build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Проекти
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Skopje East Gate (поранешно ERA City)

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 1213141516 39>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
stef4o View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 20-Oct-2015
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 19539
  Quote stef4o Quote  Post ReplyReply #261 Posted: 09-Sep-2018 at 14:51
Originally posted by Dexter26



Originally posted by Dexter26


Презентација од јануари 2013 со детални информации за секој објект од комплексот ЕРА Сити.  http://www.eragrupa.mk/forms/EraCity/News/ERA_CITY_-_PRESENTATION_Januar_2013.pdf Не сум добро запознаен со ДУП - овите, но според овој ДУП на Скопски Саем од официјалниот веб сајт на општина Гази Баба, на северната половина од парцелата која ја опфаќа маркицата Г5 пишува Југосуровина - Скопје. Дали ова значи дека тој имот и припаѓа на Југосуровина - Скопје, а не на ЕРА Група ?
 Не знам за Југосуровина - Скопје, но знам дека ова го видов вчера кај парцелата Б4 наспроти семафорите на раскрсницата во Автокоманда.  Или има некаков имотно-правен спор, или Словенците се откажале во целост од проектот, или се откажале делумно од проектот, па нема да го реализираат целосно.  


Во текот на вчерашниот ден забележав дека на овој плац лево од седиштето на Кнауф се изведуваат некакви градежни активности имаше еден багер неколку кипери и информативна табла но за жал немав можност да сликам.Незнам дали и овој плац е дел од планот за Скопје Ист Гејт или не?? Ако има некој повеќе инфо нека сподели
Back to Top
stef4o View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 20-Oct-2015
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 19539
  Quote stef4o Quote  Post ReplyReply #262 Posted: 09-Sep-2018 at 14:57
Еве да прецизирам за кој дел зборувам

Back to Top
stef4o View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 20-Oct-2015
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 19539
  Quote stef4o Quote  Post ReplyReply #263 Posted: 09-Sep-2018 at 15:00

Патем ако добро се ориентирам според нивниот приказ овој дел(за кој зборувам) го водат како Канцелариски Парк.Можеби грешам?



Edited by stef4o - 09-Sep-2018 at 15:00
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15016
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #264 Posted: 09-Sep-2018 at 15:01
Мислам дека тоа е дел од просторот на поранешен скопски саем, и дека тука ќе се гради Skopje East Gate. Барем рендерите така ми изгледаа.
За сè има вторпат
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15016
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #265 Posted: 18-Sep-2018 at 15:39
За рушењето на комлексот СКОПСКИ САEМ / Несторова Томиќ



Градот се гради со години и векови. Архитектурата е основната структурата на градот и има зад себе генерации и генерации кои вградувале дел од своите средства, од својата стручност, од своите емоции и својата душа. После грдото рушење на МОДНАТА КУКА БЕКО, на ред е КОМПЛЕКСОТ СКОПСКИ САЕМ.

Пред мене се постави дилемата која тема е по приоритетна за пишување? Рушењето на објектот, односно комплексот, како екстремен не примерен или да пишувам за прашањето на авторството.

Двете прашања се многу важни за секого, да профункционираат како во културна правна држава. Бидејќи во градежништвото не знаеме до кои граници може да стигне. Правото на авторството треба да се бара колективно од сите генерации. Бидејќи како започнало, со некој акт без објаснувње се скрнават објекти, се вршеа и се вршат градежни интервенции без пардон.



Скопје има повеќе историски слоеви, благодарение на една приближно културна политика, се сочуваа старите урбани четврти и ако се формирани, пред многу векови, на судирот на цивилизациите. Јас лично цел живот се залагав за културолошкиот урбанизам и заштита на културното наследство. Сметам дека СКОПСКОТО САЈМИШТЕ е дел од културолошката архитектура. Културолошкиот урбанизам е формиран како движење уште во XIX век од англискиот философ Џон Раскин. Раскин немилосрдно ги анализира индустриското општество и деградацијата на човечкиот труд, усредсредени околу поимот профит не согледувајќи ги последиците и функционалните штети по архитектурата, градот и другите витални функции. Оваа мисла под влијанието на Вилијам Морис ќе го постави темелот на Културолошкиот урбанизам.

Култоролошкиот урбанизам има за цел да ја заштити архитектурата од шпекулантските односи на пазарот со земјиштето. Дава конструктивни предлози, само супстандардите да се рушат, дури се поставува прашањето на рушене во корист на сообраќајниот систем. Да се сочува еден урбан комплекс, значи да се сочува архитектурата, да се сочува културата на тој град и државата.

Чувајте ја архитектурата од минатото, почитувајте го авторство, така вие го почитувате опусот на творештвото на вашиот народ на вашата држава. Покажите осет и разумност во однос на градот. Никој нема право да ја скрнави. Тие не припаѓаат само на тие кои ги подигнале, туку на сите идни генерации кои доаѓаат после нас.



Комплексот Скопски Саем претставува дел од вредното културно наследсто, концептуално припаѓа на модерната авангардна архитектура. Фактички нашиот саем ја разби стандардната форма на куполни сајмишта. Авторите презантираа нов цонцепт на саем. Расчленувајќи ја функционалната матрица се одлучија за иновиран модел на расчленување на функционалните содржини и формирање на флексибилна архитектонска композиција. Практично направија композиција во рамките за оригинално користење на просторот. Токму во расчленувањето и флексибилното користење на салите поединечно, се овозможени копозиции во користење на истиот, истородни презентации, разнородни презентации, како и интегрирана експлоатација. Описот е со цел, да, ако денес има потреба да се користи секоја сала посебно, се покажува функционалноста на комплексот како исклучително корисен и безвременски.

Авторите на Скопскиот Саем се архитектите Живко Гелевски, Димче Димитров, Благоја Мицевски и Славко Ѓуриќ. Архитектите припаѓаат на групата современи архитекти, односно на модерната. Комплексот е здрава конструкција, функционална и припаѓа на современата архитектура. Способен да прими секаква модерна функција. Потребни се лица со квалитетни и креативни идеи денес саемот да се претвори во вистинско стопанско чудо. Срамно е и опасно да ја рушиме сами нашата современа архитектура. Меѓу Екс ЈУ републиките нашите колеги и нивните дела беа почитувани, а македонската архитектурата се презентираше под нашето име. Постои Македонска Архитектура. Денес нема кого да обвинуваме, сами сме, ние сме одговорни за сé понатака.



ПРАШАЊЕТО СЕ ПОСТАВУВА: – ДАЛИ РУШЕЊЕТО НА КОМПЛЕКСОТ САЈМИШТЕ Е ДЕЛ ОД ГЕНЕРАЛНИОТ ПЛАН ИЛИ Е НЕКОЈА КВАЗИ ОДЛУКА КОЈА НАЈЧЕСТО СЕ ТРЕТИРА КАКО УПАД ВО ПЛАНСКАТА ДОКУМЕНТАЦИЈА?

Во колку анализите покажуваат потреба од интензивна станбена изградба, потребно е да се консултира предлог генералниот план од 1965 и планот од 1985 год –Долгорочен план за развој каде се дадени просторите во кој правец да се движи проширувањето на градот? Оваа консултација треба да се направи од Министерството за урбанизам со експерти од урбанизам кој ја познаваат таа литература. Познавање на интегралната стручна литература за жал како главен град на Република Македонија нема.

Не постои ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ НА ГРАД СКОПЈЕ.

Само да потсетам литературата на Урбанистичкиот план од 1965 е во центарот на интерес на Американски, Европски факултети, и студенти дипломци од Македонија како и студенти од Архитектонскиот Факултет во Скопје и Американскиот колеџ во СК. Нашите студенти истражувачи на планската документација покажаа голем ентузијазам, стручност и истрајност во истражувањето. Резултира со докторати, пост дипломски трудови-финансирани од своите родители и потпомогнати од други извори. Европската и Американската стручна авангарда која студира во европски и американски факултети изворно ја презентираат документација финансирана од специјалниот фонд на Обединетите нации (ОН), во духот на големата меѓународна солидарност. Само два проекти се финансирани од ОН од овој фонд, Скопскиот –Македонија во состав на екс ЈУ и Чандигар, Индија. Во изработката на урбан план во Скопје беше применета нова методологија, за прв пат. И таа литература ја краси библиотеката на ОН, голем број на факултети и Институти за урбанизам во повеќе земји. Покрај учеството на големи Евро-Американски фирми активно го поносе товарот и Заводот за урбанизам и архитектура –Скопје. Експертските тимови на Пол сервис-Полска, Вилбор и Смит-Јужна Каролина, Доксијадес-Атина, Сообраќајниот институт-Белград, Водостопанство Македонија-Скопје, Сеизмолози од Русија, Романија, Сан Франциско и Македонија. Сé под раководссво на А. Циборовски и неговиот тим Пол Сервис, како и матичната оранизација Заводот за урбанизам и архитектура Скопје, со својот стручен тим под раковотство на директорот арх. Р. Галиќ. Денеска треба да се гордееме со нашата млада генерација архитекти, магистри, докторанти во Европските факултети, кој со своите трудови осветлувајќи и афирмирајќи го тој пост земјотресен проект низ целиот свет ја презентираат и својата држава, Македонија. За жал државата не се заинтересира за зачувување на институцијата барем на ниво на стручна институција-Институт кој ќе ги следи промените, практично и теоретски преку прилози и анализи за евалуација на истиот, каде би се ангажирале да го дадат својот придонес во областа на оваа наука.



Пријатно изненадуване ни приреди МАРХ, со јавен истап во одбраната на модерната во Македонија.

Архитектурата е неодвоив дел од урбанизмот затоа ќе нагласам дека се поставија во одбрана на градот. Ме потсетија на пионерската работа на заштитарите на нашата народна архитектура кои се бореа и вонинституцијално и институционално за сочувување на нашето културно наследсво од античкиот период-архелозите, етнолозите, историчарите, архитектите. Нашите музеи се извонреден репрезент со експонатите, артефактите и историјата на Македонија. Архитектите се бореа за заштита на нашите стари градови и архитектонското наследство, како и сакралните објекти од сите конфесии, каде е сочувано и нашето богатство од фреско сликарството и иконописот како и стари ретки книги на старословенски јазик.

Младите архитекти ги охрабрувам да се позанимават со философите на теоријата на урбанизмот: Џон Раскин и Вилијам Морис, Пјотар Кропоткин, Гeорг Симел, Освалд Спенглер и др. Корисно е на толку материjал за урбани планови, и бројни млади истражувачи, кои студираат во Европа да ја пропуштат таа прилика да се здобијат со знаење од областа на Философијата. Нужно е да се организираат, како тим, инстуционално за развивање и презентирање на современата урбана филозофска мисла.

Со зачувувањето на нашето архитектонско наследство го чуваме интегрално нашиот идентитет, нашата материјална култура.

Арх. М. Несторова Томиќ

http://marh.mk/za-rushenjeto-na-skopski-saem-nestorova-tomikj/
За сè има вторпат
Back to Top
Gradinarot View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Aug-2010
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 369
  Quote Gradinarot Quote  Post ReplyReply #266 Posted: 19-Sep-2018 at 10:42
Немам време да ги читам постовите, затоа ако се повторам со некој од претходно, се извинувам однапред, обично не анализирам претходни ставови, давам свои мислења така да....Новиот проект за комплексот Скопски Саем е медиокритетско ѓубре со желба да стане реалност со многу пари, се разбира. Покрај тоа што не делува дека се направени некои претходни анализи за „хумана“ исплатливост “ за подигнување на „елитен “станбен комплекс, меѓу другото, покрај железничка пруга, туку и комплетно негирање на претходната историска важност на самиот комплекс, за што верувам повеќе има отпор. Севидлива е и отсатност на желба да се разгледаат алтернативни опции за артикулација на овој делумно континуирано запуштен простор, на дел од својата локациска своина. Напр.: издигнување на деловно/комерцијалниот блок над самите хали, одвоен со повеќевисински застаклен мезанин, галериски решен, со што може да се задржи постоечкото зеленило и зенитално осветлување кај самите хали. Башка ќе се добие похуман деловен или станбен простор, повторно имајќи ги предвид шините. Сето ова додатно чинење може да го компензира градот преку дел од комуналии, ако има интерес да се задржи овој комплекс и манифестација во градот, но треба да се стават пред лични интереси за провизија, штое е утопија, бидејќи претходниве Ера се покажаа во небаре „блескаво“ светло за анимација на истото. Рента може да има накнадна со некој меѓусебен договор....или најлесно е да функционира по принципот дај шта даш, битно е да даш.
.....   .......
Back to Top
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #267 Posted: 19-Sep-2018 at 10:51

потпис. Единствено не се согласувам со делот за пругата. ДА се има пруга блиску е благослов. Има начини како истата да се денивелира или покрие, но во едно утипистичко Скопје, каде ќе постори метро/лрт мрежа, токму станицата кај овој комплекс може да биде една од главните.

Доколку се има малку волја, веќе  доста пишувано на форумов и за можноста постоечката пруга да се користи за градски сообраќај уште сега.
Back to Top
Gradinarot View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Aug-2010
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 369
  Quote Gradinarot Quote  Post ReplyReply #268 Posted: 19-Sep-2018 at 18:39
Yup, мислев повеќе на бучавата од возовите, не како комуникација. Да, секако сепарација на сообраќајот и искористување на истиот, во случајов - железничкиот...апсолутно. Чудно, како изведувачите на конкурсни проекти и оние кои се предодредени да ги добијат, немаат волја да завират по форуми, ако не за друго, барем за бесплатни насоки и идеи....не биле на часот за brainstorming...
.....   .......
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15016
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #269 Posted: 19-Oct-2018 at 08:51
Се руши „Скопски Саем”: Албанскиот инвеститор урива без дозвола?













https://lider.com.mk/skopje/foto-se-rushi-skopski-saem-albanskiot-investitor-uriva-bez-dozvola/
За сè има вторпат
Back to Top
Staro Skopje View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-May-2013
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2692
  Quote Staro Skopje Quote  Post ReplyReply #270 Posted: 05-Dec-2018 at 22:32
Градот убав никна, но го откорнаа
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #271 Posted: 06-Dec-2018 at 23:37



Значи официјално Skopje East Gate

– 147.000 m2 GBA
– 52.000 m2 GLA

едит:
– 160.000 m2 GBA
– 57.000 m2 GLA
според информациите во ова подоцнежно интервју:
https://eastgate.mk/news/skopje-east-gate-mk/intervju-arsim-papraniku-za-telegrafi/




Skopje City Mall
– 90.000 m2 GBA
– 39.000 m2 GLA

Diamond Mall
- ??? m2 GBA
- 40.000 m2 GLA

Vero Center
– 40.000 m2 GBA
– 10.600 m2 GLA

Cevahir Sky City Mall
– 26.000 m2 GBA
– ??? m2 GLA

Ramstore Mall
– 25.000 m2 GBA
– 14.500 m2 GLA

Capitol Mall
- ??? m2 GBA
– 12.500 m2 GLA



Знае ли некој податоци за:
- GBA за трговскиот центар во склоп на Limak / Diamond of Skopje
- GLA за Cevahir
- ГТЦ, барем GLA

Edited by Cloverstack - 12-Jan-2021 at 21:12
Back to Top
Staro Skopje View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-May-2013
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2692
  Quote Staro Skopje Quote  Post ReplyReply #272 Posted: 07-Dec-2018 at 00:04
ГТЦ:
Корисен простор за стопанска дејност 39,000 m2
Вкупно (+ помошен простор, магацини, енергетски простории и паркинг): 62,000 m2
marh

Лимак би требало наскоро да објават на diamondofskopje.com

Дали некој ја знае висината на кулите на Лимак? Избројав околу 20 ката, значи отприлика 80 метри?
Деловните објекти во источнава порта имаат 12 спрата, значи 48 метри, а станбените 15, значи околу 45 метри. Ништо од нови згради од 100+ метри, барем додека не видиме што ќе се гради кај Холидеј Ин - каде што инвеститорот најави кула од 30 спрата (околу 120 метри). Со неа вкупниот број на висококатници во Скопје би бил 5.
Градот убав никна, но го откорнаа
Back to Top
stef4o View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 20-Oct-2015
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 19539
  Quote stef4o Quote  Post ReplyReply #273 Posted: 07-Dec-2018 at 08:22
A kako e situacijata na teren pred dve nedeli koga minuvav primetiv deka veke se raboti na demontiranje na halite?
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15016
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #274 Posted: 07-Dec-2018 at 09:42
Од пред неколку дена, не се мои фотките. Очигледно е дека се подготвува теренот за градежни работи.





За сè има вторпат
Back to Top
Graditelot View Drop Down
Groupie
Groupie


Joined: 17-May-2016
Online Status: Offline
Posts: 77
  Quote Graditelot Quote  Post ReplyReply #275 Posted: 07-Dec-2018 at 14:48
Не, тоа е бензинската пумпа.
Back to Top
Staro Skopje View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-May-2013
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2692
  Quote Staro Skopje Quote  Post ReplyReply #276 Posted: 07-Dec-2018 at 17:58
„Ист гејт“ – нов симбол на модерно Скопје (ГАЛЕРИЈА)

При крајот на 2020 година во Скопје ќе се отвори една нова врата која ќе претстави нов урбан и современ дел на македонската престолнина на местото на стариот Скопски саем. Мултифункционалниот комплекс кој на едно место комбинира шопинг, забава, социјализација, домување, работа и бизнис, ќе биде прв од ваков тип во регионот.

„Ист гејт“ ќе биде нов модерен простор на само три километри од плоштадот „Македонија“. Инвестицијата изнесува 350 милиони евра и ќе се реализира на вкупна површина од 500.000 м2 со три засебни целини: трговски центар со вкупна површина за изнајмување од 53.000 м2 со 250 продавници, резиденцијален комплекс од 10 згради со 1.600 станови и пет бизнис центри со 66.000 нето површина за издавање со што ќе претставува најголема проектна инвестиција во Македонија досега.

Доминантен акционер е групацијата „Балфин“, која учествуваше во изградбата на „Скопје сити мол“, а идејниот дизајн на целиот комплекс е на познатиот турски архитект Керен Јазбен.

– Направивме две физибилити студии и по деталното истражување на пазарот се покажа дека постои доволно површина за да функционира уште еден мол во Скопје – рече Игор Давков, извршен директор на „Ист гејт“ на денешниот брифинг со новинарите.

Процесите на изградба ќе бидат поделени во пет фази и ќе се одвиваат во период од пет до седум години. Прво ќе се градат шопинг молот и четири станбени згради. Молот ќе биде на два ката со подземен паркинг, се очекува да се изгради за 18-19 месеци и да се отвори на есен во 2020 година.

– Молот е природен магнет за развој на резиденцијален комплекс – додаде Давков објаснувајќи дека прво ќе се изградат 4 од предивдените 10 станбени згради.

Во четирите згради ќе има 670 станови за продажба, а само 15 отсто од нив ќе бидат со поголема квадратура, останатите ќе бидат мали станови и станови со две спални. Зградите ќе имаат брановидна форма, ќе бидат оддалечени една од друга 36 метри и ќе овоможат циркулација на воздухот. Станбените згради ќе бидат пониски од хотелот „Континенттал“ кој е во непосредна близина. На целата површина ќе има 37.000 м2 зеленило.

Изградбата ќе се финансира 60 отсто од кредити од локални банки, а 40 отсто ќе биде инвестиција од акционерите.

Проектот ќе донесе повеќе од 2.000 нови работни места во продавниците и стотина за одржување на молот.

– Се очекува молот годишно да прави профит од 115-120 милиони евра и да даде огромен придонес за економскиот развој на Скопје. Очекуваме и странски туристи да запираат тука на пат кон Грција – рече Давков.

Во молот се очекуваат триесеттина нови брендови кои досега не биле присутни во Македонија, а голем дел ќе биде наменет за забава, ќе има кино, како и неизбежен агол за ресторани.

Градежните работи ќе започнат на пролет следната година, при што ќе им се даде предност на македонски градежни компании зашто „Ист гејт“ претпочита да работи со домашни производители, но нема да бидат изоставени и странските компании за експертизата за која што се потребни.

Во однос на комерцијалните пет згради или таканаречениот бизнис парк сѐ уште не е затворена финансиската конструкција и тие засега се последни во планот за изградба. Бизнис паркот ќе даде нова бизнис димензија и решение за преоптовареното централно подрачје и ќе привлече странски и домашни инвеститори кои сакаат да ги консолидираат своите бизнис активности на едно место.

Овој комплекс ќе го унапреди Скопје во насока на модерен град и ќе ја зголеми вредноста на Општината Гази Баба со содржина, инфраструктура, уредени паркови и зголемена фреквенција на посетители.

(8 фотографии)

https://plusinfo.mk/%D0%B8%D1%81%D1%82-%D0%B3%D0%B5%D1%98%D1%82-%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB-%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF/





Градот убав никна, но го откорнаа
Back to Top
philldm View Drop Down
Newbiе
Newbiе


Joined: 03-Feb-2018
Online Status: Offline
Posts: 0
  Quote philldm Quote  Post ReplyReply #277 Posted: 08-Dec-2018 at 14:44
Originally posted by Graditelot

Не, тоа е бензинската пумпа.

Пуцко Петрол.
Back to Top
skopje1389 View Drop Down
Newbiе
Newbiе


Joined: 26-Nov-2018
Online Status: Offline
Posts: 0
  Quote skopje1389 Quote  Post ReplyReply #278 Posted: 08-Dec-2018 at 15:12
Главен град без саем.
Back to Top
Graditelot View Drop Down
Groupie
Groupie


Joined: 17-May-2016
Online Status: Offline
Posts: 77
  Quote Graditelot Quote  Post ReplyReply #279 Posted: 08-Dec-2018 at 16:36
Искрено, убаво изгледа. Е сега да видиме дали со ова ќе се зголеми културно фолклорната разноликост во овој дел од градот како што некои велат или не, останува да видиме.

Edited by Graditelot - 08-Dec-2018 at 16:50
Back to Top
anonimen View Drop Down
Groupie
Groupie


Joined: 10-Mar-2012
Online Status: Offline
Posts: 58
  Quote anonimen Quote  Post ReplyReply #280 Posted: 08-Dec-2018 at 17:35
Vo odnos na stanbenite zgradi noviot render e promenet vo sporedba so prvicno prezentiraniot. Novite stanbeni zgradi kvalitativno (vo negativen kontekst ) se razlikuvaat od onie koi moze da se vidat na promotivnite sliki. Povtorno evtini fasadi koi se isti kako i ostanatite stanbeni objekti vo Skopje. Nikakva arhitektonska vrednost. Aman vise...
100% sum siguren deka I Limak ke zalepi stiropor na stanbenite zgradi, ke gi ofarba sivi so po nekoja sarena zona I taka do sledniot proekt.

Edited by anonimen - 08-Dec-2018 at 17:45
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 1213141516 39>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.184 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.