стопанството.
Дали Македонија е во позиција да субвенционира скапа струја? Тоа не би знаел... МОе мислење е дека неколку ветерници можат да се изградат чисто заради промоција и реклама, а за некој поголем удал тешко1 |
|
FoSsiL
Senior Member Joined: 01-Mar-2009 Location: Аеродром Online Status: Offline Posts: 4699 |
Quote Reply #371 Posted: 06-Jun-2012 at 16:42 |
|
|
Македонија - Земја на чудата!
|
|
BME
Newbiе Joined: 24-May-2012 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #372 Posted: 06-Jun-2012 at 22:45 |
САМО КРАТКО ИНФО:
Св.Петка краен рок за пуштање 25 Јуни, Ситуација на терен 95% завршеност на сите фази Моментална ситуација: градилиште во пол ек на работа во две смени Проблеми: Краток рок поради висок водостој на Козјак Толку Поздрав |
|
gjoko
Senior Member Joined: 18-Jun-2011 Location: kicevo Online Status: Offline Posts: 6554 |
Quote Reply #373 Posted: 06-Jun-2012 at 23:30 |
па нели за тоа служи опточниот тунел кој ги преусмерува водите од реката да течат покрај реката за да може слободно да се работи на електраната и браната?или веќе се почна со полнење на браната со вода?
|
|
BME
Newbiе Joined: 24-May-2012 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #374 Posted: 08-Jun-2012 at 11:03 |
Fintata e sto sega recnoto korito e komletno dovedeno na minimum nivo zaradi regulacija na istoto na rekata posle branata Sv.Petka. Zatvaranjeto e napraveno preku branata Kozjak so sto e ovozmozeno zatvaranje na rekata Treska. No poradi visok vodostoj na Kozjak ima uste malku vreme dodeka ne pretece voda preku optocen tunel i da go poplavi koritoto na rekata posle branata Sv.Petka so sto ke se onevozmozat aktivnostite. Zatoa se brza tamu tolku mnogu.
|
|
FoSsiL
Senior Member Joined: 01-Mar-2009 Location: Аеродром Online Status: Offline Posts: 4699 |
Quote Reply #375 Posted: 08-Jun-2012 at 11:36 |
Па не можеле да го одложат затварањето на реката Треска додека не ја завршат целосно браната... Лоша логистика...
|
|
Македонија - Земја на чудата!
|
|
Cloverstack
Admin Group Joined: 01-Sep-2007 Location: Скопје Online Status: Offline Posts: 12453 |
Quote Reply #376 Posted: 11-Jun-2012 at 15:28 |
Еве ја ХЕ Света Петка
1 2 3 4 |
|
kultuzin
Senior Member Joined: 07-Nov-2010 Online Status: Offline Posts: 3811 |
Quote Reply #377 Posted: 11-Jun-2012 at 22:39 |
@Clover супер фотки. Ако може координати од браната Свети Петка и колку е далеко од браната Матка.
Благодарам |
|
BME
Newbiе Joined: 24-May-2012 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #378 Posted: 11-Jun-2012 at 22:46 |
Ne nemozele. Bidejki se odrzuva ekoloski minimum postojano na rekata. E sega posto teba da se raboti na samata reka mora da se zatvori Kozjak.Inkau branata e celosno gotova i moze da se polni. |
|
FoSsiL
Senior Member Joined: 01-Mar-2009 Location: Аеродром Online Status: Offline Posts: 4699 |
Quote Reply #379 Posted: 11-Jun-2012 at 22:49 |
Епа каде е проблемот тогаш... да ја отстранат механизацијата и да го припремат коритото? Како и да е... Ќе почне да се полни до крајов на месецов? Сигурно е 25 Јуни? И колку време би траело полнењето? Edited by FoSsiL - 11-Jun-2012 at 22:52 |
|
Македонија - Земја на чудата!
|
|
BME
Newbiе Joined: 24-May-2012 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #380 Posted: 11-Jun-2012 at 23:10 |
Problemot e sto se stabilizira koritoto na izlez od odvodna vada na pretocen tunel (toa e posledna faza) i togas sekogas mora da se stopre rekata. A vie G-dine Fossil od kade znaete takvi doverlivi informacii za krajniot rok?? pozdrav |
|
Post Reply | Page <1 1718192021 28> |
Forum Jump | Forum Permissions You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot create polls in this forum You cannot vote in polls in this forum |