build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Урбани прашања > Урбанистички целини
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Скопска чаршија

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 192021
Author
Message Reverse Sort Order
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #401 Posted: 21-Jan-2008 at 14:35


и јас сум бидејќи управата за културно наследство имаше година дена време да се произнесе за работава и да даде свое решение. Искочи дека тоа време само отиде во ветер како и обично. Општина Чаир можеби ја крши процедурата но е сосема во право во овој случај. Неможе мали луѓе на големи позиции вечно да кочат се живо и диво, па дури и една пишлива капија со рампа.
Back to Top
La Linea View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Nov-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2067
  Quote La Linea Quote  Post ReplyReply #402 Posted: 21-Jan-2008 at 14:22
Ако е единствен начин да се спречат коли да возат низ Чаршијата, јас сум 100% за портава. Без разлика што е дивоградба


И ПОКРАЈ ЗАБРАНАТА ОД УПРАВАТА ЗА ЗАШТИТА НА КУЛТУРНОТО НАСЛЕДСТВО

Чаир ќе си ја догради портата во Чаршијата

Капијата ќе биде висока 6,7 метри и ќе биде изработена од бел и розеникав мермер, мазен камен и од бакар



Општина Чаир ќе продолжи да ја гради портата на влезот во Старата чаршија, од страната на Бит-пазар, штом ќе се подобрат временските услови, најавуваат општинските власти. Портата ќе биде висока дури 6,7 метри и ќе се гради и покрај забраната од Управата за заштита на културното наследство. Секој објект што без одобрение од Управата се гради во Чаршијата, која е споменик на културата, е дивоградба.

Оваа порта Општина Чаир почна да ја гради лани, со образложение дека така ќе се спречи влегувањето на автомобили во Чаршијата, а Управата за заштита на културното наследство ја стопира градбата, која потоа не беше отстранета, ниту пак состојбата на калдрмата беше вратена на првобитното ниво.

На теренот моментно се оградува градилиштето со зелена заштитна мрежа.

- Изградбата продолжи пред некое време, но поради лошите временски услови ги прекинавме работите. Ќе продолжиме штом ќе се подобри времето - вели Авни Калаба, задолжен за односи со јавноста во Општина Чаир.

Според најавите, изградбата на портата ќе трае еден месец.

Оваа порта Општината ја гради според проектот што го изработи Националниот конзерваторски центар. Локалните власти објаснуваат дека проектот ги содржи сите потребни елементи со кои не би се довела во прашање хармонијата на Старата чаршија. Донатор на изградбата е АД „Скопски пазар“, а Општината ќе финансира само дел.

- Портата ќе биде висока 6,7 метри. Столбовите ќе бидат изработени од бел и розеникав мермер, полукругот одозгора ќе биде изведен од мазен камен „пешчар“, а покривот ќе биде од бакар. Се работи за најквалитетен материјал, кој соодветствува на материјалот од кој се изведени останатите споменици на културата во Чаршијата - објаснува Калаба.

На портата ќе има и електрична рампа со код, а ќе се отвора само по потреба на дуќанџиите заради снабдување со стока.

- Капијата ќе се отвора во одредено време, најверојатно наутро, кое ќе се утврди во договор со еснафот - вели Калаба.

Според него, Општината со оваа градба сака да се спречи влегувањето на возила во Чаршијата кои ги оштетуваат тазе реконструираните улици Битпазарска и Белградска, на што постојано реагирале и самите дуќанџии.

- Бидејќи полицијата не презема никакви мерки за да го спречи влегувањето на возилата во Чаршијата, кои им пречат и на минувачите и на дуќанџиите, Општината реши повторно да ја почне изградбата на портата, како единствено решение за овој проблем. За тоа имаме целосна поддршка од еснафот на Чаршијата - вели Калаба.

Управата за заштита на културното наследство не ја одобрува изградбата на портата и ја смета за нелегална.

- Националниот конзерваторски центар подгови проект за оваа порта, но тој не беше одобрен поради тоа што во Старата чаршија како заштитена целина не е дозволено да се прават измени и ревитализација. Засега немаме информации дека изградбата на портата продолжува, но доколку се забележи нешто такво, нашите инспектори ќе одат на терен и ќе состават записник. Понатаму тоа ќе биде проследено до надлежните институции и ќе се постапи соодветно, според законските прописи - вели Паско Кузман, директор на Управата за заштита на културното наследство.

Анела Петрова








Edited by La Linea - 21-Jan-2008 at 14:22
Помогнете во Македонската Википедија - Слободна енциклопедија!
Back to Top
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #403 Posted: 11-Jan-2008 at 17:38
Originally posted by Cloverstack


Се слагам, ама тоа „ако“ што го спомнуваш е големо „ако“

Прво за Меџити мислам не треба нешто посебно да коментирам... Видовме на дело како работи Bash

А и во институциите немам баш премногу доверба... Мојов негативизам не е дојден од ведро небо... Имам премногу лоши искуства, па секогаш кога ќе слушнам нешто да се гради, место да се радувам (што би било нормално), прва помисла ми е дали пак нешто ќе се усере и дали ќе се направи штета наместо корист.


Пред некое време имаше интересна објава на оваа тема но пропуштив да ја постирам овдека. Имено Градскиот конзерваторски центар кој своевремено (пред година и кусур) ја стопираше портата на Меџити со образложение дека неможе да се гради без нивна ревизија на проектот и нивно мислење сеуште ја немал изработено таа ревизија и мислење. Додека апсолутно го подржував стопирањето на изградбата на портата во тоа време необјасниво ми е зошто треба година дена за да се изготви проклето мислење или ревизија. Тогаш Меџити (со право) се закануваше дека ќе продолжи со градба бидејќи непотребно се губи толку време. Последнава објава ваљда укажува дека дека притисокот вродил со плод и Градскиот конзерваторски центар си ја завршил работата.

За самата порта сум апсолутно ЗА. Веројатно нема комплетно да го реши проблемот со возилата во старата чаршија но сигурно ќе го намали а тоа е добар почеток.
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #404 Posted: 11-Jan-2008 at 01:30
Originally posted by La Linea

Previous Ако биде така како што е објаснето во статијава, не гледам зошто да не се изгради таа порта


Се слагам, ама тоа „ако“ што го спомнуваш е големо „ако“

Прво за Меџити мислам не треба нешто посебно да коментирам... Видовме на дело како работи Bash

А и во институциите немам баш премногу доверба... Мојов негативизам не е дојден од ведро небо... Имам премногу лоши искуства, па секогаш кога ќе слушнам нешто да се гради, место да се радувам (што би било нормално), прва помисла ми е дали пак нешто ќе се усере и дали ќе се направи штета наместо корист.


Edited by Cloverstack - 11-Jan-2008 at 01:32
Back to Top
La Linea View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Nov-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2067
  Quote La Linea Quote  Post ReplyReply #405 Posted: 11-Jan-2008 at 01:25
Previous Ако биде така како што е објаснето во статијава, не гледам зошто да не се изгради таа порта
Помогнете во Македонската Википедија - Слободна енциклопедија!
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #406 Posted: 11-Jan-2008 at 01:10
Не знам што да мислам за ова. Ќе мораме да почекаме да видиме што точно ќе направат, а тогаш ќе биде веќе касно... Wallbash

Меџити тврди дека се е регуларно, ама тој не е човек за да може баш многу да му се верува... Ако си турка пак нешто на диво, единствена вина е на институциите што спијат!

http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=3B6062BE5945F24983ECC4E6934F5686

Портата во Старата чаршија, сепак, се гради

Општината Чаир продолжи со градежните активности околу изградба на портата со електронска рампа во Старата чаршија. Општинарите велат дека портата е единствено решение за да се спречи влегувањето во Чаршијата со автомобили. Со тоа се согласува и чаршискиот еснаф.

Градоначалникот на Чаир, Изет Меџити, тврди дека има дозвола за градба и проектот ќе се реализира според сите критериуми кои биле побарани од Градскиот конзерваторски центар, а парите во висина од 800 илјади денари се обезбедени.

Општинските архитекти тврдат дека портата ќе биде изведена од најквалитетни материјали, а обликувањето ќе биде во склад со постојните историски објекти во Чаршијата. Столбовите ќе бидат од бел и розеникав мермер, а лакот на портата ќе биде изграден од бел мазен пешчар камен. Портата ќе има четири столба кои ќе бидат поставени на постаменти. Конструкцијата за покривање ќе биде од тенка армирана бетонска лушпа со свод од тули и бакарен покривен лим одозгора. Портата ќе има и електрично осветление. (Сн.К.)

Back to Top
La Linea View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Nov-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2067
  Quote La Linea Quote  Post ReplyReply #407 Posted: 06-Jan-2008 at 10:28
Да се добие високо-квалитетно Идејно Архитектонско Урбанистичко Решение за Културната патека во функција на Културно Ре-Откривање, со цел да започне процесот за дефинирање на Музејската зона како комплекс кој всушност почнува од Музејот на град Скопје и пристигнува до Музеите (Музеи на Македонија, Музеј на Современата Уметност), преку валоризацијата на Градскиот плоштад - Македонија, Камениот мост, Старата скопска чаршија и подрачјето на Тврдината Кале


Највероватно не се работи за поплочена патека, тоа е невозможно да поминува низ Центар, Камениот мост и чаршијата, туку за некаква линија на случувања, манифестации, можеби, или линија на музеи на отворено со патокази и табли со објаснување за поминувачи.... Само тоа ми звучи изводливо.
Помогнете во Македонската Википедија - Слободна енциклопедија!
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #408 Posted: 06-Jan-2008 at 01:12
Јас пак не разбирам... Дали ова ќе биде повеќе некој поим и маршрута, некоја повеќе апстрактна патека, можеби малце нашминкана, но пред се одбележана со објектите и културните збиднувања по нејзината должина. Или ова ќе биде пред се „физичка“ патека која треба да се гради и околу која треба да се подигнат разноразни содржини?
Back to Top
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #409 Posted: 05-Jan-2008 at 22:51
 
eve go konkursot za 'kulturnata pateka' da vidite za sto potocno stanuva zbor
 
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #410 Posted: 05-Jan-2008 at 15:53


И мене не ми е јасно за што станува збор и како е тоа замислено.
Back to Top
La Linea View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Nov-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2067
  Quote La Linea Quote  Post ReplyReply #411 Posted: 05-Jan-2008 at 11:51


ПРОЕКТ ЗА ЗАЖИВУВАЊЕ НА КУЛТУРНИТЕ ВРЕДНОСТИ

До Калето и Старата чаршија по културолошка патека

Странците и домашните туристи од археолошкиот парк на Калето, преку црквата „Св. Спас“ ќе може да се симнат за да ја разгледаат Чаршијата, преку која ќе стигнат до Музејот на Македонија и до МСУ

Културолошката кружна патека, која ќе минува покрај музеите и спомениците во Старата чаршија и на скопското Кале, ќе биде главниот адут за реализација на идејата за заживување на институциите во тој дел од градот. Странците и домашните туристи од археолошкиот парк на Калето, преку црквата „Св. Спас“ ќе може да се симнат за да ја разгледаат Чаршијата, преку која ќе стигнат до Музејот на Македонија. Оттаму патеката ќе продолжува кон Музејот на современата уметност. Тој културолошки пункт ќе биде збогатен и дополнет со паркот на скулптури, во кој под отворено небо ќе бидат изложени монументални дела од колекцијата на МСУ.

Проектот го финансира италијанската влада, а го реализираат институциите што се надлежни за објектите во новиот културолошки комплекс, во соработка со Министерството за култура.

Целта на проектот е да заживее тој дел од градот и публиката да се врати во музеите, галериите, на археолошките локалитети.

Како едни од најголемите музејски институции во земјава, МСУ и Музејот на Македонија имале релативно слаба посетеност годинава. Причините се различни. Музејот на современата уметност половина година се реновираше, а спроведената анкета покажала дека малкумина граѓани знаат каде се наоѓа Музејот на Македонија. Директорката на Музејот, Мери Аницин-Пејоска вели дека тоа се должи на многу општествени аспекти во последниве години.

- Делумно недоволната посетеност се должи и неповолната локација на Музејот, надвор од пешачкото јадро на градот и лошите пристапи, особено за групни посети. Новиот проект значи заокружување на една логична патека и поврзување на институциите од културата, кои егзистираат една до друга, а секој за себе. Проектот се однесува на ревитализација на огромниот културен потенцијал што го има Скопје. Прво, преку анимирање на интелектуалците. Тие ќе лобираат кај политичките структури. Примарната цел е да се анимира граѓанската и општествената свест за да се изгради здрав концепт за културно промовирање на Скопје - вели Аницин-Пејоска.

Проектот е во тек. Крајните резултати се очекуваат во мај. Според Аницин-Пејоска, иако проект звучи амбициозно, ќе бидат понудени само решенија за решавање на проблемите. Практична реализација нема да има. За тоа ќе биде потребна сериозна инвестиција. Аницин-Пејоска вели дека проектот, сепак, го прифатила со голем ентузијазам зашто очекува патем да се решат интерните проблеми на Музејот.

- Проблемите сукцесивно биле одлагани и запоставени и сега претставуваат сериозен инвестициски зафат. Се прашувам, што ќе се случи со потенцијалниот посетител што ќе го доведеме до вратата на Музејот? Нема ли да го одбиеме со застарената поставка? Но, ги следам големите вложувања во културата. Се надевам дека годинава и Музејот на Македонија, како врвна институција на културата од национален интерес, ќе дојде на ред за капитални инвестиции - оптимистички вели Аницин-Пејоска.

Ниту Елиза Шулевска, директорка на Музејот на современата уметност не е задоволна од посетеноста на институцијата. За осум месеци МСУ го посетиле околу 4.000 љубители на уметноста.

- Би било несериозно кога би кажала дека сум задоволна со оваа бројка. Музејот на современата уметност е високорангирана институција во земјава и пошироко, во регионот. Посетеноста ќе ни биде еден од приоритетите годинава. Ако во изложбените салони имаме „сериозен предизвик“, тогаш посетителите ќе бидат наши - смета Шулевска.

Таа вели дека со „културната патека“ би можела да се зголеми посетеноста на МСУ, но сепак, пресудна е добрата програма што секоја институција треба да си ја одработи.

- Потребна е и координација. Време е да престанеме да отвораме по две-три изложби во ист ден и час. Скопје не е Њујорк. Време е да почнеме да си помагаме - вели Шулевска.

Весна Ивановска


Се сомневам дека новинаркава знае за каква културолошка патека станува збор - од текстов навистина не можам да разберам дали станува збор за некаква физичка, пешачка патека која ќе минува покрај овие институции, и ќе има некои знаци покрај неа и табли со објаснување, или ШТО? Навистина не ми е јасно... Question Фино да му текне на некој да го заживее културниот живот во Македонија.

Помогнете во Македонската Википедија - Слободна енциклопедија!
Back to Top
gotsomekicks View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Macedonia
Online Status: Offline
Posts: 305
  Quote gotsomekicks Quote  Post ReplyReply #412 Posted: 23-Dec-2007 at 14:15
Повеќе од 20 години се прават проекти за ревитализација на чаршијата, но досега речиси ниту еден не успеал да го врати живото во стартот јадро на градот.


Повеќе од очигледно е дека старата чаршија не заживува поради други причини, а не се криви праговите и останатите ситници. Ми се чини дека по потребно е да се отворат некои клубчиња, ресторанчиња кај што сите ќе се чувствуваат на место. Чаршијата е прекрасна и криво ми паѓа кога ќе се сетам како ме шетаа моите ко дете таму.

Инаку, незнам дали сте чуле, но скоро отвори врати едно кафуле/клуб (ако не се лажам Арт 108 се викаше) таму и доста го фалат.

Во секој случај, фала на д френч и на било кој друг што ја поддржува оваа иницијатива.


Edited by gotsomekicks - 23-Dec-2007 at 14:17
Back to Top
La Linea View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Nov-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2067
  Quote La Linea Quote  Post ReplyReply #413 Posted: 23-Dec-2007 at 02:06

Франција помага за зачувување на Скопска чаршија

Речиси десетина години експерти од Франција помагаат да се зачува Старата скопска чаршија. Но, велат дека не само на црквите, џамиите, амамите, треба да се обрне големо внимание и на дуќаните и куќите во чаршијата.

Тие се дел од културното наследство, но за жал малку се знае за нивната вредност.

„Изгледаше дека наследството на Старата скопска чаршија се руинира и чаршијата губи една од своите функции и дека градбите многу бргу го менуваат својот изглед, барем од она што може да се види на прв поглед од фасадите“, изјави Марилиз Ортиз, директор на Асоцијација на градови со културно наследство.

Во соработка со експерти од Македонија направиле попис на 100 куќи од чаршијата. Ваквата инвентаризација на објектите е од големо значење, затоа што благодарение на неа може да се направи детален урбанистички план за чаршијата.

Сопствениците ќе знаат каква вредност имаат нивните куќи и дуќани и што се ќе можат да преземат за да ги заштитат.

„Истакнување на вистинските вредност кои можат да бидат прикажани и преку поголеми делови од објектот и низ целосната слика на објектот, но и преку одредени сочувани автентични елементи, на пример камени автентични прагови или камени довратници на излозите кои кажуваат дека тука станува збор за постара градба од она што навидум изгледа дека претставуваат голем број од дуќаните“, вели Константин Димитов, архитект конзерватор.

Еден од големите лобисти за ревитализација на Старата скопска чаршија, Лиле Поповска вели, дека француските експерти помагаат во изработката на законот за чаршијата.

„Тоа е она што го баравме јас како пратеник, со години го бараме повеќе луѓе од тоа лоби за Старата скопска чаршија. Тоа е она на што инсистираше и екипата од фондацијата Рамковски, кога инсистиравме, разговаравме со многу луѓе од градот Скопје за да се заинтересираат и исто така, од институциите на државата баравме да се заинтересираат и да ја донесат оваа регулатива“, рече Лиле Поповска, пратеник.

Повеќе од 20 години се прават проекти за ревитализација на чаршијата, но досега речиси ниту еден не успеал да го врати живото во стартот јадро на градот.


www.a1.com.mk/vesti/default.asp?vestID=87697



Edited by pbanks - 05-Nov-2008 at 14:34
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 192021

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.295 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.