build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Останати теми > Фото/Видео > Културно наследство
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Копаничарска традиција

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <12
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #21 Posted: 02-May-2016 at 00:30



Христос Воскресе


ако на крај не отворaт атеље која е поентата, добро би било при локалните комори на занаетчии да им даваат некој заеднички простор за работа изложуввање и продажба, умреле оние времиња кога за атеље доволна била умешноста а за продажба балкански табиет,но никогаш не знаеме вокогосе крие нов виртуоз на дрво [1]



Edited by +Protagorist - 02-May-2016 at 00:31
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #22 Posted: 05-May-2016 at 08:44

можеби не е благодарно да се споредуваме со нечија копаничарска традиција, но би си дозволил да направам паралела на македонските копаничари со јапонските, и не заради некаков чалам туку заради посветеноста, иако нашите немале среќа низ вековите да ја распространат (та и порано в антика) до степен на класичност ниедна од техниките која се јавила на овие простори, кои ко такви и ги донесувале и ги однесувале сите трпеливи или учени меѓу налетите на ордите, а дури со зацврстувањето на Христијанството пополека повторно се отворило простор за клесањето односно подоцна резбањето а заради попрефинетата продуховеност таквите уметнички дарови и одолеале и на забот на времето но и на човековиот гнев кој неправедно се истурал на се па индиректно и на дрвото кога опожарувањата симболично требало да остават локален печат за нечие присуство, а од овој аспект и цела среќа да многу што и преживеало пример слепчанските резби бар дел од нив ... да знаете само какво чувство е да поете за певница која молитвено била минималистички исклесана пред десетина века ...

интересно е дека како подрачје во енеолитот можеби биле колевка на столаријата на далечниот исток, а таквата енeргија движејки се кон запад нешто покасно и' им се вратила директно или индиректно ... но како островски оградени од разноразни наезди, бар не во толкава мера ко тука, успеале поприлично да развијат добро препознатливи стилови низ последниот милениум, во овој контекст дрвото како уметнички медиум во Јапонија се наметнало со утврдувањето на Кјото како нова престолнина [1] а со време иако инспирирана од комшилукот јапонската резба еволуирала до екстра фина подлога за сликовити отисоци, уникатниот јапонски дрвопис Укио-е средновековен принт општо познат како Ксилографија [2][3]

http://www3.nhk.or.jp/nhkworld/en/tv/corekyoto/201604270600/ [1]

[1] http://www.japaneseprints.ru/reference_materials/articles/klisogr/index.php?lang=en



истата техника завозела и во европа до појавата на бакрописот, но далеку од префинетоста на јапонските резбари, иако пред се битно е пораката да се пренесе со леснотија, отколку да се изгуби во виртуозноста сред изобилството, особено кога целта не ги оправдува средствата ами обратно ... да преку резбата се стигне до чистота на духот нешто што провејува токму во слепчанската школа кај нас ... One will become highly acomplished in all the arts, only when will brought strong spiritual dimesnsion to its art, that spirit then could be seen in all kind of practiced art wheter is painting, carwing, sculpting ... dancing, climbing, swiming ... determination to dedicatate the life to one art fortifies the spirit and anyone could go even further when it would decide to commit itself to that art weather this art is chanalised through Love, Song, Garden ... Smell, Drink, Meal ... Touch, Flow, Feel ... Neighbor, Frend, Spouse ...   

https://www.flickr.com/photos/28433765@N07/albums/72157628480514611



HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #23 Posted: 06-May-2016 at 00:30



За Многу Години Ѓурѓовден


доста реалистична резбава [1] и како стил прилично далеку од изворната наивност која се проткајува кај старите мајстори и на фрескописот и на резбата кои ја портретиле Иконата како симбол кој не е од овој свет, онаа дводимензионалност која кај резбата би се добила преку бар рељеф, но тогаш може ќе делува дека истата е испринтана на цнц плотер

вака фали уште некое лед осветлување на позадината за пополека да се дотера и до повесели претстави легендата за Свети Ѓорѓија [1] иако такво нешто би било идеален минијатурен гифтшоп сувенир за огнениот меч на Свети Архангел Михаил [2] се она што може да не потсети дека сме или треба да бидеме Христијани со оглед дека иконите по дома денес поретко ги перцепираме како симбол [3] а повеќе ко симулакрум, како беше поговорката подвизувајте се уште при првото униние за да не доспеете до совршено униние, само со трезвеноумност успеваме змевот кој ни се ушуњал да го сотреме!



HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3887
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #24 Posted: 01-Sep-2023 at 20:53

тро абер од MTG а инспириран од пост в Столарија [1] каде пост два претходно има интересен абер за омекнување и свивање на дрво со амоњак што за Копаничари би било некој брз ефективен начин за свивање елементи а потоа нивна дополнителна обработка [10] незнам само како долгорочно се одразува таквиот хемиски третман врз дрвото и неговата трајност!, сепак Ручни Рад Си Е Ручни Рад што би рекле Леб и Сол ...

Originally posted by +Protagorist

   



Macedonian Church Woodcarvings

https://www.slideshare.net/krugoi-okoliski/ss-27831295[/FLASH]

   


Originally posted by beTon





Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3887
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #25 Posted: 08-Sep-2023 at 14:41

Аирлија Независна Самостојна Република Македонија!

...




















Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3887
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #26 Posted: 09-Sep-2023 at 00:25

Originally posted by beTon



https://marh.mk/makedonska_rezba/

https://vmacedonia.com/travel/cities/ohrid/fishing-industry-wood-carving.html


на следниот цитат интересно е дека некој забележал како Резбаната Скулптура од Свети Климент Охридски е западно влијание, а всушност ет наше во однос запад, знаејќи дека тогај Охридска Архиепископија имала јурисдикција и на Сицилија ем погоре наследувајќи се' што Свети Јустинијан и дал на Јустинијана Прима т.е. она што претходно до Равена било под јурисдикција на Цариградската Патријаршија а нели што е сторено како царско чаре за препирањето на меѓу Ватикан и Цариград кој да има Црковно Приемство врз Македонија и Илирикум, иако бидејќи Цар Самоил круната ја добил со благослов од римски папа та не верувам дека јурисдикцијата на Охридска Архиепископија се протегала и до Равена туку секаде каде имало потреба од црковнословенски Славословија ... нејсе, ако знаеме дека на ренесансата и претходи византиската нишка (и културно и трговски та и политички) логично дека овдешната Македонска Ренесанса влијаела врз западот а не обратно [1] но интересна ет како забелешка дека воочливо е дадено влијание, за кое ет јас велам ет од тука натаму!, а баш би сакал да чујам абер и од Историчари на Уметност зошто вакви информации не се ползуваат бар во туристички цели ко бујрум да видите од каде му дошла инспирација и на Микеланџело ден потоа ...

13th century sculpture is rather rare in Byzantine art, but in this region, we found several relief icons from the 13th century and another wood carving from ohrid that represents St. Clement (13th century)89. The St. Clement sculpture (fig. 20) is considered to be of Western influence and execution90 and it is stylistically close to that of St. George. In my opinion, the wooden sculpture of St. George was probably brought to the church of omorphokklesia at the time of its decora-tion and is probably also an Occidental work. In summary, both the Koubelidiki and Omor-phokklesia churches present elements that link these monuments with Western art, especially in the treat-ment of the Dormition scenes, the Trinity images, wooden sculpture, and even in architecture91. ... (p.162) > THE HOLY TRINITY IN THE DIOCESE OFTHE ARCHBISHOPRIC OF OHRID IN THESECOND HALF OF THE 13th CENTURY ~ Saška Bogevska [1]

но ваквиот по аналогија извлечен заклучок посекако не е некаков веродостоен фактор, та и на наѓањата во цитато, но и во однос мојата претпоставка, би сакал да вида дали има можеби некоја официјална студија специфично за скулптурата дали и како стилот се потпира на слични претстави во Византија, или пак зошто како техника подоцна во османлиско не продолжува т.е. веројатно бива потисната заради сите бранувања кога воедно има и отстапување од канонските смерници во однос Фрескописот ... сепак слични аналогии дека како западно влијание доаѓа со крстоносците во 13-ти век има во однос одредени појави кај фрескописи од тоа време ко аберот од следниот цитат, сепак пологично е дека од исток кон запад се движеле иновациите во однос уметноста било профана или сакрална!, но не сум авторитет ниту истражувач за ова и научно да го акцентирам, та убо би било да видиме една сеопфатна онтопик студија од Филозофски Факултет т.е. каде кој како влијаел кога на кого ...
Western European influences enter paintings most actively in the 13th century, which was a direct result of the historic situation on the Balkans – the crusaders invasion, bringing into position of the catholic bishops, the negotiations between tsar Kaloyan and Pope Innocent III (1204–1207) etc. Testimonies of this inl uence are the partially preserved murals of the Church of the Holy Virgin in the village of Ljubonje (circa 1210). ~ (p.308) > Proceedings of the 22nd International Congress of Byzantine Studies, Sofia, 22-27 August 2011. Vol. III. Abstracts of Free Communications. ~ Angel Nikolov with the assistance of Elena Kostova and Vladimir Angelov. Sofia, 2011, 420 pp.[1]



Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <12

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.076 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.