build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Останати теми > Фото/Видео > Скопје
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Текстови за Скопје

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  123>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15018
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #1 Topic: Текстови за Скопје
    Posted: 14-Sep-2013 at 19:05
Мислам дека е редно да имаме нишка во која ќе се објавуваат линкови до текстови или цели текстови поврзани со минатото, сегашноста или иднината на Скопје.

За почеток, ќе поставам неколку линкови до фељтонот што оди на Окно.мк, а е поврзан со Скопје за време на земјотресот од 1963 и периодот по земјотресот.

Скопје на 26 јули во 5.17
http://okno.mk/node/30211

Кој ја испратил првата вест за земјотресот и нејзиниот одѕив во светот
http://okno.mk/node/30254

Спасување на затрупаните (1)
http://okno.mk/node/30290

Спасување на затрупаните (2)
http://okno.mk/node/30309

Спасување на затрупаните (3)
http://okno.mk/node/30343

Животот во шаторските населби (1)
http://okno.mk/node/30577

Животот во шаторските населби (2)
http://okno.mk/node/30611

Прва помош за ранетите
http://okno.mk/node/30430

Преживеаните и очевидците раскажуваат (1)
http://okno.mk/node/30489

Евакуација на неактивното население (1)
http://okno.mk/node/30641

Евакуација на неактивното население (2)
http://okno.mk/node/30667

Штетите што ги направи земјотресот (1)
http://okno.mk/node/30745

Штетите што ги направи земјотресот (2)
http://okno.mk/node/30813

Штетите што ги направи земјотресот (3)
http://okno.mk/node/30914

Расчистување на урнатините (1)
http://okno.mk/node/31171

Расчистување на урнатините (2)
http://okno.mk/node/31198

Спасување на општествениот и личниот имот
http://okno.mk/node/31231

Борба против епидемии и организирање здравна заштита
http://okno.mk/node/31268

Снабдувањето на градот
http://okno.mk/node/31305

Мерки за ублажување на последиците од земјотресот (1)
http://okno.mk/node/31328

Мерки за ублажување на последиците од земјотресот (2)
http://okno.mk/node/31359

Обнова и изградба на Скопје (1)
http://okno.mk/node/31537

Обнова и изградба на Скопје (2)
http://okno.mk/node/31569

Нема да остане град-урнатина
http://okno.mk/node/31631

Edited by Џоле - 19-Sep-2013 at 10:39
За сè има вторпат
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15018
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #2 Posted: 25-Sep-2013 at 08:24
Новиот центар на Скопје (1)
http://okno.mk/node/31777

Новиот центар на Скопје (2)
http://okno.mk/node/31796

Реконструкција на левиот брег на Вардар
http://okno.mk/node/31813

На Скопје, со љубов
http://okno.mk/node/31895

Предлози за обнова по катастрофата
http://okno.mk/node/31944

Какво влијание имаше реконструкцијата на Скопје?
http://okno.mk/node/32031

Животот е краток, Скопје е вечно
http://okno.mk/node/32094

Започна обновата
http://okno.mk/node/32152

Новото Скопје (1)
http://okno.mk/node/32175

Новото Скопје (2)
http://www.okno.mk/node/32206

Скопските монументи
http://www.okno.mk/node/32234

Планот за Скопје на Кензо Танге
http://okno.mk/node/32524

Заклучок на Одборот за комунални работи на Сојузното собрание
http://okno.mk/node/33081

За преместувањата на Скопје
http://okno.mk/node/33139

Катастрофалниот земјотрес и новите задачи на колективот (За „Електро-дистрибуција“ - Скопје)
http://okno.mk/node/33642

Edited by Џоле - 05-Dec-2013 at 14:46
За сè има вторпат
Back to Top
Dexter26 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 2035
  Quote Dexter26 Quote  Post ReplyReply #3 Posted: 11-Nov-2013 at 01:45
Не најдов соодветна тема на форумов за оваа статија, но мислам дека оваа тема е прифатлива бидејќи опфаќа масовни урбанистички промени во Скопје, а конкретната статија опфаќа урбанистички промени кои се случиле во Скопје во периодот помеѓу двете светски војни, но се случиле тотално поинаку за разлика од урбанистичките промени кои се случуваат денес.
 
Како за почеток, иницијаторот на урбанистичките промени во Скопје во периодот помеѓу двете светски војни бил архитект по професија, а не политичар.
 
Секој може самостојно да ги забележи останатите разлики помеѓу урбанистичките промени кои се случувале во Скопје во периодот помеѓу двете светски војни и урбанистичките промени кои денес се случуваат во Скопје.
 
Доколку администраторите/модераторите имаат посоодветна тема за оваа статија, нека го преместат овој пост во таа тема.
 
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:462960-Zaboravili-na-tvorca-modernog-Skoplja
 

Zaboravili na tvorca modernog Skoplja

 
09. novembar 2013. 21:16
 
Mladen Stančić
 
Glavni grad Makedonije, usred velikog arhitektonskog preobražaja, ne seća se više najvećeg graditelja. Gradonačelnik Josif Mihajlović najzaslužniji za pretvaranje turske kasabe u urbanu sredinu
 

Zaboravljene zasluge arhitekte i gradonačelnika Skoplja Josifa Mihajlovića

 
SKOPLJE
OD STALNOG DOPISNIKA
 
DUBOKO zaklonjena u senci „stare čaršije“ i brojnih spomenika nastalih u procesu preobražaja arhitektonskog lika glavnog grada Makedonije, sabijena je jedna tesna uličica sa imenom najuglednijeg predratnog gradonačelnika Skoplja i njegovog najvećeg neimara - Josifa Mihajlovića.
 
To je još jedan dokaz kako je ovaj ugledni predratni inženjer i arhitekta - i svakako jedna od najzaslužnijih ličnosti za pretvaranje negdašnje turske kasabe u urbanu balkansku sredinu - danas gotovo potpuno zaboravljen. Nekom (ne)namernom ironičnom idejom po njemu je imenovana ulica naslonjena uz Muzej Makedonije, upravo u delu grada koji svedoči o vremenima Skoplja kao kasabe iz perioda otomanske vladavine.

 
Čovek čije ime danas u Skoplju jedino nosi taj zabačeni sokak bio je gradonačelnik u dva mandata - od 1929. do 1936. i od 1939. do 1941. godine, kada je, 11. marta, umro. Iz tog perioda ostali su brojni dokumenti, vredni arhivski materijali i zapisi, ali i dela za nezaborav, neimarski poduhvati sa kojima je krenula modernizacija grada na Vardaru.

 
U tom periodu u Skoplju su izgrađeni objekti poput zdanja banovine - današnjeg Sobranja (skupštine), Oficirskog doma, Železničke stanice, Narodne banke, Pošte, (objekata koji su srušeni u katastrofalnom zemljotresu 1963), zelena pijaca, uređen gradski park, zoološki vrt... U vreme mandata gradonačelnika Mihajlovića u Skoplju je, osim gradnje značajnih stambenih zgrada, sproveden i popis stanovništva, urađen geodetski premer, sa prvim avio-snimanjima, urbanistički plan grada, izgrađen je vodovod sa izvorišta Rašče kraj sela Raduša, hidrocentrala „Matka“ na reci Treski, kanalizacioni sistem... Neke od ulica i trgova, raskrsnica, posebno u centralnom delu Skoplja (centralni gradski trg Makedonija, ulice sa sadašnjim imenima - Ilindenska, 11. oktomvri, Orce Nikolov...), trasirane su tim prvim urbanističkim planom.

 
 - Više ličnosti u Skoplju je zaslužno za razvoj grada, ali ako bi trebalo da se bira najpoznatiji, ili najzaslužniji među najzaslužnijima, svakako bi bio izabran gradonačelnik iz perioda između dva svetska rata, inženjer arhitekta Josif Mihajlović. To što njegova legenda traje sve do danas nije slučajno i sve je bazirano na njegovim izuzetnim zaslugama za grad - zapisao je hroničar glavnog grada Makedonije, književnik Danilo Kocevski.

 
Taj, kako je u zapisima ostalo, a na šta podseća Kocevski - „uvek elegantni, pravi gospodin produhovljenog izgleda, u rukavicama, govorio je engleski jezik gotovo savršeno, bez ijedne greške“. Rođen je 1887. u selu Tresonče na zapadu Makedonije. Obrazovanje je sticao u Skoplju, Solunu, pa na odseku arhitekture Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao u rekordnom roku. Po diplomiranju, 1910. upućen je na postdiplomske studije arhitekture u Italiju.
 

 
Mihajlović je učestvovao u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. Prošao je golgote povlačenja srpske vojske preko Albanije. Sa ostrva Krfa, sa nekolicinom učenih vojnika, bio je upućen u Ameriku da prikuplja pomoć za pripremu proboja Solunskog fronta. Po okončanju rata, specijalizirao je na Institutu za urbanizam na Sorboni, a potom boravio u Londonu na Visokoj školi za uređenje gradova. Mihajlović je 1911. bio u timu stručnjaka koji su projektovali zgradu Srpske akademije nauka i Gradsku kuću u Beogradu.
 
U periodu njegova dva mandata kao gradonačelnika Skoplja, za ukupno nepunih osam godina, dokumentovano je da su među desetak novih objekata škola, podignute i zgrade muške gimnazije „Kiril i Metodij“ i ženske gimnazija „Kraljica Marija“. Navodi se da je Mihajlović obnovio i požarom urušenu biblioteku Isa-bega u čijem fondu je bila i Hipokratova knjiga na arapskom jeziku. U gradu je izgrađeno više od 280 kilometara ulica sa 20-ak raskrsnica, zatim dečje odmaralište na brdu Vodno, uređena su ratna skloništa, proširena gradska bolnica, izgrađena nova gradska klanica, podignuti nadvožnjaci, mostovi, nekoliko teniskih i dva fudbalska igrališta...
 
U talasima „prekrštavanja“, a posebno u sklopu projekta za antikvizaciju glavnog grada Makedonije „Skoplje 2014“, mnogo je novih imena ulica, trgova, mostova, puteva... Među njima međutim, nema, i mesta za jednog od najvećih neimara - Josifa Mihajlovića.
 
Njemu, kažu „zasad“, ostaje samo tesni sokak u staroj čaršiji.
 
BRANITELJ FAKULTETA
 
U vreme velike ekonomske krize i Šestojanuarske diktature, kada se „odlukom režima počeo smanjivati broj gimnazija i srednjih škola na teritoriji Makedonije“, razmatrano je i pitanje ukidanja Filozofskog fakulteta u Skoplju. Krajem 1932. i početkom 1933. u aktivnostima za odbranu te, tada jedine visokoobrazovne institucije u čitavom južnom delu tadašnje kraljevine, na čelo Akcionog odbora za spas stao je skopski gradonačelnik Mihajlović. Najuglednije ličnosti tadašnjeg političkog, društvenog i kulturnog života, predvođene Mihajlovićem, sačinile su Memorandum podrške, a vlasti su odustale od ukidanja Filozofskog fakulteta u Skoplju.
 
PEŠICE I U FIJAKERU
 
Prema sačuvanim sećanjima starih Skopljanaca, najugledniji gradonačelnik Josif Mihajlović, za vreme dva mandata, često je gradom šetao - „što pešice, što u fijakeru, i registrovao probleme...“ Bio je izuzetno cenjen u narodu. U zapisima je opisano da je na njegovoj sahrani, u martu 1941. na petočasovnoj ceremoniji, u pogrebnoj povorci bilo više od 15.000 građana.

Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15018
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #4 Posted: 11-Nov-2013 at 16:14
Еве го текстот и на македонски јазик:

Заборавен творецот на модерно Скопје
http://okno.mk/node/32986
За сè има вторпат
Back to Top
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #5 Posted: 11-Nov-2013 at 18:13
Прв пат го гледам човекот на слика


Back to Top
fichot View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 02-Feb-2010
Location: Skopje
Online Status: Online
Posts: 2598
  Quote fichot Quote  Post ReplyReply #6 Posted: 11-Nov-2013 at 20:58
Баш вчера го гледав Данило Коцевски кај бурекојадачон, го спомна и испофали Јосиф Михајлович и имав намера да видам дали воопшто има улица која го носи неговото име.. искрено, не очекував ништо повеќе од сокак.
Back to Top
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #7 Posted: 12-Nov-2013 at 09:57


Пак бил Данило кај бурекот со сланина или се работи за реприза од лани?
Back to Top
fichot View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 02-Feb-2010
Location: Skopje
Online Status: Online
Posts: 2598
  Quote fichot Quote  Post ReplyReply #8 Posted: 13-Nov-2013 at 02:08
реприза
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15018
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #9 Posted: 13-Nov-2013 at 14:38
Борбите за ослободување на Скопје
http://okno.mk/node/33055
За сè има вторпат
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15018
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #10 Posted: 27-Nov-2013 at 17:33
Дали е Скопје еден град, ист за сите жители?

http://okno.mk/node/33420


Edited by Cloverstack - 27-Nov-2013 at 20:49
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15018
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #11 Posted: 02-Dec-2013 at 13:24
Музеј на современа уметност - Скопје

http://okno.mk/node/33534
За сè има вторпат
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15018
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #12 Posted: 03-Dec-2013 at 09:15
Плоштад

http://okno.mk/node/33566

Конкурс за Народната и универзитетска библиотека

http://okno.mk/node/33569

Град на солидарноста
http://okno.mk/node/34629

1992 - 40 Години Сојуз на архитекти на Македонија
http://okno.mk/node/34695

Херојот Ленче
http://okno.mk/node/34812

Скопје - вчера, денес и утре
http://okno.mk/node/34841

Во Скопје преовладува кич во архитектурата
http://okno.mk/node/34662

Edited by Џоле - 20-Jan-2014 at 11:35
За сè има вторпат
Back to Top
damjan4o View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 02-Sep-2010
Location: skopje
Online Status: Offline
Posts: 358
  Quote damjan4o Quote  Post ReplyReply #13 Posted: 21-Jan-2014 at 14:21
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15018
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #14 Posted: 06-Feb-2014 at 20:13
Американците и Русите во разурнатото Скопје
http://okno.mk/node/35324

Каква власт, таква архитектура!
http://okno.mk/node/35284

Подигнувањето објекти на кејот ќе биде грешка на векот
http://okno.mk/node/35268

Пластична операција Скопје 2014
http://okno.mk/node/35214

На Скопје му треба нов живот и нова архитектура
http://okno.mk/node/35144

Можевме, но не направивме светски град
http://okno.mk/node/35128

Кукла
http://okno.mk/node/34942

Проблематизација на можностите за перспективен урбан развој на Скопје
http://okno.mk/node/34896
За сè има вторпат
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15018
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #15 Posted: 24-Feb-2014 at 21:57
Скопље - Катастрофа и градилиште (Kнига за Скопје во PDF. Бесплатно преземете ја од линкот подолу.)

http://okno.mk/sites/default/files/Skoplje%20katastrofa%20i%20gradiliste.pdf
За сè има вторпат
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15018
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #16 Posted: 24-Feb-2014 at 22:01
Првата студентска бригада му ја врати младоста на Скопје
http://okno.mk/node/35654

Совршена архитектура без апликации
http://okno.mk/node/35582

Скопјанецот кој ја исклучи струјата и го спаси Скопје од пожари
http://okno.mk/node/35560

Не копирајте, бидете уникатни
http://okno.mk/node/35494

Видео интервју со Богдан Богдановиќ од 2008: „Скопје е град-личност“
http://okno.mk/node/35426

На Скопје му треба нов Кензо Танге
http://okno.mk/node/35377

Буре барок
http://okno.mk/node/35338

Планирањето на Скопје - развој меѓу визијата и стварноста
http://okno.mk/node/35758

Per Astra ad aspera
http://okno.mk/node/35714
За сè има вторпат
Back to Top
Staro Skopje View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-May-2013
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2692
  Quote Staro Skopje Quote  Post ReplyReply #17 Posted: 18-Apr-2015 at 14:45
Интересен текст од Едвард Браун, напишан за неговата посета на Скопје и Косово во 1669 (на англиски): http://www.albanianhistory.net/texts/1669/
Back to Top
Dexter26 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 2035
  Quote Dexter26 Quote  Post ReplyReply #18 Posted: 24-May-2015 at 20:11
Статија посветена на стоковните куќи во Скопје.
 
Доколку има посоодветна тема за оваа статија, администраторите/модераторите слободно нека го преместат овој пост во таа тема.
 
http://www.urbancult.mk/cult/retro/item/4960-prikazna-za-skopskite-stokovni-kukji
 

ПРИКАЗНА ЗА СКОПСКИТЕ СТОКОВНИ КУЌИ

 


 
Кога ќе помислам малку, во Скопје во седумдеситте и осумдесеттите баш и можеше да се направи добар шопинг. Се разбира, бевме млади и никогаш не бевме сосема задоволни од понудата во продавниците, особено од конфекцијата. Причина за тоа беше што југословенските конфекционери најчесто доцнеа по година-две со моделите актуелни во Европа, а конфекцијата во нашите продавници, во најголем дел, беше југословенска. Ние, пак, бевме добро информирани за трендовите бидејќи, фала богу, на располагање имавме доволен избор од странски модни писанија. Јас конкретно си купував неколку.
 

 
Омилен ми беше германскиот Freundin, но не помалку ги сакав и Brigitte (исто така германски), и италијанските Grazia и Gioia, кои, за волја на вистината, доаѓаа на киосците во многу ограничен број, така што секој од нас си фаќаше врски со некој од продавачите за да ни’ сочува примерок под тезга. Да не заборавам, за модните случувања во фешн метрополите се информравме и од бројните домашни женски списанија. Јас ги читав белградскиот Базар и загрепскиот Svijet.
 
Значи, знаејќи што се носи „на запад“ во моментот, често бевме разочарани од aсортиманот презентиран во скопските излози, па со модните списанија под мишка одевме кај семејните шивачки и си порачувавме тренди модели. Најголемите помодарки патуваа до Трст, макар што таа шопинг-Мека за нас беше доста далеку. Но затоа, за другите тука беше Солун. Нејсе, реков дека, сепак, и Скопје пружаше убави можности. Главните места за купување беа лоцирани во строгиот центар. Најголем избор наоѓавме во стоковните куќи. Имаше три престижни стоковни куќи, со навистина убава роба.\
 
дната беше БЕКО, сместена во зградата на денешниот хотел TCC Plaza. БЕКО беше белградска фирма (името е кратенка од нејзиниот полн назив, „Београдска конфекција“) со одлична репутација на пазарот, стекната со квалитетот и изборот на производите што ги пласираше во својата трговска мрежа. Денес оваа фирма е во стечај и тоа што остана од нејзините стоковни куќи се нуди на продажба, како објекти. Посетата на скопската стоковна куќа БЕКО беше пријатно доживување. Сместена во модерен објект (колку што паметам, зградата беше проект на архитект Мимоза Томиќ од Заводот за урбанизам) и со фино решен ентериер, таа беше организирана на неколку нивоа, токму според светските стандарди. Во подрумот беа изложени производи за домаќинството, па таму можеше да се купи се’ за домот, вклучувајќи „бела техника“, ТВ и аудио опрема, кујнски предмети, опрема за обедување...баш се’. Во приземјето имаше неколку оддели, меѓу нив одделот за деца, оној за долен веш, па пешкири, козметика, а имаше и оддел за рачна работа, во кој имаше голема понуда на „волница“ за плетење (ах, сите наши баби и мајки плетеа за нас), конец за вез, гоблени и хеклање. На првиот кат беа сместени два посебни оддели – машка и женска конфекција и чевли. И лесната и тешката конфекција беа со висок квалитет на материјалите, убаво дизајнирани и, што е најважно, моделите беа достапни во сите величини. Такво нешто денес не може да се замисли. На вториот кат беа сместени одделите за подни покривки и рекреативна опрема (кампинг, спортска опрема, опрема за градини и сл.). БЕКО работеше и во недела. Имаше муабет дека причина за тоа биле свадбите, кои во тоа време се организираа само во сабота или недела, па така, работењето на БЕКО во недела им помагаше на last minute купувачите на свадбени подароци.
 

 
Ниту една друга продавница во Скопје не работеше во недела. Работното време во трговијата завршуваше во саботите, најдоцна во 13 или 14 часот. Втората стоковна куќа беше Центротекстил. Повторно белградска фирма (денес во сопственост на Zepter групацијата), која беше отворила свои продажни места во неколку главни градови на тогашните југословенски републики. Скопскиот Центротекстил беше, веројатно, најубавиот продажен простор на оваа фирма, бидејќи беше сместен во тукушто изградениот, за тоа време авангарден, прекрасен Градски трговски центар (дело на арх. Живко Поповски од Архитектонскиот факултет). Во современиот, некако флуиден простор на стоковната куќа, распространет на три ката со голема површина, секогаш се чувствувавме, на некој посебен начин, светски. Со слична организација на посебните оддели како и во БЕКО, Центротекстил нудеше многу привлечен асортиман во сите категории текстилни производи, од детска, машка и женска конфекција, до сите видови текстилни производи за домаќинството. Значи, за разлика од БЕКО, Центротекстил беше стоковна куќа само за текстилни производи. Инаку, под брендот Центротекстил, во Скопје можеше да се купат и одлични чевли во специјализираната продавница што се наоѓаше на денешната улица Македонија. Македонски пандан на Центротекстил беше нашата гордост - стоковната куќа Трготекстил. Сместена на два ката, исто така во дел од Градскиот трговски центар, беше фантастична шопинг адреса. Џемперите, кошулите, фустаните, костумите и штофовите што ги купувавме таму беа секогаш „шик“, рафинирани и квалитетни. Се продаваа производи со знакот за чиста рунска волна, но и производи од одличен памук, фротир, листер, шетланд, мохер. Трготекстил нудеше и убави теписи и таписони. Беше време во кое беше „ин“ домовите да бидат обложени со таписон, а во Трготекстил имаше таписони во разни варијанти на ткаење, волнени и синтетички, и во широка палета на бои.
 
Во моето семејство, секој од нас си имаше своја „коњак“ стоковна куќа. Мајка ми си го сакаше Центротекстил, сестра ми - Трготекстил, а татко ми - БЕКО. Јас купував „на прва“. Ако бендисам, мое е. Без оглед каде сум го нашла. И без многу пребарување. Имаше во Скопје уште неколку стоковни куќи, навидум помалку престижни (најмногу поради прилично демодираните екстериери и ентериери), но преполни со стока за сечиј џеб. Најважна и најпопуларна меѓу нив беше Стоковната куќа „Скопје“ (поранешна НАМА, а денес позната како City Gallery), сместена на нај-ачик локација на градскиот плоштад. Во жаргонот на скопјани беше позната едноставно како „Стоковна“. Кој тргнал да пазари, секогаш прво оди таму. Оваа стоковна куќа беше една од триесеттината слични куќи што скопското трговско претпријатие „Меркур импорт“ ги имаше низ Македонија. Во периодот на oранзицијата, кога трговските претпријатија во земјава почнаа да пропаѓаат, владата направи напор да го спаси овој трговски синџир. Но ниту компанијата ТИПО, која го управуваше ланецот во еден период, ниту напорите стоковните куќи да бидат продадени на приватни инвеститори, колку што знам не завршија многу среќно.
 

 
Да спомнам дека оваа стоковна куќа е првиот повеќекатен трговски објект во Скопје во кој биле инсталирани ескалатори. Ескалаторите одеа само нагоре, кон горните катови, а симнувањето беше можно само по обични скали. Кога бевме деца, уживавме во возењето па по неколку пати одевме нагоре-надолу додека родителите разгледуваа по штандовите и гондолите.
 

 
Во „Стоковна“, исто така, се продаваше се’ „од игла до локомотива“. Уредена прилично соцреалистички, таа во убавите сончеви денови имаше светол ентериер со оглед на огромните прозорци по целата јужна фасада. Но јас паметам дека во тмурните есенски и зимски месеци, па дури и во лето кога врнеше, надворешното сивило како да навлегуваше внатре во просторот, па скудниот и „ладен“ амбиент на стоковната куќа се чинеше уште постуден. Тоа, сепак, не не’ спречуваше тука да ги набавиме сите потребни производи за широка потрошувачка по доста пристапни цени. Мене тука ми го купија првиот велосипед (во подрумот), па првите црвени чизмички, па синото капутче со вештачко крзно, а и голем дел од подароците што ги добив за мојата свадба беа токму од овде. Во парфимеријата на мезанинот си го купив и првиот парфем во животот и првиот женски часовник.
 
Уште четири стоковни куќи беа лоцирани близу до центарот на градот, но на левиот брег на Вардар: „Илинден“, која концепциски и според дизајнот беше најслична на главната „Стоковна“, па „26 јули“, сместена на главната улица пред Бит пазар, „8 март“, на влезот во Старата чаршија од кај „Илинден“, и „Мост“, сместена на влезот во чаршијата од кај Даут Пашин Амам. Сите беа добро снабдени. Дел од нив и’ припаѓаа на трговската фирма Интерпромет, успешно разработен трговски бизнис кој, се разбира, згасна во транзицијата. „Мост“ беше изградена во седумдесеттите години и ги носеше сите атрибути на архитектурата од тој период (повторно проектирана од арх. Мимоза Томиќ). До неодамна, овoј објект го работеше грчката трговска компанија Sprider.
 

 

 
Ѓорчепетровци, исто така, имаа своја стоковна куќа, изградена на главната сообраќајница во близина на пазарот. И покрај нејзиниот соцреалистички дизајн, и оваа стоковна куќа тежеше од стока. Во осумдесеттите години, кога веќе се вработив, понекогаш одевме со колешките таму на шопинг бидејќи производите што се продаваа во Ѓорче Петров беа различни од оние скопските, па тоа ни’ беше шанса да си обезбедиме малку оригиналност во аутфитот меѓу пријателките кои пазареа во центарот на градот.
 
Стоковните куќи во Скопје беа белег на трговијата во периодот за кој зборувам. Секогаш беа преполни со луѓе. Имаше и големи сезонски намалувања на цените, но имаше и производи кои, кој знае зошто, со години остануваа непродадени, а и натаму се нудеа по иста цена. Претпоставувам дека логиката за празнење на магацините не била созреана. Во духот на некоја тогашна деловна политика.
 
Ги снема стоковните куќи. Приказнава ја раскажав со цел денешните млади скопјани да добијат претстава за тоа каде и како купувавме во социјализмот. Убаво е да знаат дека за разлика од земјите од тогашниот источен блок, ние можевме да се пофалиме со добро развиена трговија, полни дуќани и квалитетна стока. Пак ќе кажам, бевме млади и ни’ фалеше шмекот на западот, но од денешна перспектива мислам дека најголем дел од критериумите на просечниот купувач беа во целост задоволени. Концептот на стоковна куќа е многу специфичен. Овој вид трговски дуќани секаде во светот забележуваат различни развојни циклуси, некогаш нагорни, друг пат надолни. Јас многу би сакала денес во Скопје да имаме барем една убава и голема стоковна куќа. Чисто за да ми ги азубави моментите наменети за шопинг или уживање во убави предмети. И да мириса убаво.
 
(Извор: Блог: „Да не се заборави’’ Автор: Ocki)

Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15018
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #19 Posted: 10-Aug-2015 at 09:00
АРХИТЕКТУРАТА НА ВИСТИНАТА

Сања Раѓеновиќ-Јовановиќ, претседател на Асоцијата на архитектите на Македонија

Точно е дека архитектонската школа во Македонија е под влијание на модерната. Точно е дека се придржува на Атинската повелба од 1931 година, која претставува збир на препораки за изградба на градови какви што денес ги познаваме, која е револуционерна во потенцирањето на сложените потреби на градот и радикално подобрување на условите за живот, а бара и решавање на станбениот проблем на широките маси. Никој не открил топла вода кога ги гледа како „руски монтажни комплекси“, дури и на Корбизје западни реакционерни кругови гледале како на „тројански коњ на болшевизмот“.

Проблемите, недоразбирањата, дилемите, надметнувањата, дискусиите, критиките во архитектурата на професијата и архитектонската школа и' се познати. Точно е дека за да има прогрес во школата, учениците треба да се подобри од своите учители. За жал, кај нас тоа не се случи, особено после реформите во образованието и, се разбира, влегувањето на Болоња на универзитетот, за што Европа е виновна, нели.

Отпор кон грандиозност, јасни и чисти геометриски форми, симетрија, пропорција, негување на однос кон колевката на европската култура и архитектурата - Стара Грција, творечки, голем и рационален ум, нема. Историјата и архитектурата се многу сериозни науки. Првата е учителка на животот, а втората секогаш не' опкружува. „Архитектурата е уметност, користи техника за да предизвика емоција“ -Ренцо Пијано.

Можеме да се лутиме колку сакаме, но Скопје долго време било турска касаба, па полека почнало да прераснува во урбана балканска средина, па потоа во гратче по европски образец. Тоа почнало да се случува помеѓу двете светски војни кога е направен водоводот од Рашче, хидроцентралата „Матка“, болници, зоолошка градина, железничка станица (и денес од наведеното ништо немаме направено).

Новите сознанија за старо–новите корени не се купуваат на „пластичарската улица“ (тамо е поефтино) па се делат како ефттина бужутерија да сјае повеќе (ама не е злато се' што сјае). Никако да се научи лекцијата. Историја е сигурно нешто што треба да се почитува, не смее да се дозволи да се срамиме од својата историја. Трајче, Стојче, Страше, па и Сања, бидејќи кај нас скромноста често се поистоветува со уплашеност, а на исплашен човек се знае дека може се' да му се прави, не треба да бидат скромни. Треба да бидат горди, храбри и подготвени да се соочат со реалноста и да бидат свесни каде и на што припаѓаат. И се разбира, треба да се горди на својата припадност и да ја создаваат историјата дневно. Тука нема дилеми и несогласувања, постојат научни иснтитуции и многу литература како сведоштво на минати времиња, па макар замижал некој и на едно око, но пак забораваме дека историјата никогаш не простува.

Бајките се раскажуваат за деца, грубо кажано за се' уште несозреани, но тие за да допрат до целната група не се во оригиналната верзија, стигаат прочистени. Оригиналните бајки се сурови и брутални. Шарл Перо во 14. век прв ја запишал приказната за Црвенкапа, во оригиналната верзија волкот ги јаде и нејзе и баба и', без среќен крај.

Така е и со архитектурата. Таа претставува наука и толку сериозна и комплексна творба така што во неа импровизација; глумата, лагата е невозможно да опстојат. Тоа значи дека тезата „барокот и проектот ’Скопје 2014‘ еден ден ќе бидат историско наследство“ е невозможна. Се разбира дека постои срам и несогласување од историски интерпретации, но не и од историски вистини. Сигурно дека историјата треба постојано да се изучува и да се пронаоѓаат релевантни артефакти, веројатно е точно дека историјата ја пишуваат победниците. Па ај да победиме и ние еднаш, еве барем во фудбал. Не мора да сме светски шампиони, барем да се квалификуваме во таа трка. Овој пат навистина мислам дека ќе немаме ни алиби, како по обичај дека некој друг ни е виновен, а ние сме најдобри, најчесни, сите не' мразат и не' мачат, веројатно за инает, што знам.

Фер е да се признае дека Скопје било касаба, дека селективно после земјотресот се рушеле објекти и споменици од една причина, дека биле градени со лош квалитет и дека не било исплатливо нивното реновирање, а од побуди кои ако ги наведам сигурно ќе бидам правилно разбрана, но повторно нема да ви одговара.

После Втората светска војна многу малку области од човековото творештво доживуваат толку квалитетно и квантитетно унапредување како архитектурата и урбанизмот. Европа на срушени градови реагирала со творечка обнова. Југославија реагирала на сличен начин. Во Скопје е тоа уште поизразено поради катастрофалниот земјотрес. Важно е да се каже дека изградбата се случувала во земја која во добар дел немала ни искуство, ни кадар, како што имал поголемиот дел од Европа. Раководството на социјалистичка држава одлучило да реализира смел, сложен и скап проект за индустријализација, електрификација, регулација на реки, поврзување со автопатишта на една главно аграрна земја со голем дел селско население. Тоа население донесено во градовите требало да се смести во станбени населби кои биле урбанизирани, каде плански граделе за секоја од нив градинки, училишта, амбуланти, супермаркети, паркови, игралишта за деца, спортски сали (се' уште се во функција, нови и подобри нема). За разлика од останатите источни земји, југословенските (тука спаѓаат и македонските) архитекти не само што не го прифатиле т.н. соцреализам во архитектурата, туку биле и промотери на модерна архитектура. За мала земја ова е огромно сведоштво.

Архитектите во Југославија (се разбира тука спаѓаат и македонските) ја применувале Атинската повелба. Потврда за ова се и 12 европски градови (од кои 9 престолнини) кои биле домаќини на изложби на современа архитектура на Југославија. Модерната кај нас многумина ја сметале за потикнувачка. „Скопје 2014“ денес не може да се прифати ни како изложба од ААМ, евентуално само во Министерство за култура, каде посетителите пак ќе бидат доведени со уцена.

Постојат повеќе значајни меѓународни документи кои се однесуваат на прашањето на градовите, одржливиот развиток, планирањето, архитектурата. Атинската повелба е првиот, има и многу други Habitat I и Habitat II, Европска урбанистичка повелба на Советот на Европа, Лисабонска стратегија итн.

Се задржав на Атинската повелба како пионер и значаен документ врз кој се потпираат архитектонските школи, благодарение на неа вештината на планирање на просторот денеска е толку напред отидена.

Каде отишле парите од обновата на Скопје, кој со службена кола и државен бетон направил викендица е маѓепсан круг од кој нема излез. Кој го пошуми Водно, кој го насели, а кој ја исече шумата и го пренасели, знаат и птиците. Кој за багателни цени ги откупи општествените станови - па речиси сите. Некогашната моќна градежна оператива од Македонија градеше во СССР, Африка и Азија, не плоштадчиња на Трајче и Сања (па мој е, колку и на Трајче), Олимпиското село во Минхен на пример, комплекси во Русија слушајќи го Чајковски. Денес тие работници или возат такси или се без работа и седат дома гледајќи турски серии или се пред пензија и работат во „моќните“ компании за 9.000-11.000 денари плата. Тие исти градежни компании денес ги купија по багателни цени заедно со целиот нивни имот, деловни објекти, бетонски бази, градежни машини, но ја немаат моќта, можат само да глумат локалпатриоти.

Точно е дека „Скопје 2014“ остава без здив. Се прашуваш зар е можно ова, па ги триеш очите мислејќи дека си во лош сон. И пак е тука и си велиш - како дозволивме да ни се случи ова. Па после си велиш - толку е несериозно да не можеш да го сфатиш сериозно. Е сега уште ни преостана да снимаме сатирични документарци за изграденото, што веќе и го прават во регионот или перформанси како со ајкулите за што повторно известуваше регионот.

Судот на историјата не може дека го дочека бидејќи и конзерва од ЈНА има подолг рок на траење.

Штета што архитектурата не е филм, па ќе можеше да го исклучиме. Поразот мора да се прифати и признае, за да може да се победи.

http://www.utrinski.mk/?ItemID=CFDD816546348E448E661191A4E1557D
За сè има вторпат
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15018
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #20 Posted: 26-Aug-2015 at 13:00
За новото Скопје
   
Скопје се гради. Интензивно. Некому му се допаѓа неговиот изглед, некому не. На таа тематика се пишува многу, пишуваат архитекти и урбанисти, различен профил на уметници, економисти, политичари, колумнисти и активисти. И меѓу сите нив, ќе се најдат и такви кои го сакаат, и такви кои не го сакаат овој зафат.
Меѓутоа, тука не станува збор за вкусови. Вкусот е субјективна категорија. Како таква, не треба да биде релевантна за низ нејзиниот дискурс да се дебатира за таков зафат каков што е трансформацијата на централното градско подрачје на една метропола. Уште помалку решавачка. Постојат архитектонско-урбанистички принципи коишто мора да се почитуваат, кога станува збор за најрепрезентаивното парче земја во една држава – плоштадот на метрополата, површините околу него, односно неговото централно градско подрачје. Не треба да се заборави и фактот дека подрачјето околу Вардар е трусно подрачје и забрането за градење. Секако, треба да се земе предвид и максимата дека архитектурата, односно градењето, не треба да ги руши вековните вредности на едно место, препознатливите белези, ниту да ги прикрие, сокрие, нагрди, или засени.


Новите градби треба да ги надградат веќе постоечките и препознатливи вредносни карактеристики и просторни моменти на една локација, било таа локација да е поширока или потесна, или историски постара или понова. Многу аргументи, во естетска, урбанистичка, архитектонска, функционална, визуелна, традиционална (од аспект на почитување на нешто што веќе постоело), симетрично-асиметрична, просторна, и декоративна смисла на зборот, сведочат за тоа дека проектот „Скопје 2014“ можел поинаку да биде осмислен.

Прва „на удар“ е реката Вардар. Како една оска, целина, артерија, таа најмногу загуби. Со новото урбанистичко решение, се изгуби нејзината вредност како рекреативно парче во срцето на Скопје, и се намали нејзината корист со помалото струење на ветришта по нејзиниот тек. Секако, и визуелно се намали нејзиното корито. Грубо речено, покрај новите големи објекти од левата страна, реката Вардар личи на канал. Имено, зградата на Македонската Опера и Балет, со нејзините косини и дистанцата од мајор коритото, визуелно ја прошируваше реката. Тоа го правеа и широките зелени појаси, на чиешто место сега се изградени предимензионирани објекти во однос на големината на самата река. И тоа се изградени на место на коешто според сите асеизмички експертизи, одамна е забрането да се гради. Овие објекти ја пореметуваат визурата кон Калето, и со својот архитектонски јазик, т.е. израз, се разликуваат од изразот којшто го има Камениот мост. Во овие појаси, можеше да се интервенира со минимални гестови, со цел да не се наруши визуелниот интегритет на Калето од една, плоштадот од друга, самата река како трета, и Камениот мост како четврта компонента на скапоцениот простор што го поседуваше централното градско подрачје на Скопје.
За волја на вистината, можеби релативно празен беше овој простор претходно. И можеби требаше нешто да се направи, ама со почит кон постоечкото, да се надополни, да се доизгради, да се дообликува, но со минимални гестови, минимални интервенции, гестови осмислени со голема „перфидност“, со голем ум, гестови што ќе остават белег на времето во коешто биле направени.

Настрана тоа што овие објекти од левата страна се градени во нејасен стил којшто не е одраз на своето време, поточно во времето во коешто се градени – 21 век. Премногу лесно се употребуваат термините „барок“, „класицизам“ и „неокласицизам“ за нив. Не треба овој стил на градбите од „Скопје 2014“ да биде нарекуван со нивно име.

Камениот мост е деградиран и со градењето на мостот „Око“, Мостот на уметноста, и секако, со штотуку почнатото Панорамско тркало. Визурата кон него од мостот кај „Холидеј Ин“ е нарушена. Наместо тоа, седејќи на самиот агол на мостот, од страната од кај хотелот, и гледајќи во правец кон Калето, нашиот поглед е преоптоварен. Се испресечуваат статуи и канделабри од Мостот на уметноста и од мостот „Око“, по некој столб од Археолошкиот музеј, АЕК, зградата на Финансиската полиција и на МНР, некој лак од Камениот мост, модерни контури од Филхармонијата, може да ѕирне и по некоја стилизирана имитација на оџаците од концентрационите логори коишто се дел од Музејот на Холокаустот, па и по некоја косина од МОБ во позадината или парче од Комерцијална банка. И секако, се гледаат и гондолите во Вардар. Како круна на сето тоа, ѕиркаат осветлените ѕидини на Калето. Сето ова е напорно за човечкото око.

„Воинот на коњ“ – споменикот којшто носи такво име, сместен на плоштадот, е предимензиониран. Ако целта на овој споменик е да го величи воинот качен на коњ, како што кажува и неговото име, тогаш не бил потребен толкав постамент. Фокусот требало да се задржи на самата статуа. Наједноставно би било со почитување на златниот пресек, односно односот 1.6 наспрема 1, во корист на статуата.

Триумфалната порта има лоша локација, предимензионирана според локациските услови, со архитектонски јазик којшто не одговара на околните објекти. Во минатото, триумфалните порти биле градени со јасна цел – да обележат некаков успех, најчесто воен, и за низ нив да парадира војската после враќањето од походот. Останува нејасен мотивот зошто на Скопје му требаше Триумфална порта.
Пресоблекувањето на зградите во други фасади, со образложение дека биле стари и дека требало да бидат реновирани, е спротивно на стремежот да се почитува авторското право, и етички е погрешно во архитектурата. Реновирањето не подразбира менување на стилот.

Дискутабилен е и квалитетот на материјалите. Времето ќе го покаже нивниот квалитетот. Дискутабилна е и имитацијата на камените столбови преку нивна изведба како челични скелети обложени со гипс. Во архитектурата, не е својствено да има имитирање на едни материјали со помош на други.
„Скопје 2014“, за разлика од Ајфеловата кула, тешко дека низ историјата ќе го оправда своето постоење. Имено, и Ајфеловата кула, како дел од изложба за челични конструкции, била оспорувана во почетокот, а после изложбата, било предвидено да се размонтира. Меѓутоа, поради некаков сплет на околности, опстоила до ден денес, и низ историјата станала симбол на Париз.
Оптимистички е да се мисли дека проектот „Скопје 2014“ ќе го аргументира своето постоење, имајќи го предвид фактот дека објектите се градени во трусно подрачје, а нивната инфраструктура, пред сé подземната, е дискутабилна, па при секоја поплава или поголем земјотрес, можно е да сносуваат последици.
Дополнителен фактор се и преголемите трошоци за одржување на целиот овој зафат. На долг рок, објектите веројатно ќе се покажат нерентабилни. И можно е да бидат напуштени еден ден, и да зјаат празни. А тоа не може да биде убаво.

Во уметноста е дозволено буквално сé. Но архитектурата не е само уметност, туку и наука. И затоа делата во архитектурата оставаат поинакви последици за разлика од лошо насликаната слика или лошо отсвирениот акорд. Можно е допрва да бидат уште повидливи.

Бошко Видоески, архитект

http://www.porta3.mk/za-novoto-skopje/#
За сè има вторпат
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  123>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.117 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.