build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Останати теми > Останати теми > Наука и технологија
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Минералогија

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  123 4>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #1 Topic: Минералогија
    Posted: 20-Nov-2013 at 21:31

покрај геолошките факултети во скопје и штип, исто и на географските факултети на двата универзитета може да се едуцира чоек на темава иако за разлика од геолошките каде има катедри тука минерологијата е опфатено ко предмет [1]

за сега изложбени збирки има само во ПНМ-Скопје и ДК-Пробиштип но и кај секој пронаоѓач, брусач, колекционер или трговец на минерали и кристали пр. кај Деко или кај Даре чии парчиња немаат некоја вредност на бесценети но се доволно оригинални појави, јасно истите ко суровина ги набавуваат претежно од надвор [1][2][3] иако поретко можат да се најдат и тука [4][5] доколку чоек е упорен геолошки-авантурист кој патем ако нема дозвола за експлоатирање на рудни блага ко дифтар прилично брзо може да ја заглаи некаде, ако ништо друго по планиње и фантазирање - пр. да дофати некое неутрино+ со кристалот на елеметот Талиум т.е. најизвиканиот наш минерал Лорандитот

http://mk.wikipedia.org/wiki/Скапоцен_камен







Edited by +Protagorist - 20-Nov-2013 at 21:31
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #2 Posted: 20-Nov-2013 at 22:31


Промовирана книгата „Минералите во Македонија и вовед во минералогијата“

Во Македонската академија на науките и уметностите беше промовирана монографијата „Минералите во Македонија и вовед во минералогијата“, дело на академик Глигор Јовановски, проф. д-р Блажо Боев и проф. д-р Петре Макарски. Монографијата го покажува богатството на Македонија со минерали и претставува систематизирање на минералите во цела држава. Книгата е резултат на 25-годишно истражување и претставува единствен вид на ваква литература.

- Ова е книга која ги систематизира сите минерали и богатства што ги има Македонија, а сето тоа е претставено на оригинален начин, преку уникатни фотографии и одличен дизајн. Книгата е прва од ваков вид во Македонија - истакна на промоцијата академик Бојан Шоптрајанов, кој беше еден од промоторите на оваа монографија.

Во Македонија има речиси три проценти од целото светско богатство на минерали.

Книгата е пишувана на англиски јазик. - Ја пишувавме на англиски јазик, со цел да биде лесно достапна до научните кругови и заинтересираната јавност во целиот свет. Она што Македонија го има заслужува да биде видено во целиот свет - истакна академик Глигор Јовановски, еден од авторите на монографијата.

Проректорот на УГД проф. д-р Блажо Боев е еден од авторите на оваа значајна монографија. Тој истакна дека материјали и истражувања за оваа книга се правени повеќе од 25 години и се задоволни од резултатот. Книгата може да претставува и основа за привлекување на инвеститори, затоа што, како што истакна проф. д-р Блажо Боев, Македонија има доволни количини за експлоатација на минерални суровини.

Монографијата, меѓу другото, содржи краток вовед во минералогијата, опис на четирите геолошки зони во Македонија и на вкупно 66 локалитети од кои се собрани минералите, како и комплетен опис на 80-тина изучени и идентификувани минерали. Наведени се и 50-тина минерали што допрва треба да се соберат и изучат.
https://www.ugd.edu.mk/index.php/mk/ugd/vesti-12/364-promovirana-knigata-mineralite-vo-makedonija-i-voved-vo-mineralogijata


Три проценти од минералите во светот, се сконцентрирани во Македонија. Tалиумот кој во светски рамки го има во 40 примероци, половина од нив се во Македонија. Ова го покажува 25 годишното истражување на експертите од областа на минералогија.
Лорандит кој е вистинска ректост а кој го има во рудникот Алшар кај Кавадарци, идната година ќе се истражува со посебен проект од австрискиот фонд за наука.

Сите информации од долгогодишното истражување, експертите ги преточиле во монографија. Ќе им ја претстават и на светските научни трудови и очекуваат дека со тоа ќе привлат голем број на странски инвеститори.

Во монографијата “Минералите од Република Македонија со вовед во минералогијата” се опишани четирите геолошки зони и на 66 локалитети и комплетно се опишани околу 80 минерали, а 50 допрва ќе се изучуваат.
http://www.sitel.com.mk/mk/promovirana-monografijata-mineralite-vo-makedonija


https://eprints.ugd.edu.mk/10813/

[1] [1]



Edited by +Protagorist - 30-Jun-2023 at 21:14
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #3 Posted: 20-Nov-2013 at 23:31

http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=207&PID=6255#6255 [1][2][3]


Рудникот Алшар се наоѓа на територија на општина Кавадарци е национално богатство на Македонија. Станува збор за антички рудник во планината Кожув. Во него има богато лежиште на лорандит, наречен сончев камен, за кој се верува дека е еден од најретките минерали во светот. Лорандитот со години е предмет на истражување и беше активен меѓународен специјален проект “Лорекс“.

До значајно откритие на тајната честичка неутрино, за која се претпоставува дека е носител на енергијата од Сонцето, дојдено е при крајот на осумдесеттите години од минатиот век, а се уште има многу за истражување во оваа насока.

Д-р. Блажо Боев, професорот од штипскиот универзитет, најави дека се одобрени средства за проектот “Лорекс“. Истиот ќе биде реактивиран по 15 годишна стагнација. Досега се евидентирани 4.700 различни минерали на светско ниво, а во Македонските наоѓалишта се пронајдени околу 2,77% од вкупниот број на познати минерали во светските наоѓалишта, поточно 130. Академикот Глигор Јовановски го поткрепува ова со конкретни факти и вели дека Македонија зафаќа 0,017 отсто од вкупната територија на светот, а поседува речиси 3% од вкупното минерално богатство.
http://a1on.mk/wordpress/archives/64900




HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #4 Posted: 21-Nov-2013 at 13:13

http://flexiblelearning.auckland.ac.nz/rocks_minerals/minerals/gravity.html

Gravimeters can detect differences in the density of rocks, leading to estimates of rock types and thicknesses.

http://csegrecorder.com/articles/view/magnetic-and-gravity-methods-in-mineral-exploration



HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #5 Posted: 24-Nov-2013 at 20:46


HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #6 Posted: 27-Nov-2013 at 23:40


за ова незнаев дека им е дел од програма и дека има рендер 

HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #7 Posted: 05-Dec-2013 at 09:21


Previous

и билд го покрил музејов Thumbs%20Up

16.08.2013 - Започнува изградбата на Музејот на ретки минерали во Пробиштип

Локалната самоуправа од Пробиштип ја избра скопската фирма „Промонтинг“ за изградба на изложбениот павилјон на ретки минерали во центарот на градот. Изведбата на зданието ќе се одвива во период од три месеци и треба да заврши до ноември. Во музејот со површина од 150 метри квадратни ќе се изложи минеролошка збирка од стотина експонати, која ќе биде прва од ваков вид во Македонија. Збирката е составена од ретки минерали ископани на рударските наоѓалишта во земјава. Архитектонското решение предвидува идниот објект да биде во форма на кристал. Вредноста на потпишаниот договор со „Промонтинг“ изнесува 8.976.187 денари или над 145 илјади евра. Финансиските средства се обезбедени преку донација од компанијата „Индо минерали и метали“ и од буџетот на општина Пробиштип. Преку реализација на овој проект, планирано е да се стимулира развојот на туризмот во овој град, кој претставува прва рударска населба на Балканскиот полуостров.

http://www.build.mk/?p=27725


HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #8 Posted: 09-Jan-2014 at 21:11


може ли некој да потвди колку се точни овие наводи односно колку е издржано со македонски ураниум да се снабдува македонска нуклеарка - http://www.dw.de/циа-истражувала-рудник-на-ураниум-во-македонија/a-17347237  

настрана што за тоа нема нема логика [1] а ниту капацитет имаме за сега [2][3] но добро е да се знае дека може мариово утре да стане покраина, а зошто не и република, јасно на мршојадците и ураниумот

Во 50-те години, геолози од Нуклеарниот завод Винча од Белград три години ги истражувале резервите на ураниум на Селечка Планина, над селото Кокре, во мариовскиот крај. Резултатите од тоа истражување останале мистерија до денешен ден, но гласовите за ураниум го прават Мариово атрактивно за рударските компании.
Се зборува дека наоѓалиште на ураниум има и во месноста Јамиште кај кратовското село Луково.
Од Министерството за економија велат дека сe уште немаат никакви барања за истражување за експлоатација на ураниумот.

http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=487&PID=34148#34148


HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #9 Posted: 06-Mar-2014 at 03:50
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #10 Posted: 09-Jun-2014 at 20:44



кога на суперпрецизниов технократски пристап би се додало тро мистика ко инспирација, во таков случај луѓе веројатно и би ги разбрале пизоелектричните својства на кристалите многу подобро а со тоа и нивниот потенцијал би се искористил попрактично освен ко индустриски ресурси за штанцање предмети (иако не сите минерали се пизоелектрични) односно би сконтале како и колку влијае околината на луѓето од аспект на здравје или квалитет на живот ...

... а дефинитивно некој вака или онака и' дума на проблемот [1] само што јасно е дека истиот ко скротено знаење во оваа или онаа форма посекако ќе се злоупотреби сред постојниот мамонистичко'геополитички'систем односно заради борба за власт и моќ!, како и' да е, на страна то фолклорните митои за камењата (а кои не само што не се основани него се и духовно погубни зависно кој ја посеајал маглата во однос нив најчесто европските алхемиски неопагани) сепак постојат и здрави научни рамисли на ова поле пред се трасирани ко думи од Владимир Вернадски [1]   а на кои може да се надоврзат разни модерни алтернативни претпоставки [2] но кои доколку стандардниот модел на честична физика а понего и квантната физика се вишок [2] тогај не држат вода во својта логичност!




но сеуште ни на килибарот не успеаја да му ги докажат бенефитите, што не одвраќа луѓе да паѓаат на плацебо eфект, односно ќе им биде токму по силата на верата, уште да верваа во нешто за општо добро или потака ко повисоко добро него себично минливо добро - та и' ќе беше ептен на арно ...

http://scienceornot.net/2012/10/30/amber-necklaces-and-teething-babies/

за сега може најкорисен момент околу кристали што сум го сконтал е за Калцитот како алкализатор на вода http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=403&PID=106747#106747

сепак доколку се случи физиката да ја препознае Биорезонанцијата како комплементарен линк меѓу електромагнетизмот и клетките дефакто ќе се фтаса и' како би можело кристалите пизоелектрички или фреквенциски да влијаат врз организмот [1] или пак на кој начин функционира Ноосферата на Вернадски функционира [2]



Edited by +Protagorist - 30-Jun-2023 at 22:29
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #11 Posted: 20-Jun-2014 at 16:01

dokolku dna t.e. rna kaj zivite organizmi moze da se aktivira i komunicira preku fotoni, zosto toa da ne e sluchaj i so kristalite i voopshto elementite od druga strana, nalik informacii koi pobuduvaat odredena aktivnost na odredeni elektroni vo atomite... od toj aspek teorijata na Vernadski bi bila dopolnitelno potprena na osnovana pretpostavka a koja kaj piezoeletrichnite minerali kje najde i osnova za teorija, jasno dokolku vakvite tezi nekomu mu se inspiracija za dumanje!

verojatno pak kje treba nekoj od istokot da ja procheshla vakvata metafizika so ogled deka na zapad zaneaima prostor samo po web-shopoi

nejse, eve interesna i pouchna pojava vo pravec na ruska komunikacija za mineralogija http://www.mineralforum.ru/

od istiot skontav pr. deka Moganit-ot e Lutecit http://www.mineralforum.ru/index.php/topic,15751.msg31610.html#msg31610 shto izleze deka i oficijalno e taka http://www.quartzpage.de/gen_types.html

inaku Moganit e polimorf na kvarcot, a ko takov e del od Kalcedonite (kriptokristalesti varieteti na kvarcot) - eden popoznat kalcedon e Oniks-ot - crn kalcedon [1]

koga sme kaj rusite isto dobar sajt e http://mindraw.web.ru [1][2

¬

inaku pokraj prirodnite ima dosta prostor za aber i okolu veshtachkite kristali http://en.wikipedia.org/wiki/Quartz#Synthetic_and_artificial_treatments












Edited by +Protagorist - 20-Jun-2014 at 16:07
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #12 Posted: 11-Jul-2014 at 09:28



https://www.youtube.com/results?search_query=Orogenic+gold+deposits

https://en.wikipedia.org/wiki/Orogenic_gold_deposit#Fluid_source

https://www.chards.co.uk/guides/how-is-gold-formed-and-where-do-we-find-it-gold-guide/1177 [1]

~

https://sciencing.com/how-minerals-formed-4619330.html





tek doprva pak kje otvaraat prostor za dlaboki istrazuvanja nalik kola-skoto [1] i osobeno so novi tehnologii ko pizoelektricno frekvencisko bushnje http://www.sciencedaily.com/releases/2014/07/140702110914.htm   

so vakvite bushenja pak se potvrduvaat i dopolnitelno pretpostavkite deka zemjata i samata izobiluva so voda, koja pak spored prethodnoto video vo kontinuitet seizmichki producira minerali



Reservoir deep under Ontario holds billion-year-old water - http://www.nature.com/news/reservoir-deep-under-ontario-holds-billion-year-old-water-1.12995

Scientists working 2.4 kilometres below Earth's surface in a Canadian mine have tapped a source of water that has remained isolated for at least a billion years. The researchers say they do not yet know whether anything has been living in it all this time, but the water contains high levels of methane and hydrogen — the right stuff to support life.

Micrometre-scale pockets in minerals billions of years old can hold water that was trapped during the minerals’ formation. But no source of free-flowing water passing through interconnected cracks or pores in Earth’s crust has previously been shown to have stayed isolated for more than tens of millions of years.

“We were expecting these fluids to be possibly tens, perhaps even hundreds of millions of years of age,” says Chris Ballentine, a geochemist at the University of Manchester, UK. He and his team carefully captured water flowing through fractures in the 2.7-billion-year-old sulphide deposits in a copper and zinc mine near Timmins, Ontario, ensuring that the water did not come into contact with mine air.

To date the water, the team used three lines of evidence, all based on the relative abundances of various isotopes of noble gases present in the water. The authors determined that the fluid could not have contacted Earth's atmosphere — and so been at the planet's surface — for at least 1 billion years, and possibly for as long as 2.64 billion years, not long after the rocks it flows through formed. The study appears today in Nature1.

'Extremely strange'
“The isotopic compositions that they see in these samples are extremely strange, and the preferred explanation in the article seems to me the most likely one,” says Pete Burnard, a geochemist at the Centre of Petrographic and Geochemical Research in Vandœuvre-les-Nancy, France. “For the moment, I think we have to conclude that there are 1.5-billion-year-old fluids trapped in the crust.”

The findings are “doubly interesting”, Ballentine says, because the fluid carries the ingredients necessary to support life. The isolated water supply, he says, provides “secluded biomes, ecosystems, in which life, you can speculate, might have even originated”. His colleagues are now working to establish whether the water does harbour life.

The findings may also have implications for life on Mars, Ballentine says, though he acknowledges that the idea is speculative. The surface of Mars once held water and its rocks are chemically no different from those on Earth, he says. “There is no reason to think the same interconnected fluids systems do not exist there.”


Edited by +Protagorist - 30-Jun-2023 at 23:04
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #13 Posted: 16-Jul-2014 at 14:28
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #14 Posted: 23-Jul-2014 at 09:01
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #15 Posted: 12-Aug-2014 at 20:14

koj bi rekol deka se na pat [1] prv chekor kon bukvalen startrek replikator da od kup atomi se stori egzotichen doruchek

shto bi rekle narodski "ne si igraj majtap da ne te napraam sapun" defakto se pretpostavuva deka vaka pod visok pritisok se formira i zlatoto od voda - videoto od post 12 pogore, i seto toa so edno ultraminijaturno mengeme http://en.wikipedia.org/wiki/Diamond_anvil_cell#Uses




Edited by +Protagorist - 12-Aug-2014 at 20:16
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #16 Posted: 12-Aug-2014 at 22:45


sega terat i so pritisok vo pritisok odnosno mengeme vo mengeme a so toa nadminuvajki go ipritisokot vo zemjinoto jadro

http://www.mining.com/double-diamond-anvil-generates-pressures-greater-than-at-the-center-of-the-earth-70852/

zatoa i na shala velam gore prv chekor kon replikator, sepak najbrzo i poprvo moze da dojdeme do phase shfter za elementi, odnosno alhemiski pravenje od voda zlato ili od co2 dijamanti itn. dodeka za da se stigne do repliciranje aminokiselini a potem i peptidi i proteini kje treba povkje od visok pritisok, mozebi biohemiski printer sme kadarni da sklepame no replikator nalik beam-me-up-scotty toa teshko, bar ne od deneshnava perspektiva, no do skoro koj ochekuvashe deka sme teoretski blisku i do alhemija
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #17 Posted: 13-Aug-2014 at 10:00



mala digresija - brej "sakale piece of eternity" - velat vo pekolot pritisokot e tolku golem shto dushite se skockani ko dijamanti, no od garezot verojatno se topat vo smesa od grafit

[1] http://www.huffingtonpost.com/rohin-dhar/diamonds-are-bullshit_b_3708562.html ~ [1][1]

Депозитите на дијаманти се наоѓаат во два вида еруптивни карпи: кимберлит и лампроит. Тие се многу слични по минерален и хемиски состав, а се разликуваат главно по тоа што кимберлитот се појавува во средината на картогенот а лампроитот се појавува главно на самите краеви. Кимберлитот и лампроитот не се карпи во кои се образуваат дијаманти, туку тие ги носат претходно настанатите дијаманти до површината на земјата [1]

https://books.google.com/books?id=SpQNLtub8yoC&pg=PA115&source=gbs_toc_r

U grupu lamproita (po klasifikaciji Niglija, 1923) svrstane su stene lamprofirskog habitusa sa povecanim sadrZajem kalije i magnezije. Boje su mrke usled vece kolicine biotita, koji 'se i makroskopski jasno zapaza. Zapazeni su kao interserijski slivovi u piroklastitima Mramora - zaseok KalimaniCi (severozapadno od G. Milanovca), kao manji proboji u trijaskirn (Struganik) i krednirn sedirnentirna (Grcko groblje - Silopaj), i kao fragmenti u vulkanskirn brecama.
Izgradeni su od fenokristala biotita, monoklinickog piroksena (intenzivno alterisan), sanidina (redi mikro-fenokristali) i leucita (zeolitisan), koji leze u osnovnoj masi .U osnovi redovno su prisutni, uz navedene minerale, i mikroliti K-feldspata, apatit i neprovidni rninerali. Strukture su hipokristalasto-porfiritske, sa pilotaksitnom osnovorn. [2]


http://en.wikipedia.org/wiki/Lamproite#Petrology

http://www.9ikc.uni-frankfurt.de/field_trips/trip7.html





x~ how are D formed and mined



Edited by +Protagorist - 01-Jul-2023 at 00:02
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #18 Posted: 13-Aug-2014 at 11:41



Jakutija: najveća riznica dijamanata na planetu
Rusija ima najveće procijenjene rezerve dijamanata na svijetu: oko 60% svih svjetskih zaliha. Oko 80% ruskih dijamanata nalazi se u Jakutiji (Istočni Sibir). Trenutno se tamo iz gigantskih kratera (poput onog prikazanog na slici) dobiva 97% ruskih, odnosno 25% svjetskih dijamanata. U 2011. izvađeno je 35,14 milijuna karata.


[1] http://www.vestinet.rs/pogledi/iz-kosmosa-u-sibir-stigle-rezerve-dijamanata-za-narednih-3-000-godina

http://www.yktimes.ru/glavnoe/popigayskie-almazyi-eto-shans-dlya-yakutii/

http://en.wikipedia.org/wiki/Popigai_crater

http://sdelanounas.ru/blogs/?search=алмазы







Edited by +Protagorist - 13-Aug-2014 at 11:51
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #19 Posted: 19-Aug-2014 at 17:03
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
kultuzin View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 3811
  Quote kultuzin Quote  Post ReplyReply #20 Posted: 08-Sep-2014 at 22:23
Геологот Сашо Георгиевски информира: Скапоцености кои ги има Македонија
              
              
             
            Македонија која има површина од 25.713
километри квадратни според површината и ресурсите што ги поседува –
истражени, експлоатирани и идните кои ќе се експлоатираат припаѓа во
групата на земји со солиден потенцијал.

                              Интересен податок е што Македонија во себе има 3 проценти од
разновидноста на минералите во светот. По 25 години аналитичка и стручна
работа издадена е книгата Macedonian Minerals пред две години во Ману.


Еве кои се најинтересните идни локалитети и која компонента би се користела од нив според геологот Сашо Георгиевски:

- Има многу од кои наоѓалиштето Алшар кое е феномен и во кое има 52
минерали, идниот рудник за бакар и злато Плавица, Кратовско,
наоѓалиштето за бакар и злато Иловица – Босилово, Струмица, минералните
води и природен гас во Пелагонија, над 100 доделени концесиски простори
за експлоатација на металични и неметалични минерални суровини и секако
доистражувањата за нафта и отстранување на децениската дилема дали таа е
мит или реалност. Треба да се истакнат и водените потенцијали кои се
големи според бројот на жители, ние припаѓаме во група на земји со
солидна употреба на вода, годишно за еден жител просечна норма на
користење на вода има капацитет на вода од 5300 метри кубни тоа се околу
2 олимписки базени, кај нас ситуацијата е далеку поголема од просечната
норма и во овој дел има простор за напредок.


Очигледно е дека Алшар и нафтата некако се најатрактивни и ја интересираат највеќе јавноста:

- Алшар е секако најинтересниот сегмент од оваа област. Истражувањата на
овој богат предел кој во себе содржи 52 минерали и најпознатиот
лорандит датираат уште од римскиот период и Османлиското Царство, а
првите записи се пронајдени во Турските тефтери во 1481 година. Во 1877
година примитивно е експлоатирана руда од страна на Англиски и Француски
рудари, а истата е топена во Германија. Истражувањата прекинале кога
почнала првата светска војна. Тие по втората светска војна продолжиле, а
поголем интензитет имаат во 1965 година. Лорандитот кој е талиумов
арсеничен сулфат и името го добиле по научникот Лоранд од Будимпешта и
има натприродни својства од аспект на апсорбирање на сончевите неутрони
со фузија и бодува енергија која е иднина од аспект на обновливи извори
на енергија. Постои и легенда за тоа дека Александар Македонски на
своите војници им ги премачкувал штитовите за противниците од одсјајот
да неможат да гледаат.


Што се однесува до нафтата оваа тема е актуелна со децении, во
просторите на поранешна Југославија најмногу нафта има во Војводина и во
Босна и Херцеговина, има и во соседните земји Албанија и Бугарија.
Поранешниот Геолошки Завод на Југославија во Овче Поле во 1974 година
вршел истражувања со кои имало индикации, но поради тогашната слаба
вредност на цената на нафтата на берзите истражувањата биле прекинати,
има се уште пломбирана дупнатина од 1,5 километри и во овој дел да се
продолжи со истражувањата. Инаку Европа има потреба генерално од овие
истраги од аспект на нафта, затоа што сегашните извори според динамиката
ќе бидат исцрпени до 2047 година.


Георгиевски информира во кој правец се идните искористувања на природните геолошки и рудни богатства во нашата земја:

- Според досегашните истражувања и испитувања, земајќи ги во предвид
берзата на корисните компоненти како и потребата на сите сфери од
општеството кои се поврзани со овие области, наредните користења на
ресурсите е потребно да се насочат кон искористување на
хидропотенцијалот на реките и изградба на мали хидроцентрали, изградба
на големи брани од типот на Бошков Мост, Луково Поле, Чебрен и Галиште,
отворање на истражени наоѓалишта на јаглен во Мариово, Неготино,
Живојно, Цвегор Стамер – Делчевско, Панчарево – Беровско, изведба на
ветерници, отворање на наоѓалишта на металични и неметалични минерални
суровини, дупчења за термоминерални води и природен гас и нешто што е
најголем предизвик доистражувања и дефинирање за децениската енигма за
евентуалното постоење на нафта во Овче Полието.


Очигледно е дека многу од локалитетите се интересни и атрактивни за туризам:

- Придобивките на нашата професија е што кога се истражува на некој
терен имаме можност и да уживаме во убавините на многу локалитети за кои
доаѓаат туристи од земјата и од странство. Би споменал некои од нив –
Кокино, Куклите во Кратовско, Смоларските водопади, Бистрите води на
Радика, Кањонот Матка, Вулканот во Косел, Пештерата Пешна, Врелото во
Матка, влевот на водата од Бунарите од Гавачко Поле во Нов Дојран, кои
го полнат Дојранското езеро и многу други додава Георгиевски.


Светски лидери во природни богатства се:

На прво место е Русија која од своите природни богатства има вредност од
75.7 трилиони американски долари, втора е Америка, па следуваат
Саудиска Арабија, Канада, Иран, Кина, Бразил, Австралија, Ирак и
Венецуела ова се топ 10.

                         http://tocka.com.mk/1/136511/geologot-saso-georgievski-informira-skapocenosti-koi-gi-ima-makedonija



Edited by kultuzin - 21-Oct-2014 at 11:38
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  123 4>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.100 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.