build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Останати теми > Фото/Видео > Скопје
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Вардар

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #1 Topic: Вардар
    Posted: 12-Jul-2020 at 05:50
Originally posted by beTon



Originally posted by Zelenikovo


http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=153&PID=238603#238603


Edited by Zelenikovo - 27-Jul-2020 at 14:14
Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #2 Posted: 12-Jul-2020 at 17:17

Сеуште Вардар Матно Тече

[1] http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=676&PID=19233#19233 [1]



~

Реката Сеуште Не Е Удостоена Со Целосен По Течение Кадриран Прелет

http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=329&PID=195259#195259



Edited by Zelenikovo - 12-Jul-2020 at 17:27
Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #3 Posted: 12-Jul-2020 at 23:06



кога урбанистите би биле видеоартовски слободни

а градските оЧУВи во правовремен галоп



~

По кејовите, покрај реката ...


Оние што умеат да замислуваат ќе можат и низ оваа изложба на проектите за регулација на Вардар, отворена во центарот за култура и информации, да ги насетат, во плановите и макетите, контурите на идниот кеј.

Но и оние што имаат повеќе доверба во фактите поцврсто поставени во реалноста, ќе можат да се уверат - низ поместувањата на големи маси земја и песок, низ свртувањето на речните текови и низ секојдневното растење на камените ѕидови - низ целиот тој масовен работен спектакл што со месеци се одигрува пред очите на шетачите - во претворањето на тие планови и макети во дело.

Стариот кеј, настанат во првите години на овој век, веќе со густа мов во процепите меѓу камењата, полека исчезнува. Како што исчезнале многу нешта на што овие ѕидови на реката биле природен декор, рамка на случувањата. Таму каде што денес Партизанска се подготвува да ја премости реката, повеќе години ја нема зградата на Народниот театар. Тука, во таа зграда, бил некогаш управник Бранислав Нушиќ, а во 1927 година тука била играна пиесата „Ленче Кумановче“ на Васил Иљоски пред публика што воодушевено го пречекала делото напишано на нејзин јазик. Во летните вечери, во оние што спаѓаат во нашето сеќавање, додека се даваа последните премиери на сезоната, публиката меѓу чиновите излегуваше на малиот плоштад, целиот во закрила на големиот платан. Гледачите доаѓаа до реката, седнуваа на каменот од кејот, низ Вардар доаѓаше свежиот здив на вечерта, последните реплики од сцената се втопуваа во шумот на реката и на платанот.

Еден друг платан стоел некогаш на левиот брег на Вардар, веднаш под Камениот мост. На него, во седумнаесеттиот век, ќе биде обесено телото на Карпош, несреќниот водач на големото селско востание; пред тоа, на Камениот мост, Карпош ќе биде набиен на кол. Свесни дека важноста на местото, неговата поставеност во градот, му дава значење и одек на чинот што на него ќе се одигра, и Германците ќе ги стрелаат деветтемина заложници, во предвечерието на ослободувањето, покрај Мостот, на истиот брег.

За нас денешните Мостот е влез во чудесниот свет на чаршијата. Тој свет ја носел во себе секогаш својата мистерија. „Градот е прошаран со многу конузлати и сомнителни дуќани кои со сигурност може да се сметаат за одделни филијали на тие конзулати... Може со мирна душа и со чиста совест да се рече дека секој десетти човек во Скопје е нечиј шпион. Тоа е толку сигурно колку што е сигурно дека хотелот Призрен го држи газда Младен Поповиќ“, или, за и вам да ви биде појасно - оваа споредба: „како што е сигурно дека Вардар тече низ Скопје“. Тоа го пишува Петар Кочиќ за конзулските времиња на Скопје. Квартот на конзулатите, судејќи според еден австро-унгарски план на градот од тоа време, се наоѓал на десниот брег, покрај кејот, подолу од Камениот мост. Веројатно тука некаде - каде што денес се наоѓаат станбените кули чија слика ја зема за својата најавна шпица скопската телевизија - живеел некое време и оној славен генерален конзул на Австро-Унгарија, господин Прохаска, од бурлескната приказна на Егон Ервин Киш „Буквата Н и светската историја“.

Уште подолу, на левиот брег, постоеше колски пат што доаѓаше до Вардар: по него, во летните вечери, слегуваа последните пајтони за да ги измијат во водите на реката своите збрчкани тела на неверојатни, тетерави инсекти. Од гимназијата „Цветан Димов“ зиме слегувавме кон замрзнатите бари покрај Вардар за да се лизгаме. Над кејот, покриена со чудна купола што завршуваше со висок шилец, стоеше Народната библиотека, место на поинакви авантури, на откритија на нови лектири. Во нејзините ходници, лете полни со ладовина поради огромните дебели ѕидови од грубо реден камен (што го откривме дури во деновите по земјотресот) стоеја графики на Томислав Кризман со мотиви од старата скопска чаршија.

Што од она што пред кејовите го создале сликари може да се одбере во овој миг? Можеби, пред сè, онаа слика на Милан Милановиќ, на која Камениот мост гори во полниот сјај на јужното сонце во некое доцно летно попладне кога воздухот е густ и заситен со прав и со зрели мириси. А и онаа, секако, на Спасе Куновски, која носи назив „Грипозна ноќ“, и на која тој ист мост се протега на една поинаква, метафизичка и самрачна перспектива зад осамената фигура на еден шетач која како веќе во следниот миг да ќе се претвори во шивачка кукла, во манекен.

По тие исти кејови, покрај бреговите на реката, одат момчињата од прозите на Димитар Солев и на Благоја Иванов, носејќи ги во себе своите младешки недоумици, своите немирења и своите неспокои. Враќањата од плажа, долгите денови на летниот распуст, првите љубови: зад сето тоа одвреме-навреме ќе блесне со своите игриви светкања Вардар; младоста на тие книжевни јунаци поврзана е со некои невидливи нишки со неговиот тек, со неговото протечување.

Стоејќи над тој речен тек, далеку во седумнаесеттиот век, турскиот поет Дулгер Заде извикал: „Долго патував низ земјата Румелија и другаде, и видов многу убави градови и со благословот божји бев задоволен, но ниту еден толку не ме вчудовиде и восхити како рајскиот град Скопје низ кој Вардар тече!“ А Матеја Матевски стои денес на истиот брег, можеби пред глетката на истиот мост, но со поинакви стихови:

...а под спарушените и глуви усни на мостовите
времето носи на грб мали куќи од мов
па ги рони за да ги изгради пак
на своите крупни рамена без одмор.


Над Вардар стои и Гане Тодоровски, кој во својата неодамна објавена збирка се обидува да го најде точниот збор за текот на Вардар:

Тој тече, како што си тече,
лудо, полетно, полезно, плавно,
здодевно, злогдрдо, зачудувачки,
тој тече алтруистички!


Природно, ништо од тоа нема на изложбата на која може само да се насети, меѓу макетите и плановите, сликата на еден друг кеј. Неговите површини, со кои градот скалесто слегува кон реката, кон нејзините води, донесуваат нови ведути поради кои веќе не ги препознаваме овие стари кејови по кои толку пати сме минувале. „Местата што сме ги познавале не му припаѓаат само на просторниот свет во кој ние ги сместуваме заради поголема јасност. Тие биле само мал отсечок помеѓу оние допирни впечатоци што го зачувале нашиот тогашен живот; споменот на некоја посебна слика е само жалење по некој определен миг; а куќите, патиштата, дрворедите се минливи, за жал, како и годините“. Тоа го вели Пруст, како утеха.

Влада Урошевиќ (ноември 1970)


Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #4 Posted: 13-Jul-2020 at 03:20

и фалела тро поздрава експозиција [1] т.е. шутнат подолго-оштaр кадар [1]



http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=254



место видеово, то вечернио дрон од вторио пост поубо би лепнал,
но и така ко фотката да ет истурена од ракав иако не и од џеб,
а еве и вадење авто од Вардар и оит тамам, Со Ручна Со Све



имет ли статистика до сега колку завршиле во Варадр



битно биднал нечиј агитпроп спин


Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #5 Posted: 13-Jul-2020 at 03:55



со вака тмурно фотнат кадар ќе ет и поразбирлив зијанот



http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=465&PID=26448#26448

~

да не чул некој за Камион некогаш да подзаглаил





https://marh.mk/поплавите-во-скопје-и-скопско-и-нивнат/



http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=451&PID=229013#229013


Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #6 Posted: 13-Jul-2020 at 13:31

Ќе Дојде Ли Ден Некој Да Стори
Анимирана Реконструкцја Низ Епохите
чунки во соработка со ESRA или 3xfx


Во блиското минато Вардар 10 пати го поплавувал центарот на градот и непосредна околина и тоа во 1778, 1858, 1876, 1895, 1903, 1916, 1935, 1937, 1962, 1979 година. Речиси сите поплави се случиле во периодот ноември-декември.

После поплавите 1895 и 1897 година, тогашниот валија Хафиз Мехмед Паша, наредил да се подигнат одбрамбени ѕидови. Тој концепт на одбрана со зголемувањето на градот продолжувал да се гради се до 1937 година.

После поплавата 1962 се увидело дека е потребна нова регулација, па така во 1965 година од Собранието на Скопје била формирана “Дирекцијата за регулација на реката Вардар” во Скопје. Дирекцијата во текот на следните 10 години ја подготвила и успешно ја извела регулацијата на Вардар во делот на градот Скопје.
Очигледно тогашните државни одргани согледале дека било неопходно да се формира вакво тело и за исполнување на поставените цели ја ангажирале норевешката фирма "Нортског", која била помеѓу првите 5 во светот за хидротехника. Оваа фирма по нарачка на Обединети Нации изработила “Студија за регулација и контрола на река Вардар – 1969 год.”

Новата регулација е изградена до 1975 година. Тоа бил исклучително голем и успешен проект, па поради тоа доѓале студенти од градежните факултети од целата Југославија (ги имало 19 во СФРЈ) но и стручњаци од оператива да видат тоа Скопско чудо и да научат од нашиот пример.
За тоа колку бил значаен и капитален овој проект говори и фактот што при еден светски собир за води во Белград, дури и светските научници во делот Field Trip, дошле да го видaт ова чудо во Скопје.
Подоцна со градбата на акумулација “Козјак“ е обезбеден и слободен простор од 100 милиони m³ за акумлирање на голем бран од реката Треска. Со тоа е подигната безбедноста на градот, но ......

http://sumarite.blogspot.com/2017/11/blog-post_37.html

http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=44&PID=32526#32526







- Кејот на Вардар во својата денешна, модерна верзија е од средината на седумдесеттите години.

> Градењето на новиот кеј, според сеќавањата на Рафаил Влчевски, еден од неговите творци, се случувало во време кога последиците од поплавите на Скопје биле се' уште свежи и кога било јасно дека на градот му треба ефикасна заштита од Вардар, но и во време кога влијанијата на политичките моќници биле големи.

> Обединетите нации, кои и го платиле изработувањето на идејниот проект. Дотогаш Скопје имало мало и несигурно регулирано корито од нафрлани камења и земја, кое, како што покажала и историјата, воопшто не го заштитувало градот од надојдените води на Вардар.

> По долги објаснувања пред тогашната власт и стручната јавност, било одлучено да се изгради нов кеј, чија просечна плавност статистички ќе биде 10 години што, според познавачите, е голем период и сигурна заштита од поплави.

> Изградбата на кејот, кој денеска е во должина од 20 километри, од мостот во Сарај до утоката на Маркова Река во Вардар, започна во 1969 година, според проектот изработен од домашни стручњаци во Заводот за урбанизам и архитектура на град Скопје.

> Изградбата траеше околу три години. Ширината на големото корито е променлива и се движи и до 100 метри, а малото корито е широко 45 метри, освен кај Камениот мост, каде што е 60 метри. На целиот потег се проектирани девет каскади, секоја со висинска разлика од еден метар. Пропусната моќ на коритото на Вардар е 62.900 кубни метри вода, во споредба со 1.600-те кубици што го поплавија Скопје во 1962 година“, објаснува Влчевски

http://volanskopje.blogspot.com/2008/08/blog-post_47.html

Originally posted by Macedonicus

Originally posted by daci92

Сликата е токму од кинескиот ѕид во градскиот парк позади северната трибина на градскиот стадион.Инаку овој остров би бил од денешниот стадион до крајот на градскиот парк (стар дел по скопски). Така и се изградени каналите низ градскиот парк, на местото каде што поминувал Вардар ,само малку стеснети и регулирани ,а продолжени со вештачките езерца.

Мислам дека островот може да се види на сликава:


...



Edited by Zelenikovo - 13-Jul-2020 at 13:41
Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #7 Posted: 23-Jul-2020 at 15:00

Просек за Jули в Скопје ненајдов, во Велес е ~48см
водостојот кај Лепенец би требало да е норма со ~50см
зошто в Центар денес браните на Треска одржуваат ниво
а тука на фоткава ко да било и 10 см некогаш в сред Лето

Originally posted by macedonia


Dobar primer takve funkcionalne
regulacije je tok Vardara kroz Skoplje pre velikih
radova na regulaciji iz 1970 godine. Naime, zbog
specifine geneze velikih voda, koincidencijama
povodanja Vardara, Treske i Lepenca, Vardar je cesto
katastrofalno plavio Skopje (najvee poplave: 1778,
1858, 1867, 1876, 1895, 1903, 1916, 1935, 1937, 1962,
1979). Nakon ucestalih poplava 1895 i 1897. tadašnji
valija Hafus Mehmed pasa naredio je regulaciju
izgradnjom kejskih zidova. Medjutim, upravo su te
regulacije stvarale varljiv osecaj sigurnosti, te se grad
ubrzano širio u recnom koridoru, tako da su i dalje
nastupale poplave, pa se sve svodilo na produžavanje
kejskih zidova. Takvi radovi su izvodzeni sve do 1937, i
tada je korito bilo uredjivano samo obaloutvrdama za
veliku vodu
, bez drugih estetskih i ekoloških aspekata
koji bi oplemenili taj izuzetno pogodan urbani prostor
(Slika 3). Zapaža se da je u tom dugom periodu
regulacija bila samo u funkciji zaštite od povodanja, i da
nije bila iskorišcena izvanredna prilika da se obalni
pojas recne terase uredi tako da privlaci ljude da se duže
zadržavaju na uredjenim kejovima kraj akvatorije. Na
slici se veoma jasno uocava i cinjenica da reka ne
’prihvata’ trasu koja joj je nametnuta hidraulicki
neprilagodjenim kejovima, ve zasipanjem, sprudovima,
pa i vegetacijom ona sama sebi stvori elemente korita
koji su joj potrebni u skladu sa zakonitostima teenja,
formiranjem strujne slike i režimom pronosa vudjenog i
suspendovanog nanosa. Takvo stanje se održavalo sve
do velike poplave 1962 koja je pokazala da se mora
pristupiti podrobnijoj regulaciji, koja bi obuhvatila
citavu merodavnu dužinu renog koridora na širem
gradskom podruju. Taj projekat je završen 1970
godine, i predstavljao je hidrotehniko rešenje sve do
najnovijih dana.
...
*4 - Pri izradi projekta regulacije Vardara krajem 60-tih godina, autor B.Djordjevic se zalagao da se minor korito na jednoj kracoj deonici
uzvodno od kamenog mosta Cara Dušana ne prošuruje, da bi se, po mišljenju projektanta urbaniste, navodno bolje uklopilo u
postojece lucne otvore mosta. Ispostavilo se da je reka kasnije sprudom koji je formirala uzvodno od mosta, duž leve obale, tacno
povukla konturu koju ona želi, baš po onoj liniji koju je B.Dj. uzaludno zastupao i dokazivao. Još jedan dokaz da su reke vrlo
probirljive gospe, koje ne prihvataju svaku ’konfekcijsku odoru’ koju pokušavaju da im nametnu projektanti koji se nisu potrudili da
im shvate cud. [1]

Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #8 Posted: 23-Jul-2020 at 20:55
Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #9 Posted: 24-Jul-2020 at 02:38

https://www.innovationlab.mk/the-use-of-drones-by-local-governments-collecting-data-for-monitoring-rivers-and-streams/

~

http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=676&PID=243405#243405



муабетов горе е налик оние кои закасниле а им се брза
којзнае ако не не’ удри светска рецесија до 2025-та
може вака в Чиста Река да дочекаме и Ракчиња
а зошто не и егејски солени гости да гњурат филмски

Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #10 Posted: 24-Jul-2020 at 21:12



https://emagazin.mk/foto-vardar-nekogash-i-denes-fekalii-i-plastika-namesto-kapachi-i-perachki/

~


штета е што со Чист Вардар можеше и требаше наместо сегашните бетонски Ск’14 мостои, кои ги засенуваат визурите кон Камен Мост, да насадат ниски стаклени мостои во ниво со коритото [1] нормал подвижни [1] a уште поубо наместо двата кај ГТЦ-МНТ да одеше еден [2] сега пак единствен начин некако да се опраи впечатокот а тоа да не е рушење на истите е да се оди Пејсажно понив [3][3][3] јасно откако би се решиле подобно натоварените скулптури нанив [4][4][4] така потенцијално би се добила некоја уникатна визура и од оваа композиција преку то новиот Мост кај Влада нешто налик сараевскава визура [5] зависно дали тој Mост ќе оди повисоко или пониско [6] иако и сега со дрон или телескопски фото-стап ќе се фати фин кадар, но сосем друга приказна е да одреми Чоек зјапајќи по мосторедот, којзнае може ќе пуштат уште еден пешачки до плоштадот кај Пресвета Богородица ...





















[1]

Originally posted by Zelenikovo

... вистина на нет порано главна векторска појава како скопска силуета беше Камен Мост од чија најексплоатирана силуета веќе нема абер а беше тро постилизирана верзија од следната на логото за настаните на 31.11.2014 [1][2] стандард од минатото како редовен симбол за секој позначаен локален настан како Шаховската Олимпијада '72 [3][3] та дури и дизајнерска извозна компанија како Газела [4][4] ...

http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=746&PN=4






Edited by Zelenikovo - 24-Jul-2020 at 23:12
Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #11 Posted: 27-Jul-2020 at 12:51

Otto von Bismarck, the 19th-century German Chancellor (who held the Balkans in contempt), once said, ''Those who control the valley of the River Vardar in Macedonia are the masters of the Balkans.'' That analysis is still true today. [1]


ако некогаш Вардарска Долина бидне реалност изјавава ќе дотежни ...
... со отпојќе динамитна килажа во пазуви забораена од нечии внуци!
колку ова е туристички спин абер си немате, пр. да се искористи самио факт анимирачки
можеби баскерски пукајќи обоени петарди под сувиве лаци, во фонтани итн.
ко да не сме кадарни за пладневна фиеста!?




Edited by Zelenikovo - 27-Jul-2020 at 12:52
Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #12 Posted: 29-Jul-2020 at 15:21

ова горнава досетка како од еден посовремен факт може да се стори туристичка приказна, е ситна боранија во однос историските муабети, на кои им недостасува Буклети Брошури ДВД-а освен Сувенири, кои ќе бидат токму pt.2 додаток за самите Сувенири, во кои додатоци би се закачиле илустрации или анимации за големината на Каменио Мост како појава, лично сметам дека треба нанего да оди акцент дека е Мост кој ги поврзува Исток и Запад културолошки, Ориентот и Модерната, сето тоа сега шампастирано дополнително за така да дојдат и до израз како Архи Раритети и едните и другите сред Скопје ...

https://www.trekearth.com/gallery/Europe/Macedonia/West/Skopje/photo627449.htm



помалку смешно, но реално градот може да се анаимира утре и водено
ако Скопје воопшто ја дочека ЦПС-Трубарево а така и Чист Вардар
при што и малку арно може да биде многу арно, ако е убо регулирано
хм Вардарски Отворен Театар в Центар од Влада до Транспортен
а Фудбал и Ватерполо потака кај Скопксите Спални

Originally posted by Zelenikovo

иако и Сули Ан е подотворен, сепак колку публика може да прими, која е поента да е муабето резервиран само за врскаџии или скопско-летни-фанатици, но ова не се однесува само за Кино, туку и за Камерни Концерти, кои комотно можат да ги прават на Плоштади или пак Платоа пред Музеи, зошто не и на Кеј, иако за такво непто треба да се потпричека на Централно-Прочистителната-Станица, a тогај можат да организираат и сред Река стејџ ... можеби ако коритото на Вардар в Центар го поплочат ем каскадни брани кренат за да се зголеми нивото на Вода в Лето - муабет кој се влечка цела деценија, може тогај ќе видите и ревијални Фудбалски или Ватерполо дружби в сред река, шоуа кои единстевно на Локалните Рибари нема да им се во Прилог ...


Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #13 Posted: 30-Jul-2020 at 00:34

но каква и да е анимација, доколку не се стави крај на континуираното градилиште, сега кусур со 1. тарабите околу Драмскио Мост, потоа оние на Офицерски и Хотело на Кондоминас, 2. јасно дисфункционалните Галии, но и 3. фасадите на Пелагонка и ЕСМ, вака бадијала би било и за Пиење да е водата во Вардар! Но кусур е и терсене Осветлувањето, кусур се и запуштените плочници по Кеј, кусур е што нема анимација ни во однос Кале, а капак ќе биде ако земат уште десет дваесет години натака да ги градат тунелите под Плоштад, се’ на се’ Вардар само на издвоени кадри в Центар фино изгледа, но во реалност сеопфатно визурите се ко од тарапана! битно фотошоп за миг олабавует вијуги колку и да е турни ме да кинисам атмосферата во Мал Ринг ...





би нафрлил тро абери кои не се за оваа нишка, но за да ставам издвоен акцент во однос потребата за средување на цела оваа локација в Центар која треба да е најиспегланиот дел во државата, ќе си дозволам ваква дигресија тука, нели со Надеж дека истата би ги мотивирала Скопјани да сторат се’ за Кејот на Вардар бар таму конечно да стане атрактивен за Прошетки наместо континуирано чудење апрпопо континуираното градилиште кое го почнаа груевци а немаат абер да го завршат зајковци односно шилеговци, а не пак да се фокусираат на моментот дека треба час поскоро да се пеглаат коктелот од некомпатибични архи-визури како е застанат вака напола муабетот, што посекако е нужно откако бидна стопиран центарскио урбанистички полет на груевци т.н. Ск’14, што на некој начин е добро, но од друга страна бара екстра напор за да што побрзо и што пооригинално сето тоа се амортизира ... ќе замолам на постов не ми реплицирајте во нишкава туку во содветните доле фуснотирани нишки ...
   
ќе констатирам откако се запре реализацијата на Ск’14, се наметнува прашањето како сета сегашна половична реализација најдобро да се опраи, особено знаејќи дека многу фасади веќе се распаѓаат заради фуш=тендерската изведба, нормално пенали треба градежните компании да плаќаат, но какво фајде од крепеници!? значи прв момент за решавање се токму тие, особено ѕидот згради кај МОБ, кои може да се истераат минималистички се до пола Архив, со Инсатлации од Банери и Висечки Пејсажни Интервинции [1] а комотно доколку Град Скопје во соработка со Микросам извади цнц машина за Профилирање Стиропор сегашниот пандишпан кој веќе дотрајал (деценија подоцна шампастирањето) може постојано да се ревидира така ефтино, лепејќи од време на време нови Фасади по објектите од Ск’14, можеби Профилиран Стиропор закачен со електро-магнети како би се ваделе и ставеле лесно новите фасадни муабети, комотно и со неверојатно модерни апстрактна орнаментика и тоа не само 2Д извозени по самите контури на зградите туку и 3Д разгрането скулптурално [1][1][1][1] што исто може да се стори и со триумфалката [1][1] само прво треба да се најде оштроумно решение за Скулптурите по бедемот и оградите на мостоите [2][2][2][2] Трансформер Идеја која ете дефинитивно треба да се испегла и со Фрактална Пејсажна Архитектура дали висечки или со испусти од жардињери [3][3] што може да се стори како замена и за самите балустрирани огради како и оние по мостоите и врз бедемот, но кои огради може да се сторат проѕирни со ламинирано стакло (или плексиглас) на кое ако се оди со проѕирни oled екрани може да се добие и екстра ефект од интерактивна атмосфера по цел Бедем од Мосто Слобода до Мосто ГоцеД [4][4][4] исто важи и за Кулите во ГТЦ кои може и треба да се сторат Медиа Фасади [4][4] еветуално Пејсажни интервенции и таму да се затераат како продолжеток на идејата за Зелен Кров на ГТЦ [5][5][5][5] најубо двете комбинации, но очигледно ќе се уплашат како би излегле проѕирни медиа панели за огради така да поверојатна е пејсажната интервенција иако истата е далеку потешка за одржување во кондиција ем би се пропуштила прилика да може Народ да биде оригинално информиран за тековни Градски Манифестации, посекако и Видеоарт Перформанси како ефтина замена за скапиот проџекшн мапинг [4] а вака би имало фор и за Општонародни Кампањим налик идејава од следниот фус за Медиа Банер над МГС [4] просто комбинации има милион, но треба конечно да се седнат надлежните да сторат Континуирана Јавна Дебата на (да се надеваме) Институционален еФорум при Портало на Град Скопје каде ќе засукаат ракаи од дебатирање Здруженија како ААМ ДЛУМ ХАЕМУС (последново како културен туристички оператор кој пример би било меродавно околу распоредот на скулптурите) кои би барале начин како да се пеглаат денешните недоносености во Мал Ринг т.е. најдат нзс за ваквата потреба од балансирање преку соодветни претопи на сите визури во Центар, за конечно не само епицентаро на Градо ами и Вардар светнат во полн сјај ...


Edited by Zelenikovo - 30-Jul-2020 at 00:35
Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #14 Posted: 31-Jul-2020 at 02:40



вистина ако се удри минималистички без балустри наоколу
ем скулптурите по Кеј се слезат за да стритлевел визуратa се одзатне
Вардар би бил далеку попривлечен в Центар него сега
исто и осветлувањето може многу подобро да се распореди
а феномен би биле ламинирани (проѕирни а дигитални) стаклени огради
доволно понив да испаруваат и калминг или поетски пораки стихои



а Животот е Убав дури и кога Вардар сеуште ет главна скопска клоака

Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #15 Posted: 01-Aug-2020 at 16:21

што бидна со осветлувањето на Камен Мост
ко да немаат пари за неонки, лед-ои нека стават
може не сакаат исцело да биде оптегнато
ко да им дреме на властите дали воопшто нешто функционира
изгледа исто важи и за ова ко за опремата по фонтаните



Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3887
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #16 Posted: 17-Sep-2023 at 03:30

ова синио хелиХОптер во потера по комшиски подМорници [1] или спрема терен за броДојте!?



туку се откорнав барајќи дали конечно некој сторил прелет со дрон по цело течение на ВарДар низ скоНОпје ама немет!, белким бар некој Кајакар го певеслал но нит тоа ненајдов, та то клипо за подморниците синкир доволно ќе да ет!, има нешто интересно под ЦеКа кај то Ск8паркурџилницата [2] патем да нема забуни не фаќам сеир со ваквата етикета туку со онакви рампичина тоа и ограда ем бедем буквално ет тоа!, а СК8ПАРК треба да ет нешто налик Урбана Арена со Рампаџик пр. в СРЦка [3] каде ќе има побашка рампи ем за Скејтери ем за Блејери а и Рошулџии и Скиролџии!, практично ова моит а ет за поДмладок а в СРЦка да се спростри и комбинација со Хјуџ ХалВпајп (а најидеално за на јаве да еднио крај почнует от Вардар а на другио да завршува в ПлајаВ Пуло!, а може и една рампА од Кале да спушти до ЦеКа за Лизгање по чоРапи кога сте без идеја што сосебе в меТропотроЛава!, нејсе Убо би било некој да стори Кајак муабети и за на Вардар околу Парк мислам имаме Кајакарски Клуб таму :(бар имаше едно време, а сега саде на таблет им пуштаат да ѕирнат како било некогај за да не забораат)]: ама за ваков потфат треба и тро оштроумност пр. ко што ми сведочи Татко Ми за Ново Лисиче додека уште ја планирале чул за идејно решение да сегашната Детска Улица ет кајакарски канал кој кај мостот Близнак би вртел па по Вардар назад пак до Стара Последна 5-ка (нормал аберов шернат порано [4][4[/url">) и нормал преамбициозно надреално социјалистички била тогај за таму идејата, но негледам зошто за ГрадСкиПарк ова би било некоја невозможна мисија и овој век!, мислам сега имет и Гумени Кајаци ем ситни моторчина ем можност така пОРИба итн. комбинации та ако некој се нафати дајте поДршка бар една од ЧоеК и ќе се сОбере Волја и за од Козјак стаза да почнует а преку Матка удоле!, Та заминиш кампинг викендо Поречие а си се вратиш со Кајак подома ем го раздужиш в Парк кај Езерце (нормал аберов потшернат и порано [4] а таму исплавчина за аклиматизаицја нема да бидат одвишок [4) ... нејсе и ова немора!, но ако ја сторат нека клаат Панорамски Воден Лифт кај браните чунки поефтино ќе излезе него 102% физибилитки да потрошат парите и пак ништо нели ќЕ ет Морално цикцак>цевка меѓу нивоа да пробијат ...



туку стварно додека не ги забраниле дроноите (или опнат склет стандардизација) нали ризици од различна природа та падна ли еден и Чоек повреди сетне прекасно ќе ет за опуштени прелети низ Вардар па и Треска и Пчиња та и Маркова Река а особено ако треба Пируети да се истераат низ Мостои [5][5][5][5][5] Та побрзајтЕ!, ето бар еден клип да красИНишкава!, ко за некаков туристички герила маркетинг ако ништо друго!, за да не си загубите направијата напрајте си штит напола та некој со дијабилида ни ви кутне скапо платеното а за да не изгубите на долги стази ориентација врзете го дроно за хексo+ маркер [5] на некое рц бродче за по Вардар поубо осигурување здравје!, мислам сигурно порано или подоцна ќе ги сепнат Дронџии кој што сака каде сака да си се разлетуе, нали падна ли од високо некому на хауба а не па глава вакво тенеќе сигурно вдлабнатина ако не дупка ќе стори!, нормал има и склет исфрустрирани малџии кои немаат ни за вода а вие дрончина ќе им летате надглаа па и без да размислат може да им текне да си потренираат нишан у етер!, некој сигурно и' да ќари на фора некој денар, а на што пак најубо ет регистрирање на дронои за во урбана средина по дифолт в МеВеРе та да им акнат ЏиПиЕс ко за ваш ксмет за и кога некој би се дрзнал така да ви украде тенеќе-соколчето брзо по моторOла да го лоцираат преку најблискио позорникаР откко вие бај пуш'оф'батн алармирате дека сте загинале ружа на урбани ветрои!, хм ето на претпоследнио линк уба поука дека најмалку кога очекуете вакви направии ако се регистрирани ќе може и секоја служба во итни случаи да ги посегне по најблиска адреса а така и да се спаси нечиј живот дури бил и на врв планина или длабоко в пештера заскитан!, исто уба појава ет и за аероИнстлации [5] но баш барајќи за сличните в Кина наидов и на абер дека и од профи фирми (или можеби и универзитети) знаат да им попаѓаат квадрикоптерчина [5] та во однос некој логичен рискменаџмент берете памет совреме пр. импровизации од пуш'д'батн или електрисити'дроп емерџенси'попап Падобранчина нема да биде лоша работа!, но ето зависи од тежината дали ќе бидне џумка вдлабка или дупка ако замине нешто удоле по грешка, но само ако ет регистриран дроно ќе може да се наплати отштета илити бара кулпритџијата!, практично ова ќе биде фораи за да не се распраават Лујџе со Пријатели зошто не им е дроно монбајк од минатио век алајк направија која може со ќеиф да ја шернуваат!

...




Edited by beTon - 17-Sep-2023 at 03:33
Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3887
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #17 Posted: 18-Sep-2023 at 05:37

... А Имаше И Самоникнати Билки И Во Вардар ...



... единствено што немаше ет кока кола од 2 Литра во '80-ти
а зато и беше поубо!, во спротивно ќе преточуваа и
празни шишиња фрлени во Вардар!


од овој период главна фора беше Лимонаџилница Вардар кај Дрво Декор онаква со олдскул епрувети каде не се канализираше кока кола која евентуално во мали стакленки ја имаше по хотели (а и тоа сигурно беше некој фалц) туку наточени Домашни Иљач Мевлеми од Сокои [1] забораиф Чичкото како се викаше или го викаа но се сеќавам кога и накај град да ме шеташе Дедо Ми баш таму Моравме да застанеме на ричарџ пред ил по обиколка на Рингоите ... покрај реката имаше пак Рибари од кои можеше и Свежа Риба да си купиш за поефтино но не ми текнува дека тоа биднало со мене случај а Дедо Ми изгледа не беше мераклија на Риба или пак знаел кај има Поуба!, не дека во Вардар таа била терсене туку сигурно некаде и за поефтино можел да помине бидејќи ко Домакин Чоек попрво му било битно Внуците да се развеселат кога ги зел сосебе да ги Радува низ Скопски Прошетки него Риби за на астал да брка по цел Кеј сигурно истата Риба завршувала и в Рибарници та паметна работа сигурно пазарел посетне по Пазари ...

... можеби аберов горе и толку небитен но ми остана тоа незавршена мисија да ко роден и заглаен во овој бетон скопјанец ама баш никогаш од Вардар официјално Риба не сум пробал!, иако и со раце сум се дрзнал да потфатам!, но кога цела фекална и атмосферска канализација в него се влева та дури ни во Велес тој ксмет не сум го дочекал!, хм може да имало зачин од Охис или Топилница та и да сум се затрчал бар знаеш дека ти следува споменик ако си се заситил, но едно е што било или небило возможно а друго ет сега што проаѓа за да се мотивираат Скопјани да сторат притисок што побрзо Вардар да се Очисти Избистри Омрежи во последниов случај некако за наносите комунални бар да се собираат на куп и одтаму собираат додека Скопјани свикнат Чист Вардар да им е судбина дали за Пливање Риболов Пловење во последниов случај со развеслани Кајаци Кајчина Кревети [2] е тогај и Шанкче за освежување на секој километар два ем во склоп и Книжара Под Отворено Небо +- Убаи Сламени Чадори та и сите кои незнаат кај да олабаат од центифугата да си имаат супер излез за ичпари!, практично ет да види Градо и Редовни Спортски Турнири по течение а најубо ќе ет ако сред Вардар бар по крајните Населби има и атракции ко Сред Река Сплавои за оние кои завеслале да можат некако да одморат а од вода да не излезат таман шанкчина да им се на дофат на рака за да се освежуваат!, иако паметно за една таква реформа а за да не се случуваат склет дешавки Сите кои во по или на Река тргнале по дифолт Заштитен Елек да имаат [3] и Проштевајте ако во ФотоВидео Подфорум ту мач сум распиштолен со муабети Но чинам за уба работа крадам прилика тана сите по дифолт да им е потсетник колку може Скопје од Убо ПоУбо да бидни ако засукате ракаи за да си дочекате и Ракчина под Камен одрека да си извадите!, некој ќе рече за ова треба поплочуењње прво [4] но што ќе ти чисто корито ако не е решена фекалија та поубо прво колекторски цевки да се спружат до пред Трубарево или уште порајат потака каде нема ниту една локална Населба пр. Трубарево сте го жигосале за навека оди сетне некој таму да прошета а не пак да живее!, уште Трубачки Фестивал некој таму да истовари и ето ултратоп фекална туристичка промоција, може за инат Трубарчани тоа да го сторат та да се освестат удбалитичари, чунки!?, но може мислеле на Средно Водно да го преселат за да не потсетува дека можеби некогаш и Чист Вардар Скопје ќе дочека!, реално заради Маркова Река изгледа таму им било најизводливо но греота и од таквиот абер суртук за в Пречистителна да стирите!, е сега ошле таму европски пари та нели готово ет [5] но чинам и тој проект порано или подоцна ќе потфрли или ќе треба да се оправа та за на втора размислете каде како ќе ја спроведете вашта скотска канализација!, сигурно ќе се вадат абе не е средсело, бреј ни клоаката скотска кај римскатаКапија не ет надземи ама тоа ги пишмани груевци Црквата таму да се испраи [6] просто мора усул и осет за се' а не само урбанистички експерти зад затнати врати!, колку што се сеќавам беа и протести за маркичката и готова план ама излезе Грчев на едно интервју и го пушти муабетов и оп исчезнаа сите планои едноставно [7] (ова таму видеото на мтм на МироГ интервју или па беше двобој со ВангелБ но ето испарил клучнио абер за клоаката кој ги пишмани груевци!, ех камо и за прометеј (читај луцифер) некој поревносно тогај да им сржеше што ќе беше и повеќе од логично) но и Вардар онаков да се Осветува па тоа мислам е без преседан, но изгледа некому и ситна интервенција а споредено во однос сите локални удбалитичарски глупости изгледа им изгледа тешко можеби за да ни се ругаат ко Православни бар за Водици!?, мислам како поинаку ова да си го објаснам!?, небаре милијарди ќе коштаат то цевките, макар Сите на таков проект конечно би се израдувале а еве сеуште се влечка во недоглед!, хм може си велат проблем во однос пловен Вардар но ако се саказа се' ќе најдат чаре макар морало и да се вкопаат!
Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3887
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #18 Posted: 18-Sep-2023 at 19:13

на 25-та минута во то докУментарката ко за Вардар демек вели од крајот на Маџир Маало т.е. од Дрво Декор почнувало Џафте Корзо а го прашует невестата што значит Џафте, а овој усрамен како да и каже за на МРТВ Историска Разгледница абе Џафте Курафте е институција, која фатичи почнувала од Плажа кај Лукова Колонија (именувана по Каменорезецо и негоите гатери во српско таму) односно од првата Градса Плажа а сега јавна вежбална до старио железнички мост односно стубоите однего веднаш до Мосто на Нова Железничка, порано одтаму се фрлале Ласта скопјани а сигурно пееле на Капачки и Чекачки маџирМаалски Серенади [1] и не дека екс-српски-спахии засолнети во Вардарска Бановина токму во Маџир Маало оделе на капење, тиа може држеле борделите или пак за и од таму да ги потиснат некој краљски поданици на фора ги реметеле, иако за волја на вистината сите Скопјани ги пореметиле [2][2] та чуди се Народе како толку Благодат грАдо загинал та посетне и да замирисат на згура, нормал кога завршило краЉско а почнало титоИстичко борДелите на ул.МКД секнале а следствено аждаите од склет почнале да дивејат за уште понормал Народ Бога измоли склетот да се очисти па киднал некој вајб од некаде дури и без да сакале!, иако мирисат истовремено и на супер експеримент т.е. дека земјотресо биднал прв дет'реј 𝑓-удар на некоја метропола заради икс-причини [3] но сме имале ксмет Скопско Поле да ет песокливо-глинено та и подoста вода што од ВарTреПчи (Вардар Треска Пчиња) заседнует удоле по раседите а што допринело да се појават S сеизмички бранои [4] та ето заради Вардар и градот куртулил топтан пеплосуење!, кузнај може помогнала и по некоја коска от аждаја попат (т.н. дионсаур (скелетни остатоци)) за да се изремети резонанца [5][5]!?, прашање е само дали И овие времиња ќе куртули от удбашко удбалитичарската септичка реалност која ни станала судбина [6] да она што и навистина ет приоритет за Градо да е завлечкано во недоглед пр. меѓудругото ко што е Скопскио Колектор, може ќе ги тешат трубаревци абе скопјани толку време немале склет од клоака в сред град а не па вие сега од пречистителна, жртвата ваша ќе биде катарза за скотската жабокречина та гордејте се сега в двор што ќе ви опнеме скотсио колектор!, тешки да беше нешто вонвременско та и да глумеа лудило [7] ајт бар да профункционира ко што треба!, но се ми се чини дека то фабриките по Пчиња пак сред Вардар ќе потпуштаат по грешка по некоја тешка хемија, та убо би било со Закон да ет дозволено после евентуална хаварија не казна ами фабрика на стопано да му конфискуваат та или предвреме оттаму да си се исели или да инвестира во еко-риск-менаџмент исто толку колку што му чинела фабриката!



Мислам ако сакаме да Вардар Радост Пак За Сите Да Биде нема друг пристап него за секоја варијабила од склети ризици чариња да се дума до срж та и потака!, со ваков аршин пример би добиле Екстра Чист Вардар а тоа сосебе повлеквит разни Убаи но и оштроумни работи!, пр. една таква би била секој Турист што во Градо ќе влези ако Домакин или ТурОператор го држи зарака а заради штимунг во таков Бистар Скопски Вардар да го зајси нозе да си намака, та бидејќи по дифолт после Водици Реката се Осветува само и како од спуоздрав да се стори уникатн традиција на очистување пред влегвање и излегвање од метрополата на секој намерник!, мислам комотно и ко спин кој ко туристичка појава ако не друго ќе привлече уникатно внимание макар се' друго ни ет остаено несредено дали од еколошки гајрети ем сообраќајни куршлуси или пак терсене урбани визури!, евала може и подводен аквариум во такви околности на некоја делница да се истера!, битно Деца бе ќе имаат кај да се искапат бидејќи и така не сите имаат можност Летовање да видат, а и Рибарлук сигурно ќе бидне рајат хоби [8] за многу речни дустабанлии кои сега и да има нема кој да ги подучи т.е. друго ет да учиш одеднаш од повеќемина него да ука да фаќаш од една глаа, нели незнаеш кој ден е токму за досаѓвање!, но бидете умни и припазете си да не замине муабетов в канализирање содома&гомора [9] односно ако видите некој глуми нудиста от туриста стајте си предвреме не казна во пари ами натура со алка нанога да крчми Македонски Шуми за аир на едикојси рурални реемигранти!, бидејќи нели постојат на светов и милијардери та пари џабе ќе бидат ко опомена за мнозина!, (патем ез.Козјак треба да ет ез.Треска а сегашното ез.Сарај за да не се чудите зошто на дофат ви се ама едвај и некој таму Душа да одмори ...)



Интересно на следнио фуснотиран документрец СО ЧАМЦИ ПО ВАРДАР има чинам недоносени теории за потеклото на името [10] т.е. не можеме со сигурност да утврдиме за сега која ет пологична а која поверодостојна етимологија, та ја би ошол и дотаму да барам словенскоПелазгиски бранои пр. од спунт преку епоним в сОчи [10] кој ет близу до оној на пелазгиските кавкаски внуци [11][11] односно заедничката нишка бронзена нишка [12] т.е. овој речен флоу от секогаш бил Варден ко да е Бардак полн убаини кои само во нашве времина ќе да ет остаен на милост и немилост на удбалитичарската скотска безидејност! (хм в бардако ФерМ велит се здушиле жаба аждаја и глуфец [18] нели додека Лаво не намини и ги поапи) ... сепак морам да потенцирам ваквата моја претпоставка не ет никако истражувана ами онака од раа фрлена нешто налик аберите во 1-вио фус от претходнио пост каде думам за Свет полн вирусИ а кои абери веќе потака ги бев подчепнал подлабоко сестрано во однос минатио пландемикс дури подоцна понадвор [13][14][14] та истоветно би ги споредил ко инерција во однос оваа пелазгиска етимолошка предожба!, иако ко што може да се види от поледнио линк и таму завозувам дополнително археолошки во однос коспи теории и како е логично да бидат демистифицирани ем мозаично истимарени, но бидејќи нит сум микробилог нит пак геополитичар та не ни можам безрезервно моето разбирање на други да им го товарам ако конечна вистина!, а така и за ова!, просто треба наоро да си се фатат лингвисти ем историчари мултидисциплинарно да го тимарат потеклото на топонимот Вардар а дури и тогаш треба да се остаи простор дека можеби заради некоја икс непозната фатиле ипсилон погрешен водотек!, та добро ет да не се биде исклучив конечно туку секогаш теоритее да се подложни на проверка и ревизионизам или пак тој на постревизионизам бидејќи и кога во ова време многу работи иако очигледни сепак не ги разбираме потполно или се скриле чудно интересно во својта вистина, та што пак за нешто исконско! (патем онаму каде ќе наидете на фус со archive.is или archive.ph адреса доколку ви ет битен аберо можете да го отворите со TOR Browser веројатно еа-детермнисти го сокапале за нив европите од кизнај какви побуди, едно време бар само кај нас го беа блокирале но можеше лесно со урл-прокси да се дофати но сега и тоа не ми завергла но ето преку Тор успеав да си извадам архивираните абери!)[font]



туку да не го има некој првиот дел ОД ВРУТОКА ДО УТОКА [15][15] а ако да нека Бидит ШирокКоГрад и шерне туј аберо!, а сигурно има и други документарки но може нема да ет интересно се' наеднаш да флегне низводно ут нишка!, ех да бевме паметни до сега и Серава ќе ја очистевме ем рехабилитиравме со колекторски цевки како би ја откриле каде се може а за и в сред Чаршија имавме убаи речни визури ... практично серава ја нарекле баш бидејќи биднала отоманска клоака максима а всушност вистинското словенско име бар мене не ми ет познато [15][15] што точно некогаш в доцна антика била флуидо на акВадукто а чиј извор ет на СЦГ попознат меѓу глумовци и ко Лав [16] Но на удбалитичари им дреме што Вардар е клоака'убер'алес а не пак за Лавја Уста и нејзинио Аквадукт да му ја мислат [17] нормал ни Туризам не им требит (чунки оправдан страв да не заминит Трубофол работата) бидејќи и да го има, ем имаат што да спакуваат ко вистински културно историски бренд, практично така ризиквет на Орид да му реметат есапо ем китапо, ем нема да знајат шчо да правет от туристички плевел дали заради ич смештај ако нагрне плева или пак заради мањак јавни писоари та дури и разбистриле река пак инстант от неа да бидне нужник!, вистина незнам како поинаку да се објаснит нивната аљкава каузалност от недоносеност него самосаботажа заради мањак безбедносни и комунални капацитети!?, но ако ет утеха трусно подрачја сме та може некогаш и ќе си приберат акало додека не им истекол подмаса и престанат да глумат државници от удбалитичари ами си признаат дека се полуписмени плутократски џиткачи ако не шитлачи (кога како им се угодело)!, е' дури тогај има теоретски шанси а' доколку правилно се подотвора систем низ ефективни е-транспарентни алати пр. ко еФоруми та низ константна дебата да се извади и отпојќе от што се може а от она што го имаме и ко природен и ко културно историски потенцијал та ако не за друг бар Македонци да уживаат вонего!


Back to Top
 Post Reply Post Reply

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.156 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.