build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Изградба и ентериери
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Градење со камен

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  123 7>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #1 Topic: Градење со камен
    Posted: 11-Feb-2011 at 21:34

Ми треба совет, штоепопаметно, градене со свои сили или вичен мајстор!?!

јасно како ден дека мајстор си е мајстор, но денес незнам некој особен освен тајфите од мала преспа, но кои постојано се ангажирани на возобнова на Манастири и Цркви ширум Македонија, паповеќе од добредојдено ќе ми биде ако некој посочи некои документарци за сувоѕидица пред се, техники на ѕидане, асеизмичност, бондрук појаси итн. или пак ако некој има некое инфо за вични неимари од Македонија и во Македонија...

Благодарам Однапред



Edited by Max - 15-Feb-2011 at 13:11
Back to Top
KraFT View Drop Down
Newbiе
Newbiе
Avatar

Joined: 19-Oct-2008
Online Status: Offline
Posts: 0
  Quote KraFT Quote  Post ReplyReply #2 Posted: 14-Feb-2011 at 09:54
Ова и мене би ме интересирало , ептен многу.

Back to Top
medo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 24-Dec-2007
Online Status: Offline
Posts: 217
  Quote medo Quote  Post ReplyReply #3 Posted: 15-Feb-2011 at 09:32
Иако денес скоро и да не се градат ѕидани куќи од камен, што е голема штета, постојат препораки за асеизмичко проектирање и градење. Еве еден линк до некои упатства за изградба по сите нишани: http://www.staff.city.ac.uk/earthquakes/MasonryStone/PlainStoneMasonry.htm.
Ви стојам на располагање за коментари и совети.
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #4 Posted: 15-Feb-2011 at 13:08

  ...корисно Медо Благодарам, се надевам ќе најдам нешто инфо по книги во НУБ или може градежен, особено ме интересира врзуването на еркерите кај летачките куќи, исто врзуваната на ќошоите од ѕидоите има појќе теники... друга работа но исто толку битна е керамопластиката по фасадата и прозорските окна... а може најинтересно типоите чардаци, нешто ептен има во органскиот пристап на проникнуване на составните елементи, фрактална архитектура до немајкаде...




Edited by Max - 06-Jul-2011 at 21:45
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #5 Posted: 23-Feb-2011 at 12:11

...ova treba da odi tuka, no zaradi potrebata od replika tamu neka ostane taka http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=337&PID=89341#89341

biten moment koj me trevozi e dali i kolku mozam da se potpram na aseimicnost vo odnos na tipot na kamen za dzidanje kaj ovie kuki t.e. imam primeteno deka na ocigled jak zemjotres nekoi kuki imaat raslabuvanje na konstrukcijata pa i paganje na delovi od gradbata, a nekoi ni puknatina da imaat vo malterot taka reci, a istite spored nacinot na dzidanje se gleda deka se od ista tajfa stokmeni... znaci isto i toa nemam aber koj se kamen se koristel kako najidealen za dzidanje vakvi zdanija odnosno koj stepen na krslivost kaj kamenjata pocnuva da bide losa kategorija za koristenje na istite kako gradezen materijal... isto interesno e sto imam i kaj nas sretnato ne mal broj kuki krenati so vulkanski kamen...

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #6 Posted: 23-Feb-2011 at 14:54

Под тврдината, околу триста метри јужно од Големо Градиште се наоѓа црквата "Свети Јован Крстител" која е изградена во 1955 година. Таа била направена на местото каде што е откриен Градот на воините или Златен град, како што го нарекуваат кратовци. И денес до црквата има остатоци од колективна гробница и стар храм "ротонда", направен од туф, зелен вулкански камен. Старата црква потекнува од 6 век и за неа археолозите сметаат дека е единствена во Македонија со таков облик. Според легендата се верува дека некаде под водата на Крива Река има влез кој води до некоја тајна соба што се наоѓа во средината на ридот. Таму имало фигура на жена пред која свети вечна светлина. До тајната соба може да се стигне само рано наутро. Каде одат шатките, од таму е влезот во градот. Според легентдата се претпоставува дека влезот во тврдината е во близина на мостот Ракле на Крива Река. Преку него се стигнува до селото Димонци кое од стариот град е оддалечено околу два километра.

http://mk.wikipedia.org/wiki/Историја_на_Кратово

Вулкански бомби Вулкански бомби, кои достигнуваат пречник и од 80 сантиметри и тежина и до 200 килограми, се природна реткост во кратовското село Горно Кратово. Локалното население во минатото ги користело за изградбана куќи од камен, а денес најчесто како украс. Вулканските топки се' уште се неоткриени тајни на богатото кратовско подрачје. Тие се втиснати во карпите околу селото и претставуваат еден од најубавите природни мотиви, кои биле создадени во времето додека биле активни најголемите вулкани на Балканот.

http://www.kralemarko.org.mk/default-mk.asp?ItemID=DC40F3796DC64B418A2676B6516C9F4B



Edited by Max - 23-Feb-2011 at 14:55
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #7 Posted: 05-Jul-2011 at 22:24

Збогатете го просторот со камен

Траен, издржлив, квалитетен, визуелно впечатлив, трендовски вечен – каменот!  

Каменот има голема употребна вредност низ целата историја. Поради неговите извонредни квалитети и трајност и денес сме сведоци на величествените архитектонски зданија на древните цивилизации. И додека времињата и народите доаѓале и заминувале, каменот сведочи за нивните културни, естетски и станбени навики.

Примена

И денес, како и многу одамна, каменот ги обединува екстериерот и ентериерот. Употребата на каменот визуелно го збогатува просторот низ примената на поединечната покуќнина, со обликување и со дефинирање на ентериерни или екстериерните компоненти - од елегантно минималистички до раскошни.

Каменот во ентериерот најчесто се употребува за обложување на подни и на ѕидни површини, за изработка на камини, елементи од мебелот... Во зависност од посакуваниот колорит може да се избере од најтемните – црни, до најсветлите – бели видови камења, и тоа во сјајна, мат или рапава завршна обработка. Убавината на каменот во ентериерот уште повеќе доаѓа до израз во негова комбинација со останатите материјали – дрво, стакло или со метал. Иако е студен материјал, во извонредно атрактивните подни комбинации со дрво може да создаде исклучително топол амбиент – особено во зима, благодарејќи на можноста за поставување на подно греење во зоната на каменот.

Примената на каменот во екстериерот најмногу се однесува на градење со камен, обложување на фасадите, изработка на огради, обложување на комуникациски површини, скали, тераси и друго.

Избор

Каков камен треба да се избере зависи од локалните услови, кои по неговото поставување ќе влијаат на него, односно на неговата трајност и на естетските квалитети.

Постојат повеќе видови природен камен, кои се соодветни за понатамошна употреба:

- Гранитот е најчест, а технички гледано и најважен камен. Потврд е и поотпорен од варовничкиот камен и од мермерот, па затоа е и посоодветен за поплочување на просторите со голема фреквенција на сообраќај. Гранитите се многу употребливи, соодветни се за поплочување на внатрешни и на надворешни простори, изведба на столбови, облоги, пултови, фасади... Ценети се не само поради извонредните механички и физички својства, туку и поради широкиот асортиман во кој се нудат. Со правилна комбинација на различни облици и бои може да се добијат неограничен број мотиви на поплочените подови од гранит.

- Мермерите се помеки и со послаба отпорност од гранитот, па затоа се и понесоодветни за надворешна употреба. Затоа пак, исклучително се погодни за изработка на внатрешни подови, полици, облоги и разни масивни декоративни елементи (столбови, камини, садови). Мермерите посебно се ценети поради нивната убавина и сјај, а се одликуваат и со широка палета на мотиви.

- Травертините ги препознаваме по дупчињата што може да заземаат и до 30 проценти од зафатнината на каменот. Поради добрите изолациски (топлински и акустични) својства се употребуваат за обложување на фасади и на внатрешни ѕидови. Повеќето травертини се со светли бои (од песочни до жолто-кафени), но можат да бидат и потемни (црвени, кафени...)

- Порфирот, заедно со кварцитот, го вбројуваме во потврди видови камен. Се одликуваат со голема отпорност на абење и надворешни временски влијанија, па затоа се користат за поплочување на надворешни површини. За нив карактеристични тонови се сиво-зелените, црвено-кафените, а поретко жолто-кафените и розевите.

- Песочниците се разликуваат според видот на карпите од кои потекнуваат (кремени, варовнички, доломитски, лапорести и глинести), па затоа имаат и различна отпорност на абење и надворешни влијанија. Повеќето имаат зрнеста или песочна структура, а бојата им е светлосива, сиво-зелена, жолто-кафена, па и розева. Поради нивната постојаност се употребуваат и во внатрешни и во надворешни простори.

Примената на каменот во затворен простор, кој не е изложен на агресивни надворешни влијанија, нуди многу поголема слобода при изборот на посакуваниот тип камен.

http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=7291032498&id=44&setIzdanie=21727

што е обложена комуникациска површина?

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #8 Posted: 06-Jul-2011 at 21:18

бондрук појасот бил чаре за хоризонтални сили и компактноста на ѕидот http://www.ultrabricks.com/restudy15.htm

3.2 Gravity Load-Resisting System
The vertical load-resisting system is timber frame load-bearing wall system. - Load bearing walls - Timber or metal strengthening elements... http://www.world-housing.net/whereport1view.php?id=100049

How to build stone masonry buildings Earthquake resistant - http://www.iitk.ac.in/nicee/EQTips/EQTip16.pdf

http://www.world-housing.net/uploads/stone_masonry.pdf

во случај да се колебате за својствата на архитектонскиот камен на располагање е ЗИМ http://www.zim.com.mk/mk/index.php?id=4&type=submenu&headertitle=%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD+%D0%B8+%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #9 Posted: 28-Aug-2011 at 18:04

видеово е повеќе за линк во поплочување[1], но поприкладно е за тука заради техниката за обработка на шкрилци(песочници)[2] кои се користат и како камена керамида[3][4

останатиот камен се обработува со клесање  http://en.wikipedia.org/wiki/Plug_and_feathe [1][2][3][4][5]

 



Edited by Max - 28-Aug-2011 at 22:57
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #10 Posted: 30-Aug-2011 at 16:08

Over time, bonded stonework seems to have evolved into two separate styles or systems - ‘static’ and ‘dynamic.’ The static system is principally employed in load-bearing structures. The dynamic system is most useful when there are lateral forces to be resisted (in retaining walls, for instance).

In more dynamic styles of masonry, tension in the wall is dispersed in all directions, causing the composite wall to act as a unit. One example of this is the ‘honeycomb’ style done so beautifully in Japan and elsewhere. In these walls massive battered corners are laid up and the body of the wall between them filled with six sided stones very carefully set ‘on their points’ in a honeycomb pattern. Due to the interlocking nature of the pattern pressure is exerted in many directions within the wall, enabling it to accommodate gravity and use it to resist its enemies: the lateral force of the mass held in place behind the wall, hydrostatic pressure, the settling of the earth under the wall and unsettling seismic tremors http://www.stonefoundation.org/stonexus/snx8issue/61.pdf


Сувa Sидарија - [1][2][3]

How to Build Drystone Walls and Rock Fences - http://www.viddler.com/explore/ncpttmedia/videos/4/


Потпорните ѕидови можат да бидат сува ѕидарија, што претставува изградба на ѕид без да се користи врзивно средство (цемент, вар и сл.). Вообичаено, за сува ѕидарија се користат плочести камења со различна големина, но не треба да се со премногу мали димензии бидејќи ѕидот ќе биде нестабилен. Фугите помеѓу плочите може да се пополнат со плодна земја, при што истиот може да биде збогатен со најразлична растителност.

Потпорен ѕид од камен поврзан со врзивно средство (цемент, вар и сл.) - во овој тип ѕидарија, покрај тоа што се користи врзивно средство, може да се користат камења со најразличен облик и големина.
http://www.porta3.com.mk/index.php?option=com_content&task=view&id=3017&Itemid=75

Потпорни Ѕидови - [1][2][3]

Building Dry Stone Retaining Walls - http://www.viddler.com/explore/ncpttmedia/videos/12/


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #11 Posted: 07-Sep-2011 at 20:16

Во Јужна Србија се градат куќи од полускапоцени камења

Во околината на Тулар и во поширокиот реон на Медвеѓа во јужниот дел на Србија локалното население гради куќи и огради од полускапоцени камења. 

Станува збор пред се за опал, кој според експертите е најквалитетен во светот.

- Навистина локалното население користи опал и други полускапоцени камења за изградба на своите куќи и во тој случај некој би помислил дека живееме во многу богат крај, меѓутоа реонот е еден од најсиромашните во Србија, изјави претседателот на општина Медвеѓа, Слободан Драшковиќ.

Во планинските предели на овој регион, во планината Радан, според експертите има руда за нормална експлоатација во следниот половина век, а рудникот за олово, злато и цинк „Леце“ располага со најголем процент на злато во Европа.
http://www.idividi.com.mk/Magacin/Sabota/528941/index.htm

Штали и бунари од скапоцени камења!

Во селото Горен Бучумет, под планината Радан, богатство и сиромаштија живеат едно покрај друго. Жителите на ова село се мачат, живеат во беда и одвај составуваат крај со крај, додека нивните ниви и ливади, шуми и дворови лежат на скапоцени камења. Од пред три години повеќето од нив знаат за вредноста на нивниот "градежен материјал", но интересно и чудно е што се уште не им значи многу сознанието дека нивните куќи, помошните простории, шталите и бунарите се ѕидани камења од опал, ахат, калцедон, аметист и јаспис, од кои се изработува скапоцен накит, пишува "Блиц".

Дури и макадамскиот пат е посеан со ретки скапоцени камења, а селаните од него прават огради, се обложени дури шеесетина бунари во Горен Бучумет. На некои куќи во Медвеѓа и Лебане можат да се видат потпорни ѕидови и столбови од овој материјал.

"Со такви камења мојот дедо изгради еден бунар, мојот татко втор, а јас изградив трет. Знаеме дека не пропушта вода, дека не се ронат и не ја загадуваат водата. Дури пред три години слушнав дека каменот бил многу вреден. Тука дојдоа некои белграѓани со комби и го наполнија со карпи и камења. Тие ми раскажаа дека на тие камења може многу да се заработи, но мене тоа не ме интересира. Потоа доаѓаа и други луѓе кои со камиони низ селото собираа камења и ги редеа во некакви сандаци. Сите им се смеевме", раскажува Раде Миленковиќ, жител на селото Горен Бучумет.

Ѕидовите на шталите и местата за сено на Добривоје Арсиќ се прелеваат во жолта, сина, бела, зелена, црвена и виолетова боја. Најзастапени се калцедонот и опалот, вели нашиот водич Миливоје Весовиќ, по професија рударски инженер, но Добривоје прв пат ги слуша тие имиња на камењата.

"Ма какви скапоцени камења. Тоа е обичен цврст камен кој тешко се обработува. Се измачив додека го вградував во ѕидовите, исто така и темелите на куќата се од тој камен, но ги малтерисав. Еве, влезете, погледнете. Студено е како во замрзнувач, а во зима е топло", покажува збунетиот Добривоје. Под матерот на ѕидовите на неговата сосетка Марица Арсиќ лежи опал и скапоцени камења. Ниту бабата Марица нема поим колку вреди нејзината куќа.

"Зарем оваа стара куќа вреди нешто. Таков камен има овде колку сакате. Горе низ шумата има цели карпи", раскажува таа додека седи на поголем камен од опал во дворот.
Карпите и камењата со разни бои прв пат биле забележани кон крајот на минатиот век, а пред пет до шест години, тука престојуваа експерти од Белград и направија елаборат кој некаде се загубил, раскажува претседателот на општина Медвеѓа, Слободан Драшковиќ.

"Пред две години луѓе од белградската фирма "Домашни ракотворби" направија накит од опал и други скапоцени камења и го изложуваа на саемите во Белград, Нови Сад и Израел. Мислевме дека ќе бидат заинтересирани за експлоатација, но никој не се јави", вели Драшковиќ. Миливоје Весовиќ, кој накусо имаше увид во тој елаборат, вели дека најголема концентрација на скапоцени камења има на две локации од четири хектари - на еден од косините на планината Радан и во селото Горен Бучумет.

"Камењата се наоѓаат на површината, но се гледа дека некои карпи длабоко се закопани во земја, посебно тие во шумата, каде теренот е непрооден", раскажува Миливоје и потсетува дека на времето Рудникот "Леце" бил заинтересиран за негова експлоатација. Но, требало многу да се вложи во квалитетна и скапа опрема бидејќи тие камења многу тешко се брусат, па од таа работа се откажаа.

http://www.vecer.com.mk/default.asp?ItemID=1F29810898806A4B953FC9483A6D5F23

Nalazišta u Leckom vulkanskom kompleksu

U području Leckog (radanskog) vulkanskog kompleksa, koji se nalazi na oko 30 km zapadno od Leskovca, zastupljen je najveći broj ležišta i pojava, sa najvećim brojem plemenitih minerala i njihovih varijeteta: kvarca – jaspisa (Bučumet I, Bučumetski Vis, Čvorović, Gajtan-Crvodik, Vrtače, Kameno Rebro) i ametist-kvarcnog ahata (Rasovača, ležište Pb-Zn Lece – reviri Jezerine i Žica 2), kalcedona – karneola (Vrtače, Kameno Rebro), običnog sivog kalcedona (Bučumet I, Čvorović, Vrtače, Kameno Rebro) i ahata: normalnog i “ludog” (Rasovača) i opala – običnog raznobojnog: sivog, plavičastog, crnog (Bučumet I)
http://et-ee.facebook.com/topic.php?uid=13022095147&topic=13946

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #12 Posted: 16-Feb-2012 at 04:12

 

http://geology.com/rocks/

http://build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=490&PID=119737#119737

http://www.ancient-wisdom.co.uk/constructiontechniques.htm

Минералите што учествуваат во градбата на карпите се нарекуваат петрогени минерали. Најважни петрогени минерали кои учествуваат во градбата на карбонатните карпи се карбонатите. Карбонатите се соли на јаглеродната киселина. Минералите од оваа група настануваат со излачување и таложење од топли и студени раствори и води, како и со процесите на дезинтеграција на магматските минерали кои содржат цалциум и магнезиум. Карбонатите се најмногу застапени кај седиментните карпи и тоа како главни состојки. Поважни петрогени минерали се калцит и доломит.

Најмногу е застапен во мермерите, варовниците и лапорците.

 

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_rock_types

 

2. Карбонатни карпи

2.1. Варовници

Варовниците се седиментни карпи кои по хемискиот состав се калциум карбонат. Изградени се од минералот калцит (CaCO3) кој е обично застапен преку 95%. Често се присутни и примеси на манган, железо, глина, песок, магнесиум и др. Според видот на примесите се издвојуваат повеќе вариетети: глиновити варовници (глинени минерали до 50%), песокливи варовници (зрна на кварц и лискун), доломитични варовници (содржина на MgCO3 од 10-40%), железовити варовници (лимонит или хематит), битуминозни варовници или "смрдливи" варовници (количество на органски материи).

Структурата на варовниците е кристалесто зрнеста (минералните зрна меѓу себе се непосредно сраснати), оолитска (минералните состојки се тркалезни или елипсоидни чиј средишен дел е претставен со зрно песок или фосил), органогена (изградена од остатоци од животинско и растително потекло).

Текстурата е масивна (минералните честички немаат одредена просторна ориентација, па карпестата маса има едноличен изглед) или слоевита (се издвојуваат плочести делови, пластови со јасно издвоени пластови површини).

Бојата им варира во широки граници од сивобела, преку сива, сина, руменикава, зеленикава до црна, што зависи од присутните примеси.

Генетски гледано варовниците настануваат на повеќе начини:

1. Најголеми маси настануваат со таложење на скелети и оклопи на изумрени макро и микроорганизми изградени од калциум карбонат (корали, брахиоподи, амонити, цефалоподи, нумулити) таложени во океанските и морските простори и езерски животни и седиментациони средини.

2. Варовниците настануваат и по хемиски пат со таложење на цалциум карбонат во морска вода без учество на органска материја или со губење јагленова киселина од вода која содржи растворен цалциум хидрокарбонат.

3. Варовниците настануваат со таложење морски алги кои содржат поголеми количества калциум карбонат (диплопори, литотамниски алги).

4. Варовниците настануваат и како механички талози од порано распаднатите и преталожени парчиња од варовници.

 

2.2. Доломити

Доломитите се карбонатни карпи изградени од минералот доломите CaMg(CO3)2 кој е застапен и до 45-50%. Може да содржат многу примеси, посебно калцит и глиновити минерали, гипс, анхидрит, опал, органски материи и.т.н. Од варовниците со кои имаат големи сличности доломитите се разликуваат во послабата растворливост во солна киселина (NCl) и механички полесно се распаѓаат во ровка маса слична на песок наречена доломитски грус или доломитски песок.

Структурата е зрнеста (минералните зрна меѓу себе се циментирани со некоја природна врзива материја).

Текстурата е масивна до слоевита.

Бојата им е најчесто млечнобела, а поради примесите може да биде и сива, жолтеникава, руменикава до темносива.

Доломитите настануваат на повеќе начини:

1. Со процесот на доломитизација, т.е. замена на дел од калциумовата супстанца кај варовниците со магнезиумова супстанца.

2. Примарно од раствори со таложење на двојни соли CaCO3 и MgCO3 како хемиски седименти.

2.3. Мермери

Мермерите се масивни пара метаморфни карпи кои настануваат со метаморфоза на варовници и доломити. Минералошки се изградени од минералот калцит-калцитски мермери или доломит-доломитски мермери. Покрај овие минерали може да се појават и други споредни минерали како кварц, лискун, хлорит, графит, епидот, фелдспати, магнетит и др. Доколку содржат лискуни, таквите мермери се викаат циполини.

Структурата кај мермерите е гранобластична (минералните состојки имаат иста големина и приближно изиметриски состав).

Текстурата е масивна (рамномерен распоред на минералните состојки во карпата) и поретко шкрилава или лентеста.

Бојата им е мошне разновидна и варира од бела до црна. Наполно чистите мермери имаат бела боја. Присутните примеси ги бојат мермерите во сива, сина, зелена, жолтеникава, црвена боја.

Мермерите се доста распространети карпи во земјината кора. Најчесто се јавуваат во вид на големи маси или како леќи со различна големина во терените изградени од кристалести шкрилци.

http://thefabricatornetwork.com/Forum/tabid/164/aft/259010/Default.aspx




Edited by Max - 16-Feb-2012 at 04:15
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #13 Posted: 16-Feb-2012 at 04:30

http://www.bio-architettura.org/articoli/142.html - http://93.95.219.179/articoli/142.html

Камен

Камењата биле користени како градежни материјали од древни времиња заради нивниот исклучителен квалитет. Всушност, заради
 нивната јачина, издржливост и различен изглед и боја, тие може да се користат како градежни и орнаментални. Денес употребата на камен за градежни структури е речиси целосно напуштена  како неекономична, а истиот се кори  во главно за реставрацијата. Покрај тоа, каменот, со современите  техники на   сечење, кое  овозможува добиване тенки плочи, се користи за обложување објекти за заштитни и украсни цели.

Карпи

Камењата потекнуваат од карпите. Карпа значи било каков материјал кој е формиран  во земјината кора.  По хемиски состав, карпите се мешавина од минерали и повеќето имаат променлив состав и различни својства. Карпите  генерлно се составени од одреден број на минерали, а во некои тоа е еден минерал.

Класификација на карпи

Карпите може да се класифицираат според различни критериуми:

  • врз основа на физички и механички својства: кохерентни карпи, компактни, некохерентни, меки(варовнички);
  • според составот: мономинерални карпи, полиминерални карпи;
  • по потекло: ендогени карпи што се формирале во внатрешноста на земјата, егзогени карпи што се формирале на површината на земјата;
  • според генезата: магматски  (вулканско потекло), седиментни карпи (формирани  преку депонирање материја што доаѓа од деградација на други карпи и како таква набиена  под висок притисок), метаморфни карпи (како резултат на трансформацијата на магматските и седиментните  како резултат на високи температури и притисок). http://metpetdb.rpi.edu/metpetweb/#search

Комерцијални класификации, подолу, според различни критериуми како што се - полирање, обработливост, итн. (сите групи освен песочниците се полираат...

  • Гранит - силикатни карпи во природата, голема механичка сила. (гранит, диорит, габро, сианит, порфир).
  • Мермери - компактен природата на карбонат карпи.(мермер, компактен варовник)
  • Травертини - карпи богати со шуплини, компактни. (бигор).
  • Песочници - компактни или порозни карпи, не се полираат (трахити, песокливи, глина, варовник, мека варовник, доломити, кварцити).

Карактеристики на карпите кои се користат во градежништвото

Од поголемиот број карпи кои се јавуваат на површината на земјата може да се обезбеди градежен камен. За карпата да има вреден материјал, истата мора да има некои основни карактеристики.

Естетска вредност на украсните карпи се должи на бојата, текстурата (дезенот) и порозноста на материјалот.

Бојата на карпите се добива пред се од минеролошкиот состав и присуство на примеси од широко распространети супстанции или пигментална обвивка од поединечни кристали (алохроматски карпи). Бојата може да биде униформна (седиментни карпи), точкаста (вулкански карпи), слоеста (мермер) или разнобојна (бреча). Постојаноста на оригиналната боја на камениот материјал кој се користи на отворено само во ретки случаи е стабилна, со текот на времето избледува бидејќи се на удар пигментните фази, заради растворливост, оксидација, влага...

Формата, големина и збиеноста на минералите ја создаваат текстурата и структурата на каменот. Текстурата е последица на таложење на состојски и нивно мешање. Структурата е последица на обликот, големината и соодносот на компоненти. Карпите мора да се компактни и без присуство на глина...

Други фактори кои треба да се имаат предвид се обработливоста, трајноста и можноста за полирање.

Песочниците - меките камења (како порозни седиментни карпи, карпи без кварц и силикати) се копаат, сечат, дупчат итн. многу побрзо по пониски трошоци во споредба со полу-скапоцените камења (магматските, метаморфните карпи, камења со кварц и силикати).

Поради малата цврстина кај одредени минерали полирањето не е возможно, како што е кај песочниците...

Намената на каменот зависи неговата издржливост, пример камен поотпорен на атмосферски влијанија (метаморфни карпи - шкрилец) е погоден за поплочуване, а карпите поотпорни на притисок (магматски карпи - базалт) се погодни за колонади и столбови. Карпите пак кои се поотпорни на атмосферски влијанија но се карактеризраат и со постојаност на бојата (вулкански, седиментни, компактни карпи - ) се погодни за надворешно обложување.

Карактеристики на Градежениот Камен

Најважните карактеристики за користење камен како градежен материјал се наведени подолу.

Густина (или тежина по единица волумен)

Кога каменот се користи во украсна функција, потребно е познавање на додадената вредност на камената маса(структура), за правилно пресметување на структурата.Комерцијалната класификација според овој параметар го дели материјалот во 5 категории.

Порозност

Порозноста влијае на механички својства и способноста каменот да апсорбира течности и гасови, со негативни последици по издржливоста. Одредувањето на порозност е од суштинско значење за да се процени силата на конкретното парче, бидејќи празнините и длабнатинити можат да станат иницијални места на напукнувања.

Коефициент на апсорција на вода

Тоа е односот помеѓу масата и сувата маса по потопување во вода, и покажува колку каменот

Водата и супстанциите растворени во неа се меѓу главните фактори на деградација како резултат на хемиските интеракции (промена, корозија и др.)

Капиларна апсорпција

Претставува способност на материјалот да ја апсорбира водата во ситните(капиларни) пукнатини.

Водо пропустливост

Тоа е способноста на една карпа да овозможи водата помине под одреден притисок. Оваа функција не е само функција на порозност, туку бара континуитет помеѓу порите во карпата. Малку порозни пример се сметаат камења како што е Пемзата(шуплив вулкански камен кој е составен од многу пори) http://en.wikipedia.org/wiki/Pumice , Диоритот, Сиенитот http://ru.wikipedia.org/wiki/Сиениткако и компактните седиментни и метаморфни карпи.

Пропустливост на воздух и гас

Ова својство е поврзано со порозноста и има значителна улога во употребата на каменот како материјал за обложување фасадите на градбите( пред се кај вентилирачките фасади http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=447&PID=114145#114145 ). Всушност, ова својство може да зависи и одсостојбата, составот и чистотата на внатрешноста од каменот,при премин на влажен воздух меѓу внатрешниот и надворешниот простор, односно различен парцијален притисок на водената пареа од внатрешниот и надоворешниот простор. Сите карпи се непропусливи за воздух и гасови, а заради оваа причина, кога се користат за надворешни фасадно обложување истите мора да се користат како вентилирачка фасада т.е. технологија познатаcurtain walls, во која слојот на камени-мермерни плочи е одвоен неколку сантиметри од ѕидот... http://www.scribd.com/doc/68005016/Architecture-eBook-Masonry-Design-and-Detailing-for-Architects-and-Contractors

Замрзнување

Замрзнување зависи од големината и распределбата на порите, но и од механичка сила на материјалот и неговата еластичност(модул) http://www.graniteland.com/infos/home/mechanical-properties-stone

Сила на притисок

Отпорот, иако во различна мера, е поврзан со структурата, текстурата и петрографскиот состав,исто зависи и од одреден зададен-продуциран стрес кој и во мала мера може да предизвика расцепувања бидејќи во многу случаи во самиот материјал на каменот постојат напластувања-слоеви.

Степен на кршливост - Отпор на стрес-удар

Високата издржливост на динамичен товар (влијанија) е важен фактор во апликации како што се подови и скалила, каде удари се чести појава. Најдобри карактеристики се загарантирани кај ситно-зрнестата и хомогената камена маса,додека шупливост и дисконтинуитет во камената маса се негативни фактори.

Ударната сила се мери индиректно преку одредување на издржливоста. Тестот се изведува фрлање топка со тежина од 1 кг на слој од 20 х 20 х 3 см, кој е положен на 10 см дебел песок. Вредноста се мери по, височина (во см) од падот на топката која предизвикува кршење на плочата.

Еве и Класификација по опаѓачки редослед на цврстина, кај широко употребуваниот градежен камен: Базалт > Порфир > Диор > Гранит > Цемент силикатен песочник > Варовник и компактен сахароидален Мермер > итн. [1][2][3]

...


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #14 Posted: 16-Feb-2012 at 04:40



...

Абење

Материјалите кои се користат за обложување кровови, фасади, внатрешни подови, тротоари, клучно е да се отпорни на абразивни средства. Да се ​​оцени овој отпор се користи Amsler tribometer.

 

Коефициент на термичка експанзија

Карпите се состојат од неколку минералошки фази, прво составните делови со различни коефициенти на термичка експанзија може да предизвикаат микроскопски лезии кои првично се ограничени на површината, а потоа посеопфатни и интересни по целата маса. Сличен феномен се случува во мермерите, иако тие се состојат од единечни зрна калцит.

Се комбинира со други структурни материјали како цигла или бетон, за да се обезбеди соодветните споеви да спречат закинување или напукнување на слоевите во каменот, а утврдување на коефициентот се врши со тестирање спроведено во климатска комора во температурен опсег помеѓу -5 и 40 ° C.

 

Обработливост

Обработливост на камен материјал може да се опише во однос на:

Квалитетот – цврстина/отпорност

Перформансите – при ископ

Обработливост – при секливост

 

Квалитетот

Се цени по тоа колку кај камењата под дејство на ударни алатки (чекани, клинови, пневматски чекани итн.) се крши внатрешната површина.

Перформансите

Се ценат по времето на експлоатација на материјалот и алатот кој се користи при ископот. Перформансите на каменот може да се изразат во однос на брзината на вадење-ископ. Во зависност од цврстината на карпата, ископот може да варира од неколку сантиметри / минута, па се до еден метар / минута.

Обработливост

Обработливоста зависи од секливоста на каменот, а во зависност од неговиот минералошки состав и текстура. Ова својство е од значење во однос на трошоците за производство на преработената камена суровина.

Во однос на секливоста камењата се делат на четири степени за обработка:

- многу тешки за обработка (габро, базалт, гранит); http://stone-network.com/images/classification.gif

- тешки за обработка (компактен варовник-limestone, мермери); http://en.wikipedia.org/wiki/Marble#Types

- средно тешки за обработка (мек варовник, лапорец);

- меки карпи (туф, гипс, лес).

Експлоатација на градежен камен

Постојат два главни методи на ископување: надворешен-површински и внатрешен-тунелски. Во првиот случај каменоломот се продолжува и продлабочува, отстранувајќи го целиот материјал нарушувајќи ја морфологијата на засегнатата територија. Во вториот случај, развојот на каменоломот следи одредено ниво или слој и ја остава речиси непроменета морфологијата на теренот.

Каменот се ископува во блокови со различни системи во зависност од природата и географската положба на карпата. Производниот циклус е поделен во две одделни фази:

- Првата - екстракција од депозити на големи блокови, каде што главни технологии кои се користат се: сечење со експлозиви; дејство на механички или хидраулични клинови, продолжено бушење, експанзивна употреба на хемикалии, сечење под висок притисок на вода, сечење со дијамантна жица секачи или лента, пламено сечење.

- Втората -сечење големи единици блокови на парчиња од мали димензии (блокови) или во плочи по завршувањето. За да се продолжи со сечење на блоковите се користат пили со дијамантски сечила како би се добиле повеќе рамки или плочи со различна дебелина. Потоа грубо добиените парчиња се финишираат со пескарање а потоа може и да се полираат зависно од намената и потребата од полирање на површинскиот слој.

Обработката на страните од ашларот(рамни ѕидарски блокови) мора да биде чиста и мазна.

Гранитите, мермерите или варовниците, во последната фаза, може да се полираат континуирано преку абразивни дејства со соодветни супстанции. Според степенот на полирање разликуваме: пескарење(со песок), пескарање(со пемза), полирање(со оловни поднесоци). Обработената површина се дефинира како на слој (груб, мазен, сјаен-полиран слој).

Производи

Во однос на геолошкиот и петрографскиот камен материјал може да се добијат различни видови на производи: блокови, плочи итн.

Големите блокови се добиваат од гранит или магматски карпи(igneous rocks), седиментните карпи во масовни слоеви-делови (варовници), метаморфни карпи и шкрилци (речиси сите мермери). Тие се погодни за потпори на столбови, линтели, статуи.

Малите блокови се добиваат од седиментни карпи (варовник, доломит, песочник, туф). Тие се погодни за подготовка на ашлар ѕидарија како и за декоративни елементи.

Плочи со различна дебелина се добиваат од тенко-слоевити седиментни карпи (варовник), а се погодни за ѕидови и покриви.

Плочи во големи размери отпорни на абење и свиткување, се добиваат од метаморфни карпи и се погодни за надворешно поплочување и покриви. Пилани плочи, од компактен карпи од различни видови (гранит, варовник, мермер), се погодни за фасадно покривање и внатрешни подови.

Според физичките и механички својства, боја и текстура на каменот, се подготвуваат производи за различни намени. http://www.mineralszone.com/stones/architectural-stones.html

(Песочник - Sandstone,

Базалт - Basalt, Варовник - Kremen - Limestone, Диорит - Diorite, Гранитоид - Granitoid (старите коцки на плоштадот во Скопје), Гнаис -Gneiss, Гранит - Granite, Шкрилци - Schist, Трахит - Trahit, Туф - Tuf итн.) http://stone-network.com/rocks/

Промени кај камењата и нивна заштита

Механизмите на промена кај каменот се различни и често истовремени, иако водата има најважна улога во овие процеси. Растворувачката моќ и способноста за вршење значителни физички појави во корелација со промени на состојбата се главните причини за оваа појава.

Солинификација http://www.phys.tue.nl/nfcmr/PhD-Rijniers-2004.pdf

Присуството на вода во внатрешноста на порозен материјал, води кон деградација на цврстината на производот, и може да повлече голем број проблеми поврзани со присуство на сол кои ги има во самата вода. Солите, всушност, имаат тенденција да се кристализира кога релативната влажност на воздухот, во контакт со материјата, ќе се намали преку притисокот на пареа од растворите кои содржат соли. Овие раствори тогаш, може да се кристализираат на површината, или во различни длабочини, во однос на сукцесијата на процеси на испарување и надополнување на солуцијата од растворот низ капиларните пори.

Во услови на слаба вентилација, снабдување со вода на површината генерира површина кристализација во форма на ефлоресценција. Ефектот врз материјата односно каменот во овој случај е пред се естетски. Но, кога постои значителна количина на пареа, влагата се наоѓа под површината и солите кристализираат во порите кои се наоѓаат подлабоко, помалку или повеќе оддалечени од површината. Во таков случај понекогаш волуменот се зголемува значително, во однос со формирањето на кристалите, така предизвикувајки механички стресови кои можат да го деградираат прилично трајниот и цврстиот материјал во каменот. Во секој случај сите материи од камен, кога се изложени на атмосферски појави, се јавува феноменот на деформација односно промена. Овие феномени се класифицирани како нормални и стандарди.

Состав и заштита

Каменот изложен на атмосферски појави се деградира преку процеси кои се јавуваат агресивно од надвор. Во повеќето случаи влошувањето е придружено со формирање на црна корка во не толку порозна средина, а заради што материјалот станува многу порозен. Внатрешноста обично е подобро зачувана во однос на надворешните слоеви.

За да се запре процесот на дезинтеграција на каменот, се користат мерки за консолидирање на камената материја. Консолидацијата треба да ја подобри механичката сила на камениот материјал и да ја обновува неговата внатрешна структура. На овој начин се отежнува пристапот на вода, киселини и сол во каменот.

Во случај да препаратот за консолидирање е отпорен на вода, третманот има заштитна функција. Во таков случај, кај каменот се намалува пенетрацијата на вода, со намалена можноста за отпочнување од процеси на деградација поврзани со нејзиното присуство.

Пред да се одлучи кој производ за консолидирање да се користи, треба да се има предвид серија на дејствија од фундаментално значење:

- хемиско-физички и минералошки-петрографски испитувања за да се укаже на природата на каменот и на причините за намалениот квалитет, како и кои мерки треба да се превземат во таков случај;

- мора да се внимава при изборот на техника за чистење;

- лепење и превентивно фугирање

- или каква и да е заштита.

При обновувањето на каменот, консолидацијата врз истиот не само што ги подобрува механичките својства, туку овозожува кохезија меѓу деградираниот супстрат длабоко навлегувајќи во процесот.

Длабочината на пенетрирање зависи од:

- порозноста на каменот;

- типот на камениот консолидатор;

- растворувачот кој се користи;

- начинот на употреба.

Карактеристики на консолидација

Консолидацијата по состав мора да е иста со каменот, односно мора да одговори на серија основни барања:

- Компатибилност. Производот мора да биде компатибилен, во однос на физичкиот и хемискиот состав на каменот врз кој се применува. Неговиот коефициент на термичка експанзија и коефициент на топлинска спроводливост треба да бидат слични на оние на здрав камен. На хемиско ниво производот не смее да предизвика никаква негативн реакција со третираната површина.

- Пенетрација. При консолидирањето производот треба да навлезе што е можно подлабоко и да се абсорбира подеднакво од каменот.

- Пропустливост. Производот не треба целосно да ги затвори порите на каменот, т.е. порозноста треба да ја врати на ниво карактеристично за недеградираниот субстрат.

- Издржливост. Консолидаторот со тек на време не треба да реагира со солите акумулирани во коскена формација, и внатре и надвор од каменот. Исто така, мора да е отпорен на напади од дожд, ултравиолетови зраци, ветер, загадувачи и сл.

- Реверзибилност. Консолидацијата на супстанцијата може да се смета за реверзибилна ако е консолидаторот е растворлив во растворувач кој не влијае на оригиналниот супстрат на камена.

На пазарот се нуди широк спектар на производи. Тие можат да бидат поделени во две категории, органски и неоргански.

Неоргански консолидатори се посупериорен во однос на органски материи. Примената вклучува навлегување на новото соединение во порите(капиларите) и вдлабнатините на каменот редуцирајки ги празнините, а реагирајки со компонентите на самиот камен, или со јаглерод диоксидот или со водата.

Во оваа категорија спаѓаат: Барит или бариум хидроксид; Алкални силикати; Вар и Калциум карбонат; Калиум алуминат.

Меѓу главните недостатоци поврзани со употребата на овие соединенија треба да се напоменат: слабата отпорност на механички стрес; недостатокот на ефикасност при голема декохезија; плитка пенетрација.

Органски консолидатори.

Овие производи преку високата адхезивна моќ делуваат така да ги заваруваат гранулите од камениот субстрат. Во повеќето случаи, исто така, имаат хидрофобни својства давајќи екстра заштита на третираните површини. Производите од овој вид се и термопластични терморегулациски полимери.

- Термопластичните смоли имаат линеарната структура која обезбедува флексибилност и растворливост во соодветни растворувачи. Ова обезбедува делумно реверзибилност на интервенцијата во однос на консолидацијата, но и намалена адхезивна моќ;

- Терморегулациските смоли се полимери со решеткаста структура со добра адхезивна моќ, но лоша флексибилност и слаби механички својства.

И едните и другите имаат ограничен отпор на консолидирање на органските хемикалии кои по одредено време се причина за ослабување на полимерот. Оваа појава е концентрирана во одредени области, каде што површината на некои полимери има тенденција да пожолтува во однос на каменот. Овие смоли се карактеризираат со значителна термичка експанзија од онаа на каменот, покрај тоа може да предизвикаат создавање на пукнатини во супстратот на каменот.

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #15 Posted: 17-Feb-2012 at 02:42
таљаните поозбилно и пристапуваат на тематикава, а имаат и континуитете во тоа, иако на нашиот полуостров трба да се бара спојот помеѓу истокот и западот а со тоа да се воочи и проучи милениумски континуитет во градењето со камен, кој во последно време е занемен а онаму каде продолжил да живее често пати накај кич затерува, но за тоа никој не е крив што нема кој изворно да ја предава традицијата или предавачите се зафатени со споредни работи од типот на вештачки имитации било како материјал било како изведба, после се чудиме зошто спомен домот на Мајка тереза е искарикиран заради несоодветното фасадно обложување со камен, кое како такво не е адекватно ни за помошни простории на луна паркот ни за градската плажа, а не па за ул.МКД

кај нас немам сретнато никаква литература од оваа област, освен археолошки проучувања на објекти или статии по весници, ајде белки идните неимари ќе потпишат нешто, до тогаш останува да тарашкаме по туѓи уки и писанија

- http://www.architetturadipietra.it/lithospedia/ [1][2][3]

- http://www.gaverini.it/centrostudi-lavorazioni-trattamenti.php

- http://www.lithosdesign.com/index.php?en&diconodinoi
Back to Top
medo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 24-Dec-2007
Online Status: Offline
Posts: 217
  Quote medo Quote  Post ReplyReply #16 Posted: 17-Feb-2012 at 07:13
Max се гледа дека си се потрудил да најдеш информации, секоја чест.
Но, сепак мислам дека на форум целта е да се разменат сопствени ставови и мислења, отколку да се презентира туѓ материјал.

Модератори и администратори, доколку сметате отворете посебен дел на форумот каде што ќе се ставаат материјали. Мислам дека скоро сите постови на Max на форумов се во овој стил. Со тоа се губи целта на поставената тема.


Edited by medo - 17-Feb-2012 at 07:16
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #17 Posted: 19-Feb-2012 at 22:00
како подфорум таква и му е замислата - совети и едукација, што е наведено и во сижето, единствено прашање на време е кога во него ќе се издиференцираат тематски секции! доколку е корисисно добро е и вака, а патем додека почнат да постираат вични неимари, не ет на одмет да се собере и од нет инфо...

______________________________________________________

Предности на Камените Градби:
1. Антисеизмички - асеизмички
2. Исклучителна естетика
3. Никакви трошоци за одржување
4. Водоотпорни
5. Одлична звучна изолација
6. Пријателски расположени кон околината
7. Енергетски ефикасни, ја одржуваат топлината зиме и студот лете

+ седум слични предожби - http://www.motherearthnews.com/Modern-Homesteading/1981-11-01/Seven-Reasons-to-Prefer-Stone-Building.aspx

______________________________________________________

Grand Designs Abroad 2004 - Episode 3 - Artists' Retreat, Puglia, Italy [1][2]

______________________________________________________








Edited by Max - 25-Feb-2012 at 11:55
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #18 Posted: 11-Mar-2012 at 22:02
Originally posted by Max


______________________________________________________

Grand Designs Abroad 2004 - Episode 3 - Artists' Retreat, Puglia, Italy [1][2]

______________________________________________________


ако е затворена регистрацијата на бох.бз епизодава ја има и на http://www.vplay.ro/watch/11jnyg4t/ каде исто бара регистрација или фб-логин, во краен случај преку прокси би требало да може да се види или симне од тјуб како 2-ра епизода од странските во 2004   http://www.youtube.com/show/granddesignsabroad

во самата епизода има интересни поенти, но мислам најкорисна е онаа од 10тата минута "if you pick up a stone you've got to use it, you've just wasted your time and energy picking one up-putting one down looking for the perfect stone, because you will never find it, and so you always try make use of one thats in your hand" сепак и тоа бара каква таква рутина


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #19 Posted: 11-Mar-2012 at 22:24



Сувоѕидица - http://www.dragodid.org/ucili-smo-od-profesionalaca-kako-se-radi-suhozid/

интересен коментар по текстот
obradjivanje kamena uz osjecaj je najbitnije! napraviti ugao pod 90 stepeni i pod 60 stepeni tesko je raditi kamen, ali ove slike sto gledam su slike profesionalca i mi amateri trebamo da ucimo i mnogi da se nauce ovaj posao raditi..

kamen zidam vec 3 godine ali sa malterom, ovo je fenomenalno sto zidaju bez maltera suhozid, sto znaci da kroz kamen neide vazduh nego snaga drzi kamena, najbitniji je prvi red da bude jak kamen tako da zimi nepuca.


+ поучен канал http://www.youtube.com/user/suhozid


Edited by Max - 11-Mar-2012 at 22:24
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #20 Posted: 05-Apr-2012 at 03:40

- http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=1611&PID=126733#126733

- http://wonderaday.com/blog/3963/

How Heat Moves Through a Stone House

If you’re thinking of building a slipform stone house, jumping on board the green trend can be a unique challenge. The very nature of a stone house, with all of its intricate masonry, is what makes being eco-friendly such a daunting task—it is notoriously difficult to insulate a stone house. Stone is a fantastic conductor; because of this, a poorly insulated stone house will hold too much heat in the summer and lose too much in the winter. As such, the process of maintaining a comfortable living temperature requires enormous quantities of natural resources and money.

The two biggest hurdles the builder of a stone house faces when trying to achieve energy efficiency are the thermal mass of the home and thermal bridging between the walls and the foundation.

Thermal mass is a term that describes a building’s ability to hold and radiate heat. Because stone is such a good conductor, houses which feature masonry have a higher thermal mass than other structures. The absorption of heat by stone takes a long time, and once the heat is absorbed, it will be retained and radiated for up to days afterwards. This property of stone can work both for and against someone seeking to effectively heat or cool a stone house.



The most obvious way to use thermal mass to your advantage is to insulate, insulate, insulate. Insulation does, however, pose some problems for a stone house. Traditional housing insulation is on the inside of the walls. With a stone house, this would completely eliminate all of the benefits of thermal mass. Because the insulation is on the inside of the wall, none of the heat captured by the stone would be transferred into the house—its progress would be blocked by the insulation. While you would be able to control the inside temperature through the use of other heating methods, that would be inefficient and the point here is to be as energy efficient as possible.

The common solution to the insulation problem causes its own problem. The optimal placement for insulation in a stone house is on the outside of the house. Of course, this covers up the gorgeous masonry and makes the outside of your house an eyesore.

The way to insulate a stone house to best take advantage of its thermal mass is to build a double thickness of stone wall. You can either sandwich insulation between these two walls or leave it empty and allow the air to provide insulation.

There are other ways to take advantage of thermal mass. Make sure the eaves of your roof hang down low. The benefit of this construction style is two-fold: it shades the windows from the hot summer sun to help keep unwanted heat out, while it allows for the low-angle winter sun to shine in and aid in combating the cold. In colder climates, adding a greenhouse or solarium (off of a south-facing wall if you live in the northern hemisphere or a north-facing wall if you live in the southern hemisphere) will allow extra heat in during the day. Simple slide-across shades can be installed to close off these rooms at night to prevent heat loss.



By making these changes, most of the heating and cooling of your stone house can be done passively. The rest can easily be done through the use of a stone fireplace. This may sound crazy for summer months, but it isn’t. Remember that stones radiate held heat for days. A fire that burns for a few hours on a cooler summer night could provide ample climate control for half the week. During the winter, just light the fire more often to keep your stone house at the desired temperature. Slipform stone insulation is critical to success here.

The other factor the builder of a stone house needs to worry about is thermal bridging between the walls and the foundation. Thermal bridging is a term that refers to the passage of heat between parts of a home that touch one another. The stones of your home don’t just conduct heat to the air inside your home—they also transfer it to every single thing they touch. The biggest thermal bridge in a stone house is the foundation. If the stones of your walls touch your foundation, and there is no insulation between the two, then all of your painstakingly installed insulation between your walls and the outside might as well not be there at all.

The solution is simple: make sure your foundation is completely insulated. There should be no gaps between your masonry and your foundation, and both the walls of your stone house and your foundation should be well insulated on all sides.



These modifications might seem pricy during the construction of your stone house. In the long run, however, they will more than pay for themselves. Not only will your heating and cooling bills be drastically reduced, you will be helping to make our planet healthier.
http://stonehouseinsulation.blogspot.com/2011/10/how-heat-moves-through-stone-house.html



Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  123 7>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.156 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.