build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Инфраструктура
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Вардарска Долина

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 45678 14>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
StreetStruck View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 18-Nov-2010
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 415
  Quote StreetStruck Quote  Post ReplyReply #101 Posted: 13-Apr-2011 at 20:14
Да ама пишува дека тие што се без брана односно без акумулација се поставуваат (браните) на реки што се сезонски, а Вардар иако преку лето има помалце вода сепак си тече константно. Дефинитивно мислам дека ќе се создаде некоја помала акумулација, што од друга страна е па позитивно за контролирање на водотекот и водостојот, заштита од поплави итн.
Мислам дека тие централи што се без брана може да се постават по течение на река, ама доколку нејзиниот водотек е стрмен и брз. Такви се овие малите хидроцентрали нели.

"Поробените треба да тежнеат кон слободата, а слободните кон совршенство"- Јане Сандански
Back to Top
UrbanFreak View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 28-Oct-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 1732
  Quote UrbanFreak Quote  Post ReplyReply #102 Posted: 13-Apr-2011 at 20:23

Можеби си во право. Во секој случај види ја сликава:

Ова е Chief Joseph Dam на Колумбиа Ривер. Иако е брана, нивото на водата е минимално покачено. Треба убаво да се прочита студијата која ја има на ЕЛЕМ сајтот.
אל תסתכל בקנקן, אלא במה שבתוכו
Back to Top
StreetStruck View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 18-Nov-2010
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 415
  Quote StreetStruck Quote  Post ReplyReply #103 Posted: 13-Apr-2011 at 20:26
Да да, баш помислив на ова и тоа е тоа, осум метри колку може да е, баш таква мала акумулација би се створила. Осум метри како му доаѓа ко куќа од три спрата, така нешто?
"Поробените треба да тежнеат кон слободата, а слободните кон совршенство"- Јане Сандански
Back to Top
lslcrew View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
  Quote lslcrew Quote  Post ReplyReply #104 Posted: 13-Apr-2011 at 22:14
Кај нас во село гари има таква проточна мала хидорцентрала што не е во функција. Уште има петокрака на нејзе така да градена е пред децении. Тамо има крак од гарска река се пренасочува во хец и тоа крак има вода кога има добар проток, топење на снегови дождови и слично. Секогаш немора кај проточна централа да се користи целиот тек. Има низ Америка на некое место незнам каде точно потенцијалната разлика на водопад се користи за хец. Дел од водотекот пред водопадот се зафаќа и се испушта после водопадот.


Edited by lslcrew - 13-Apr-2011 at 22:16
Back to Top
Goran View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 09-Jul-2009
Online Status: Offline
Posts: 195
  Quote Goran Quote  Post ReplyReply #105 Posted: 14-Apr-2011 at 05:44
Malite brani se mali akmulacii za vradar da stane ploven
Pa mora da se podigni levelot na vodata za nekolku metra za dase stvori visinska razlika za da se dobibe pritisok tie brani se mali a ne sluzaat za akmulirajne na voda taa moze samo da fukcinira ako levelot na vodata ne se spusti ispod 2/3 zatoa sto se gubi pritiskot nivna zadaca e da ispustaat voda tolku kolku e prilivot prilicno da se odrzava stabilen vodostoj preku cela godina.
A golemite akumulcii ke akumuliraat voda vo vreme na zgolemen priliv na voda a ke ispustaat minimalno kolku e propisano po megunarodni standardi za nivoa na reki za Grcite da ne se bunat sto e i podobro za niv preku cela godina ke dobivaat ista kolicina na voda
Jas vaka go zamisluvam principot na rabota na celiot proekt.
Back to Top
bungee View Drop Down
Newbiе
Newbiе
Avatar

Joined: 14-Apr-2011
Location: MK
Online Status: Offline
Posts: 0
  Quote bungee Quote  Post ReplyReply #106 Posted: 14-Apr-2011 at 23:08
Дали некој знае дали има некаде статистика за тоа на колку години има можност за поплавување на Вардар.
Можеби прашањево не е баш за темава ама не ми се отвораше нова за вакво прашање.
Back to Top
N23 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 03-Feb-2011
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2159
  Quote N23 Quote  Post ReplyReply #107 Posted: 15-Apr-2011 at 00:28
„Вардарска Долина“ на кинески начин

Петнаесет години по прекинот на реализацијата на најзначајниот стратегиски проект во Македонија „Вардарска Долина“, вреден 1,5 милијарда евра, сега со помош на кинески кредит и знаење повторно оживува

„Вардарска долина“ е значаен стратегиски проект кој може да ја смени географската мапа на Македонија и да го зголеми економскиот потенцијал на земјава. Тој се буди пред секои избори во последните две децении и веднаш по нив замира. Според едни, проектот е невозможен и економски неисплатлив бидејќи бара промена на трасата на железничката пруга Скопје-Гевгелија. Други велат дека ќе предизвика меѓународен спор со Грција. Тоа е најскапиот и најобемниот енергетски проект, со кој треба да се изградат 12 хидроцентрали по текот на реката Вардар, за што се потребни најмалку 1,5 милијарда евра.

Петнаесет години по прекинот на првичната реализација на овој проект, во кој беше вклучен француски конзорциум, сега повторно се преземаат чекори за негово оживување. Наместо Французите, за „Вардарска Долина“ пари и знаење сега треба да обезбедат Кинезите. Во понеделникот Владата потпиша Меморандум за разбирање со Кинеската меѓународна корпорација за води и електрична енергија (КВЕ) и со Кинеската банка за развој (КРБ). Владата има намера од Кинезите да земе кредит од 1,275 милијарда евра или 85 отсто од потребната инвестиција, а останатите 15 отсто од средствата, односно 225 милиони евра, да ги обезбеди сама. Токму кинеската корпорација КВЕ во 2004 година ја изгради акумулацијата ХЕ „Козјак“.

Неискористен воден потенцијал

Идејата за ваквиот проект е стара повеќе децении, а прв пат беше започната нејзината реализација од 1994 до 1999 година од страна на два конзорциума, еден македонски и еден француски. Македонскиот конзорциум го сочинуваа 16 домашни компании и Владата како рамноправен партнер. Проект-менаџер на конзорциумот „Вардарска Долина“ беше Јордан Ставров, експерт за хидроенергија, кој сега е во пензија. Во францускиот конзорциум, пак, беа вклучени државната француска енергетска компанија ЕДФ и француската фирма ЦНР, која стопанисува систем на хидроцентрали на реката Рона.

Тогашниот проект-менаџер на „Вардарска Долина“, Јордан Ставров, вели дека конфигурацијата на теренот во Македонија за овој проект е одлична.

- Кај нас постои можност за комбинирано користење на акумулационите и проточните води за производство на хидроенергија. Ваквиот потенцијал с` уште не е искористен - вели тој. Во рамничарскиот дел на Македонија, каде што поминува реката Вардар, според првичниот проект, се наоѓаат каскадните, односно проточните хидроцентрали, кои имаат помал капацитет за производство на електрична енергија. А во клисурскиот дел од текот на реката Вардар се наоѓаат акумулациите кои имаат повисоки брани и поголема инсталирана моќност.

Потребен е договор со Грција

Повеќе експерти по енергетика се децидни дека проектот направен заедно со францускиот конзорциум треба да биде почетната точка при преговорите и договорите со Кинезите.

Една од можните пречки при реализацијата на проектот би можела да биде Грција, односно користењето на меѓународните води на реката Вардар. Со Грција веќе постои меѓународен договор од времето на поранешна Југославија кој предвидува Македонија да испушта одредено минимално количество на вода. Но, ако се има предвид искуството на Бугарија со Грција за текот на реката Струма, може да се очекува јужниот сосед да не допушти мазно да тече изградбата на 12 хидроцентрали на Вардар.

- Меѓутоа, Грција нема да може да н` сопре ако градиме еден рационален и оптимизиран проект. Со тоа би докажале дека немаме намера да го попречуваме слободниот доток на вода кон Грција - вели експертот за хидроенергија.

Преместување на пругата

Со проектот се предвидени две поголеми акумулациони хидроцентрали. Првата е во близина на Скопје и се нарекува ХЕ „Велес“, а втората е кај село Удово со име ХЕ „Градец“. Меѓу нив има уште 7 помали проточни хидроцентрали со максимална инсталирана моќност од 15-16 мегавати и просечно годишно производство на електрична енергија од 60-70 милиони киловат-часа. По втората акумулациона ХЕ „Градец“ следуваат уште три проточни хидроцентрали до границата со Грција.

- „Вардарска Долина“ како проект не завршува со македонската граница, туку има можност да продолжи и по текот на Вардар, односно грчки Аксиос до нејзиното влевање во Егејско Море, каде што би можеле да се изградат уште 4-5 хидроцентрали - вели Ставров.

Во текот на целиот проект се наоѓаат автопатот и пругата од Скопје кон Гевгелија, кои на одредени делови треба да се дислоцираат бидејќи ќе бидат поплавени со водата од акумулациите.

- Од 150 километри железничка пруга, која се наоѓа на овој потег, треба да се дислоцираат 80 километри. Од нив, кај ХЕ „Велес“ треба да се поместат 30 километри пруга, кај ХЕ „Градец“ 20 километри, а кај 10-те мали хидроцентрали помеѓу треба вкупно да се поместат уште 30 километри железничка пруга - вели првичниот проект-менаџер на „Вардарска Долина“.

Според податоците што Електрани на Македонија ги објави на својата интернет-страница при првичниот јавен повик за инвестиција во овој проект, само за дислокација на железничката пруга ќе бидат потребни 167 милиони евра. За преместување на автопатот ќе треба да се одвојат уште 50 милиони евра.

Признание од владата на Анте Марковиќ

„Вардарска Долина“ е најголемиот стратегиски проект на Македонија, кој уште во 1991 година на конкурс за развојни проекти во поранешна Југославија добил признание од владата на Анте Марковиќ како најперспективен развоен проект.

- Всушност, тој опфаќа рационално и интегрално користење на природните богатства на Македонија, особено водните ресурси - вели Јордан Ставров.

Тој појаснува оти оригиналниот проект на францускиот и македонскиот конзорциум подразбира искористување на водниот тек на реката Вардар од Скопје до Гевгелија плус водниот тек на реката Треска и Црна Река како главни десни притоки. Според него, до 1999 година двата конзорциума завршиле и со ревизија на целиот проект и било решено француската страна да учествува во инвестицијата со 80 отсто од средствата, а македонската со 20 отсто. Но, работите тргнале наопаку од политички причини и конзорциумот престанува да постои во 2000 година.
Горан Ризаов #
http://www.dnevnik.com.mk/default.asp?ItemID=5FA99E5754508A40B0CFFB4CD541E806
Back to Top
StreetStruck View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 18-Nov-2010
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 415
  Quote StreetStruck Quote  Post ReplyReply #108 Posted: 26-May-2011 at 10:50
„Вардарска долина“ проект на иднината

Tihomir_Karanfilov
Тихомир Каранфилов

„Вардарска Долина“ е најголемиот стратегиски проект на Македонија во енергетскиот сектор. Со овој проект се опфаќа рационално и интегрално користење на водните ресурси во државата, што ќе доведе до значително зголемување на водниот и економскиот потенцијал на земјата. Но, истовремено и ќе се измени географската мапа на Македонија. За многумина незамисливо, но со овој мега проект може да се овозможи до Велес да пловат вистински бродови.

Проектот „Вардарска долина“ за кој со децении се зборува, конечно има изгледи да биде реализиран по потпишувањето на Меморандумот за разбирање со Кинеската меѓународна корпорација за води и електрична енергија (КВЕ) и Кинеската развојна банка )КРБ). Се проценува дека изградбата на „Вардарска долина“, би изнесувала околу 1,5 милијарди евра. Од вкупната сума, Владата на Македонија ќе инвестира 15%, додека за останатите средства во висина од 85 % се планира да биде подигнат кредит од КРБ. Владините предвидувања се дека во рок од 10 до 15 години би требало да биде завршен овој најголем проект во земјава. Сепак она што е најзначајно е дека државата се залага целата инвестиција да остане во државна сопственост.

Со овој проект се предвидува по течението на Вардар, од Велес до Гевгелија, да се изградат 12 хидроцентрали, од кои две поголеми централи кај Башино село, Велес и Градец, Удово, додека другите десет се помали брани со височина од 8 до 10 метри. Вкупната инсталирана моќ на централите ќе изнесува од 350 до 400 мегавати, додека просечното годишно производство на електрична енергија ќе изнесува меѓу 1.000 и 1.400 гигавати.

Потпишувањето на Меморандумот од страна на опозицијата беше протолкуван како предизборен маркетинг и дека проектот е економски неисплатлив заради измена на трасите на железничкиот и патниот сообраќај, но исто така и заради можен меѓународен спор со Грција. Тие истовремено напоменуваат дека пред повеќе години Францускиот конзорциум формиран за изградба на „Вардарската долина“, заради неисплатливост го напуштиле проектот, но забораваат да напомнат дека истиот е напуштен поради политички причини, кои најчесто се поврзуваат со јужниот сосед.

Идејата за да се искористи водниот потенцијал на реката Вардар, е стара повеќе децении. Кралството на Југославија уште во 1932 година побарала од меѓународната заедница покрај други проекти да го финансира и проектот за изградба на каналот Морава – Вардар – Егејско Море. Со овој проект се предвидувало содавање на нов пловен пат кој би бил долг 700 километри и преку Дунав на север би бил поврзан со Рајна и со Северното Море, потоа со подунавските земји и Црното Море, како и со сите држави кои излегуваат на Средоземјето, вклучувајќи го тука и Суецкиот Канал, преку кој би се сообраќало практично со целиот Исток. Но, истиот не бил прифатен од тогашната Лига на народите во Женева: Според извештаиите на Иво Андриќ, кој бил отправник на работите на Кралството, Комитетот не можел да го усвои проектот затоа што неговата евентуална градба не изгледала ни технички ни економски оправдана.

По Втората светска војна, уште со првиот петогодишен план Македонија била живо заинтересирана за спроведување на проектот „Вардараска долина“. За тоа зборуваат и авторите на „Историјата на железниците на Македонија 1873 -1973“ кои во делот под наслов „Проучување и проектирање за делумно изместување на магистралната линија Скопје – Гевгелија со цел да се искористи реката Вардар во енергетски цели“ ќе напишат:

Со Првиот петгодишен план започна и во нашата Реиублика со изградба на хидроцентрали. Во рамките на тоа реката Вардар проучувана е во повеќе наврати од ослободувањето до денес.

Реката Вардар има уедначен пад на своето корито скоро на целата должина, па затоа е нерационално користењето на водата со помош на деривација. Освен во рамнициге, во целото стеснето корито реката ја следи железничката линија Скопје — Гевгелија, Поради тоа за секој дел на вардарското корито, кој е поволен за изградба на брана, мора претходно да се мисли на изместување на постојната линија. Досега се откриени и проучувани две делници, кои давааг поволни хидрогеолошки и економски услови за изградба на брани. Тоа се: Башино Село кај Велес и Градец кај Удово.... Според тоа нивото на заезерената вода би се протегало до станицата Зелениково....

За проучување и изработување на проектен елаборат за изместувањето на линијата на релацијата Зелениково - Титов Велес, Електростопаноката заедница на СР Македонија склучи договор (25 септември 1963 год.) со Заводот за студии, проектирање и надзор на градење на железници на ЈЖ - Белград.

Според планот за реконструкции на железнички ланнии од I ред на територијата на ЈЖ во кој спаѓа и линијата Скопје - Гевгелија, проекгантот морал да проектира линија за брзина од 100 км/ч.... Држејќи се на спогодбените и техничките услови, проектантот иа фотограметриска ситуација во размер од 1:10000 повлекол на десниот и левиот брег на реката по една основна варијанта и подваријанти со намера да го изнајде најекономичното решение. На првиот дел од станицата Зелениково до влезот во тунелот Пчиња, се повлечени над котата на заезерената вода обете варијанти заедно. Оттука левобрежната варијанта свртува повеќе лево и со тунел долг 1955 м минува низ пчињскиот падиноски брег, а потоа со мост преку заезерената вода на Вардар, преоѓа на левата страна и влегува во новопроектираната станица „Пчиња". Понатаму трасата оди по левиот брег на Вардар преку селото Сопот, па над селото Новачани, потоа покрај Башино Село се развива и се враќа на десниот брег на Вардар нешто јужно од браната и се приклучува на постојната оска на линијата Скопје – .. Велес. ... На трасата најголеми објекти се: 13 тунели со вкупна должина од 8.600 м меѓу кои најголем е Новачани со должина од 2080 м. Покрај голем број пропусти и помали мостови, преку Вардар се предвидени два премина со два толеми мостови. Левобрежната варијанта е долга околу 26 км. Нејзината вредност изнесува 12.584.582.000 динари.

Деснобрежната варијанта, оди по истата траса како и левобрежната до влезот во тунелот Пчиња, каде што свртува нешто десно и низ тунел од 2095 м се пробива низ брегот „Пчиња", потоа продолжува по десниот брег на реката Вардар се до железничката станица .. Велес. Вкупната должина на оваа варијанта изнесува 22,735 км. Во меѓупросторот Зелениково - .. Велес има две станици... Во вештачките работи и на оваа варијанта имаат доминантво место тунелите со вкупна должина од 7900 м, меѓу кои тунелот Орлов Камен во должина од 4145 м е најголем објект на линијата... Вкупната вредност на деснобрежната варијанта изнесува 9.960.600.000 динари.

Проектот беше ревидиран на 27 мај 1964 год. кога е прифатена деснобрежната варијанта со извеони забелешки.

За другото избрано место на реката Вардар за подигање брана „Градец" Електростопанската заедница на СР Македонија склучи во 1966 година договор за изработување на инвестиционо-техничка документација со Погонот за студии, проектирање и извршување на инвестиции при ЖТП - Скопје.

... Во елаборатот беа изработени две варијанти, обете на десниот брег на реката, скоро паралелно,... При проектирањето е водено сметка дека се работи за меѓународна главна линија од I ред... Кај изместената линија се оредвидени истите крајни станици Д. Капија и Миравци, а разминувачките Клисура и Јаворица се нешто дислоцирани во зависност од топографскихе измени. Кај сите сганици се внесени измени во согласност со рангот на линијата и новите прописи.

На изместените траси се предвидува следниов број поважни вештачки објекти. а) — кај црвената варијанта: Вкупно пропусти има 50, мостови и вијадукти има 5, со вкупен отвор 272 м и тунели 3, со вкуга должина од 1514 м и б) - кај зелената варијанта: Вкупно пропусти има 52, мостви и вијадукти има 3, со вкустен отвор 144 м и тунели 8, со вкупна .должина од 2214 м. Според предмерот и пресметката вкупната вредносг иа изместувањето на линијата од ст. Демир Капија до ст. Миравци изнесува; 1. По црвената варијанта (пониска) 6.689.903.900 дин 2.- По зелената варијанта (повисока) 7.161.137.600.

Претпроектите се ревидирани по решението на Електростопанската заедница на СР Македонија (број 1188 од 13 април 1967 г.), кога е усвоена црвената варијаита, а оттука до ст. Миравци зелената варијанта.“

За време на владата на Анте Марковиќ, на конкурс за развојни проекти во поранешна Југославија, „Вардарска долина“ добил признание како најперспективен развоен проект. По осамостојувањето во 1991 година оваа идеја повторно станува актуелна во Македонија, а прв пат беше започната нејзината реализација од 1994 до 1999 година од страна на два конзорциума, еден македонски и еден француски. Во францускиот конзорциум, пак, беа вклучени државната француска енергетска компанија ЕДФ и француската фирма ЦНР. Откажувањето од овој проект од страна на францускиот конзорциум се смета дека е направен од политички причини.

Од сето ова можеме да видиме дека сите македонски влади бил заинтересирани да се реализира мегапроектот „Вардарска долина“, кој може да значи спас во енергетска, транспортна, еколошка, туристичка и во целокупна економска смисла за државата. Но, ако подлабоко се навлезе во суштината, зошто досега овој проект не е спроведен, на површина ќе се појави не само капацитетот на политичките гарнитури, туку и политичките игри на јужниот сосед.

За разлика од претходните влдаачки гарнитури денешната Влада на Република Македонија има и капацитет и знаење овој мега проект да го спроведе. Без разлика на сите кочници кои се поставуваат од страна на опозицијата и јужниот сосед, проектот во иднина ќе се реализира, а со тоа бенефит ќе имаат не само Македонија туку и околните соседи.



http://mn.mk/komentari/4243-Vardarska-dolina-proekt-na-idninata

Edited by Cloverstack - 26-May-2011 at 12:09
Back to Top
lslcrew View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
  Quote lslcrew Quote  Post ReplyReply #109 Posted: 01-Oct-2011 at 21:28
Миленко со Иван Минов. За темата од 11 минута.



Back to Top
nenad View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 19-Dec-2009
Online Status: Offline
Posts: 724
  Quote nenad Quote  Post ReplyReply #110 Posted: 29-Oct-2011 at 20:52
NAJNOVO!

Srbija ke gradi kanal Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more


http://www.alo.rs/politika/42093/Toma_gradi_kanal_od_dunava_do_Egejskog_mora

Toa e vo predizboren plan na najgolemata opoziciona partija. Ne znam so veli nasata vlada na ova? Dali ke go dozvolime toa?
Back to Top
mitatos View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 06-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 1739
  Quote mitatos Quote  Post ReplyReply #111 Posted: 29-Oct-2011 at 20:56
Македонија не сака да потроши 500 милиони евра за изградба на железничка мрежа а камо ли да вложи милјарди за да го изгради тој канал.
"Најлошиот град од градовите е тој што нема ред,мир и сигурност за своите граѓани" (Али ибн Еби Талиб)
Back to Top
axel View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 08-Dec-2009
Location: kumanovo
Online Status: Offline
Posts: 3654
  Quote axel Quote  Post ReplyReply #112 Posted: 29-Oct-2011 at 21:18
pa ka kolku sto znam toa e planirano uste 80 ti godini i mislam deka e del od proektot vardarska dolina
Back to Top
nenad View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 19-Dec-2009
Online Status: Offline
Posts: 724
  Quote nenad Quote  Post ReplyReply #113 Posted: 29-Oct-2011 at 21:27
toa se obicni gluposti
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #114 Posted: 29-Oct-2011 at 23:23
Кина нема токлу пари да се изгради овој проект,а не Србија(има ама така се вели)
Back to Top
lslcrew View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
  Quote lslcrew Quote  Post ReplyReply #115 Posted: 29-Oct-2011 at 23:34
Бре бреее, ама ако се заситуваме од предизборните ветувања кај нас, не мора и овие од Србија да ни ги спамираат нишките. Сагради че мо ридове, реке, планиње! Аеродром у Краљево, канал Белград до Солун. Изводливо е ако се сака, само сепак е предизборие и се повторуваат сите долгорочни проекти и замисли, веќе видено насекаде низ светов. И јас би сакал ова да е вистина како и сите ние тука, само знаеме што е.
Back to Top
Sylvester View Drop Down
Newbiе
Newbiе
Avatar

Joined: 09-Jun-2010
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 0
  Quote Sylvester Quote  Post ReplyReply #116 Posted: 30-Oct-2011 at 10:50
каков канал ?! За што ?
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #117 Posted: 30-Oct-2011 at 11:15
пловност од Солун до Белград,па се до Виена би овозможил тој канал
Back to Top
mirakuliks View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 06-Feb-2010
Location: New York
Online Status: Offline
Posts: 831
  Quote mirakuliks Quote  Post ReplyReply #118 Posted: 30-Oct-2011 at 16:18
Originally posted by gjoko

пловност од Солун до Белград,па се до Виена би овозможил тој канал


Нешто што дефинитивно не е од економски интерес за грција бидејќи при функционалност на ваков канал грција нема да прави веќе промет од своите пристаништа, особено не од солунското.
Back to Top
lslcrew View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
  Quote lslcrew Quote  Post ReplyReply #119 Posted: 30-Oct-2011 at 18:58
Може да не е од економски интерес на Италија, на Грција сигурно е, зашто самоможе да го зголеми протокот на стоки низ Грција, сеедно дали е на брод или е е преку канал на нејзина териотрија или е преку пат. Крајно, ако не е на Грција економски интерес, на Кина, а Кина истура пари во Веропската економија, така да тука прилично извессно стојат односите. Ајде навиваме, само да го биде.
Back to Top
nenad View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 19-Dec-2009
Online Status: Offline
Posts: 724
  Quote nenad Quote  Post ReplyReply #120 Posted: 30-Oct-2011 at 20:28
Ne mi se veruva deka se razvi i diskusija za ovoj "proekt"!!! Abe luge nema sansi ova da se izgradi!! Toa e obicen idiotizam i manipulacija na debilen srpski politicar. Ocekuvav nekoja reakcija vo nasite mediumi, no fala bogu sepak sme prizmeni.

Nikoj, ama bas nikoj nema interes od takov "kanal". Ne sakam ni da razmisluvam dali e tehnicki mozno. Iako, moze da se dade na studenti kako vezba da ja razvivaat strucnata imaginacija.
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 45678 14>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.266 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.