Сончеви потенцијали |
Post Reply | Page <1234 6> |
Author | ||
accipiter82
Newbiе Joined: 02-Mar-2011 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #21 Posted: 05-Mar-2011 at 18:19 | |
КАКО ДА ИЗРАБОТИТЕ СВОЈ СОНЧЕВ ПАНЕЛ ЗА ТОПЛА ВОДА ЗА ПОМАЛКУ ОД 1000 ДЕНАРИ
Со ова упатство ќе дознаете како да направите свој панел за добивање на топла вода за помалку од 1000ден. Тој ќе ви овозможи да ги видите принципите на соларно загревање на водата на дело, и е доста прилагодлив. Ова е одличен начин да научите за обновливата енергија на сонцето и нејзината практична примена, во случајов за загревање вода. Овие упатства можете да ги искористите за изработка на уред со кој се добива доволно топла вода, при што уредот е најкорисен при кампување или како научен експеримент, a може да ги задоволи и потребите на еден дом, но за тоа ќе бара одредени измени. Чекор 1 – Материјали Потребни материјали се: 2 кофи (или резервоар за целосно функционален систем) Ножици Бормашина Бонсек Штици Стакло Решетка од фрижидер 4 метри пластично црево или цевки Материјал за подлога (гума) Самолеплива лента Шрафови Алуминиумска фолија Чекор 2 – Собирање на материјалите Со цел поевтина изработка на системот, како резервоар за вода може да се користи стар бојлер (кој веќе е наменет за чување на голема количина топла вода). Како колектор на топлина може да се користи нешто што веќе е изработено за дистрибуција на топлина, и е од метал. Тоа е цевниот систем за разладување од фрижидер (слика). За покривен материјал на рамката подобро е да се кориси стакло а не плексиглас, заради кршливоста на материјалот. http://energetskaefikasnost.info/?p=105 |
||
http://energetskaefikasnost.info
|
||
accipiter82
Newbiе Joined: 02-Mar-2011 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #22 Posted: 14-May-2011 at 19:13 | |
Како да направите соларен колектор од лименки Ihttp://energetskaefikasnost.info/?p=198
|
||
http://energetskaefikasnost.info
|
||
FoSsiL
Senior Member Joined: 01-Mar-2009 Location: Аеродром Online Status: Offline Posts: 4699 |
Quote Reply #23 Posted: 14-May-2011 at 19:22 | |
Го разгледав сајтот, одличен е.
Незнам ако сакаат администраторите тука и администраторите таму да се направи некоја соработка, да се поврземе линковски. |
||
Македонија - Земја на чудата!
|
||
accipiter82
Newbiе Joined: 02-Mar-2011 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #24 Posted: 15-May-2011 at 12:27 | |
Јас како администратор на блогот за енергеткса ефикасност сум зинтересиран
|
||
http://energetskaefikasnost.info
|
||
march
Newbiе Joined: 20-Jun-2011 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #25 Posted: 20-Jun-2011 at 13:15 | |
ШТО ДОБИВАМЕ ОД СОНЧЕВАТА ЕНЕРГИЈА?
Сончевата енергија е обновлив извор на енергија кој во услови на дефицит на фосилни енергенси присутен во нашата земја, придонесува не само за заштеда на трошокот за електрична енергија, туку и влијае на намалувањето на зрачењето на CO2. Притоа, не смее да се заборави фактот дека од 365 дена во годината, македонското поднебје ужива благодет од 2400 сончеви часови годишно. Големи и слаби потрошувачи Во секое домаќинство, куќа, хотел, зграда, ресторан, студентски дом, касарна и тн. постојат уреди кои трошат 80% од електричната енергија-т.н. големи потрошувачи, и слаби потрошувачи кои трошат само 20% од енергијата. Големите потрошувачи, кои воедно се и цел на нашата анализа се: електричниот бојлер во бањата, малиот (проточен) бојлер во кујната, грејачот во машината за миење садови и грејачот во машината за перење на алишта. Овие уреди го формираат најголемиот дневен трошок, кој на месечно ниво достигнува и до 80% од вкупната потрошена електрична енергија. Во слабите потрошувачи се вбројуваат: осветлувањето, тв и радиото, компјутерот, пеглата, фенот, фрижидерот, правосмукалката... Употребата на сончевата енергија е оправдана само кога се користи за замена на електричната енергија употребена кај големите потрошувачи. На тој начин средствата употребени за инсталација на сончевиот систем за добивање на топла санитарна вода, се исплатуваат во рок од 2-4 години (во зависност од големината на системот,) а долгиот период на користење овозможува штедење на средства (пари.) Сончевите системи користат специјални сончеви бојлери, кои се 2-5 пати поголеми (капацитетно, но не и просторно) од класичните електрични бојлери. Сончевите бојлери имаат можност да примаат енергија од сонцето, парното греење и од електричните грејачи. Поголемата кубикажа овозможува да бидат добра замена на 2 до 3 електрични бојлери, а воедно заради добрата изолираност, овозможуваат и подолг период да ја акумулираат (чуваат) топлата вода, па дури и до 24 часа. Можноста од акумулирање од повеќе извори на енергија, ги прават незаменливи во секојдневното модерно живеење. Една од предностите на овие бојлери во однос на електричните, е и тоа дека е доволен само еден централен бојлер кој ги задоволува потребите, а воедно и не мора да биде монтиран во бањата. Овие бојлери вообичаено се вградуваат во котларата во подрумскиот дел или во утилити-просторијата. Користењето на сончевата енергија, бара и промена на водоводната инсталација: се исфрла класичниот начин на водоводната инсталација, (кујна-бојлер, купатило-бојлер), и се воведува централно водење на топлата вода. Ова значи дека од еден централен бојлер топлата вода се доведува до сите потрошувачи (кујна, купатила, машина за перење алишта и машина за перење садови.) Исто така, важно е да се напомене дека добивањето на топла вода од сончевата енергија повеќекратно го намалува таложењето на бигор во сончевите бојлери, заради специфичниотн (индиректен) процес на загревање на водата. Како да се одбере сончев систем? Ова се најчестите прашања кои ги поставуваат заинтересираните кои со набавка на сончев систем сакаат да заштедат енергија и пари. Големината на сончевиот систем зависи од бројот на корисници и бројот на бањи во објектот. Пожелно е откако ќе се анализира објектот, техничките можности и потребите, одлуката за оптималниот вид сончев систем заедно да ја донесат, понудувачот (изведувачот) и идниот корисник. Истотака, најдобро е уште во фазата на проектирање да се вметнат горенаведените инфраструктурни измени, што би спречило натамошно раскопување и додатни трошоци. Што да се очекува од сончевиот систем? · Зголемена количина на топла вода ,за 2-5 пати во споредба со електричните бојлери · Автоматска регулација на сончевиот систем, и контрола на температурите во системот · Сончевите бојлери обезбедуваат топла вода преку цела година, затоа што се опремени со два изменувачи (парно+сончева енергија), а во одредени периоди имаат можност од употреба на електрични грејачи со термостат. Заради овие можности не се потребни други бојлери за користење · Сезоната на перманетно (непрекинато) користење на сончевата енергија почнува од 15 февруари до 15 ноември. Во преостанатиот период од 15 ноември до 15 февруари, бојлерот ја добива топлата вода од вториот изменувач што е приклучен на парното греење или додатно од електричниот грејач. На овој начин заштедата на електрична енергија на годишно ниво изнесува до 80% · Штедењето на електричната енергија до 80% се постигнува доколку на сончевиот бојлер се приклучат: купатилата, кујната, машината за перење на садови и машината за перење на алишта · Сончевиот систем работи безшумно и автоматски · Со користењето на сончевиот систем покрај штедењето во домашниот буџет, а со зголемена добиена количина на топла вода, придонесувате кон зачувување и заштита на човековата околина, како и драстично намалено користење на електричната енергија · Корисниците на сончевата енергија стануваат независни од енергетските системи што ги нуди државата · Од секој вграден сончев колектор дневно се заштедува 7-8 KW/h/5h. · Користи бесплатна сончева енергија · Еколошки чист (Mg анодата ги отстранува отпадоците од цинк во цевките) · Конципиран и прилагоден за работа на нашите екстремни временски услови од -30°C до +50°C (отпорни на прегревање во лето, замрзнување во зима и не кородира ) · Во функција е 12 месеци · Одлично е изолиран со што загубите во енергија се практично анулирани · Може да се приклучи на сопствено топловодно греење · Овозможуваат централно водење на топлата вода со што бојлерите во купатилата и кујните се непотребни · Лесен и едноставен за одржување Edited by Cloverstack - 20-Jun-2011 at 13:35 |
||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3606 |
Quote Reply #26 Posted: 28-Jun-2011 at 19:46 | |
40год стара идеа а дури сега ја разработуваат, може е до нанотехнологијата, но како и се што е енергетски ефикасно се става по страна или се крие, бар онолку колку што се може, а со цел да се одржи во живот конзумеризмот кому не му требаат ниту пасивни куќи, ниту самостојни домакинства, ниту штедливи а не па обновливи извори... http://en.wikipedia.org/wiki/Nantenna
|
||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3606 |
Quote Reply #27 Posted: 05-Jul-2011 at 18:39 | |
нешто поинформативни текстови за фотоволтаичното масло
http://en.wikipedia.org/wiki/Konarka_Technologies
|
||
Max
Senior Member Joined: 07-Jun-2009 Online Status: Offline Posts: 3606 |
Quote Reply #28 Posted: 06-Jul-2011 at 20:38 | |
нешто тро опуштено но корисно да се знае Energy Source Comparison - http://www.energy4me.org/energy-facts/ најдобар опис на ситуацијата...
балкански цени на соларни панели
Edited by Max - 31-Aug-2011 at 23:10 |
||
Makedon PV
Newbiе Joined: 28-Aug-2011 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #29 Posted: 28-Aug-2011 at 21:17 | |
Dolgo vreme go citam forumov, pa eve i jas da napisam nesto.
Rabotam i ziveam vo Germanija i vejke dve godini imam Photovoltaic paneli na kujkata so mok od 15 kilovati. I za skoro vreme sakam da napravam i vo Makedonija, vo rodniot kraj Prilep. Pozdrav od Makedon |
||
Makedon PV
Newbiе Joined: 28-Aug-2011 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #30 Posted: 28-Aug-2011 at 21:21 | |
|
||
Makedon PV
Newbiе Joined: 28-Aug-2011 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #31 Posted: 28-Aug-2011 at 21:23 | |
|
||
Makedon PV
Newbiе Joined: 28-Aug-2011 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #32 Posted: 28-Aug-2011 at 21:27 | |
Dali znae nekoj kolku pari chine instalacijata na 1kw/p.
Ili kako se dvizhat cenite vo MK, po panela ili po 1 kw? Pozdrav |
||
pbanks
Admin Group Joined: 01-Sep-2007 Location: Skopje Online Status: Offline Posts: 9141 |
Quote Reply #33 Posted: 28-Aug-2011 at 21:55 | |
@Makedon PV
прво едно контра прашање Ова е твојата куќа? Ако да, како ти ги подмирува енергетските потреби ова количество на панели? За Македонија не би знаел да ти кажам цени, но интересно би било да се слушне колку чини и во Германија со оглед на тоа што фотоволтаични панели се сеуште раритет кај нас. |
||
BOJAN
Senior Member Joined: 09-Sep-2008 Location: SKOPJE Online Status: Offline Posts: 3438 |
Quote Reply #34 Posted: 28-Aug-2011 at 22:42 | |
Има компании како Сието, Аресе солушнс, Солартерм и уште неколку кои нудат фотоволтаични панели, но ќе треба да се консултираш со нив за цената. Сите овие имаат веб-страници, пребарај ги преку Гугл ќе дојдеш до контакт-информации.
|
||
Makedon PV
Newbiе Joined: 28-Aug-2011 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #35 Posted: 29-Aug-2011 at 22:15 | |
Dobra vecer,
da, ova e mojata kuka. Kje bidam malce po opsiren. Lani 2010 bese instalirana juznata strana po cena od 2400 € od Kw. Godinava staviv na Zapadnata strana po cena od 2100 € od kw. Lani subvencijata bese od drzavata 38,14 centi od proizveden kilovat. Godinava subvencijata padna na 28,74 centi od kilovat. So istata firma sakam da napravam nesto i vo MK, zatoa sto mi ponudija po ista cena so se Transport, Montaza i se sto treba za 2100 € od KW. Pa zatoa me interesira kako se cenite vo MK. Blagodaram Bojan za iminata na firmite pa kje pobaram po Internet. Pozdrav |
||
Cloverstack
Admin Group Joined: 01-Sep-2007 Location: Скопје Online Status: Offline Posts: 12453 |
Quote Reply #36 Posted: 29-Aug-2011 at 23:09 | |
Колку панели како овие што си ги инсталирал ти се еднакви на капацитет од 1kW ? Edited by Cloverstack - 29-Aug-2011 at 23:11 |
||
Makedon PV
Newbiе Joined: 28-Aug-2011 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #37 Posted: 30-Aug-2011 at 18:57 | |
Tie od lani se po 175 wati (juzna strana)
Od godinava se po 195 wati (severna strana) Na dvete strani imam po 40 paneli. Juznata strana ima kapazitet od 6.8 kilowati a svernata 7.8 kilowati. Pozdrav |
||
ATC@LWSK
Newbiе Joined: 12-Dec-2008 Location: Skopje Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #38 Posted: 01-Sep-2011 at 12:08 | |
Здраво МакедонПВ, Пред неколку месеци бев сериозно заинтересиран за инсталација на ПВ систем на кровот од мојата куќа, и разговарав со неколку фирми во Македонија. Понудите што ги добив варираа и во понудените материјали (од brand name do no name панели, инвертери и батерии), и во понудените цени. Најскапата понуда што ја добив беше 6000 евра по kw (Photowatt панели и SMA Sunnyboy инвертер), а најефтината беше 4500 евра по kw (со украински панели kvazar и германски инвертер Steca). Споменав и батерии затоа што ми беше кажано дека доколку сакам пв систем, мора да биде off-grid, затоа што ЕВН не дозволувале приклучување на вакви системи на нивната мрежа. Ова ми го кажаа сите тројца понудувачи со кои разговарав. Јас пробав да добијам информации, и испратив еден маил до ЕВН, на што ми беше одговорено: "Согласно доставениот допис, Ве известуваме дека истиот е проследен до надлежните служби, и согласно информациите со кои располагаме Ве известуваме за следново: Приклучокот од овој тип е возможен во зависност
од локацијата на истиот, и одалеченоста од постоечката
мрежа.
Воедно, Ве известуваме дека пресметката на тековните
трошоци за реализација на истиот ќе се изврши согласно Мрежните правила за
дистрибуција на електрична енергија
.
За
подетални информации во однос на тековната процедура за реализација на
предметниот приклучок ќе Ве замолиме да се обратите во одделот за Мрежен
Инжинеринг" Од ова може да се заклучи дека сепак приклучок е возможен, и нема потреба од батерии. Но, на кој начин би било регулирано, што би се случило со вишокот kw, и се друго стварно немам поим, а и никаде немам сретнато регулатива. На крај се решив да почекам некои подобри времиња за инсталација од неколку причини: 1. Цената на чинење на системот и повраток на средствата Според сегашната цена од ЕВН за kwh енергија (скапа тарифа од 5,5 денари или 9 евро центи) повратокот на средствата се движеше од 25 до 35 години, што е вон секоја логика. 2. Немањето државна регулатива. Ти спомна во твојот пост дека субвенцијата од државата е 28евроценти, дали е ова за секој произведен kw? Тоа значи дека ти твоето целокупно производство го продаваш по повластени цени, а за потрошувачка купуваш по редовните пазарни цени? Тоа кај нас го нема, и тоа треба државата да го воведе. Кај нас постојат тие феед-ин тарифи, но само за правни лица кои мораат да обезбедат сериозна документација и да плаќаат значителна сума за дозвола од регулаторната комисија, што за резиденцијални системи ја губи смислата за инвестирање во ваков систем. Но, и покрај тоа, цената што ти ја кажуваш од 2100 евра за 1kw е феноменална! Дали е тоа пазарната цена, без субвенција? Ако некој може да ја понуди овде во Македонија таа цена, јас веднаш би бил спремен за инсталација на 5kwp систем, и покрај горенаведените пречки. Ако не ти е проблем, наведи повеќе детали за твојот систем. Какви панели и какви инвертери користиш, и како ти се движи дневното производство. Сигурен сум дека има разлика од системот на јужната и тој на западната страна, но колкава е таа разлика? Исто така, значајно е и во кој дел од Германија си, и какво е времето таму, во смисол на сончеви саати на годишно ниво. Македонија располага со од 2100 сончеви часа годишно до 2400 во јужните делови. Поздрав |
||
pbanks
Admin Group Joined: 01-Sep-2007 Location: Skopje Online Status: Offline Posts: 9141 |
Quote Reply #39 Posted: 01-Sep-2011 at 18:50 | |
АТЦ, колку што јас знам, нема регулатива за вишокот од вакво индивидуално производство на струја да може да се продаде преку дистрибутивната мрежа. Значи приклучок може да се направи со дистрибуциската мрежа но за вишокот струја не би добил ништо.
|
||
Makedon PV
Newbiе Joined: 28-Aug-2011 Online Status: Offline Posts: 0 |
Quote Reply #40 Posted: 01-Sep-2011 at 20:25 | |
Zdravo ATC@LWSK
Kako prvo ti blagodaram mnogu za tvoite informacii, no sepak kako sto jas sum zapoznaen preku mediumite znam deka vo MK ima subvencii i deka sekoj KW se plajka (odkupuva) od prilika 24 centi vo rok od 15 godini. Cenata sto e plativ od 2100 evra po KW e pazarna vo taa cena nema nikakvi subvencii. Samo ovaa cena od 2100 e bez DDV (danok od 19%), danok se plaka od 19% ali vo rok od 4 nedeli drzavata ti gi vraka 19%. Vo tie 2100 € e se vnatre (montaza, priklucok, konstrukcija, sat za merenje, shrankche za satot, panelite, inverter, kabel itn.). Pa mnogu me zacude kolku e visoka cenata vo MK. E sega vaka, kako odi subvencijata vo GER. Ima dve mogucnosti: Prva - Cela struja sto kje e proizvedis e prodavas na lokalnata mreza (ovaa godina po 28,74 centi pa se do narednite 20 godini e dobivas istata cena) Vtora mogucnost - Mozis da e koristis strujata za svoja potreba a toa sto e povejke go prodavas. Za taa struja sto e koristis dobivas plus subvencii ali pomalce od 28,74 ali na kraj ti ispajga povejke zatoa sto 19 centi sto normalno koshta strujata ne gi plajkas i plus dobivas subvencii pa ti ispajga povejke od 28,74 centi. A dodeka iskoristis povejke od 30% od taa struja sto si proizvedil dobivas uste povejke subvencii mislam deka se nad 20 centi. Ednostavno Germanija saka so toa povejke da gi navlece lujgeto za svoja potreba da go pravaat, se isplajka povejke. Kaj mene e vaka. Do juli mesec juznata strana mi bese za svoja potreba i toa sto bese povejke go prodavav. Od juli koga go napraviv i vtoriot sistem go smenav dogovorot. Juznata strana sto proizveduva go prodavam seto na gradskata mreza zatoa sto subvencijata mi e pogolema i povejke pari nosi i plus vo najubavoto vreme od 12h pa do 15h nikoj ne e doma i nemozam bas ubavo da e koristam strujata i nikako kje nemozam da dojdam do potrosuvacka od 30% posto. Dodeka zapadnata strana kade sto e najpogodno vremeto izmejgu 15h pa do 18h se razbira zboram za vo leto, vo toa vreme sme site doma i se razbira najmnogu struja trosime. Pa zatoa se odluciv za zapadniot sistem so svoja potrosuvacka i toa sto e povejke da go prodavam. Izvini ako pisuvam preopsirno. Eve malce podatoci od mojite sistemi. Imam na sekoj sistem po dva inverteri od markata SMA Sunnyboy na juznata dvata od po 3000 wati, a na zapadnata 1 od 4000 wati i eden od 3000 wati. Panelite od juznata strana se od Canadian Solar (kanadska firma koja denes seto proizvodstvo go pravi vo Kina) a Panelite od severnata strana se od firmata ET Solar edno dobra Kineska firma so germanski kapital. Sto se odnesuva do proizvodstvoto sprema sever i jug, razlikata vo letniot period ne e bas mnogu golema zatoa sto e mnogu golem denot pa zatoa proizvodstvoto e priblizno isto. Dodeka na Jug se dvizi okolu 6 kw po kw/p toes 6 po 6.8 = 40.8 kw a na zapad okolu 5,1 pa do 5,4 kw po kw/p. Jas vo Germanija sum mnogu na sever vo blizinata na Dortmund pa tuka nemame tolku mnogu soncevi denovi, tie sto se vo juzna germanija uspevaat da napravat mnogu povejke zatoa sto imaat povejke soncevi denovi a da ne zboruvame za Makedonija. Pa za skoro vreme se nadevam deka kje napravam nesto i vo MK. Pa mozi i nesto povejke. So ovaa tematika se bavam vejke nekolku godini. Dodeka imas uste prasanja, slobodno prasuvaj ili nekoj drug. A jas tragam uste po informacii za tocni subvencii vo MK! Na nekolku veb stranicii imaja stari informacii za subvenciite od pred nekolku godini. Pozdrav od Makedon PV |
||
Post Reply | Page <1234 6> |
Forum Jump | Forum Permissions You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot create polls in this forum You cannot vote in polls in this forum |