build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Инфраструктура
  Active Topics Active Topics RSS Feed: Вардарска Долина
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Вардарска Долина

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <12345 14>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #41 Posted: 13-Oct-2009 at 15:05

И по 30 години неизвесна реализацијата на „Вардарска Долина“

Проектот да се подели во две фази, предложи деновиве опозиционата СДСМ

Маја Томиќ

И по повеќе од триесет години проектот "Вардарска Долина" не престанува да биде предизвик на секоја власт. И оваа Влада го стави во редот на енергетските проекти планирани во програмата за развој до 2016 година. Лани беше изготвен информативен меморандум за уредување на "Вардарска Долина", кој го содржи концепт за проектот, а во октомври 2008 година беше распишан и меѓународен тендер за пројавување на интерес за претквалификација. Крајниот рок беше до 16 март годинава. Потоа, тој се пролонгира за до крајот на јуни. Но, и во двата случаи не беше стасана ниту една понуда од инвеститор. Засега не се знае дали и кога повторно ќе биде распишан нов тендер и дали Владата ќе менува некои услови дадени во претходниот повик. Според експертите, ништо не било јасно напишано во јавната понуда, така што и не е чудно што не се јавила ниту една странска компанија.

"Вардарска Долина" деновиве е дел и на економската програма на СДСМ, "Решенија за Македонија". Во програмата се потсетува дека, за реализација на проектот кој содржи 12 хидроцентрали по течението на Вардар, со вкупна инсталирана моќност од 325 мегавати, потребно е државата да инвестира 1,2 милијарди евра за подготовка на теренот. Бидејќи е неопходно менување на постоечката инфраструктура и на железничката линија кон Грција во должина на 90 км. Тоа ја прави оваа инвестицијата економски неисплатлива, е наведено во текстот, а многу ќе се оддолжи и период на поврат на вложените средства. На тој начин се намалува можноста за реализација.

Оттаму, СДСМ предлага нов модел, од две фази. Во првата фаза би се изградиле 8 хидроцентрали од вкупно 12 планирани хидроцентрали и би се исклучиле оние за чија изградба е потребно изместување на железничката пруга за повеќе од четири километри. Тоа се централите "Криволак", "Велес", "Градец" и "Ѓавато". Значи, би се граделе: "Бабуна", "Згрополци", "Градско", "Кукуречани", "Дуброво", "Демир Капија", "Милетково" и "Гевгелија". Предноста за овој начин на реализација на проектот е што ќе се помести пругата за само 15 километри, ќе се добие вкупна инсталирана моќност од 122 мегавати и ќе се скуси рокот за реализација на проектот.

Во втората фаза би се изградиле останатите четири централи и тие би се реализирале паралелно со проектите за поврзување на коридорите 8 и 10, меѓу кои е предвидено и изградба на железничките линии кон Србија и кон Грција. Со тоа изградбата на централите од втората фаза би станала економски исплатлив проект.

"Убаво звучи на хартија", вели професорот Атанаско Туневски, "но останува неизвесно дали и практично би се реализирала идејата. Бидејќи, прво, станува збор за многу скапа инвестиција. На пример, едвај стаса за реализација проектот за малите хидроцентрали. Второ, затоа што засега нема координираност меѓу проектите. За "Вардарска Долина" е потребно да се помести пругата, а во моментов се бараат средства, на пример, за модернизацијата на постојната пруга. Тоа се коси едно со друго", вели Туневски.

Колку е всушност реален проектот "Вардарска Долина"?

Ако се има предвид дека првата студија беше изработена во далечната 1978 година и до сега нема ништо конкретно, проектот не може да се нарече реален. Таа студија беше подготвена од Институтот во Масачусетс. Потоа, во 1990 г. државата направи иницијативна програма за развој на "Вардарска Долина", потоа, за периодот 1994 - 1999 година беше направена физибилити студија од француски конзорциум и се формира Македонски конзорциум, "Вардарска Долина ДОО" , во кој членуваа владата, јавни претпријатија и неколку акционерски друштва. Во 1999 г. Јапонската агенција за меѓународна соработка и тогашното министерство за развој направија студија за изработка на план за управување со водни ресурси во РМ до 2025 година, каде повторно беше вклучен овој проект.

Според експерти, "Вардарска Долина" досега не се реализира од објективни причини. Станува збор за многу скапа инвестиција за која не постојат одредени технички услови. Државата треба претходно да инвестира во пренасочување на најмалку 20 километри од железничката пруга Скопје - Велес, како и на автопатот меѓу двата града. За илустрација, за поместување на пругата кај Велес, заради изградба на тамошната акумулациска брана, се дадени речиси исти пари колку што чинеше и изградбата на самата брана.

"Не верувам дека во догледно време нешто ќе се гради на Вардар. Не е важно ни во колку фази ќе биде проектот, бидејќи сите досегашни студии покажаа дека станува збор за економски неисплатлив проект. Освен ХЕЦ 'Велес' и 'Градец', за кои е предвидено да имаат ниски брани, другите централи се со технички недокажани решенија", вели професорот во пензија Никола Дурнев, кој пред дваесеттина години бил еден од ревизорите на проектот. Според него, и крајната оценка на францускиот конзорциум била дека станува збор за тотално нерентабилна инвестиција. Истовремено, конзорциумот, како поатрактивен и со поголем економски ефект го оценил проектот за ХЕЦ "Чебрен" и "Галиште" на Црна Река. Дурнев појаснува дека Вардар нема доволно количество на вода за да работат 12 централи по неговото течение. Водните ресурси, исто така, не се еднакво распоредени во текот на годината, и на лето и на есен често нема доволно вода.

"За да работат сите 12 централи на Вардар, потребни се по 200 кубици вода во секунда, а сегашниот просек изнесува од 120 до 150 кубици во секунда, што значи дека ќе треба од некаде да се црпат дополнителни количества вода", вели тој.
Back to Top
Vladimir P View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 06-Apr-2008
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 3304
  Quote Vladimir P Quote  Post ReplyReply #42 Posted: 13-Oct-2009 at 17:11
Отсекогаш сметав дека овој проект е една прекрасна утопија, која кога ќе трампиме вода за нафта можда и ќе се реализира.

Да се насочам на железничката пруга и нејзиното подигање на нов терен со 100 - тина виадукти, усеци и засеци кој би коштал сам за себе колку 10-тина пруги кон БГ, АЛ, ГР ....
И да незаборавиме логиката вели ако се гради нова, треба да биде во секој случај двоколосечна.
Па сега дали ....
Клуб на љубители на железниците во Македонија, Macedonian Railways Fan Club
https://www.facebook.com/767277056651521/
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #43 Posted: 14-Oct-2009 at 15:12
Владимир, она со изместување на пругата е само прашање на време. Се слагам дека во моментов имаме други приоритети и дека доколку не се најде концесионер за проекти од „вардарска долина“ што на свој грб би ја изместувал и пругата, државата не треба да инвестира во тоа, но за една деценија се надевам сето тоа ќе изгледа многу поинаку.

Врз пругата долж К10 ионака треба темелно да се интервенира, без разлика на хидроцентралите, евентуалниот пловен пат и сл. Сегашната едноколосечна пруга која воглавно интимно го прати коритото на Вардар нема да може да се носи со потребите на иднината.

Се разбира, сето тоа ќе биде скапо, но исто така неопходно и исплатливо. Плус тоа се работи за коридор со значителна меѓународна стратешка тежина, па сигурно ќе има можност да се слеат и доста средства од надвор. Најважно е да не останеме само на добри желби и оптимизам, туку недлежните тоа да го поткрепат и со посветена и одговорна работа кон оваа цел.


Edited by Cloverstack - 14-Oct-2009 at 15:14
Back to Top
Vladimir P View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 06-Apr-2008
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 3304
  Quote Vladimir P Quote  Post ReplyReply #44 Posted: 14-Oct-2009 at 18:32
Во потполно се слагам, но следните 10 години би ги посветил на коридор 8 да не бидеме „земја со една пруга“ (стратешки) и инвестиции на коридор 10 со подигање долж целата траса на 100-120 км (голем дел од тоа веќе е направен)
Клуб на љубители на железниците во Македонија, Macedonian Railways Fan Club
https://www.facebook.com/767277056651521/
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #45 Posted: 29-Oct-2010 at 23:53
Еве српски погледи на каналот Дунав-Морава-Вардар-Егеј

Статиите се постари, едната од лани, другата од 2002

ZA KORMILOM S KARLOM VELIKIM

Oživela ideja stara 13 vekova - da se Evropa prebrodi povezivanjem reka, od severozapada ka jugoistoku

J. Putniković nedelja, 13. decembar 2009


Potpisujući memorandum sa nemačkim RWE-om Elektroprivreda Srbije je projektom “Velika Morava” i zvanično oživela ideju staru 13 vekova - da se Evropa prebrodi povezivanjem reka, od severozapada ka jugoistoku. Kada je 1992. godine, simboličnim “presecanjem” mlaza iz vodenih topova, otvoren kanal Rajna – Majna – Dunav dovršen je posao koji je Karlo Veliki započeo 793 godine projektom Fossa Carolina. Rečna saobraćajnica od Sevetrnog do Crnog mora, duga 3.500 kilometara povezuje Roterdam na ušću Rajne sa gradom Suline, na ušću Dunava. Ali, ovaj evropski rečni koridor, označen brojem pet na međunarodnim transportnim kartama i pored svih, nesumnjivih prednosti za transport roba najjeftinijim vodenim saobraćajem ima jednu manu – do Sredozemnog mora, dakle, od Crnog mora dalje do plovnih puteva ka Aziji i Africi moraju se proći uska grla – turski moreuzi, Bosfor i Dardaneli.




RWE aktivira stare planove

Zvaničnih pojašnjenja još nema ali to bi mogao biti jedan od razloga zašto se nemački RWE odlučio da “iz naftalina izvuče” ideju o projektu druge evropske plovne magistrale: Dunav – Morava – Vardar – Solun, koja bi sa već postojećim kanalom Rajna – Majna – Dunav spojila Egejsko sa Severnim morem. Time bi se plovni put od Severnog mora do Sredozemlja skratio za oko 1.200 kilometara, u odnosu na trasu koja sada ide preko Crnog mora. Stručnjaci su izračunali da to donosi uštedu operativnih troškova plovidbe za 25 do 30 %. Izraženo u novcu to je smanjenje troškova za 1,6 do 2 dolara po toni korisnog tereta. Još veći učinak novi plovni put bi dao zbog mogućnosti da se iz severne i centralne Evrope do zemalja na obalama Sredozemnog mora i dalje tereti transportuju vodom umesto daleko skupljim prevozom drumom i železnicom. Uz to bi bilo omogućeno i efikasnije i ekonomičnije saobraćajno i transportno povezivanje Evrope sa morskim trasama kroz Suecki kanal. Srbija bi, svakako, od ovog projekta imala korist.

EPS tek deo priče

EPS-a je, inače, sa RWE-om potpisao memorandum koji obuhvata tri projekta: reverzibilnu hidroelektranu Đerdap 3, energetko – vodoprivredni sistem „Velika Morava” i iskorišćavanje hidropotencijala Gornje Drine.

„Velika Morava” je, veliki vodoprivredni a tek potom energetski projekat za Srbiju. Energetski on je manjeg kapaciteta. Predviđeno je da ukupna snaga agregata, koji će se graditi u okviru ovog projekta bude oko 100 megavata. Ali, njemu se i ne prostupa zbog proizvodnje električne energije već zbog toga što će umnogome dorineti da Morava bude plovna,” kaže Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, navodeći da je RWE kompanija koja zauzima lidersku poziciju u evropskoj elektroenergetici i da se osim proizvodnjom i plasmanom električne energije bavi i vodoprivredom.

RWE je vlasnik velikih vodovodnih sistema u Mađarskoj i SAD, na primer. Marković ističe da deo memoranduma vezan za Moravu važi tri naredne godine a da će u realizaciju, koja je sada, ipak, u sferi planova biti uključeni državni resori za vodoprivredu i šumarstvo, kao i Javno preduzeće Srbijavode.

I Srbi inicijatori

Ideja o gradnji kanala nije nova. U drugoj polovini 19. veka u SAD je poslovalo preduzeće za izgradnju plovnih puteva. Jedan od direktora ovog preduzeća, Srbin, knez Igor Eugen Lazarević Hrebeljanović je 1879. godine naručio u Beogradu projekat kanala Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more. Projekat ovog kanala izradio je Nikola Stamenković, profesor Univerziteta u Beogradu, stručno i kreativno odredivši glavnu trasu kanala, koja je opstala do danas. Ovaj projekat je promociju imao 1900. godine na srpskom jeziku a projektno rešenje na engleskom jeziku objavljeno je 1932. godine.

Tu nije kraj planovima. Konstantin Bobrov, inženjer Projektnog zavoda rečnog saobraćaja „Ivan Milutinović“ u Beogradu radi drugi projekat 1961. godine, s tim što u svom radu zadržava glavna rešenja prvog projekta.

Sledeću varijanu daje "Preduzeće Ivan Milutinović" 1973. godine. Stručnjaci ove firme u projektu Dunav – Morava- Vardar – Egejsko more (Aksioz) daju prednost plovidbi nad energetskim komponentama. Ovaj kanal projektovan je za plovidbu brodova do 1.350 tona nosivosti. Bio bi to kanal IV klase kvaliteta, poput kanala Dunav-Rajna-Majna-Dunav. Njime bi se plovilo dvosmerno, u lokalnom i međunarodnom saobraćaju.Projektom je predviđen početni godišnji transport roba od deset miliona tona godišnje.

Zanimljivo je da su ekperti Ujedinjenih nacija revidirali ovaj projekat i odbrili ga, čime je on stekao međunarodni legitimitet. Na osnovu toga je Evropska zajednica do 1990. godine finansirala studiju vodoprivrednog uređenja Vardara.

I SANU za kanal

Profesor Nenad Mileusnić, član Odbora za ekonomske nauke SANU početkom ovog veka takođe zagovara izgradnju kanala Dunav – Velika Morava – Vardar – Egejsko more i ističe da bi se tako obezbedila znatna proizvodnja električne energije novim sistemom hidroelektrana. Uz to, „akumulacijama vode snabdevalo bi se stanovništvo središnje Srbije pitkom vodom i omogućilo navodnjavanje plodnog zemljišta Pomoravlja. Izvela bi se zaštita zemljišta od poplava i erozije. Zapošljavanje ljudi na izgradnji i eksploataciji kanala i proizvodnih kapaciteta u mašino, elektro i brodogradnji bilo bi značajno. A celokupnu izgradnju mogla bi da realizuju naša preduzeća,” navodi Mileusnić.

Radi lokalnog saobraćaja projektovani su i bočni kanali koritom Zapadne Morave do Kraljeva, dužine 73 kilometara, koritom Nišave do Niša, dužine 15 kilometara, kanalom od Pčinje i Kumanova do Skoplja, dužine 37 kilometara, kanalom uz Vardar do Skoplja, dužine 35 kilometara i kanalom od Vardara do Soluna, dužine 17 kilometara.

Rečna i kanalska varijanta




„Time se na određeni način otvaraju uslovi za koncesije i potencijalna ulaganja domaćeg i stranog kapitala”, zaključuju građevinski inženjeri Božidar i Miodrag Jovanović u svojoj studiji „Hidroenergetsko-plovidbeni sistem Morava” iz 1998. godine.

Jovanovići su u svom radu dali dve varijante rešenja regulacije Velike i Južne Morave za plovidbu i proizvodnju električne energije. Jedno rešenje bazirano je na kanalisanju vodotokova ovih reka sa čak 11 brana a drugo predviđa izgradnju lateralnog kanala za plovidbu, uz proizvodnju struje na 9 brana.

U svojoj studiji Božidar i Miodrag Jovanović obrađuju samo plovni put između ušća Velike Morave u Dunav i Doljevca na Južnoj Moravi. To obrazlažu argumentima da je uređenje sliva i glavnih vodotokova Južne i Velike Morave celovito i višenamensko. Ta višenamenska šema korišćenja Južne i Velike Morave je razrađena u dve varijante, nazvane “rečna” (kanalisanje vodotoka) i “kanalska” (izgradnja laterlanog kanala). Za obe varijante je utvrđen broj stepenica i određeni su: lokacija, padovi, instalisani podaci, investicije i rentabilnost. Posebna pažnja je posveđena proceni stepena sigurnosti sistema od zasipanja nanosom, što je po mišljenju autora najvažniji kriterijum, po značaju ispred svih ostalih kriterijuma (uključujući kriterijum investicija). Takođe je razmatrana i sigurnost objekata u priobalju od poremećaja režima podzemnih voda usled kanalisanja vodotoka.

Sam plovni put podeljen je na dve deonice: Dunav – Niš – Doljevac i Doljevac – Preševo – vododelnica.

Scenario “rečna varijanta” hidroenergetskog i plovidbenog sistema Južne i Velike Morave, na ukupnoj dužini od 206 kilometara predviđa brane – betonske pragove sa ustavama visine od oko osam metara, pomoću kojih se formiraju akumulacije u koritu reke. Pored brane svaki hidročvor treba da ima elektranu, prevodnicu, pristanište i prilaze železnici i glavnom putu.

Kanalska varijanta predviđa energetsko – plovidbeni laterlani kanal dug 206 kilometara, koji teče od Doljevca preko Đunisa do bazena Stalać pa dalje do Ljubičeva i završava se u koritu Velike Morave. Sam kanal treba da bude trapeznog poprečnog preseka, širine u dnu 19 a na površini - “vodenom ogledalu” 43 metra, sa nagibom kosine 1:4 i dubinom od oko četiri metra. Imao bi nasip visine od osam do 12 metara i bio bi neobložen, ali sa obezbeđenjima od erozije.

Autori studije napominju da je ovo projekat od izuzetnog nacionalnog značaja jer “pokriva” oko 40 % teritorije Srbije gde živi oko tri miliona stanovnika. Kao sistem objekata predstavlja tehničko – ekonomsku celinu, povezujući važne gradove

„Rečna” varijanta predviđa sedam “stepenica” na Velikoj i četiri na Južnoj Moravi sa ukupno 44 agregata za proizvodnju struje na sledećim lokacijama: Niš 2, Aleksinac, Đunis, Stalać, Paraćin, Ćuprija, Bagrdan, Svilajnac – Velika Plana, Vladičin Dol i Ljubičevo.

“Kanalska” treba da ima pet “stepenica” na velikoj i, takođe, četiri na Južnoj Moravi sa ukupno 27 agregata. Sistema hidroelektrana u obe varijante radi kao celina, sa komandom iz jednog centra, s mogućnošću kombinovanja korišćenja vode iz akumulacija i režima rada protočne elektrane.

Izgradnja “Hidroenergetsko-plovidbenog sistema Morava” bi, prema proceni autora studije trajala 13 godina. Ovi inženjeri smatraju da “kanalska” varijanta ima određene prednosti zbog višenamenskog korišćenja sistema (energetika, plovidba, vodosnabdevanje, navodnjavanje) sa manjim borjem “stepenica”, što automatski smanjuje i inversticije. Kako kažu, “veći obim zemljanih radova kompenzovan je manjim utroškom skupih materijala: gvožđa i betona. Pri tome ne bi bilo morfoloških promena rečnog korita i remećenja sistema podzemnih voda. Osim što se eliminišu nepovoljne ekološke posledice ovo rešenje ne bi dovelo do trajnog potapanja velikih površina zemljišta u priobalju. Rešenje se, inače, uklapa u postojeću saobraćajnu infrastrukturu (pruge, putevi, mostovi) i štiti infrastrukturne objekte u priobalju (vodovode, kanalizaciju, bunare, pumpne stanice).

Geostrateški značaj

Kada bi se ovaj projekat realizovao osim direktne uštede u transportu postigli bi se značajni efekti u očuvanju puteva i životne sredine. Žaneta Ostojić-Barjaktarević, direktor Ustanove za održavanje unutrašnjih plovnih puteva, nedavno je, međutim izjavila da je Evropskoj uniji u interesu što pre uredimo svoje plovne puteve, posebno na Dunavu, jer sve podunavske zemlje jesu ili će uskoro postati njene članice.

“Evropa ne želi „crnu rupu“ na Balkanu,” rekla je Ostojićeva napominjući da izgradnja kanala Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more nije ušao u naš master plan.

Pitanje je koliko su ozbiljni i Nemci. Njima bi svakako išlo u prilog da Dunav postane jedan od najjačih plovnih puteva na svetu. Baš zbog toga što bi ovim kanalom dobili direktnu saobraćajnu trasu za transport sirovina iz Azije i Afrike. Ali, to bi mogao biti i argument onih koji bi ovakvu nemačku dominaciju želeli da spreče.

Očigledno, reč je o geostrateškom projektu koji, iako začet pre 13 vekova baš zbog toga do sada nije realizovan. Srbija se tu malo pita. Ostaje da se vidi hoće li Nemci za ovaj kanal dobiti potporu u EU jer, SAD i Rusija verovatno će biti protiv.

http://www.balkanmagazin.net/kolumna/energija/za_kormilom_s_karlom_velikim.xhtml



Srpska žila kucavica

Ideja o izgradnji kanala koji spaja Dunav sa Egejskim morem stara je preko sto godina. Prvi ju je predložio Igor Eugen Hrebeljanović Lazarević 1896. godine, a ovih dana je pominje profesor dr Nenad Mileusnić

      Zamislite da usred Požarevca, Stalaća, Niša, Leskovca prolaze pravi pravcati brodovi na proputovanju do Soluna, a odatle između evropskog i afričkog kontinenta dalje ko zna gde!
       Upravo o tome razmišlja se danas u Srbiji. Redovni profesor Univerziteta u Beogradu i član Odbora za ekonomske nauke SANU prof. dr Nenad Mileusnić sa grupom saradnika smatra da je došlo vreme da Srbija dobije kanal koji bi spojio Dunav sa solunskom lukom, a preko Velike Morave i Vardara. 
       On kaže da je izgradnja kanala Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more baš ono što je Srbiji neophodno, pozivajući se na nesporni značaj koji bi ovaj novi plovni put mogao da ima za našu zemlju pre svega, a potom i za sve podunavske, ali i druge zemlje. Spajanjem slivova pomenutih reka, proširivanjem njihovih korita, pravljenjem kanala, izgradnjom hidroelektrana, i, konačno, spajanjem preko Vardara sa Solunom, postigao bi se višestruki značaj. Kako Mileusnić naglašava, ne samo da bi se dobili novi plovni putevi, pogodni za transport robe i prevoz ljudi, već bi se i regulisali tokovi naših reka, aktivirala bi se proizvodnja, potpomogla privreda, a Srbija bi rešila sve svoje muke u snabdevanju električnom energijom. A i put do Sredozemlja skratio bi se za 1 180 kilometara, što bi omogućilo efikasnije saobraćajno povezivanje Sredozemlja i Sueckog kanala sa centralnom i srednjom Evropom: od Beograda Dunavom i kroz Crno more do Egeja ima 1 880 kilometara, a Moravom, Vardarom do Egeja ima 700 km.
       Tako, golemi ekonomski potencijal Dunava i naših drugih reka ne daje mira svima onima koji veruju u ispunjenje ove zamisli. A o njoj se razmišlja preko sto godina. Projekat izgradnje kanala koji bi spojio Dunav sa Egejskim morem preko Morave i Vardara, a kroz pomenute gradove, baš toliko i postoji. 
      
       Deonice 
       “Plovni put Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more biće realizovan. Ali, u sadašnjoj konstelaciji geopolitičkih, ekonomskih, privrednih odnosa na Balkanu, to je još jedna fantazija”, tvrdi profesor Dimitrije Perišić iz Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije i jedan od autora Prostornog plana Srbije. Jedino što bi u ovom trenutku moglo da se uradi, prema njegovim rečima, jeste da se sadašnjom planskom gradnjom infrastrukturnih sistema ostavi “luft” za period kada bi izgradnja bila realna. I ne treba zaboraviti - dodaje Perišić - ovaj plovni put ne bi bio ni srpski ni grčki, već isključivo evropski! 
       Kako bi, međutim, izgledao ovaj istorijski kanal?
       Profesor Mileusnić kaže: “Plovni put Dunav - Morava - Vardar - Solun bio bi podeljen u pet deonica. Prvu bi činila Velika Morava od Dunava do Stalaća, drugu Južna Morava i lateralni kanal od Stalaća do vododelnice kod Preševa, treću prelaz preko vododelnice. Četvrta bi bila povezivanje vododelnice sa regulisanim Vardarom i lateralnim kanalom do Grčke, a peta regulisanje Vardara u Grčkoj do Soluna. Ukupno, 650 kilometara, od čega 345 kilometara pripada moravskom sektoru.”
       Dužina kanala u području Velike Morave, kako objašnjava Mileusnić, bila bi oko 151 km. Na tom delu kanala mogli bi da plove brodovi nosivosti do 1 350 tona. Ova lokacija bi obuhvatala, međutim, pored glavne trase na Velikoj Moravi i deo kanala na Južnoj Moravi sa bočnim kanalom Nišave do Niša i bočnim kanalom Zapadne Morave do Kraljeva. 
       Profesor Mileusnić dalje objašnjava da bi na lokaciji Velike Morave kanal imao više pristaništa. Na Velikoj Moravi pristaništa bi mogla da budu u Požarevcu, Velikoj Plani, Batočini, Ćupriji i Stalaću, na Južnoj Moravi u Aleksincu i Nišu, na Zapadnoj u Kruševcu, Trsteniku i Kraljevu. “Upravo bi moravski sektor procvetao. Samo na potezu do Stalaća izgradilo bi se sedam hidroelektrana, uredilo bi se priobalje, izgradili bi se sistemi za navodnjavanje, a razvio bi se i turizam.”
      
       Poduhvat 
       Da li će inicijativa profesora Nenada Mileusnića, njegovih saradnika i pobornika ove ideje, stati u red istorijskih pokušaja izgradnje kanala? Ako se izuzmu geopolitički faktori, za izgradnju je neophodno prevaliti građevinarske prepreke i, što je još važnije, uložiti veliki novac, koji država nema. I premijer Srbije Zoran Đinđić je nedavno izjavio da para za javne radove nema.
       Ali, profesor Mileusnić ne odustaje. Da bi se Dunav spojio sa Solunskom lukom, objašnjava on, građevinari će morati da iskopaju kanale na terenu, tunele, pristaništa, nasipe za zaštitu od poplava, moraće da obezbede teren od erozije, akumulacije vode, brodske prevodnice, brane, hidroelektrane, nove puteve, ali i prateće građevinske objekte. 
       “Za naše građevinare nema granica. Imamo kadar koji bi izveo izgradnju, građevinske, mašinske tehničare i inženjere”, tvrdi Mileusnić, a Mile Samardžić, najbliži saradnik profesora Mileusnića dodaje: “Bila bi potrebna i jeftina radna snaga, koju bismo, doduše, mogli lako da uvezemo.” 
       Da građevinski poslovi ne bi bili problem potvrdio je i Branislav Ivković, redovni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu. “Naši građevinari mogu da izvedu taj posao. Međutim, postoji jedan drugi, znatno veći problem konfiguracije terena”, navodi Ivković. Problem konfiguracije terena odnosi se na različite visinske kote Morave i Vardara. To podrazumeva izgradnju prevodnica koje bi morale da savladaju denivelacije vode od 140 do 170 metara. Ivković dalje dodaje: “Prevodnice bi bile građene u sedam, osam nivoa, što podrazumeva veliki kapital, a umanjuje propusnu moć kanala i time usporava plovidbu.”
       Još veći problem, kako Ivković navodi, jeste novac. “Pre nekoliko godina razmišljali smo o ovoj inicijativi i zaključili da je, za sada, neracionalna. Za izgradnju kanala neophodno je izdvojiti od 12 do 14 milijardi dolara. A mi taj novac nemamo”, kategoričan je Ivković. Mileusnićeva računica, međutim, ne slaže se sa Ivkovićevom. On tvrdi da je za izgradnju celog kanala dovoljno oko osam milijardi dolara i dodaje da je moguće izaći na kraj sa finansijskim problemima. 
       “Moguća je kombinacija da se izgradnja kanala sa branama i prevodnicama finansira delimično donacijama, a hidroelektrane i prateći objekti dugoročnim zajmovima sa povoljnim kamatama kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj iz Vašingtona i Evropske banke za investicije i razvoj iz Londona”, navodi Mileusnić. 
       Ko bi konkretno uložio u srpski deo kanala, pod kojim uslovima i da li bi naša država mogla da bude garant isplate pozajmljenog novca? Na ta pitanja profesor Mileusnić nema odgovora. Ali, tvrdi: “Ako bismo dobili novac, kanal bi bio žila kucavica ne samo Srbije i Jugoslavije, već i cele Evrope.”
       O značaju kanala koji bi prema Mileusnićevim procenama mogao da se izgradi za 12 godina (prema nekim drugim procenama ne bi nam bilo dovoljno ni 30 godina) vredi razmišljati ako svetskim moćnicima bude u interesu da jedan takav plovan put nikne na Balkanu. Do tada, mogli bismo da se zapitamo zašto i ono što posedujemo - ne koristimo.
      

DRAGANA MATIĆ

19 Decembar 2002

http://www.nin.co.rs/2002-12/19/26450.html
Back to Top
kultuzin View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 3811
  Quote kultuzin Quote  Post ReplyReply #46 Posted: 06-Dec-2010 at 21:45
Кинеска корпорација заинтерeсирана за проектот Вардарска долина
06.12.2010 - 21:10 | Бизнис
Владата размислува дали да ја прифати понудата на кинеската финансиска корпорација заинтересирана за реализирање на проектот Вардарска долина, изјави премиерот Никола Груевски по денешната посета на поплавените подрачја во Кочанско.


- Вардарска долина е проект кој Владата подолго време го третира, го врати во живот, бидејќи беше заборавен пред многу години. Го разработивме и почнавме да стапуваме во комуникација со повеќе потенцијални финансиери. Наидовме на една крупна кинеска финансиска корпорација која е заинтересирана да го финансира под раководство на вицепремиерот Владимир Пешевски и министерот за економија Фатмир Бесими. Се одвиваат анализи и подготовки во правец на тоа дали да се прифати таа понуда, рече Груевски.

Се разгледуваат, додаде, предностите и евентуалните слабости на понудата.

- Се надевам дека во наредниот период ќе се направи конечна и дефинитивна проценка дали да се прифати таа понуда што би значела голема инвестиција доколку се реализира, над една милијарда евра изградба на 13 или 14 хидроелектрани на реката Вардар. Еден од покрупните проблеми е тоа што на северниот дел на реката Вардар ќе биде потребна голема инвестиција, меѓу 150 и 200 милиони евра, за преместување на пругата бидејќи таа е премногу блиску до реката. И во ситуација кога би се направиле тие неколку брани во северниот дел ќе дојде до потопување на пругата и затоа ќе треба таква инвестицја и тоа оди во пакет. Доколку се прават тие брани ќе треба да се издвојат средства за преместување на пругата, нагласи Груевски.

Тој изрази надеж дека наскоро, најдоцна во наредните три месеци, по деталните анализи и пресметки кои момемтно се во тек, ќе се донесе конечна процнека за натамошно спроведување на проектот Вардарска долина.

- Проектот е добра шанса за Македонија и на еден или на друг начин во времето кое доаѓа би требало да биде реализиран, во целост или делумно, парцијално, рече премиерот, според кој и експертите треба да го дадат своето мислење.

На новинарско прашање во врска со поедноставувањето на постапката за добивање градежни дозволи, Груевски одговори дека се подготвуваат законски измени во оваа насока.

- Специјализирана агенција направи посебна анализа која ја разгледавме на Влада и го задолживме Министерството за транспорт да почне подготовка на измени на серија закони во што ќе треба да се вклучат и други министерства и институции со кои ќе се забрзаат процедурите за вадење градежна дозвола, подвлече премиерот.

Според пресметките на Специјализираната агенција, секој инвеститор треба да направи 24 чекори за да дојде до градежна дозвола. Тоа, смета Груевски, е многу и треба да се промени.

- Го следиме примерот на Данска како една од најдобро рангираните во светот во овој дел. таму е потребно да се направат шест чекори за вадење градежна дозвола. Нашата цел е со измените на законите да дојдеме до оваа бројка или до максимум седум процедури за вадење градежна дозвола што револуционерно ќе ја промени состојбата и ќе создаде подобра бизнис клима, ќе им помогне на инвеститорите побрзо и поефтино да ги завршуваат своите операции бидејќи секој чекор чини пари. За околу еден месец сите институции треба да ги достават измените на законите до Владата, потоа би требало за околу 1,5 месец до два тие да поминат низ Парламентот така што, се на се, за три до 3,5 месеци би требало да заврши парламентарната процедура, нагласи Груевски.

Премиерот потсети дека Македонија бележи огромен прогрес во годишниот Извештај на Светската банка според добрите услови за бизнис клима.

- Ние сме најдобро рангирани во однос на другите земји од Централна и Источна Европа, некаде 38 позиција од последниот пат, што е значителен напредок. Гледано по сегменти, во делот на градежништвото бевме на многу лоша позиција и се фокусиравме на тој дел, потенцира претседателот на Владата Груевски.
http://sitel.com.mk/dnevnik/biznis/kineska-korporacija-zainteresirana-za-proektot-vardarska-dolina
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #47 Posted: 06-Dec-2010 at 22:46


Одлично!   Cheers

Не се палам лесно на вакви најави, но во конкретниов случај има индикации дека можно е да се работи за сериозни намери. Имено кинезите се повеќе инвестираат вон Кина во енергетика, а после преземањето на пристаништето во Пиреја, имаат интерес и за транспортот во регионов, особено долж К10. Всушност имаат и генерален интерес за регионов.

Можниот кинески интерес за Коридорот 10, особено во контекст на пругата веќе го антиципиравме на форумов низ оваа дискусија:
http://www.build.com.mk/forum/forum_posts.asp?TID=1040&PID=78048#78048

Не им требаше долго...   Cheers
Back to Top
lslcrew View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
  Quote lslcrew Quote  Post ReplyReply #48 Posted: 15-Dec-2010 at 01:33

Кинези ќе ни помагаат за „Вардарска Долина“

Дали долината на Вардар, конечно, ќе стане долина со хидроцентрали?

Маја Томиќ


Дамнешната идеја за изградба на 12 хидроцентрали по течението на Вардар, или проектот наречен „Вардарска Долина“, повторно станува актуелна. Откако лани летото пропадна последниот обид на Владата за наоѓање стратегиски инвеститор за грандиозниот и скап проект, таа сега повторно прави обид да ја помести работата од мртва точка. Во тек се преговори меѓу Владата и кинеската државна компанија за енергетика и Банката за развој на Кина (ЦДБ) за изработка на физибилити студија со која треба да се намамат инвеститорите. Ова деновиве беше објавено на странската веб-страница Industrial fuels and power. Од Министерството за економија вчера ја потврдија информацијата.

„Со кинеска државна компанија за енергетика и со Банката за развој на Кина се водат преговори, во рамки на нашите закони, за физибилити студија за изградба и начин на финансирање на ’Вардарска Долина‘. За проектот е веќе изработена проектна задача за енергетско ползување на Вардар, врз чија основа треба да се изработи квалитетна и опсежна нацрт-верзија. Станува збор за еден од најголемите инфраструктурни проекти во државата и затоа се потребни квалитетни податоци и анализи. Врз нивна основа потоа ќе се донесе одлуката за моделот на реализација, кој пред се' треба да понуди економска оправданост“, информираат од Министерството за економија.

Според последната изјава на премиерот Никола Груевски во врска со овој проект, Владата се' уште не одлучила дали ќе ја прифати понудата на кинеската компанија.

„’Вардарска Долина‘ е проект што го третира Владата долго и го врати во живот, бидејќи беше заборавен пред многу години. Почнавме да комуницираме со повеќе потенцијални финансиери. Наидовме на крупна кинеска корпорација, која е заинтересирана да го финансира, за што помогнаа вицепремиерот Владимир Пешевски и министерот за економија, Фатмир Бесими. Се прават анализи и подготовки во насока на тоа дали да се прифати нивната понуда“, изјави Груевски деновиве, додавајќи дека за околу три месеци би требало да се донесе конечната одлука, а во меѓувреме ќе се земат предвид сите предности и слабости на понудата.

Во информацијата што ја пренесе Industrial fuels and power, „Вардарска Долина“ вреди околу една милијарда евра и се' уште е неизвесно дали финансирањето од страна на кинеската банка ќе биде за целата сума или за само дел од неа.

Инаку, „Вардарска Долина“ како идеја постои повеќе од 20 години, а оваа Влада го има во плановите за енергетски развој до 2016 година. Последен пат во 2008 година беше распишан меѓународен тендер за претквалификација, но до крајот на вториот пролонгиран рок, до лани летото, само две компании подигнаа документација, а ниту една не достави конкретна понуда. Потоа Владата го објави тендерот за неуспешен.

Постојниот проект предвидува изградба на 12 хидроцентрали по течението на Вардар, со вкупна инсталирана моќност од 325 мегавати. Но, она што најмногу го кочи остварувањето на оваа инвестиција е фактот што претходно државата мора да инвестира над 1 милијарда евра сопствени средства за претходна подготовка на теренот. Најпрво треба да се направи пренасочување на околу 20 километри од железничката пруга Скопје - Велес, како и на дел од автопатот што ги поврзува двата града. Од вкупно 12-те хидроцентрали, две треба да се лоцирани кај Велес, а две во околината на Градско.

http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=342A3981BFFAA54092014F9E02A90F7F
Back to Top
ebivetre View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Feb-2010
Online Status: Offline
Posts: 183
  Quote ebivetre Quote  Post ReplyReply #49 Posted: 30-Dec-2010 at 12:51
http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=1229102126529&id=10&setIzdanie=22171

Дали Вардарска ќе стане кинеска долина?

     
Проектот предвидува изградба на 12-14 мали хидроцентрали од Вруток до Гевгелија, со вкупна инсталирана моќност од 320 мегавати. За Македонија ќе значи енергетско зајакнување, многу вработувања, големи инвестиции и во други сектори, влегување на странски пари и капитал, кој, пак, ќе ја раздвижи целокупната економија


     
     
Вардарска долина е потенцијалната кинеска инвестиција, која последниве неколку месеци тивко се најавува од страна на двете држави. Дознаваме дека се вжештува линијата меѓу двете преговарачки експертски групи на оваа тема.

Стручни тимови на нашата влада и претставници на кинеска финансиска корпорација загреана за оваа зделка сé уште прават анализи, а дали ќе биде прифатена понудата, ќе се знае за неколку месеци. Дознаваме дека деновиве се направиле неколку средби со кинеските претставници, а се интензивираат и активностите на македонската амбасада во Кина.
Од наша страна сé уште се размислува дали да се реализира овој мегапроект, кој ќе донесе многу поволности за двете земји. За Македонија ќе значи енергетско зајакнување, многу вработувања, големи инвестиции и во други сектори, влегување на странски капитал, кој, пак, ќе ја раздвижи целокупната економија. За Кинезите ќе значи долгорочен исплатлив проект, кој ќе им овозможи стабилно присуство на Балканот, со тенденција да се шират кон Западна Европа.

Проектот предвидува изградба на 12-14 мали хидроцентрали од Вруток до Гевгелија, со вкупна инсталирана моќност од 320 мегавати. Најголема пречка е железничката пруга, која во северното течение на Вардар ќе мора да биде преместена, што ќе чини од 150 до 200 милиони евра. Експерти по патен и железнички сообраќај, пак, коментираат дека пругата секако треба да се премести и без да се меша оваа инвестиција, бидејќи е стара и многу бавна. Со нејзина преработка би се добила брза, модерна и ефикасна железница.

Наредниов период ќе се разговара и за усогласување и објаснување на законските решенија за реализирање на овој проект, како и испочитување на тендерските правила што важат кај нас, нешто што за Кинезите не било доволно јасно.

Во насока на сé поверојатното реализирање на оваа мегазделка говори и изјавата на премиерот дадена пред неколку недели во Кочани.

- Вардарска долина е проект што Владата го третира подолго време, го врати во живот, бидејќи беше заборавен пред многу години. Го разработивме и почнавме да стапуваме во комуникација со повеќе потенцијални финансиери... Се надевам дека во наредниот период ќе се направи конечна процена дали да се прифати таа понуда, што би значело голема инвестиција доколку се реализира, над една милијарда евра - изјави Груевски.

Вардарска долина е идеја што на хартија стои две децении. Таа се смета за клучен проект за домашното производство на електрична енергија. Експертите од енергетскиот сектор велат дека во услови на регионален недостиг од струја и состојбата во која Македонија постојано увезува скапа енергија, Владата треба повеќе да се посвети на изградба на нови енергетски капацитети, што и оди во прилог на оваа инвестиција.

     
Автор: Жарко Василевски
Back to Top
ebivetre View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Feb-2010
Online Status: Offline
Posts: 183
  Quote ebivetre Quote  Post ReplyReply #50 Posted: 30-Dec-2010 at 13:07
Originally posted by ebivetre

http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=1229102126529&id=10&setIzdanie=22171


Од наша страна сé уште се размислува дали да се реализира овој мегапроект, кој ќе донесе многу поволности за двете земји. За Македонија ќе значи енергетско зајакнување, многу вработувања, големи инвестиции и во други сектори, влегување на странски капитал, кој, пак, ќе ја раздвижи целокупната економија.




Јасно му е некому што эначи ова? Демек не сме сигурни дали сакаме или што?
Back to Top
Мартин View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 04-Jan-2009
Online Status: Offline
Posts: 366
  Quote Мартин Quote  Post ReplyReply #51 Posted: 25-Jan-2011 at 22:14

вторник, 25 јануари 2011, 09:22

Кина ќе ја гради Вардарска долина

Свето Николовски

Народна Република Кина е заинтересирана да ја гради Вардарска долина. Мега проектот предвидува градба на 12 хидроцентрали, но и дислокација на дел од железничката линија која се движи покрај течението на реката Вардар.

Физибилити студијата што треба да ја финансира кинеската страна, а да ја ревидира македонската, треба да даде одговор на најважните прашања: дали проектот е финансиски исплатлив и во која форма и динамика ќе се гради. Идеата на Кина е проектот да го финансира нејзината Државна развојна банка, а да го реализира моќната енергетска компанија – China Internacional Water & Electric Corporation – CWE.

Доколку студијата биде позитивна, ќе биде склучен меѓудржавен договор за реализација на Вардарска долина. Во овој случај не станува збор за давање на концесија на Вардар, туку за градба на хидроцентрали кои што ќе бидат во државна сопственост на Македонија, а со нив би стопанисувал ЕЛЕМ или пак посебна новоформирана компанија.

Колку ќе чини целиот проект Вардарска долина, со сите пратечки трошоци за селење на патната и железничката инфраструктура, треба да покаже физибилити студијата. Изведувачот на проектот, Кинеската корпорација CWE (Си-Ви-И) постои 54 години, а веќе 15 се вбројува меѓу 225-те најголеми меѓународни контрактори, рангирана како 97-ма. Оваа корпорација е овластена од кинеската влада  да реализира прекуморски проекти на државна помош од класа 1. ЦВЕ поседува 13 компании, 15 фирми ќерки, како и 18 фирми и агенции во други земји.

Корпорацијата, во моментот, изведува енергетски, иригациони и водоснабдувачки проекти во: Малезија, Камерун, Перу, Тајланд, Филипини, Мали, Фиџи, Маурициус а има свои претставништва во САД и во Канада. Во нејзиното портфолио стои дека досега биле реализирани над 700 меѓународни договори во над 60 земји, чија вредност надминува 7,5 милијарди американски долари.

http://www.time.mk/read/NONE/c050fa8023/index.html

Back to Top
гитардемон View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Feb-2008
Online Status: Offline
Posts: 5422
  Quote гитардемон Quote  Post ReplyReply #52 Posted: 25-Jan-2011 at 22:33
Контрактор = изведувач, а China Internacional е бонус од мене да го погодите.

Некст тајм деј кен рајт ин инглиш онли тренслитерејтед ту месадоунијан, ноу нид то тренслејт ет ол! Ебати и Свето Николовски и сите неписмени „новинари“!
Arguing on the internet is like running at the special olympics. Even if you win, you're still retarded.
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #53 Posted: 25-Jan-2011 at 22:38
auuu ke dobieme i ekstra struja i nova pruga... pa to be braka kinezi!!! zeam kineskinja za vozrat hahaha
Back to Top
stratus View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Aug-2010
Location: Bitola/Skopje
Online Status: Offline
Posts: 754
  Quote stratus Quote  Post ReplyReply #54 Posted: 25-Jan-2011 at 23:18
http://www.cwe.com.cn/en/OverseasAgencies/OverseasAgencies.html
имаат REPRESENTATIVE OFFICE во Македонија ?!?!?!
Back to Top
гитардемон View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Feb-2008
Online Status: Offline
Posts: 5422
  Quote гитардемон Quote  Post ReplyReply #55 Posted: 26-Jan-2011 at 00:24
Инаку веста, да, ми се допаѓа Во нервозата за новинарот заборавив што всушност ни кажува. Интересно е со каква камата планираат Кинезите да ни помогнат. Нормално за да ни гради нивната компанија и да ни прават беспари студија за изводливост (или како што вика Свето Николовски погоре физибилити стади) ќе понудат нешто екстра поволно. Би рекол 0,5% на мнооогу години, нешто како Јапонците со браните?
Arguing on the internet is like running at the special olympics. Even if you win, you're still retarded.
Back to Top
UrbanFreak View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 28-Oct-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 1732
  Quote UrbanFreak Quote  Post ReplyReply #56 Posted: 26-Jan-2011 at 01:05

Одлична вест, дај боже да се оствари НО внимателно, по инерција сме песимисти ние за вакви големи најави и проекти, поради многубројните горки искуства со вакви бомбастични најави. Како и да е, треба добра анализа, но доколку има макар и помала заработка за државата, поради обемноста и стратешката важност на проектов, мора да најдеме начин да успее.

Back to Top
Goran View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 09-Jul-2009
Online Status: Offline
Posts: 195
  Quote Goran Quote  Post ReplyReply #57 Posted: 27-Jan-2011 at 06:27
Sve ubavo samo ne znam kako na ova ke regira USA na dva stola ne se sedi kinezi tie sakaat da go zgolemat nivnoto vlijanie ama usa ne bi sakala do voeniot poligon da ima kineska drzavna korporacija.I srbija se nadevase na Rusija vidi so i se sluci Bifsha Jugoslavija imase komunusticki rezim do 1948 nastroen kon Rusija zatoa ja rascepkaa Makedonija na tri dela najznacajniot ostana so Grcija.
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #58 Posted: 27-Jan-2011 at 12:13
Денес сите „седат“ на два, три и повеќе стола, такво е времето, не е 1950. Плус тоа да скаше УСА да ја држи Македонија цврсто и исклучиво во своја зона на влијание, ќе направеа повеќе за да се обезбедат предуслови за просперитет на Македонија. Да отфрламе добри понуди за значајни проекти во државава од некаков страв што за тоа ќе помислат во УСА, а без од нив да имаме никаква понудена алтернатива, тоа би било нонсенс. А и од толку силно извикуваниот полигон гледам колку се офајдивме до сега... На крајот на краиштата кинеската сила е огромна и е во константен пораст, па затоа нивното учество во големи проекти кај нас може да се толкува и обратно, односно како зацврстување на темелите на државава.


Edited by Cloverstack - 27-Jan-2011 at 12:22
Back to Top
lupo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 13-Nov-2009
Online Status: Offline
Posts: 434
  Quote lupo Quote  Post ReplyReply #59 Posted: 27-Jan-2011 at 19:48
Ke se gradat samo hidrocentrali ili ke se ovozmozi i povnost po Vardar odnosno povrzuvanje na Egejsko more - Dunav?
...kaj si kapelo pak ke si kape...
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #60 Posted: 27-Jan-2011 at 22:27
Па пишува во веста, засега во игра се хидроелектраните и дислокација на дел од железничката пруга. Вистинска пловност на Вардар е проект од сосема друга лига.
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <12345 14>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.168 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.