build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Останати теми > Останати теми > Наука и технологија
  Active Topics Active Topics RSS Feed: Земјоделие и рурален живот
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Земјоделие и рурален живот

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 45678 21>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #101 Posted: 07-Oct-2011 at 13:20
поради пропаѓање или стечај
Од 200 земјоделски комбинати, преживеаја само неколку

Одвај неколку од над 200 големи земјоделски стопанства и комбинати, колку што работеле во земјава во почетокот од деведесеттите години на минатиот век, сега се активни. Во Министерството за економија велат дека точната бојка не се знае бидејќи кај некои од нив тече стечајна постапка, а во други работат само одредени делови. Од вкупно 30.000 вработени во овие комбинати денеска се ангажирани стотина, а нивното учество во бруто-домашниот производ од 10 отсто е сведено на помалу од еден процент.
Експертите сметаат дека агро-стопанствата беа срцевината на нашето земјоделство и дека без големи фирми што ги собираат пазарните вишоци нема успешен аграр.

- Државните комбинати располагаа со 150.000 хектари обработлива површина, која беше најквалитетна земја. За време на приватизацијата земјиштето им го одзедоа и е узурпирано од правни или физички лица. Државата мора да сфати дека за успешно земјоделство е потребно окрупнување на земјоделците и формирање компанија од типот на хрватски „Агрокор“, која во исто време ќе има и производство и преработка и сама ќе се грижи за пласман надвор од границите - објаснуваат експертите.

Земјоделците раскажуваат дека во транзицијата сите комбинати и стопанства биле приватизирани, потоа дел од нив почнал да работи успешно, но потоа биле поделени на повеќе делови, кои полека пропаѓаат.

- Останаа само делови, механизацијата е распродадена, кај некои се отворени стечајни постапки или се продава стечајната маса, а работниците се на улица. Земјата ја презеде државата и сега им ја дава на земјоделците под наем - вели Вељо Тантаров, претседател на Сојузот на земјоделци на Македонија.

Но, тој истакнува дека државата е лош газда бидејќи нема јавно претпријатие за стопанисување со земјоделско земјиште и не се води сметка како се користи земјиштето, кој и како плаќа закуп.

- Ако државата има 150.000 хектари обработлива површина и ја издаде по 100 евра за хектар, тоа се 15 милиони евра во буџетот. Тие би можеле да одат во фондот за субвенции - советуваат од Факултетот за земјоделство и храна.

Во Министерството за економија немаат евиденција колку стопанства се останати и дали работат бидејќи приватизацијата е одамна завршена.

- Податоците се од времето на постоење на Агенцијата за приватизација, според кои, реорганизацијата на комбинатите е успешно завршена. Дел од нив се намерно расцепкани по сектори за полесно да работат. Сега се веќе приватни фирми, во кои ние немаме увид - изјави Сузана Праниќ, шеф на кабинетот на министерката за економија.

Министерството за земјоделство планира да ја обнови праксата на големи комбинати.

- Во наредниот период ќе се оди на окрупнување на земјоделското земјиште. Ако не е платен закуп се раскинуваат договори и тоа земјиште повторно се распределува - вели Соња Трајковска, портпаролка во овој ресор.

Според Заводот за статистика, во 1991 година имало 162.000 стопанства во индивидуалниот и во општествениот земјоделски сектор, а сегашната состојба ќе се види по обработката на податоците од неодамнешниот земјоделски попис. http://www.dnevnik.com.mk/?ItemID=4EC8FB3C66567E4D8551A7939E1AFA73

Број на индивидуални земјоделски стопанства (2010): 192.082 
Kористено земјоделско земјиште од индивидуалните земјоделски стопанства (2010): 282.830 хектари
Членови на домаќинствата кои работат на индивидуалните земјоделски стопанства (2010): 435.467 
Земјоделски стопанства специјализирани за полјоделски култури (2007): 42.192  
Земјоделски стопанства класификувани во I класа - до 2000 евра (2007): 58.22%   http://www.stat.gov.mk/OblastOpsto.aspx?id=38

http://makstat.stat.gov.mk/pdf/2010/5.1.10.73.pdf  вкупно имаме 2.200 комбајни и 82.000 трактори т.е. 24.000 едноосовински мотокултиватори и 58.000 двоосовински трактори за 4.000 повеќе во однос на 2003 т.е. статистички сме пред казахстан но зад чиле http://www.nationmaster.com/graph/agr_agr_mac_tra-agriculture-agricultural-machinery-tractors



Edited by Max - 08-Oct-2011 at 14:53
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #102 Posted: 07-Oct-2011 at 21:10

http://www.osijek-danas.com/vijesti/911-prvi-traktor-na-auto-plin-vozi-u-laslovu-.html

Iako je ugradnja plina u dizelski motor bio veliki izazov, jedna radionica iz Kutine to je uspjela napraviti uz vrlo male preinake te su za desetak radnih sati uspjeli ugraditi prvi plinski sustav u traktorski motor na pogon plavim dizelom. »Štedi se od 10 do 20 posto goriva, ovisno o režimu vožnje i rada traktora. Čak je 35 posto manje čađe, ugljikova dioksida i drugih za okoliš štetnih tvari. Motor radi tiše, a pri radu ima 10% veću snagu nego kada se pokreće samo na dizelsko gorivo http://www.vjesnik.hr/Article.aspx?ID=FF0FF703-913F-4CFE-9FC2-400DC3D456C1


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #103 Posted: 08-Oct-2011 at 14:51
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #104 Posted: 08-Oct-2011 at 16:51

http://en.terrion.ru/atm7000 currently the world's strongest conventional tractor - € 190.000 [1][2][3]  

 

    



Edited by Max - 08-Oct-2011 at 22:50
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #105 Posted: 08-Oct-2011 at 21:11

во оваа категорија на тешкаши влегуваат и џон дир-овите, но за нив сеуште нема особен интерес кај индивидуалните земјоделци, освен да се чека на некој машински круг да понуди нивна програма, сепак во колективите ги има, пример од големите џон дирови имаат во ЗКП а и сервисерот им е во комшии [1][2][3] исто во ЗКП од 23 комбајни, 19 им се џон дир http://www.youtube.com/watch?v=BPgt3lknjrU&t=12m20s

 

http://configurator.deere.com

http://www.deere.com/wps/dcom/en_US/products/Products_by_name.page 

од дировите може најдобра варијанта им се компактните трактори, но и тие имаат конкуренција [1][2]

 



Edited by Max - 09-Oct-2012 at 15:56
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #106 Posted: 08-Oct-2011 at 22:32
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #107 Posted: 09-Oct-2011 at 19:30

цело време мислев дека солунскиот саем е најголем земјоделски саем во регионов, но излезе дека новосадскиот саем е поголем и по број на изложувачи и по број на посетители, иако последните бројки за новосадскиот не се претставени на линкот т.е. 1.8к изложувачи и 200к посетители во однос на 500 изложувачи и 80к посетители во солун, што е чудно со оглед декановосадскиот е едногодишен додека солунскиот е двогодишен саем заради што имаат повеќе време за подготовки...

интересно е што сите на балканов се промовираат во најголем регионален саем, освен нашите кои се свесни дека сме многу поназад што е објективно бидејќи и немаме големо земјоделие, пример доволна е споредбата на трактори по држава за да се добие јасна слика на кој саем би се залетале повеќето фирми да изложуваат, единствено кај нас чуди зошто саемот не е лоциран вон скопје пример пелагонија или струмичко како што е случај по комшилуков, iaf-нови сад[1], agrotica-солун[1], agra-горна радгоња[1], aibf-бјеловар[1], agra-пловдив[1]...

кај нас функционира скопскиот agrofood за кој на нет има само еден промо клип на симпекс,  може не е далеку денот кога би кренал глава пример како балканските агро саеми со оглед дека словенци го организираат, но реално прво мора земјоделието да крене глава па саемот по него...  

најголем саем за земјоделска механизација во европа па и свет за сега е хановерскиот http://www.agritechnica.com


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #108 Posted: 09-Oct-2011 at 21:30

од скоро се промовираат и саемите за органска храна и о.земјоделие http://www.organic-bio.com/en/fairs/

Учество на “БИОФАХ 2009” саемот и студиско патување

Биофах 2009 е саемска манифестација што се оддржа од 18-ти до 22-ри февруари во Нинберг, Германија која овозможи на македонските фирми вклучени во органско производство и преработка да представат дел од палетата на своите производи. “Биофах” е најголемата саемска манифестација во ЕУ која работи со органски производи. Фирми од ЕУ како и од останати земји го посетија саемот како купувачи или продавачи на органски производи и услуги. Во рамките на саемот, беа организирани многу презентации, дискусии на тема органски трендови, пазарни можности, промени во ЕУ регулативите, нови производи како и представување на производни линии. 

“Биофах” саемската манифестација, беше ново искуство за македонските фирми, воедно и обид да се воспостави или зајакне перцепцијата на купувачите од ЕУ за фирмите од Македонија како можни снабдувачи на висококвалитетни органски производи.

14 учесници од 8 фирми од агробизнисот и педставник на организација на производители имаа можност да изложуваат и учат на саемот. Учесниците воспоставија контакти со нови потенцијални купувачи, и очекуваат нарачки во почетокот на сезонава. Поддржувачи на оваа активност беа Швајцарската програма за унапредување на увозот ОСЕЦ (Osec/SIPPO) и АгБиз.
http://www.agbiz.com.mk/en/about/activities.html


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #109 Posted: 09-Oct-2011 at 22:52

земјоделски семинари и конференции http://www.conferencealerts.com/agri.htm ова повеќе за земјоделски техничари и јавна администрација, но нека оди во контекст на последните два поста, на кои попрво би се надоврзале муабети од типот на http://www.organic-world.net/41.html или http://www.cigr.org/nl36-CigrActivities.htm

процесов е меч со две острици но упорно го туркуаат European Conference on Precision Agriculture http://www.ecpa2011.cz/ 

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #110 Posted: 10-Oct-2011 at 13:10
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #111 Posted: 10-Oct-2011 at 14:07
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #112 Posted: 10-Oct-2011 at 20:23


http://en.wikipedia.org/wiki/Plasticulture

http://en.wikipedia.org/wiki/Plastic_mulch

http://www.povrtarstvo.com/postavljanje-folije/


What about Alternatives - http://www.beyondpesticides.org/Pesticides-and-Plastic-Mulch-Threaten-Health-of-Shore-Waters.pdf

http://www.the-organic-gardener.com/organic-mulch.html

http://www.garden.org/weedlibrary/ [1][2]

плевењето е проблем на големи површини, а и на мали одзема екстра време и кичма, органското производство бара посветеност, но од помош денес се мулчирањето, системот капка по капка, но и машинското плевење



Edited by Max - 10-Oct-2011 at 22:03
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #113 Posted: 11-Oct-2011 at 10:11
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #114 Posted: 11-Oct-2011 at 19:01
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #115 Posted: 12-Oct-2011 at 14:35
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #116 Posted: 12-Oct-2011 at 19:20

Фукоока во 1998 присуствувал и на Островско езеро[1][2] дел од масивот Ниџе, Воденско-Егејска Македонија, еве ја и неговата книга[3]

...
What is this Zero Budget Natural Farming? 

Zero Budget Natural Farming means for all the crops, the production cost will be zero. In the Zero Budget Natural Farming nothing has to be purchased from the outside. All things required for the growth of the plant are available around the root zone of the plants. There is no need to add anything from outside. Our soil is prosperous-full of nutrients. How much nutrients the crops takes from the soil? Only 1.5 to 2.0 % Remaining 98 to 98.5% nutrients are taken from air, water & solar energy. Agriculture Universities says false that we have to add fertilizers from outside. If science says, that 98% crop body is constituted by air and water, then where is the need to add the fertilizers from the outside? 
...
http://www.zerobudgetnaturalfarming.org/index.php/en/zbnf-vs-organic-farming


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #117 Posted: 15-Oct-2011 at 14:21
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #118 Posted: 15-Oct-2011 at 15:46

...Bolja rodnost zemljišta

Već nakon nekoliko godina obrade bez oranja na različitim tipovima zemljišta zapaženo je poboljšanje vodno – vazdušnog režima. Istovremeno se smanjiuje ispiranje hranjivih materija, pre svega kalijuma i nitrata. Korišćenje zaštitnih sredstava i mineralnih đubriva je manje, pogotovu kod ozme pšenice i uljane repice. Kod višegodišnje direktne setve prinosi su veći nego na klasično obrađivanim zemljištima. Zbog nižih troškova (manja upotreba pesticida, đubriva i dizel goriva), kraćeg radnog vremena, i viših prinosa koji se postižu direktnom setvom pšenice, proizvodni rezultati su značajno bolji nego kod klasične proizvodnje. U osnovi je direktna setva moguća na svim tipovima zemljišta, a najbolji rezultati se ostvaruju na organskim i umereno ilovastim zemljištima. http://poljoprivreda.info/?oid=10&id=58


http://hrcak.srce.hr/file/7336 [1][2][3]  


Споредба на начини на обработка на почвата

Ефекти од орање

Конвенционално

No-Till  Обработка

Зонско-Редуцирано

подобрување структура на поч.

просечно/малку

многу

многу

забрзано сушење на почвата

многу

малку

минимално

забрзан проток на вода

просечно

многу

многу

намалена ерозија

малку

многу

многу

зголемување на темп. на почва

многу

малку

варијабилно

зголемување на приносот

многу

варијабилно

многу

мешање органски остатоци

многу

малку

минимално

намалени стакленички гасови

малку

многу

многу

отстранување плевел-коров

многу

малку/моментно

минимално

редукција на болести

многу

малку

минимално

редукција на гориво и труд

малку

многу малку

многу




Edited by Max - 15-Oct-2011 at 16:11
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #119 Posted: 15-Oct-2011 at 16:31

http://www.agrofabl.org/datoteka/doc_download/13-specijalni-naini-obrade

http://ishranabilja.com.hr/Tloznanstvo/Osnovna_obrada_k.pdf

http://ishranabilja.com.hr/Tloznanstvo/Dopunska_obrada_k.pdf

и на крај користете потпора и мрежи за заштита од птици и град, ова колку што е корисно на мало уште покорисно е на големо




Edited by Max - 03-Sep-2014 at 13:42
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3603
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #120 Posted: 16-Oct-2011 at 20:55

  

http://knowledgebank.cimmyt.org/ericeproduction/I.2_Types_of_tillage.htm [1]

http://vimeo.com/moogaloop.swf?clip_id=21317523


When dual tires are used in place of single tires, each tire carries a smaller portion of the weight of the tractor; hence, tire inflation pressures can be reduced. Whenever tire pressures are reduced, the tire flexes over a larger area and further reduces the pressure applied to the soil surface. http://extension.missouri.edu/p/G1235#tire

http://www1.agric.gov.ab.ca/$department/deptdocs.nsf/all/agdex182


Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 45678 21>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.352 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.