Градење со камен |
Post Reply | Page 123 7> |
Author | |||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply
#1 Topic: Градење со камен Posted: 11-Feb-2011 at 21:34 |
||
Ми треба совет, штоепопаметно, градене со свои сили или вичен мајстор!?! јасно како ден дека мајстор си е мајстор, но денес незнам некој особен освен тајфите од мала преспа, но кои постојано се ангажирани на возобнова на Манастири и Цркви ширум Македонија, паповеќе од добредојдено ќе ми биде ако некој посочи некои документарци за сувоѕидица пред се, техники на ѕидане, асеизмичност, бондрук појаси итн. или пак ако некој има некое инфо за вични неимари од Македонија и во Македонија... Благодарам Однапред Edited by Max - 15-Feb-2011 at 13:11 |
|||
KraFT
Newbiе Joined: 19-Oct-2008 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #2 Posted: 14-Feb-2011 at 09:54 | ||
Ова и мене би ме интересирало , ептен многу.
|
|||
medo
Senior Member Joined: 24-Dec-2007 Online Status: Offline Posts: 217 |
Quote Reply #3 Posted: 15-Feb-2011 at 09:32 | ||
Иако денес скоро и да не се градат ѕидани куќи од камен, што е голема штета, постојат препораки за асеизмичко проектирање и градење. Еве еден линк до некои упатства за изградба по сите нишани: http://www.staff.city.ac.uk/earthquakes/MasonryStone/PlainStoneMasonry.htm.
Ви стојам на располагање за коментари и совети. |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #4 Posted: 15-Feb-2011 at 13:08 | ||
...корисно Медо Благодарам, се надевам ќе најдам нешто инфо по книги во НУБ или може градежен, особено ме интересира врзуването на еркерите кај летачките куќи, исто врзуваната на ќошоите од ѕидоите има појќе теники... друга работа но исто толку битна е керамопластиката по фасадата и прозорските окна... а може најинтересно типоите чардаци, нешто ептен има во органскиот пристап на проникнуване на составните елементи, фрактална архитектура до немајкаде... Edited by Max - 06-Jul-2011 at 21:45 |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #5 Posted: 23-Feb-2011 at 12:11 | ||
...ova treba da odi tuka, no zaradi potrebata od replika tamu neka ostane taka http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=337&PID=89341#89341 biten moment koj me trevozi e dali i kolku mozam da se potpram na aseimicnost vo odnos na tipot na kamen za dzidanje kaj ovie kuki t.e. imam primeteno deka na ocigled jak zemjotres nekoi kuki imaat raslabuvanje na konstrukcijata pa i paganje na delovi od gradbata, a nekoi ni puknatina da imaat vo malterot taka reci, a istite spored nacinot na dzidanje se gleda deka se od ista tajfa stokmeni... znaci isto i toa nemam aber koj se kamen se koristel kako najidealen za dzidanje vakvi zdanija odnosno koj stepen na krslivost kaj kamenjata pocnuva da bide losa kategorija za koristenje na istite kako gradezen materijal... isto interesno e sto imam i kaj nas sretnato ne mal broj kuki krenati so vulkanski kamen... |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #6 Posted: 23-Feb-2011 at 14:54 | ||
Edited by Max - 23-Feb-2011 at 14:55 |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #7 Posted: 05-Jul-2011 at 22:24 | ||
што е обложена комуникациска површина? |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #8 Posted: 06-Jul-2011 at 21:18 | ||
бондрук појасот бил чаре за хоризонтални сили и компактноста на ѕидот http://www.ultrabricks.com/restudy15.htm
http://www.world-housing.net/uploads/stone_masonry.pdf во случај да се колебате за својствата на архитектонскиот камен на располагање е ЗИМ http://www.zim.com.mk/mk/index.php?id=4&type=submenu&headertitle=%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD+%D0%B8+%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82 |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #9 Posted: 28-Aug-2011 at 18:04 | ||
видеово е повеќе за линк во поплочување[1], но поприкладно е за тука заради техниката за обработка на шкрилци(песочници)[2] кои се користат и како камена керамида[3][4]
останатиот камен се обработува со клесање http://en.wikipedia.org/wiki/Plug_and_feathe [1][2][3][4][5]
Edited by Max - 28-Aug-2011 at 22:57 |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #10 Posted: 30-Aug-2011 at 16:08 | ||
How to Build Drystone Walls and Rock Fences - http://www.viddler.com/explore/ncpttmedia/videos/4/
Building Dry Stone Retaining Walls - http://www.viddler.com/explore/ncpttmedia/videos/12/ |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #11 Posted: 07-Sep-2011 at 20:16 | ||
|
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #12 Posted: 16-Feb-2012 at 04:12 | ||
http://build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=490&PID=119737#119737 http://www.ancient-wisdom.co.uk/constructiontechniques.htm
Најмногу е застапен во мермерите,
варовниците и лапорците. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_rock_types 2. Карбонатни
карпи 2.1. Варовници Варовниците се
седиментни карпи кои по хемискиот состав се калциум карбонат. Изградени се од
минералот калцит (CaCO3) кој е обично застапен преку 95%.
Често се присутни и примеси на манган, железо, глина, песок, магнесиум и др.
Според видот на примесите се издвојуваат повеќе вариетети: глиновити варовници
(глинени минерали до 50%), песокливи варовници (зрна на кварц и лискун),
доломитични варовници (содржина на MgCO3 од 10-40%),
железовити варовници (лимонит или хематит), битуминозни варовници или
"смрдливи" варовници (количество на органски материи). Структурата на
варовниците е кристалесто зрнеста (минералните зрна меѓу себе се непосредно
сраснати), оолитска (минералните состојки се тркалезни или елипсоидни чиј
средишен дел е претставен со зрно песок или фосил), органогена (изградена од
остатоци од животинско и растително потекло). Текстурата е
масивна (минералните честички немаат одредена просторна ориентација, па
карпестата маса има едноличен изглед) или слоевита (се издвојуваат плочести
делови, пластови со јасно издвоени пластови површини). Бојата им
варира во широки граници од сивобела, преку сива, сина, руменикава, зеленикава
до црна, што зависи од присутните примеси. Генетски
гледано варовниците настануваат на повеќе начини: 1. Најголеми
маси настануваат со таложење на скелети и оклопи на изумрени макро и
микроорганизми изградени од калциум карбонат (корали, брахиоподи, амонити,
цефалоподи, нумулити) таложени во океанските и морските простори и езерски
животни и седиментациони средини. 2. Варовниците
настануваат и по хемиски пат со таложење на цалциум карбонат во морска вода без
учество на органска материја или со губење јагленова киселина од вода која
содржи растворен цалциум хидрокарбонат. 3. Варовниците
настануваат со таложење морски алги кои содржат поголеми количества калциум
карбонат (диплопори, литотамниски алги). 4. Варовниците
настануваат и како механички талози од порано распаднатите и преталожени
парчиња од варовници. 2.2. Доломити Доломитите се
карбонатни карпи изградени од минералот доломите CaMg(CO3)2 кој е застапен и до 45-50%. Може да содржат многу примеси, посебно
калцит и глиновити минерали, гипс, анхидрит, опал, органски материи и.т.н. Од
варовниците со кои имаат големи сличности доломитите се разликуваат во
послабата растворливост во солна киселина (NCl) и механички
полесно се распаѓаат во ровка маса слична на песок наречена доломитски грус или
доломитски песок. Структурата е
зрнеста (минералните зрна меѓу себе се циментирани со некоја природна врзива
материја). Текстурата е
масивна до слоевита. Бојата им е
најчесто млечнобела, а поради примесите може да биде и сива, жолтеникава, руменикава
до темносива. Доломитите
настануваат на повеќе начини: 1. Со процесот
на доломитизација, т.е. замена на дел од калциумовата супстанца кај варовниците
со магнезиумова супстанца. 2. Примарно од
раствори со таложење на двојни соли CaCO3 и MgCO3 како хемиски седименти.
2.3. Мермери Мермерите се
масивни пара метаморфни карпи кои настануваат со метаморфоза на варовници и
доломити. Минералошки се изградени од минералот калцит-калцитски мермери или
доломит-доломитски мермери. Покрај овие минерали може да се појават и други
споредни минерали како кварц, лискун, хлорит, графит, епидот, фелдспати,
магнетит и др. Доколку содржат лискуни, таквите мермери се викаат циполини. Структурата кај
мермерите е гранобластична (минералните состојки имаат иста големина и
приближно изиметриски состав). Текстурата е
масивна (рамномерен распоред на минералните состојки во карпата) и поретко
шкрилава или лентеста. Бојата им е
мошне разновидна и варира од бела до црна. Наполно чистите мермери имаат бела
боја. Присутните примеси ги бојат мермерите во сива, сина, зелена, жолтеникава,
црвена боја. Мермерите се
доста распространети карпи во земјината кора. Најчесто се јавуваат во вид на
големи маси или како леќи со различна големина во терените изградени од
кристалести шкрилци. http://thefabricatornetwork.com/Forum/tabid/164/aft/259010/Default.aspx Edited by Max - 16-Feb-2012 at 04:15 |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #13 Posted: 16-Feb-2012 at 04:30 | ||
http://www.bio-architettura.org/articoli/142.html - http://93.95.219.179/articoli/142.html
Карпи Камењата
потекнуваат од карпите. Карпа значи било каков материјал кој е формиран во земјината кора. По хемиски
состав, карпите се мешавина од минерали и повеќето имаат променлив состав и
различни својства. Карпите генерлно се
составени од одреден број на минерали, а во некои тоа е еден минерал. Класификација
на карпи Карпите може да
се класифицираат според различни критериуми: Комерцијални
класификации, подолу, според различни критериуми како што се - полирање, обработливост,
итн. (сите групи освен песочниците се полираат... Карактеристики
на карпите кои се користат во градежништвото Од поголемиот број карпи кои се јавуваат на
површината на земјата може да се обезбеди градежен камен. За карпата да има
вреден материјал, истата мора да има некои основни карактеристики. Естетска вредност на украсните карпи се должи на бојата,
текстурата (дезенот) и порозноста на материјалот. Бојата на карпите се добива пред се од минеролошкиот
состав и присуство на примеси од широко распространети супстанции или пигментална
обвивка од поединечни кристали (алохроматски карпи). Бојата може да биде
униформна (седиментни карпи), точкаста (вулкански карпи), слоеста (мермер) или
разнобојна (бреча). Постојаноста на оригиналната боја на
камениот материјал кој се користи на отворено само во ретки случаи е стабилна,
со текот на времето избледува бидејќи се на удар пигментните фази, заради растворливост,
оксидација, влага... Формата, големина и збиеноста на минералите ја создаваат
текстурата и структурата на каменот. Текстурата е последица на таложење на
состојски и нивно мешање. Структурата е последица на обликот, големината и
соодносот на компоненти. Карпите мора да се компактни и без присуство на глина... Други фактори кои треба да се имаат
предвид се обработливоста, трајноста и можноста за полирање. Песочниците - меките камења (како порозни седиментни
карпи, карпи без кварц и силикати) се копаат, сечат, дупчат итн. многу побрзо
по пониски трошоци во споредба со полу-скапоцените камења (магматските,
метаморфните карпи, камења со кварц и силикати). Поради малата цврстина кај одредени минерали полирањето
не е возможно, како што е кај песочниците... Намената на каменот зависи неговата издржливост, пример камен
поотпорен на атмосферски влијанија (метаморфни карпи - шкрилец) е
погоден за поплочуване, а карпите поотпорни на притисок (магматски карпи
- базалт) се погодни за колонади и столбови. Карпите пак кои се
поотпорни на атмосферски влијанија но се карактеризраат и со постојаност на бојата
(вулкански, седиментни, компактни карпи - ) се погодни за надворешно обложување. Карактеристики на Градежениот Камен Најважните карактеристики за користење камен како
градежен материјал се наведени подолу. Густина (или тежина по единица волумен) Кога каменот се користи во украсна функција, потребно е
познавање на додадената вредност на камената маса(структура), за правилно
пресметување на структурата.Комерцијалната
класификација според овој параметар го дели материјалот во 5 категории. Порозност Порозноста влијае на механички својства и способноста
каменот да апсорбира течности и гасови, со негативни последици по издржливоста.
Одредувањето на порозност е од суштинско значење за да се процени силата на конкретното
парче, бидејќи празнините и длабнатинити можат да станат иницијални места на
напукнувања. Коефициент на апсорција на вода Тоа е односот помеѓу масата и сувата маса по потопување
во вода, и покажува колку каменот Водата и супстанциите растворени во неа се меѓу главните
фактори на деградација како резултат на хемиските интеракции (промена, корозија
и др.) Капиларна апсорпција Претставува способност на материјалот да ја апсорбира водата
во ситните(капиларни) пукнатини. Водо пропустливост Тоа е способноста на една карпа да овозможи водата помине
под одреден притисок. Оваа функција не е само функција на порозност, туку бара
континуитет помеѓу порите во карпата. Малку порозни пример се сметаат камења
како што е Пемзата(шуплив вулкански камен кој е составен од многу пори) http://en.wikipedia.org/wiki/Pumice , Диоритот, Сиенитот
http://ru.wikipedia.org/wiki/Сиениткако и компактните седиментни и метаморфни
карпи. Пропустливост на воздух и гас Ова својство е поврзано со порозноста и има значителна
улога во употребата на каменот како материјал за обложување фасадите на
градбите( пред се кај вентилирачките фасади http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=447&PID=114145#114145 ).
Всушност, ова својство може да зависи и одсостојбата, составот и чистотата на внатрешноста од каменот,при премин на влажен воздух меѓу внатрешниот
и надворешниот простор, односно различен парцијален притисок на водената пареа
од внатрешниот и надоворешниот простор. Сите карпи се непропусливи за воздух и
гасови, а заради оваа причина, кога се користат за надворешни фасадно обложување
истите мора да се користат како вентилирачка фасада т.е. технологија
познатаcurtain walls, во која слојот на камени-мермерни плочи е одвоен
неколку сантиметри од ѕидот... http://www.scribd.com/doc/68005016/Architecture-eBook-Masonry-Design-and-Detailing-for-Architects-and-Contractors
Замрзнување Замрзнување зависи од големината и распределбата на
порите, но и од механичка сила на материјалот и неговата еластичност(модул) http://www.graniteland.com/infos/home/mechanical-properties-stone Сила на притисок Отпорот, иако во различна мера, е поврзан со структурата,
текстурата и петрографскиот состав,исто
зависи и од одреден зададен-продуциран стрес кој и во мала мера може да
предизвика расцепувања бидејќи во многу случаи во самиот материјал на каменот постојат
напластувања-слоеви. Степен на кршливост - Отпор на стрес-удар Високата издржливост на динамичен товар (влијанија) е
важен фактор во апликации како што се подови и скалила, каде удари се чести
појава. Најдобри карактеристики се загарантирани кај ситно-зрнестата и хомогената
камена маса,додека шупливост и
дисконтинуитет во камената маса се негативни фактори. Ударната сила се мери индиректно преку одредување на издржливоста.
Тестот се изведува фрлање топка со тежина од 1 кг на слој од 20 х 20 х 3 см,
кој е положен на 10 см дебел песок. Вредноста се мери по,
височина (во см) од падот на топката која предизвикува кршење на плочата. Еве и Класификација по опаѓачки редослед на цврстина, кај
широко употребуваниот градежен камен: Базалт > Порфир >
Диор > Гранит > Цемент силикатен песочник > Варовник
и компактен сахароидален Мермер > итн. [1][2][3] ...
|
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #14 Posted: 16-Feb-2012 at 04:40 | ||
Абење Материјалите кои се користат за обложување кровови,
фасади, внатрешни подови, тротоари, клучно е да се
отпорни на абразивни средства. Да се оцени овој отпор се користи Amsler tribometer. Коефициент на термичка експанзија Карпите се состојат од неколку минералошки фази, прво составните
делови со различни коефициенти на термичка експанзија може да предизвикаат
микроскопски лезии кои првично се ограничени на површината, а потоа посеопфатни
и интересни по целата маса. Сличен феномен се случува во мермерите, иако тие се
состојат од единечни зрна калцит. Се комбинира со други структурни материјали како цигла
или бетон, за да се обезбеди соодветните
споеви да спречат закинување или напукнување на слоевите во каменот,
а утврдување на коефициентот се врши со тестирање спроведено во климатска
комора во температурен опсег помеѓу -5 и 40 ° C. Обработливост Обработливост на камен материјал може да се опише во
однос на: Квалитетот – цврстина/отпорност Перформансите – при ископ Обработливост – при секливост Квалитетот Се цени по тоа колку кај
камењата под дејство на ударни алатки (чекани, клинови, пневматски чекани итн.)
се крши внатрешната површина. Перформансите Се ценат по времето на експлоатација на материјалот
и алатот кој се користи при ископот. Перформансите на каменот може да се
изразат во однос на брзината на вадење-ископ. Во зависност од цврстината на
карпата, ископот може да варира од неколку сантиметри / минута, па се до еден
метар / минута. Обработливост Обработливоста зависи од секливоста на каменот, а во
зависност од неговиот минералошки состав и текстура. Ова својство е од значење
во однос на трошоците за производство на преработената камена суровина. Во однос на секливоста камењата се делат на четири
степени за обработка: - многу тешки за обработка (габро, базалт, гранит); http://stone-network.com/images/classification.gif - тешки за обработка (компактен варовник-limestone, мермери); http://en.wikipedia.org/wiki/Marble#Types - средно тешки за обработка (мек варовник, лапорец); - меки карпи (туф, гипс, лес). Експлоатација на градежен камен Постојат два главни методи на ископување:
надворешен-површински и внатрешен-тунелски. Во првиот случај каменоломот се
продолжува и продлабочува, отстранувајќи го целиот материјал нарушувајќи ја
морфологијата на засегнатата територија. Во вториот случај, развојот на каменоломот
следи одредено ниво или слој и ја остава речиси непроменета морфологијата на
теренот. Каменот се ископува во блокови со различни системи во
зависност од природата и географската положба на карпата. Производниот циклус е
поделен во две одделни фази: - Првата - екстракција од депозити на големи блокови,
каде што главни технологии кои се користат се: сечење со експлозиви; дејство на
механички или хидраулични клинови, продолжено бушење, експанзивна употреба на
хемикалии, сечење под висок притисок на вода, сечење со дијамантна жица секачи
или лента, пламено сечење. - Втората -сечење
големи единици блокови на парчиња од мали димензии (блокови) или во плочи по
завршувањето. За да се продолжи со сечење на блоковите се користат пили со дијамантски
сечила како би се добиле повеќе рамки или плочи со различна дебелина. Потоа
грубо добиените парчиња се финишираат со пескарање а потоа може и да се
полираат зависно од намената и потребата од полирање на површинскиот слој. Обработката на страните од ашларот(рамни ѕидарски
блокови) мора да биде чиста и мазна. Гранитите, мермерите или варовниците, во последната фаза,
може да се полираат континуирано преку абразивни дејства со соодветни
супстанции. Според степенот на полирање разликуваме: пескарење(со песок),
пескарање(со пемза), полирање(со оловни поднесоци). Обработената површина се
дефинира како на слој (груб, мазен, сјаен-полиран слој). Производи Во однос на геолошкиот и петрографскиот камен материјал
може да се добијат различни видови на производи: блокови, плочи итн. Големите блокови се добиваат од гранит или магматски
карпи(igneous rocks), седиментните
карпи во масовни слоеви-делови (варовници), метаморфни карпи и шкрилци (речиси
сите мермери). Тие се погодни за потпори на столбови, линтели, статуи. Малите блокови се добиваат од седиментни карпи (варовник,
доломит, песочник, туф). Тие се погодни за подготовка на ашлар
ѕидарија како и за декоративни елементи. Плочи со различна дебелина се добиваат од тенко-слоевити
седиментни карпи (варовник), а се погодни за ѕидови и покриви. Плочи во големи размери отпорни на абење и свиткување, се
добиваат од метаморфни карпи и се погодни за надворешно поплочување и покриви.
Пилани плочи, од компактен карпи од различни видови (гранит, варовник, мермер),
се погодни за фасадно покривање и внатрешни подови. Според физичките и механички својства, боја и текстура на
каменот, се подготвуваат производи за различни намени. http://www.mineralszone.com/stones/architectural-stones.html Базалт - Basalt, Варовник - Kremen
- Limestone, Диорит - Diorite, Гранитоид - Granitoid (старите коцки на
плоштадот во Скопје), Гнаис -Gneiss, Гранит - Granite, Шкрилци - Schist, Трахит - Trahit, Туф - Tuf итн.) http://stone-network.com/rocks/ Промени кај камењата и нивна заштита Механизмите на промена кај каменот се различни и често истовремени,
иако водата има најважна улога во овие процеси. Растворувачката моќ и способноста
за вршење значителни физички појави во корелација со промени на состојбата се главните
причини за оваа појава. Солинификација http://www.phys.tue.nl/nfcmr/PhD-Rijniers-2004.pdf Присуството на вода во внатрешноста на порозен материјал,
води кон деградација на цврстината на производот, и може да повлече голем број проблеми
поврзани со присуство на сол кои ги има во самата вода. Солите, всушност, имаат
тенденција да се кристализира кога релативната влажност на воздухот, во контакт
со материјата, ќе се намали преку притисокот на пареа од растворите кои содржат
соли. Овие раствори тогаш, може да се кристализираат на површината, или во
различни длабочини, во однос на сукцесијата на процеси на испарување и
надополнување на солуцијата од растворот низ капиларните
пори. Во услови на слаба вентилација, снабдување со вода на
површината генерира површина кристализација во форма на ефлоресценција. Ефектот
врз материјата односно каменот во овој случај е пред се естетски. Но, кога
постои значителна количина на пареа, влагата се наоѓа под површината и солите
кристализираат во порите кои се наоѓаат подлабоко, помалку или повеќе
оддалечени од површината. Во таков случај понекогаш волуменот се зголемува
значително, во однос со формирањето на кристалите, така предизвикувајки
механички стресови кои можат да го
деградираат прилично трајниот и цврстиот материјал во каменот. Во секој случај
сите материи од камен, кога се изложени на атмосферски појави, се јавува
феноменот на деформација односно промена. Овие феномени се класифицирани како
нормални и стандарди. Состав и заштита Каменот изложен на атмосферски појави се деградира преку
процеси кои се јавуваат агресивно од надвор. Во повеќето случаи влошувањето е
придружено со формирање на црна корка во не толку порозна средина, а заради што
материјалот станува многу порозен. Внатрешноста обично е подобро зачувана во
однос на надворешните слоеви. За да се запре процесот на дезинтеграција на каменот, се користат мерки за консолидирање на камената
материја. Консолидацијата треба да ја подобри механичката сила на камениот
материјал и да ја обновува неговата внатрешна структура. На овој начин се
отежнува пристапот на вода, киселини и сол во каменот. Во случај да препаратот за консолидирање е отпорен на
вода, третманот има заштитна функција. Во таков случај, кај каменот се намалува
пенетрацијата на вода, со намалена можноста за отпочнување од процеси на деградација
поврзани со нејзиното присуство. Пред да се одлучи кој производ за консолидирање да се
користи, треба да се има предвид серија на дејствија од фундаментално значење: - хемиско-физички и минералошки-петрографски испитувања
за да се укаже на природата на каменот и на причините за намалениот квалитет,
како и кои мерки треба да се превземат во таков случај; - мора да се внимава при изборот на техника за чистење; - лепење и превентивно фугирање - или каква и да е заштита. При обновувањето на каменот, консолидацијата врз истиот
не само што ги подобрува механичките својства, туку овозожува кохезија меѓу
деградираниот супстрат длабоко навлегувајќи во процесот. Длабочината на пенетрирање зависи од: - порозноста на каменот; - типот на камениот консолидатор; - растворувачот кој се користи; - начинот на употреба. Карактеристики на консолидација Консолидацијата по состав мора да е иста со каменот, односно
мора да одговори на серија основни барања: - Компатибилност. Производот мора да биде компатибилен,
во однос на физичкиот и хемискиот состав на каменот врз кој се применува.
Неговиот коефициент на термичка експанзија и коефициент на топлинска
спроводливост треба да бидат слични на оние на здрав камен. На хемиско ниво производот
не смее да предизвика никаква негативн реакција со третираната површина. - Пенетрација. При консолидирањето производот треба да
навлезе што е можно подлабоко и да се абсорбира подеднакво од каменот. - Пропустливост. Производот не треба целосно да ги затвори
порите на каменот, т.е. порозноста треба да ја врати на ниво карактеристично за
недеградираниот субстрат. - Издржливост. Консолидаторот со тек на време не треба да
реагира со солите акумулирани во коскена формација, и внатре и надвор од каменот.
Исто така, мора да е отпорен на напади од дожд, ултравиолетови зраци, ветер,
загадувачи и сл. - Реверзибилност. Консолидацијата на супстанцијата може
да се смета за реверзибилна ако е консолидаторот е растворлив во растворувач
кој не влијае на оригиналниот супстрат на камена. На пазарот се нуди широк спектар на производи. Тие можат
да бидат поделени во две категории, органски и неоргански. Неоргански консолидатори се посупериорен во однос на
органски материи. Примената вклучува навлегување на новото соединение во порите(капиларите)
и вдлабнатините на каменот редуцирајки ги празнините, а реагирајки со
компонентите на самиот камен, или со јаглерод диоксидот или со водата. Во оваа категорија спаѓаат: Барит или бариум хидроксид; Алкални
силикати; Вар и Калциум карбонат; Калиум алуминат. Меѓу главните недостатоци поврзани со употребата на овие соединенија
треба да се напоменат: слабата отпорност на механички стрес; недостатокот на
ефикасност при голема декохезија; плитка пенетрација. Органски консолидатори. Овие производи преку високата адхезивна моќ делуваат така да ги заваруваат гранулите од
камениот субстрат. Во повеќето случаи, исто така, имаат хидрофобни својства
давајќи екстра заштита на третираните површини. Производите од овој вид се и
термопластични терморегулациски полимери. - Термопластичните смоли имаат линеарната структура која
обезбедува флексибилност и растворливост во соодветни растворувачи. Ова
обезбедува делумно реверзибилност на интервенцијата во однос на консолидацијата,
но и намалена адхезивна моќ; - Терморегулациските смоли се полимери со решеткаста
структура со добра адхезивна моќ, но лоша флексибилност и слаби механички
својства. И едните и другите имаат ограничен отпор на консолидирање
на органските хемикалии кои по одредено време се причина за ослабување на
полимерот. Оваа појава е концентрирана во одредени области, каде што површината
на некои полимери има тенденција да пожолтува во однос на каменот. Овие смоли
се карактеризираат со значителна термичка експанзија од онаа на каменот, покрај
тоа може да предизвикаат создавање на пукнатини во супстратот на каменот. |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #15 Posted: 17-Feb-2012 at 02:42 | ||
таљаните поозбилно и пристапуваат на тематикава, а имаат и континуитете во тоа, иако на нашиот полуостров трба да се бара спојот помеѓу истокот и западот а со тоа да се воочи и проучи милениумски континуитет во градењето со камен, кој во последно време е занемен а онаму каде продолжил да живее често пати накај кич затерува, но за тоа никој не е крив што нема кој изворно да ја предава традицијата или предавачите се зафатени со споредни работи од типот на вештачки имитации било како материјал било како изведба, после се чудиме зошто спомен домот на Мајка тереза е искарикиран заради несоодветното фасадно обложување со камен, кое како такво не е адекватно ни за помошни простории на луна паркот ни за градската плажа, а не па за ул.МКД
кај нас немам сретнато никаква литература од оваа област, освен археолошки проучувања на објекти или статии по весници, ајде белки идните неимари ќе потпишат нешто, до тогаш останува да тарашкаме по туѓи уки и писанија - http://www.architetturadipietra.it/lithospedia/ [1][2][3] - http://www.gaverini.it/centrostudi-lavorazioni-trattamenti.php - http://www.lithosdesign.com/index.php?en&diconodinoi |
|||
medo
Senior Member Joined: 24-Dec-2007 Online Status: Offline Posts: 217 |
Quote Reply #16 Posted: 17-Feb-2012 at 07:13 | ||
Max се гледа дека си се потрудил да најдеш информации, секоја чест.
Но, сепак мислам дека на форум целта е да се разменат сопствени ставови и мислења, отколку да се презентира туѓ материјал. Модератори и администратори, доколку сметате отворете посебен дел на форумот каде што ќе се ставаат материјали. Мислам дека скоро сите постови на Max на форумов се во овој стил. Со тоа се губи целта на поставената тема. Edited by medo - 17-Feb-2012 at 07:16 |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #17 Posted: 19-Feb-2012 at 22:00 | ||
како подфорум таква и му е замислата - совети и едукација, што е наведено и во сижето, единствено прашање на време е кога во него ќе се издиференцираат тематски секции! доколку е корисисно добро е и вака, а патем додека почнат да постираат вични неимари, не ет на одмет да се собере и од нет инфо...
______________________________________________________ Предности на Камените Градби: 1. Антисеизмички - асеизмички 2. Исклучителна естетика 3. Никакви трошоци за одржување 4. Водоотпорни 5. Одлична звучна изолација 6. Пријателски расположени кон околината 7. Енергетски ефикасни, ја одржуваат топлината зиме и студот лете + седум слични предожби - http://www.motherearthnews.com/Modern-Homesteading/1981-11-01/Seven-Reasons-to-Prefer-Stone-Building.aspx ______________________________________________________ Grand Designs Abroad 2004 - Episode 3 - Artists' Retreat, Puglia, Italy [1][2] ______________________________________________________ Edited by Max - 25-Feb-2012 at 11:55 |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #18 Posted: 11-Mar-2012 at 22:02 | ||
ако е затворена регистрацијата на бох.бз епизодава ја има и на http://www.vplay.ro/watch/11jnyg4t/ каде исто бара регистрација или фб-логин, во краен случај преку прокси би требало да може да се види или симне од тјуб како 2-ра епизода од странските во 2004 http://www.youtube.com/show/granddesignsabroad во самата епизода има интересни поенти, но мислам најкорисна е онаа од 10тата минута "if you pick up a stone you've got to use it, you've just wasted your time and energy picking one up-putting one down looking for the perfect stone, because you will never find it, and so you always try make use of one thats in your hand" сепак и тоа бара каква таква рутина |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #19 Posted: 11-Mar-2012 at 22:24 | ||
Сувоѕидица - http://www.dragodid.org/ucili-smo-od-profesionalaca-kako-se-radi-suhozid/ интересен коментар по текстот
+ поучен канал http://www.youtube.com/user/suhozid Edited by Max - 11-Mar-2012 at 22:24 |
|||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3664 |
Quote Reply #20 Posted: 05-Apr-2012 at 03:40 | ||
- http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=1611&PID=126733#126733 - http://wonderaday.com/blog/3963/
|
|||
Post Reply | Page 123 7> |
Forum Jump | Forum Permissions You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot create polls in this forum You cannot vote in polls in this forum |