build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Инфраструктура
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Вардарска Долина

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 678910 14>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
axel View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 08-Dec-2009
Location: kumanovo
Online Status: Offline
Posts: 3654
  Quote axel Quote  Post ReplyReply #141 Posted: 24-Nov-2012 at 15:19

U izgledu gradnja plovnog puta Dunav-Morava-Vardar

Objavljeno: nov 24. 2012. 14:44

BEOGRAD, Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Milan Bačević izjavio je danas da postoji veliko interesovanje stranih investitora za izgradnju plovnog puta Dunav-Morava-Vardar, na koji Srbija čeka posljednjih 100 godina, kao i za eksploataciju uljnih škriljaca i izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju.

 

Izgradnja Južnog toka ušla je u zakonom predviđeni postupak javnog uvida, koji ističe 6. decembra, a poslije toga, na osnovu urađenog nacrta zakona, će biti proglašen projektom od Nacionalnog značaja, čime se u velikoj mjeri olakšava i ubrzava sam proces početka realizacije, rekao je ministar Bačević Radioteleviziji Srbije (RTS).

Prema Bačeviću, osnovni smisao čitavog postupka jeste da se izbjegnu mogući nesporazumi i kašnjenja sa projektom oko eventualnih problema u postupku eksproprijacije.

Budući da je Srbija jedina na trasi Južnog toka koja taj gasovod još nije proglasila nacionalnim projektom i s obzirom da se i u javnosti čuje da Rusija ima primjedbe zbog toga što se posao odugovlači, Bačević je kazao da postoje procedure koje moraju da budu ispoštovane kako da bi energetska transverzala što prije bila proglašena Nacionalnim projektom.

Ministar je istakao da veliko interesovanje za projekat ekspoloatacije uljnih škriljaca u Aleksincu pokazuju neke kompanije iz Narodne Republike Kine, kao i iz Estonije i Kanade.
„Bez obzira na naše prijateljske odnose sa Rusijom, bez obzira na pozitivna poslovna iskustva sa „Gaspromom“ preko NIS-a, oni neće biti u grupi privilegovanih. Želimo da sprovedemo jedan međunarodni tender, gdje će posao dobiti onaj ko bude najpovoljniji“, objasnio je Bačević.

Ministar je najavio da će tender biti raspisan krajem decembra ove godine.

Bačević je posebno govorio o veoma velikom projektu, plovnom putu Morava-Vardar-Dunav.

Ministarstvo trenutno pregovora o stvaranju uslova za pripremu i obezbjeđivanje finansijske podrške za izradu prostornog plana.

Veliko interesovanje za taj projekat pokazuju Rusija, NR Kina, Njemačka, Makedonija, Grčka.
„To je najveći projekat na koji Srbija u ovom trenutku može da računa za desetine decenija i najveći projekt koji ova država može da sprovede. Što se tiče izrade prostorno planske dokumetacije, mislim da je ovo ministarstvo spremno da je kompletno završi do polovine iduće godine“, smatra Bačević.

Prema ministru, do polovine 2013. biće dovedeni do kraja mnogi razgovori sa potencijalnim investitorima.
„Nadam se dobrim rezultatima tih razgovora tim prije što je u razgovore o ovoj temi uključen i predsjednik Tomislav Nikolić“, zaključio je Bačević. Tanjug

http://www.capital.ba/u-izgledu-gradnja-plovnog-puta-dunav-morava-vardar/

Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #142 Posted: 01-Dec-2012 at 02:04

Каналом Дунав–Морава––Вардар плове лепи снови

Ажурирано пре 2 часа 42 минуте

Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања разматра велики пројекат изградње канала Дунав–Морава–Вардар и, како каже ресорни министар Милан Бачевић, планска документација би могла бити спремна већ до половине идуће године.


По његовим речима, постоји велико интересовање страних инвеститора за изградњу новог пловног пута дужине око 655 километара, који би ишао највећим својим делом токовима Мораве, а бочни канали протезали би се до Краљева, Ниша и Скопља. Неке рачунице показују да би се канал градио око 12 година и коштао око осам милијарди евра, а запослио око 30.000 радника!


Колико је у данашње време кризе реалан такав мегаломански пројекат није тешко закључити. Коридор 10 смо почели да градимо пре велике кризе па га још нисмо завршили, мост преко Дунава код Бешке изграђен је на једвите јаде, градња новог „Жежеља„ још је у почецима, а о брзинама возова од 160 километара на час још увек маштамо јер нема двоколосечне пруге на европском Коридору 10.

Секретар Удружења за грађевинарство у Привредној комори Србије Горан Родић изјавио је за наш лист да је Србији сваки нови пројекат добродошао, па и нови каналски систем, међутим, у овако тешкој економској ситуацији приоритети свих приоритета су радови на Моравском сливу (изградња брана, обалоутврда, система за наводњавање за око 100.000 хектара плодног земљишта, акумулационих језера с питком водом), за шта треба око 1,2 милијарда евра. Родић каже да је други приоритет завршетак изградње две акумулационе бране, „Ровно„ код Ваљева и „Селово„ код Прокупља, у које је до сада уложено 150 милиона евра, а још недостаје 20 милиона. Такође је неопходно да се наставе радови на брани „Рзав„ (код Ариља) ради обезбеђивања довољне количине воде за пиће. За тај посао недостаје око 60 милиона евра. У таквој ситуацији када Србији прети жеђ – гладна већ јесте – готово је нелагодно слушати најаву о изградњи нове каналске мреже, док, истовремено, војвођански канали нису уређени.


Родић додаје да се нови каналски систем може градити уколико се пронађу инвеститори и финансијска варијанта обостране користи. Министар Бачевић каже да интерес за тај пројекат показују Русија, НР Кина, Немачка, Македонија и Грчка. Успут речено, с обзиром на то да се о успостављању речног пута Дунав – Морава – Вардар – Егејско море прича већ 100 година, нејасно је како се није реализовао у нека богатија времена, осамдесетих годин прошлог века.

Почетком светске кризе у Србији се размишљало о томе да би изградња тог канала могла бити наш њу-дил, сличан ономе председника Рузвелта у долини реке Тенеси од 1933. до 1935, када је заустављена криза не само у Америци него и читавом свету. Проф. др Ненад Милеуснић, члан Одбора САНУ за економске науке, каже да би нови пловни пут грађанима Србије обезбедио национални доходак већи од дохотка готово свих држава у региону. Тврди да би ефекат од експлоатације канала донео више од 9.000 долара друштвеног производа по глави становника. Као могуће начине финансирања спомиње донације, кредите и концесије, за које сматра да су најнеповољнија варијанта.

Подаци говоре да је први пројекат изградње тог канала у Србији јавности предочен још 1904, а израдио га је професор Универзитета у Београду Никола Стаменковић. После тога је 1961. урађен други пројекат, затим трећи од 1973. до 1980, међутим, али ни тих златних година бивше Југославије није реализован.    

Р. Даутовић

Пут краћи 1.260 километара               

Изградњом канала Дунав – Морава – Вардар – Егејско море пут бродовима од Београда до Солуна скратио би се 1.260 километара, што би значајно смањило транспортне трошкове који оптерећују цену робе. Међу предностима тог пројекта се наводи да би се с новим системом електрана које би се ту градиле повећала и производња електричне енергије, побољшало снабдевање питком водом и омогућило наводњавање земљишта, смањиле поплаве и штете које изазивају. Трајно би се регулисало отицање подземних вода, изградили рибњаци, развио бањски туризам, изградила пристаништа у приобалним градовима, јефтино експлоатисао шљунак и песак за грађевинске потребе...

ttp://www.dnevnik.rs/ekonomija/kanalom-dunav%E2%80%93morava%E2%80%93%E2%80%93vardar-plove-lepi-snovi


...

Kanal Dunav - Morava - Vardar - Aksios - Egejsko more, pravilno i trajno bi regulisao nivo vode i rečnih tokova. Izgradnjom 64 "stepenice" od Smedereva do Soluna, od kojih bi na Dunavu bilo 39, a u slivu Egejskog mora 25, bile bi rešene visinske razlike, koje na ovom potezu iznose 491,6 metara.

...
03.05.2006
http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2006/maj/03/V-10-03052006.shtml

Back to Top
Dexter26 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 2035
  Quote Dexter26 Quote  Post ReplyReply #143 Posted: 01-Dec-2012 at 04:16


Сништа, само пусти сништа.

Ова е еден од ретките инфраструктурни проекти, доколку навистина може да се нарече инфраструктурен проект, на кои се противам, од еколошки причини.

Но за разлика од проектот Скопје 2014 на кој му се потсмевавме велејќи дека нема пари за истиот да се реализира, овој сон наречен Пловен Балкан не само што е скап, туку е и неинтересен за македонската страна, не само на политички, туку и на граѓански план.

Било каков план за реализирање на ваквиот сон наречен Пловен Балкан би морал да подразбира масовно иселување на население по течението на тој канал, а тоа мислам дека не само Македонците, туку и Србите и Грците не би го прифатиле.

На крајот на краиштата, не сме Кина, каде што над 1 милион и 300 илјади луѓе беа присилно иселени за да се изгради браната Три Клисури, а за волја на вистината, Кинезите подготвуваат нов закон со кој таквите присилни иселувања со цел оставање слободен простор за изградба на инфраструктурни проекти, ќе станат минато, па ако Кинезите можат да се навикнат на сегашноста, тогаш можеме и ние.

Edited by Dexter26 - 01-Dec-2012 at 04:19
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #144 Posted: 01-Dec-2012 at 12:47
се согласувам Декс,ова е премногу скапо ,така што инвестицијата неможи да се надокнади со разликата на зголемените трошоци за превоз по заобиколните правци
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #145 Posted: 01-Dec-2012 at 21:52

За жал повторно автоматски негативни рефлекси. Но ако околу резервираноста која постои за остварливоста на проектот можам да имам донекаде разбирање, тогаш за тезата дека овој проект бил неинтересен за Македонија, навистина не знам што да кажам.

Знам дека веќе не испрограмираа да се плашиме од крупни инфрааструктурни проекти (или уште полошо, да не можеме ниту да ги замислиме). Знам дека има и можни сериозни гео-политички препреки за реализацијата на овој проект. Но овде гледам се даваат сосема поинакви „аргументи“.



Originally posted by Dexter26

Ова е еден од ретките инфраструктурни проекти, доколку навистина може да се нарече инфраструктурен проект, на кои се противам, од еколошки причини.
Зошто не би бил наречен инфраструктурен проект?

Како и да е, на претходната страница исто така ја зачна таа тема околу екологијата и јас како одговор пишав доста опширен пост. Нели би било поконструктивно да водиме вистинска дискусија и да реплицираш на конкретните аргументи кои ги наведов, наместо повторно да се лансира тезата дека проектот е еколошки неприфатлив, како да тоа е вистина сама по себе која не заслужува дискусија туку треба само да се повторува?



Originally posted by Dexter26

Но за разлика од проектот Скопје 2014 на кој му се потсмевавме велејќи дека нема пари за истиот да се реализира, овој сон наречен Пловен Балкан не само што е скап, туку е и неинтересен за македонската страна, не само на политички, туку и на граѓански план.
Всушност разликата со Ск2014 е во тоа што тој економски дубиозен проект се финансира со буџетски пари, а е крајно непродуктивен. За проектот пловен пат Дунав-Морава-Вардар-Егеј ќе има кој да направи трезвена рачуница дали е исплатлив и ако е исплатлив да си го финансира од свои извори (што патем е сосема обратно на она што го наметнуваш, всушност би значело огромен прилив на финансии од странство во Македонија).

Но уште поважно, те молам образложи зошто пловниот пат Дунав-Морава-Вардар-Егеј според тебе е „неинтересен за македонската страна, не само на политички, туку и на граѓански план“. Што точно значи тоа?

Јас напротив, мислам дека реализацијата на овој проект е од непроценливо значење за Македонија и дека всушност не ни може нешто подобро да и се случи на оваа држава во било каква догледна иднина. И ова го имам опширно образложувано на страниците на оваа нишка и не би сакал да се повторувам како папагал, туку би сакал да дискутирам. Можеби не сум во право, можеби проценките ми се погрешни итн, но посочи ми аргументирано каде точно мислиш дека грешам. Би сакал да зборуваме околу конкретни работи, а не со некакви догми. Значи прашувам, што е толку „неинтересно“ за Македонија во тоа да стане дел од еден таков стратешки еврокпски транспортен коридор, самата да добие пловна врска со отворено море плус со мрежата на внатрешни пловни патишта во западна и централна Европа, државата да стане далеку поважна во меѓународни рамки и нашата стабилност да не биде некакво маргинално прашање за големите, да добиеме огромни нови енергетски и водостопански потенцијали и успат да добиеме многу нова копнена транспортна инфраструктура итн итн... За овие и слични придобивки може да збориме многу поопширно, ако си расположен за вистинска дискусија.



Originally posted by Dexter26

Било каков план за реализирање на ваквиот сон наречен Пловен Балкан би морал да подразбира масовно иселување на население по течението на тој канал.
Каде точно ќе има потреба од масовно иселување? И колку масовно всушност би било тоа? И дали тоа преселување, без разлика дали го толкуваш како масовно или не, значи дека тие луѓе ќе останат на улица, или можеби најголем дел од нив едвај би чекале да се преселат во подобри услови кои се разбира би бил должен да им ги обезбеди тој што би го реализирал проектот, било да е концесионер или што веќе...



Originally posted by gjoko

се согласувам Декс,ова е премногу скапо ,така што инвестицијата неможи да се надокнади со разликата на зголемените трошоци за превоз по заобиколните правци
Зарем може пресметката да се направи толку едноставно? Ајде да оставиме потенцијалните инвеститори да се занимаваат со екстремно комплицираните пресметки за исплатливоста на овој исклучително компликуван проект, кој ќе има најразлични ефекти, дел од нив тешко предвидливи. Во меѓувреме ние како држава (заедно со Србија и Грција кои исто така би имале огромен интерес од проектов) да обезбедиме поволна клима и предуслови за негова реализација.

Впроечем погледни ја Европа, особено нејзините поразвиени делови се прошарани со илјадници и илјадници километри канали, а и реки кои се вештачки оспособени за пловност. Најголем дел од тие канали и реки се со далеку помала стратешка вредност и економска логика од потенцијалниот пловен пат Дунав-Морава-Вардар-Егеј, па затоа не гледам зошто по дифолт баш кај нас би било неисплатливо или невозможно да се реализира таков проект.




Edited by Cloverstack - 01-Dec-2012 at 22:07
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #146 Posted: 01-Dec-2012 at 23:41
Кловер,во право си,кај нас во гените е влезено неверувањето на ветувањата.Ова не е од сега ова е со векови ндградувано во самите гени.Ние и да видиме нешто,прво ќе се сомневаме дека се работи за дубиоза.

Ако си живеел цело време само со ветувања за кули и градови,а во стварност живееш во сосема поинакви услови,проекти каде треба да се инвестира над 10 милијарди евра по дифолт се прогласуваат за нереални
Back to Top
Dexter26 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 2035
  Quote Dexter26 Quote  Post ReplyReply #147 Posted: 02-Dec-2012 at 01:50
@Cloverstack

Тие негативни рефлекси следуваат по автоматизам откако ќе се земе во предвид фактот дека сонот наречен Пловен Балкан води потекло уште од доцните 1960-ти години, а до денешен ден не е превземено ништо конкретно за негова реализација.

Од 1967 до 1991 година во поранешна Југославија, па од осамостојувањето на Македонија во 1991 година, па се до денешен ден, само се зборува за тој проект наречен Пловен Балкан, а не се превзема ништо конкретно со цел негова целосна реализација, па од тука следува моето лично мислење дека, барем во Македонија, никој не е заинтересиран за реализирање на таков проект, бидејќи после повеќе од 21 година независна македонска држава, сепак ни збор не сме слушнале од македонска страна за реализирање на таков проект, сите најави и планови доаѓаат од српска страна, иако за волја на вистината, доколку реализацијата на тој сон наречен Пловен Балкан воопшто започне, истата ќе мора да започне во Србија, да продолжи низ Македонија и да заврши во Грција.

Секако дека прекрасно звучи транспортен пловен коридор кој ќе се поврзува со меѓународни води да поминува низ Македонија, но тој засега само замислен транспортен коридор го опфаќа речното корито на реката Вардар, која поминува низ Велес, поминува во близина на Градско, Криволак, ТЕЦ Неготино, Демир Капија, како и во близина на Гевгелија, така што било каква реализација на проектот Пловен Балкан во сегашната замисла би опфаќала сериозни градежни зафати во близина на тие населени места, а несомнено би опфаќала и експропријација на приватен имот и преселување на население.

Јас секако дека прифаќам се и сешто што би било профитабилно за македонската економија, но не по цена на преселба на население и не по цена на загадување и уништување на природата, а кога не слушаме ништо за реализацијата на проектот Пловен Балкан од македонска страна, тоа води кон заклучокот дека нема интерес кај македонската страна.

Ние сеуште не сме завршиле со целосна изградба на Коридор 8 и на Коридор 10, сеуште не сме железнички поврзани со Бугарија, а камо ли па да дочекаме транспортен пловен коридор кој ќе не поврзува со меѓународни води, песимизмот следува од овие факти, а не од нешто што ни е во гените.

Еве јас лично се надевам и посакувам да грешам, па за едно 10 до 15 години да дочекаме да имаме и целосно изграден Коридор 8 и целосно изграден Коридор 10 и целосно функционален Пловен Балкан, но фактите го говорат спротивното, барем за нас Македонците фактите говорат дека од македонска страна, барем од актуелната влада од 2006 година па наваму, не сме слушнале ама баш ништо за овој проект наречен Пловен Балкан.

Edited by Dexter26 - 02-Dec-2012 at 01:54
Back to Top
axel View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 08-Dec-2009
Location: kumanovo
Online Status: Offline
Posts: 3654
  Quote axel Quote  Post ReplyReply #148 Posted: 23-Dec-2012 at 18:35

Србија ќе го гради каналот Дунав-Морава-Вардар?

Министерството за природни ресурси, рударство и просторно планирање на Република Србија почнало со подготовката на документацијата за изработка на просторен план за посебна намена за пловен канал Дунав-Морава-Вардар

Проценетата вредност на вкупната инвестиција за изградба на каналот изнесува меѓу 15 и 17 милијарди долари, а само за делот кон Србија ќе треба да бидат обезбедени од 10 до 12 милијарди долари. Но тоа се проценките направени од експертите во седумдесеттите години од минатиот век,  наведува ресорниот министер Милан Бачевиќ.

Овој канал ќе биде поголем од каналот Рајна-Мајна или Сена - Рона, или Одра и Висла. За реализација на овој проект било разговарано со раководството на една кинеска компанија. Засега не се открива нејзиното име. Но се разговарало и со некои американски компании од Илиноис, а имало и заинтересирани партнери и од Германија.

- Очекуваме до мај следната година успешно да се завршат многу разговори кои сега се водат, рекол министерот Бачевиќ. Тој не кажал  дали ќе биде даден под концесија, граден со стратешко партнерство или некој друг облик на соработка.

Просторниот план на проектот , кој ќе се вика пловен канал Белград-Солун треба да покрие површина од околу 10.500 квадратни километри, што е големина како Косово и Метохија.

Голема корист од него би имале и Македонија и Грција . Тој ќе ги промени економските, политичките и геостратешките односи во Европа, на корист на сите луѓе до овој регион.

Српските медиуми наведуваат дека при последната посета на српскиот претседател Томислав Николиќ биле добиени позитивни сигнали од политичкото раководство на Македонија и Грција.

http://www.novamakedonija.com.mk/DetalNewsInstant.asp?vestInstant=11847

Back to Top
shyes View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 09-Sep-2007
Location: Australia
Online Status: Offline
Posts: 259
  Quote shyes Quote  Post ReplyReply #149 Posted: 24-Dec-2012 at 01:02
Мислење од народот за оваа идеа.

Back to Top
kultuzin View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 3811
  Quote kultuzin Quote  Post ReplyReply #150 Posted: 30-Dec-2012 at 17:38
Предмалку гледав еден документарец за Рајна, од нејзиниот извор па се до излевањето кај Ротердам. Еден од најинтересните податоци беше дека Швајцарија иако Рајна е пловна од Базел и не минува многу километри низ Швајцарија по нејзе се транспортира 15% од целокупниот извоз на Швајцарија.Овој податок според мене е најдобар показател за тоа колку водените улици можат да бидат важни за економијата. Е сега земајќи во предвид дека оваа река тече низ Швајцарија,Германија,франција и холандија јасно е дека овие земји имат интерес и можност оптимално користење на водните ресурси на оваа река без оглед на инвестициите и вложувањата.Е сега за Вардар е сосема различна приказната едно потребни се многу поголеми вложувања, второ земјите низ кои минува неможат да се пофалат со некој извоз кој би го искористил оптимално овој вид на транспорт, трето ниту една од трите држави а особено Македонија нема ниту опрема ниту образован кадар за користење и менаџирање со овој вид на транспорт и четврто не и последно Рајна се излива кај ротердам најголемото пристаниште и трговски центар во европа.А каде се излива вардар? Можеби е смешна споредбата но сепак сакав да доловам дека вакви инвестиции се исплатливо само во случај на поволна конфигурација на теренот, поволна местоположба и економски опкружување.се плашам дека тоа не е случај со плов
носта на вардар.
Back to Top
zdravozivo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 04-May-2012
Location: Kavadarci
Online Status: Offline
Posts: 211
  Quote zdravozivo Quote  Post ReplyReply #151 Posted: 30-Dec-2012 at 19:30
Со толку пари јас би размислувал на брза пруга или некој нов вид хибриден транспорт и на патници и на стока,бидејќи се стварно многу пари.
Ева вака апстрактно да кажам на пример,колку би им одговарало на земјите од источна европа да имаат брза транспортна врска со балканот,
а па да не зборувам колку им одговара на балканците нешто вакво
Моментално голем дел од нашиот извоз а и на блиските комшии е со источно европските земји.
Шинскиот траспорт многу малку се користи во овој случај,за тоа преостанува патниот кој е скап а пред се многу бавен посебно кога зборуваме за свежа роба,но сепак како така функционира
Баш и мислата ми е околу свежата роба (зеленчук,овошје....) која од искуство во трговијата можам да ви кажам дека веќе повеќе години нема место за балканските свежи производи на европските пазари (таму или се трошат од оние на лик убавите а не вкусни производи главно од Италија и Шпанија, или по скапата органска храна)
Кај нас го немаме ни тоа ни тоа,всушност некаден сме помеѓу овие две групи со нашите производи,иако сме поевтини на пример од италјаните сепак превозот и давачките ни се по скапи,а прозиводите иако се по вкусни,во продавница неможат со италјанските лепотици
Но муабетот ми беше друго (забегав малце од темата)
За разлика од нив,источна европа веќе можеме да кажеме дека делумно се храни од балканот
За еден камион да стигне до Москва му е потрбно 1 до 2 недели
а истиот се троши во маркетите за 1 неполн ден
(на пример сите праски во тиквешијата го задоволуваат еден блок во москва само 1 недела)
и превозот стигнува најчесто и до 30% од вкупната сума (што е многу во овој бизнис)
Е сега кога би бил превозот намален на цена и значително по брз,источна европа може не делумно туку целосно да се храни од балканот
И ете ти ја таа економска врска со БРИК,нашите земјоделски базирани земји би растурале во тој сектор,нема потреба од субвенции кога би имале произведувачите постојана побарувачка и висока цена на сите производи
Ај ќе престанам тука па друг пат повеќе ќе попишам околу ова
Back to Top
shyes View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 09-Sep-2007
Location: Australia
Online Status: Offline
Posts: 259
  Quote shyes Quote  Post ReplyReply #152 Posted: 31-Dec-2012 at 00:59
[QUOTE=zdravozivo] Со толку пари јас би размислувал на брза пруга или некој нов вид хибриден транспорт и на патници и на стока,бидејќи се стварно многу пари....../QUOTE] тотално се согласувам, поарно и сигурно поевтино ќе биде ако се изгради брза дво насочена пруга низ заинтересираните земји па можда дури ислучиво за транспортирање роба немосто ова вардарска долина. По еколошки па дури и по брз систем. Ако планират толку градиозно нешто барем нека вложат во маглев возови хехе.
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #153 Posted: 31-Dec-2012 at 01:12
ако некој го гради ова,сигурно тоа ќе биди приватен инвеститор,а тој најпрво ќе види од што можи да извади најмногу пари.прво дигитронот на маса,па после тоа инвестиција
Back to Top
zdravozivo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 04-May-2012
Location: Kavadarci
Online Status: Offline
Posts: 211
  Quote zdravozivo Quote  Post ReplyReply #154 Posted: 31-Dec-2012 at 03:42
Всушност во времето кога е идеата за Вардарска Долина не постои брзиот шински сообраќај и јас не знам како сеуште еве во Србија поминува идеата дека е можна Вардарска Долина.
Добро е....понапред сме општествено во некои работи
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #155 Posted: 31-Dec-2012 at 08:59

уствари зошто Николич беше во Македонија и весело потенцираше дека лично ќе се заложел за решавање на грчкиот проблем со нашето име,но тоа требаше да го изјави во атина со оглед дека тие имаат со нас проблем а не ние со нив!друга работа ако за пари се тргува со името и идентитетот тогаш што да речам освен наздравје скопјани новиот канал,според текстов 3 до 5 милијарди евра треба да се инвестира за овој проект на потегот Скопје-Солун

реално не треба да бидат пречка за какви и да е економски инвестиции тоа грчките фрустрации апропо Македонија и Македонците,но за нив неколку милијарди плус минус ништо не значат,та комотно можат да ја користат и оваа прилика за уцена пошто нам ни е од поголема важност,сепак економски ќе кренеме,но културно,еколошки и морално посекако ќе ослабиме,но кого муе гајле за идеализам и здрава животна средина кога живееме сред ненаситен материјализам каде битно е само што повеќе да имаш да трошиш во најмала рака да имаш утре осигурано на што да се ложиш,белки нема да биде пеколен таквиот залог!?

USKORO IZRADA PLANA ZA KANAL DUNAV-MORAVA-VARDAR - Tanjug | nedelja, 23.12.2012

Procenjena vrednost investicija neophodnih za izgradnju kanala je 15 do 17 milijardi dolara, a samo za izgradnju dela kanala kroz Srbiju trebalo bi obezbediti između 10 i 12 milijardi dolara, naveo je ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, uz opasku da je reč o procenama koje su dali eksperti u sedamdesetim godinama prošlog veka.

Ministar Milan Bačević ističe da je reč o kanalu većem od kanala Rajna - Majna ili Sena - Rona Ili Odra - Visla, jer će se kanalom Dunav - Morava - Vardar svi ti plovni sistemi vezati kao levak u Moravu preko Dunava i izaći na jedan širok prostor u solunskom zalivu. Prema njegovim rečima, na izgradnji tog kanala aktivirali bi se svi raspoloživi kapaciteti, kojih Srbija ima i mnogo više nego što bi naša zemlja objektivno mogla da ponudi, a za kratko vreme bi se zaposlilo nekoliko stotina hiljada ljudi.

Bačević kaže da je o ulaganju u taj projekat već razgovarao sa rukovodstvom jedne kineske kompanije, čije ime nije želeo da otkrije. Razgovara se, dodao je, i sa nekim američkim kompanijama iz Ilinoisa, a interesovanje za taj kapitalni projekat, od značaja ne samo za Balkan, pokazala je i Nemačka.
"Očekujem da ćemo do maja sledeće godine uspešno završiti mnoge razgovore koje sada vodimo", kazao je ministar Bačević i dodao da se još ne zna da li će to biti koncesija, strateško partnerstvo ili neki drugi oblik saradnje.

Prostorni plan za projekat, koji će se zvati plovni kanal Beograd-Solun, treba da pokrije površinu od oko 10.500 kvadratnih kilometara, što je ravno površini Kosova i Metohije, a razgovara se i o izradi studije za taj projekat, kazao je Bačević.
"Prostorni plan ćemo uraditi tako kvalitetno da niko ne može da stavi neke ozbiljne primedbe", uveren je ministar.

On ističe da država pre dogovora sa investitorima mora da stvori sve propisane uslove da se takav projekat zakonski kvalifikuje kao tema razgovora, što treba da omogući potpisivanje ugovora. Bačević je nepomenuo da postoji potpuna saglasnost u sadašnjoj vladi, a takođe i predsednika Srbije Tomislava Nikolića, za realizaciju tog kapitalnog projekta koji, kako je istakao, predstavlja "vekovni san građana Srbije".

Veliku korist od tog projekta imale bi Makedonija i Grčka, ukazao je Bačević i dodao da bi slika Makedonije i severnog dela Grčke po izgradnji kanala bila potpuno neprepoznatljiva, te da će on promeniti ekonomske, političke, geostrateške i geopolitičke odnose u Evropi, na korist svih ljudi koji žive na području od Nemačke do Egejskog mora.

Bačević je rekao da je predsednik Nikolić, prilikom posete Makedoniji i Grčkoj, dobio pozitivne signale rukovodstva tih zemalja za zajedničku realizaciju projekta.

On nije isključio mogućnost da na tom projektu sarađuju kompanije sa istoka i zapada, ali je naglasio da je najvažnije da Srbija prepozna svoj interes u tom poslu i da domaće firme u što većem obimu budu angažovane.
"To je velika razvojna šansa za Srbiju, koju nemamo pravo da ne iskoristimo", zaključio je Bačević.

http://akter.co.rs/26-ekonomija/25472-uskoro-izrada-plana-za-kanal-dunav-morava-vardar.html

HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
axel View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 08-Dec-2009
Location: kumanovo
Online Status: Offline
Posts: 3654
  Quote axel Quote  Post ReplyReply #156 Posted: 05-Jan-2013 at 14:31

План за канал Дунав-Морава-Вардар

Просторни план за изградњу канала Дунав-Морава-Вардар до средине 2013, најавио министар Милан Бачевић. За пројекат су заинтересоване многе стране компаније, рекао министар.

Најзначајнија активност Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања у 2013. у сектору за просторно планирање биће израда просторног плана посебне намене за изградњу пловног канала Дунав-Морава-Вардар, који би требало да буде завршен до средине 2013. године, изјавио је ресорни министар Милан Бачевић.

Ушће Велике Мораве у Дунав

"Прилично смо одмакли у припреми документације и методологије за израду просторног плана за изградњу канала Београд-Солун, познатијег као Дунав-Морава-Вардар", рекао је Бачевић у интервјуу агенцији Бета, наводећи да је предвиђено да се тим планом обухвати површина од 10.500 квадратних километара, што је, према његовим речима, једнако површини Косова и Метохије.

Министар је истакао да је то озбиљан посао, али да је уверен да ће почетком јула моћи да се са планом изађе пред јавност.

Бачевић је објаснио да би потом уследила припрема посебног закона који би означио градњу пловног канала као пројекта од националног значаја, као што је то гасовод "Јужни ток" кроз Србију.

"Надам се да ћемо у том року од шест месеци довести до краја и разговоре које водимо са заинтересованим компанијама које желе да учествују у реализацији грађевинског дела пројекта, студије изводљивости", рекао је Бачевић.

Он је рекао да су за тај пројекат заинтересоване многе стране компаније, јер су свесне његовог значаја.

Бачевић је рекао и да тренутно не постоји тачно утврђен прорачун вредности пројекта, јер последње процене о вредности инвестиције датирају са краја седамдесетих година прошлог века, када је улагање процењено на износ од 15 до 17 милијарди долара, у шта су били урачунати и радови на територији Македоније и Грчке.

Велика Морава код Сталаћа

Бачевић је рекао да се озбиљно размишља о изради студије изводљивости, односно бизнис плану, и да је за тај посао заинтересовано неколико компанија "међу којима највећу упорност показују две државне кинеске компаније, али и америчка савезна држава Илиноис".

"Многи учешће у том пројекту виде као шансу за добру зараду и добро позиционирање у Европи, а на Балкану посебно. У Србији и не постоје услови за реализацију већег пројекта од овог, како просторно, тако и економски", рекао је министар просторног планирања.

Милан Бачевић је додао да би Србија изградњом канала Дунав-Морава-Вардар постала незаобилазан фактор у свим саобраћајним и инфраструктурним везама на релацији између југа Европе и средњег и западног дела континента.

"Оваквим пловним системом читава Србија би се повезала сa системом Рајна-Мајна-Дунав, који је од највећег значаја у Европи, али и са системом пловних токова Роне и Сене у Француској, као и Одре и Висле", рекао је Бачевић.

Он је напоменуо и да би изградњом канала Морава све те системе повезала и бродове усмерила у Егејско море одакле се рачвају поморске везе према другим деловима јужне Европе, Азији и Африци.

Вардар код Криволака

Изградњом тог пловног канала, како је рекао, на боље би се променио геополитички положај Србије и њен међународни статус.

Говорећи о законодавним активностима његовог министарства, Бачевић најавио и да би до половине 2013. требало да буде усвојен и нови закон о просторном планирању.

Како је прецизирао, реч је о изменама и допунама постојећег закона, које ће омогућити лакшу реализацију већ урађених планова, али и уредити ту област за нареднии 20 година. Према речима Бачевића, нови закон би требало да обухвати и територију Косова и Метохије, који није у важећем Закону о просторном планирању.

"Ми желимо да мањкавост тог просторног плана неутралишемо израдом новог плана и отворимо канцеларију за просторно планирање у Косовском Митровици, јер још увек жвимо у држави која има законом прописане границе, које су међународно признате", рекао је Бачевић и најавио да ће и тај део Србије бити уређен планском документацијом.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/1242352/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD+%D0%B7%D0%B0+%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB+%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2-%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B0%D1%80.html

Back to Top
kultuzin View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 3811
  Quote kultuzin Quote  Post ReplyReply #157 Posted: 05-Jan-2013 at 22:08
Никако не ми е јасно како тоа Србите на големо се спремат за овој проект без притоа да се консултирате со останатите две засегнати страни.
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #158 Posted: 06-Jan-2013 at 00:12
можеби зборувале со нашиве,ама овие ќутат да не испадне утка па да им се смее народот
Back to Top
axel View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 08-Dec-2009
Location: kumanovo
Online Status: Offline
Posts: 3654
  Quote axel Quote  Post ReplyReply #159 Posted: 10-Jan-2013 at 12:27

Србија сама си крои план за каналот Дунав - Морава - Вардар

Македонската влада досега не добила предлог-иницијатива од српска страна за реализација на овој грандиозен проект

 
 
%20  

 Со реализација на проектот би заживејала и традицијата на сплаварите од Велес

Дали мегапроектот ќе стане реалност?

Српските власти за само неколку месеци повторно го актуализираа проектот за изградба на каналот Дунав - Морава - Вардар, најавувајќи дека планот ќе биде готов до средината на оваа година. Од Министерството за природни ресурси, рударство и просторно планирање на Србија истакнуваат дека најважната активност во 2013 година ќе им биде изработката на планот.

- Голем дел од документацијата и методологијата за изработка на просторниот план за каналот Белград - Солун, попознат како Дунав - Морава - Вардар, веќе е готов. Планот опфаќа површина од околу 10.500 квадратни километри. Се надевам дека во овој рок од шест месеци ќе ги завршиме и разговорите со заинтересираните компании што сакаат да учествуваат во градежниот дел од проектот - изјави српскиот министер Милан Бачевиќ, додавајќи дека по изработката на планот треба да се подготви посебен закон што ќе го означи почетокот на изградбата на пловниот канал. Оттаму истакнуваат дека се заинтересирани две кинески компании и една американска.

Владата не добила предлог за учество

Сепак, и покрај тоа што за неколку месеци српските власти ја повторуваат темата за пловно поврзување преку Македoнија со солунското пристаниште, тие сѐ уште немаат испратено никакви предлози до македонската влада.

- Владата секогаш е заинтересирана и расположена за соработка на економски проекти, вклучувајќи ги и оние што имаат поширок регионален карактер, особено во едни вакви инфраструктурни области со чија евентуална реализација, по природата на нештата, им се дава поддршка на економијата и на компаниите и се отвораат нови работни места. Досега немаме добиено конкретно барање за разгледување на оваа иницијатива, детали за неа, или пак напредна заокружена конструкција на идејата и придобивките и затоа не сме во можност и не е коректно да коментираме аспекти - вели Александар Ѓорѓиев, портпарол на Владата на Република Македонија.

Ѓорѓиев истакнува дека во моментот кога ќе им бидат доставени таква иницијатива или барање, тие ќе бидат сериозно разгледани и од Владата и од другите релевантни институции и бизнис-групации.

- Се разбира дека доколку ни биде доставена разработена иницијатива, ние сериозно ќе ја разгледаме и ќе направиме анализи и пошироки консултации со експертите, бизнис-заедницата и коморите за околностите и за можностите, како и за целисходноста на нејзината реализација - истакнува Ѓорѓиев.

Би се смениле плановите за „Чебрен“ и за „Галиште“

Домашните експерти се скептични кон целата идеја и изненадени од интересот на Србија за реализација на овој стар проект. Додека еден дел се прашуваат на што се должи заинтересираноста, други сметаат дека проектот е претежок за реализација, особено потегот за поврзување на реките Морава и Вардар. Тие велат дека доколку овој проект заживее, ќе бидат потребни промени на проектите за изградба на хидроцентралите „Чебрен“ и „Галиште“.

- Прво ме изненадува фактот што Србија по неколку години се премисли и сега пројавува голем интерес да се реализира проектот за пловно поврзување со Солун. Во минатото Србија и Грција воопшто не беа заинтересирани, а зошто се премислија не можам да претпоставувам. Сепак реализацијата на проектот не зависи само од Србија туку од сите три земји. Од друга страна, инвестиција вредна над 15 милијарди долари, колку што според некои процени треба да чини проектот, е преголема инвестиција, а сѐ уште не се познати ефектите - вели академикот Томе Бошевски.

Според него, неопходен е нов проект што ќе ги опфати Србија, Македонија и Грција, бидејќи претходниот е стар.

- Дали и каков ефект ќе има, односно дали ќе има позитивни резултати врз стопанството во овие три земји изградбата на еден ваков грандиозен објект треба да покажат студиите, и сето тоа засега е под знак прашалник - објаснува Бошевски. Тој вели дека ако за изградба на една хидроцентрала се потребни 6-8 години, изведбата на еден ваков проект би траела и до 20 години.

- Невозможно е проектот да биде реализиран за неколку години, за него се потребни околу 20 години.
Доколку Европската Унија се заинтересира за него, би можел да се изгради и побрзо, но за тоа ќе мора да почекаме да излезат од кризата. Сепак, ова е премногу грандиозен проект за овој период, кога сѐ уште не се надминати проблемите од последната економска криза. Бидејќи сѐ уште се прават проекти, допрва ќе се утврдуваат ефектите од него, а со оглед на фактот што во реализацијата треба да се вклучат три земји, неопходна е и согласност меѓу овие земји - додава Бошевски.

Вардарска долина

Според некогашните процени, направени уште во седумдесеттите години од минатиот век, било пресметано дека каналот од Белград до Солун би чинел од 15 до 17 милијарди долари. Според очекувањата, проектот треба да овозможи сообраќајно поврзување на југот на Европа со Средна и Западна Европа, и поврзување со системот Рајна - Мајна - Дунав и системот на Рона и Сена во Франција и на реките Одра и Висла. Во Македонија, пак, веќе со децении се зборува за проектот познат како „Вардарска долина“, кој се смета за најголемиот стратегиски проект на земјата. Иако е направен во 1991 година, овој проект никогаш не бил активиран. Со него се очекува зголемување на економскиот потенцијал на земјава. За негова реализација треба да се дислоцираат 80 километри од железничката пруга Скопје - Гевгелија, да се изградат 12 хидроцентрали по текот на реката Вардар и уште по две на реките Треска и Црна Река. Последната активност поврзана со овој грандиозен проект беше во април 2011 година, кога Владата потпиша меморандум за разбирање со Кинеската меѓународна корпорација за води и електрична енергија (КВЕ) и со Кинеската банка за развој (КРБ). Притоа беше најавено дека банката ќе обезбеди кредит од 1,2 милијарда евра, или 85 отсто од потребната инвестиција, а другите 15 отсто од средствата, односно 225 милиони евра треба да ги обезбеди Владата. Изградбата на браните треба да отпадне на кинеската корпорација КВЕ, која ја градеше хидроцентралата „Козјак“. 


http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=11013855336&id=10&prilog=0&setIzdanie=22775
Back to Top
Andrej_LJ View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 20-Oct-2008
Location: Ljubljana
Online Status: Offline
Posts: 2954
  Quote Andrej_LJ Quote  Post ReplyReply #160 Posted: 10-Jan-2013 at 13:10
Јаооој! Неспособни готовани, исто вака збореа и за АЕЦ Белене. Некој се нив ќе ги гони и ќе им  праќа покани за учество. Врзани за столици ли се што неможе нашата страна да и пристапи за Србија со предлог за заедничко, те. паралелно правење на плановите? Bash
"Тaм, където глупостта е образец, разумът е безумие." Гьоте
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 678910 14>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.254 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.