build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Останати теми > Фото/Видео > Културно наследство
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Православна сакрална архитектура

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1234 6>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #21 Posted: 11-Feb-2012 at 11:02
Originally posted by Max

СОБОРНИОТ ХРАМ СВЕТИ КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ ВО СКОПЈЕ - http://www.scribd.com/doc/80581609/Соборниот-Храм-Свети-Климент-Охридски-во-Скопје (објавено во А, списание за култура на просторот, бр. 3, Скопје 1992)



...
Местото
"И Он рече:-He приоѓај ваму. Собуј ги обувките твои од нозете, зашто ова место, на кое стоиш, е света земја" (II книга Мојсеева - 3.5)

Во првата глава на првиот дел на својата "Историја на Византија", на 65-та страна Георгие Острогорски за Цариград вели: "Положбата му е избрана со генијална остроумност". Луј Бреје го споменува сведочењето на Вилардуен за возбудата на сировите западни рицари кога го догледале офомниот град опашан со високи ѕидини. Се разбира, како царска круна на возвишеното место е Аја Софија, којашто ја користам како мерка за мерење на Соборниот Храм и на сите Храмови во веки веков. Наведените кажувања ги користам за да го потенцирам значењето на местото.Оној што има прилика да посети повеќе сакрални места, со сигурност може да ви потврди дека од нив зрачи некоја космичка енергија.

Познато е исто така дека доминантните религии ги граделе своите Храмови на урнатините на претходните или пак истите ги приспособувале со едноставна замена на симболите, Постојат без-број примери...
   Првата, рационалната, причина, може да биде обидот верниците преку преведувањето на Храмот од старата религија во нова (притоа сметајќи на нивните навики за почитување на местото) полесно да се преведат во новата вера.
   Втората - Храмовите да се подигнуваат на местата на подвизите на светите маченици(Св.Симеон Столник во Сирија, Св.Петар во Рим, на местото на стариот стадион во кој римските цареви ги жртвуваат христијаните, односно на местото на кое според преданијата е распнат Симон Петар).
   Третата - ирационалната, спомната на почетокот на размислувањата за местото, дека одредени места зрачат со космичка енергија. Нескромно мерено со вакви критериуми, се чини дека со локацијата на Соборниот Храм "Св.Климент Охридски" во Скопје (засега најголемиот и по многу нешта единствениот Храм на Македонската Православна Црква) нешто не е во ред. He смее да се заборави дека градбата е почната под патронатот и двосмислениот благослов на државата со атеистичка идеологија, која не смееше да си дозволи Храмот на религијата, чија негација е базична догма на таа идеологија, да биде изграден на особено место. Тоа е факт. Локацијата за изградба на Соборниот Храм е избрана и дефинирана на некоја маса во некое биро во Скопје. Големо е фарисејството на некои што беа директни учесници во таа работа.
   Раскрсницата на булеварот "Партизански одреди" и булеварот "ЈНА" е една од најпрометните во Скопје. Пристапот до плоштадот на Црквата е проблематичен, како што е проблематична и можноста да се паркира автомобил во негова близина.
   Co преусмерување на сообраќајните токовиво време на големите собори само се компликува и онака сложената состојба со сообраќајот во центарот на градот. За вревата и оловните гасови да не зборуваме. Од друга страна, Храмот, и покрај својата големина речиси вулгарно е загушен од околните(побрзо изградени) станбени објекти со голема височина. Сме навикнале најзначајните градски Цркви да ги гледаме на отворени простори. Црквите ја пренесуваат енергијата на местото и често пати се наметнуваат при неговото формирање како важни фактори - Св.Петар во Рим, Св.Марко во Венеција, Миланската катедрала... Црква на плоштад. Во Скопје шансата е пропуштена; наместото на несреќнмот хотел "Шератон", наместото на несуденото Градско собрание, наместото на Офицерскиот дом, на местото на Бурмали Џамија, не веројатно ами сигурно на место-то на некој постар Храм... требаше да се изградиЦрква! Зашто, ако олтарот е фокусот надоживужвањето на просторот, времето и односоткон религијата во внатрешноста на Црквата,тогаш Црквата е олтарот на отворениот градскипростор.
   Сепак во топлите летни вечери, кога сообраќајот е стивнат, бројни мажи, жени, момчиња и девојчиња, бараат освежување под стреата на Црквата. Овој простор можеби има шанса да стане Место.
...
http://www.scribd.com/doc/80581609/Соборниот-Храм-Свети-Климент-Охридски-во-Скопје


цел осврт во писаниево е прилично информативен, но горниов пасус е неодминлив! на мисла сум дека иако Црквата воопшто, по индустриската револуција во светот почнува пополека да се одминува, денес по конзумеристичката револуција тоа да е речиси правило а не исклукоч, а самите ние и даваме споредно наместо централно место, и фигуративно и буквално, напросто ни станало срам ако не и мака да ја бараме сакралната архитектура по урбаните визури, дури ни како контура а не па жива појава...
можеби ваквата резигнираност е нормален нус ефект, како скриен плач на современата совест, која заради сопственото духовно слепило се чувствува недостојна во најдобар или несвјоствена во најлош случај за каков и да е допир со Бога па макар и попатно визуелен...
а можеби и не сме заслужиле самите да се огледуваме онака како што тоа било случај со нашите предци, бидејќи нели денес сакаме да бидеме во тек и по терк на духот од овој свет и од ова време, предавајќи се и робувајки му на минливото и формалното, наместо на Постојаното и Суштното...

Овој простор можеби има шанса да стане Место.
и е‘ бидејќи Соборноста е во самата Црква а не надвор од неа, но како дестинација истата до сега претежно е алтернативна наместо меинстрим, јасно освен за Великите Денови посветени на Бога, но и тогаш претежно во очи самиот празник локацијата е попосетена, а помалку пред и потоа, што сигурно би било поинаку доколку Храмот беше на градскиот плоштад или на калето(локациски најсодветно), сепак за сето ова никој не е крив освен можеби урбаните планери(порано) а медиумските спинери(денес) чие гајле завршува со првото испиено кафе кај маалскиот чорбаџија, а чии разбирања и интереси најчесто му се наметнуваат на народот наместо да извираат од него, иако и тоа би било прифатливо доколку најискусните и најмудрите се кандидираат и избираат за водачи и стопани, а како такви трипати би мереле пред да пресечат, но колку што ова важи за мирјаните уште повеќе за црковните лица кои се нафаќаат на компромиси!

но и во вакви околности, дури бил само и како потсетник, овој Храм е повеќе од добредојден, а за радост е бидејќи и се повеќе е посетен, всушност Соборниот Храм бил, е, и’ ќе биде Светилник на најпрометната раскрсница во градот, Прибежиште за секој заскитан во градот, Место за Сретение на сите кои веруваат и се надеваат на Бога и јасно Молитвен простор кој в сред хаосот и бучавата подава тивко рака на Смирение кое раѓа Спасение, на кои најнапред им предходи Трпението во кое треба да растеме како би им се спротивставувале на страстите(телесни или душевни кои не одалечуваат од Бога) а со тоа и би се подготвиле за Соборно Славословие и Света Евхаристија...

простете ако некој се најде навреден иако немам таква намера освен да посочам на одредена појава(за некого прифатлива за некого не), но сепак треба да се спомне дека старите навики не избледиле, па повторниот обид за нов централен Храм во Скопје [1] [2] е заминат пострана, иако и тој како нов најнапред беше неадекватно испланиран како простор [3][4]... така ете денес повторно и даваме споредно Место на Црквата и тоа со компромиси кои повеќе се колективна импровизација во "современо" општество но без компас [5]

ништо не е случајно на овој свет, па би прокоментирал наивно, дека можеби и намерно е наметнато или пак прифатено, воопшто свесно позволено, Соборниот Храм да се крене на раскрсница меѓу два булевара кои тогаш носеле воинствени имиња (било тоа така прифатено за спротивност или било тоа компромисно прифатено како мотивирачка симболика), но најверојатно!?, како што веќе спомнав можеби денес и навистина не сме достојни да добиеме повеќе, со оглед дека и навистина сме заборавиле на Бога со чест на исклучоци, времиња кога повеќето од нас се предаваме на минливите и распадливи задоволства од овој свет како што е посесивниот индивидуализам, конзумеризам и материјализам [1]

Edited by Max - 10-Sep-2014 at 11:35
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #22 Posted: 27-Feb-2012 at 12:45

што е до формата, мислам дека единствено: природен материјал, континуитет на традицијата и истрајност во нивната примена се рецептот за одржливост на изворната Христијанска мисла... слично како музичката паралела во 8-от пост од нишкава би додал: не е исто планински воздух и ароматик со планински мирис, иако оној кој не планинари може ќе биде задоволен и со таква замена односно интерпретација, но тоа незначи дека треба да заборави на планините, иако во основа не е ни битно колку и дали нашата е најубава планина - колку што е битно самото планинарење, но кога човек нема кондиција ни на точак не се качува не па планини да спојува...

доста градители сакајки да му угодат на успаниот и комфорен менталитет на современиот човек се на мисла дека промени во редот се неопходни, иако и самите незнаат зошто! на мисла сум дека бараат само оправдување за немоќта пред модернистичките страсти (каде функцијата е подредена на формата), што е во ред доколку постои свест за нив па истото тоа оправдување да биде повеќе исклучок него да стане правило, особено бидејќи денес се нема префинет пристап како што навистина и’ треба и доликува на оваа спасоносна архитектура, туку се оди на инстант зачини почнувајќи по малку од надвор(утре ништо чудно и внатре), иако менувајќи го надворешното почнува да се менува и внатрешното! и пак сето тоа е прифатливо и разбирливо доколку е неопходно заради сиромаштво или болест, но при изобилство и здрав ум греота е да се расипува традицијата заради која и сме тоа што сме... можеби дошло време да не се биде, него само какво такво нека е, па што биде биде!?

Архитектурата, която е едновременно част от духовния свят и от материалната реалност, се формира и видоизменя във връзка с промените в света на идеите, в културните традиции, в бита и в обществените структури. Изключение не прави и сакралната архитектура, въпреки че притежава своеобразни характеристики. http://www.pravoslavieto.com/art/architecture/simvolika_sakralna_arhitektura.htm
иако цело писание од линкот е на место, сепак цитираниов пасус ако се разбере буквално може да доведе до смели отстапки какви што пример треба да биднат меѓу француските руси, за кои (изнудено)оправдување ќе бараат и одредени теолозите денес http://www.interfax-religion.ru/?act=news&div=41553...



http://02varvara.wordpress.com/2011/08/11/orthodox-france/ [1]

http://www.worldarchitecturenews.com/index.php?fuseaction=wanappln.showprojectbigimages&img=1&pro_id=16166
____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


не дека ние сме исклучок, просечен пристап има и кај нас, иако сеуште потпросечен како примеров од париз не сме дочекале, но своеволните експерименти во народот кои се подигаат без благослов не ме чуди и да го надминат наскоро
Некои духовници забележуваат дека дури и Црквата секогаш не води сметка за тоа какви проекти за цркви прифаќа, па ни се случува и невиден модернизам, кој нема врска со црковната архитектура на овие простори и не соодветствува со православието.
За ова, велат, исто како и за бизнисот во „оброчиштата“ и разните места со божемни свети лековити води кои носат огромен профит, поскоро треба да се позанимава и врвот на МПЦ.
Јавна тајна е дека поединци во ова гледаат доходовен бизнис, знаат дека „светите“ места кои се обележани со крст државата потешко ги урива и на тој начин ем остваруваат пари ем узурпираат државно земјиште кон кое со тек на годините се однесуваат како кон лична сопственост. http://preminportal.com.mk/content/view/992/54/


Edited by Max - 28-Feb-2012 at 14:14
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #23 Posted: 27-Feb-2012 at 14:14



СИМВОЛИКА ПРАВОСЛАВНОГО ХРАМА - http://www.pravoslavie.ru/jurnal/683.htm [1] [2]

Русское церковное искусство Х-ХХ веков - http://www.pravoslavie.ru/put/3708.htm [1]

БОГОСЛОВИЕ НА ПРОСТРАНСТВОТО - http://www.pravoslavieto.com/art/architecture/ [1]




Edited by Max - 27-Feb-2012 at 16:36
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #24 Posted: 27-Feb-2012 at 18:43

што е до модерниот пристап, најверојатно произлегува од самото држење на самата заедница односно архитектот во неа, впрочем тешко е ако човек се сретнал низ архиектонските студи со имиња како гауди или калатрава да не се опушти повеќе од што треба-може-смее во сопствените интерпретации и проекции, особено е тешко ако и самиот не е секојдневно дел од Црковниот живот како би ја сетил(видел) а не сонил потребата и изведбата



Тема - "Храмова Архитектура на XXI век". Емисијата објаснува што претставува современата црковна архитектура: копирање познати модели, стилизација или развој на традицијата? Како, без да се нарушат каноните, да се биде слободен при работата со архитектонската форма? Како да се комбинираат модерната технологија и традиционалните архитектонски решенија на Руската црковна архитектура? Што да се претпочитува - естетиката и функционалноста, оригиналноста на проектот или модуларни конструкции?
Гостин во емисијата - Андреј Анисимов, архитект и реставратор
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #25 Posted: 07-Mar-2012 at 02:04
модернизирањето оди до таму та има обиди и повикот на заедничка молитва да се автоматизира, што не' доликува на Црковен Храм кој треба да има во себе автентичност, а не имитација на авто аларм и особено не заради поткрепување и потикнување на мрзливост по ѕвонарите чија ревност за биењето на камбаните треба да биде исто толку голема колку и проповедта на Свештеникот, слично како кога по минарињата наместо мујезинот да ги вика верниците на молитва тоа го прави касетофон...



посекако ова во ваква форма прв пат го гледам, а се надевам дека нема да земе замав, иако и за во сред Скопје чинам имам чуено за сличен пример, но не е во ред јавно да покажувам со прст имајќи предвид дека секој има слободна волја и право како да го организира самиот Црковен Живот во сопствената црковна општина, каде повикот може и преку клепало да се врши доколку има кој да клепа...



http://alfaiomegaduhovniforum.forums-free.com/crkvena-zvona-t3502.html

~

кај нас Камбаната воопшто Црковното Ѕвоно, освен што е начин за објава на Молитвените церемонии, воедно е и начин за бркање на злото > прво и' со самото тоа што се највува Богослужба односно се мобилизираат верниците на Заедничка Молитва, а потем и' со резонантниот звук кој не само што е мелозвучен туку веќе денес и научно е докажано дека како таков ја обновува структурата на водата односно со тоа и на се живо од околу ... настрана паганското уверување односно симплификација дека ѕвегорот на ѕвоната ги сотрува лошите духови што како индиректен заклучок може да се изведе и од будистичкото користење на ритуални ѕвона [1][2] но на кои исто би можело да се гледа пред се ко разглас како што е и претежно случај кај нас [3] во овој контекст интересно е да се наведе дека ѕвоната уште во неолит се застапени ширум светот иако најнапред како рачни [4][5][6] додека кај нас како сакрални се користеле во антиката посведочено во очи погребната поворка на Александар Велики [7] што укажува дека тоа веројатно било пракса во Македонија со оглед дека мајка му Олимпија го организирала погребот но до сега чинам не е најдено ниедно кај нас, археолози поправете ме, чинам попрво ќе најдат неолитско отколку античко со оглед дека во антика тука бил центар на светот па ретко и некоја уметничка или ритуална вредност и да преживеала



Edited by Max - 29-Oct-2016 at 11:36
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #26 Posted: 07-Mar-2012 at 16:21

http://en.wikipedia.org/wiki/Russian_Orthodox_bell_ringing#Blagovest [1]

O crkvenim zvonima

   Važno obeležje pravoslavnih hramova danas predstavljaju zvona, koja se postavljaju ili na krov hrama, u tornjevima kupola, ili kod ulaza u crkvu, u posebnim zvonicima, ili u blizini hrama, u naročitom zdanju podignutom za njih koji se naziva zvonara.
   U periodu gonjenja drevni hrišćani se, naravno, nisu sabirali zvonjavom zvona kao danas, nego ili po prethodnom dogovoru, ili pomoću ličnog obaveštavanja, za šta su služili posebni glasnici. Od četvrtog veka, kada su hrišćani dobili pravo da javno obavljaju bogosluženje, kod njih su počeli da se pojavljuju i javni načini za sazivanje vernih na molitvu. U egipatskim i nekim palestinskim manastirima za to su upotrebljavali trube, u drugim palestinskim manastirima čekić kojim su udarali u vrata kelije svakog monaha.
   Zvona su se prvo pojavila na Zapadu. Tako su između sedmog i osmog veka bila već široko rasprostranjena u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i Španiji. To se ne može reći za Istok. Tamo vidimo samo pojedinačne slučajeve upotrebe zvona: tako, na primer, u sporazumu Omara sa Jerusalimskim patrijarhom Sofronijem, posle opsade Jerusalima 628. godine, postavljen je uslov da se ne upotrebljavaju zvona. U devetom veku venecijanski vojvoda Ursus Patrikije, na molbu vizantijskog cara Vasilija Makedonca, poslao je u Konstantinopolj dvanaest velikih bronzanih zvona za jednu ponovo podignutu crkvu. Grčki pak pisci, kada govore o načinima za sazivanje vernih na molitvu, ukazuju samo na "klepala". Postojale su tri vrste klepala: veliko i malo drveno klepalo, i "agiosidiron" (σιδηρον), gvozdeno klepalo koje je pravljeno u vidu savijene, poput duge, gvozdene ili bronzane šipke. Zvona su se na Istoku raširila verovatno tek sa dolaskom krstaša, i dobila su naziv "kampane" (satrapa), verovatno zato što su prvo počeli da ih proizvode u italijanskoj oblasti Kampaniji u sedmom veku. Nakon što su Konstantinopolj zauzeli Turci, koji su mrzeli zvuk zvona, ona ponovo izlaze iz upotrebe na Istoku, ali se zato široko rasprostranjuju kod nas u Rusiji. Može se reći da upotreba zvona nigde nije doživeli tako širok razvitak i primenu u bogoslužbenoj praksi kao u Rusiji. Ruski narod, koji se po prirodi odlikuje velikom muzikalnošću, uložio je u zvonjavu zvona svu silu svog religioznog osećanja, stvorivši neobično bogatstvo raznih vrsta i nijansi zvonjave, koja duboko dira dušu izazivajući u njoj različita molitvena osećanja i doživljaje.
   Danas zvona u našoj Crkvi ne služe samo da bi "najavila" to jest dala znak da u hramu predstoji bogosluženje, nego i zato da objave pobedu Crkve, da one koji nisu u hramu obaveste o tome da je nastupio određeni trenutak bogosluženja podstičući ih na taj način da svoje molitve sjedine sa onima koji se mole u hramu.
   U crkvenom Tipiku i bogoslužbenim knjigama, zvona se označavaju sledećim rečima i izrazima: "bilo" "klepalo", "kampan" "teška" i "zvona". Nije teško videti da su prvi među tim nazivima sačuvani još iz vremena kada zvona nije bilo, nego su verni na bogosluženje sazivani pomoću daske ili šipke u koju se udaralo čekićem ili palicom. Postojalo je i kameno klepalo. Međutim, i nakon uvođenja zvona ponegde su sačuvana i klepala, koja se koriste u određenim slučajevima, posebno u postu i na Strasnu sedmicu. Crkve obično imaju nekoliko zvona, različite veličine i jačine zvuka. U velikim hramovima razlikuju se sledeća zvona: 1) praznično, 2) nedeljno, 3) polijelejno, 4) svakodnevno, 5) malo zvono. Pri tome postoji još nekoliko manjih zvona različite veličine.

   Sam zvuk zvona u različitim periodima bogoslužbene godine nije jednak. Zvona zvone na jedan način za prazničnu službu, na drugi za svakodnevnu, na treći za velikoposnu, a na četvrti za zaupokojenu službu.

   Pre svega razlikuju se dva načina zvonjave: prvi se naziva "blagovest", a drugi zvonjava u užem smislu reči. "Blagovešću" se naziva zvonjava kada se udara u jedno zvono, ili u nekoliko zvona, ali ne zajedno, nego redom u svako od njih. U ovom poslednjem slučaju "blagovest" se naziva još i "prebiranjem". Zvonjavom u užem smislu reči naziva se ona zvonjava pri kojoj se udara u dva ili više zvona istovremeno. Kada se zvoni u nekoliko zvona na tri zamaha, onda se to naziva "trizvonom". Uoči manje svečanih službi zvoni se samo blagovest, a uoči svečanijih službi nakon blagovesti sledi i trizvon. Za obeležavanje naročitog slavlja u Crkvi trizvon se zvoni i posle bogosluženja: tako biva u sve dane Vaskrsa (Pashe) i u sve nedeljne dane posle Božanstvene liturgije. Zvoni se i na litijama. Za vreme Liturgije zvoni se u jedno zvono prilikom njenog najvažnijeg dela, takozvanog kanona Evharistije, to jest od pevanja "Dostojno i pravedno jest, poklanjatisja Ocu i Sinu i Svjatom Duhu" do pevanja "Dostojno jest jako voistinu", zbog čega se ovo zvono obično naziva zvonom na "Dostojno".

   "Prebiranje" biva 1) prilikom čitanja vaskršnjeg Jevanđelja na Liturgiji u prvi dan Vaskrsa, a po okončanju čitanja završava se "trizvonom"; 2) na jutrenju Vozdviženja, Krstopoklone nedelje i 1. avgusta, na kraju Velikog slavoslovlja, kada se iznosi krst; 3) na Veliki Petak prilikom iznošenja Plaštanice i Veliku Subotu prilikom nošenja Plaštanice oko hrama; 4) prilikom iznošenja upokojenih, opela i sahrane. Nešto drugačiji karakter ima "prebiranje" uoči osvećenja vode u dane hramovnih praznika, a takođe i prilikom posvećenja za episkopa.
   Zvonjava za službe razlikuje se i po svome tonu: ponekad ona zvuči veselije, ponekad tužnije. Zvonjava tokom Velikog posta biva "lagana", to jest spora i otegnuta. Nasuprot tome radosna zvonjava se u Tipiku naziva "zvonjavom u svetle (dane)".
   Dužina zvonjave se za zvonara određuje time što prema propisu Tipika treba u sebi da pročita ili "neporočne" (17. katizmu), ili 50. psalam. Propisano je da se tokom Velikog posta uoči časova udara u zvono: pre trećeg časa tri puta, pre šestog časa šest puta, pre devetog časa devet puta, pre povečerja dvanaest puta.
   Osim navede namene crkvena zvona su kod nas upotrebljavana i za upozorenje o požaru, što je nazivano "zvonjavom na uzbunu", kao i za vreme snežnih mećava kako bi se pomoglo putnicima da se orijentišu na putu.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_04.htm









Edited by Max - 07-Mar-2012 at 16:26
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #27 Posted: 08-Mar-2012 at 16:00

In a long period of time (as early as since the 11 century) there had been made up a special style of playing on the bells, in which the leading role belonged to the rhythm and harmony, not the melody http://www.russianbells.com/acoustics/NICANOROV-Acoustics.pdf
The zvon of the Russian Orthodox Church makes use of both improvisational and repetitious rhythmic patterns, and is a highly developed form of public music. http://www.russianbells.com/acoustics/what-is-bell.html


The zvon has a curative property as well. A group of researchers under the direction of a Russian candidate in biological sciences, F.Shipunov, has established that bells work as ultrasonic generators, and ultrasound destroys a morbific environment. The influence of a bell on the soul condition of the man, his sanity is great. For many years, psychiatrist A. Gnezdilov of St. Petersburg has successfully treated many mental diseases by placing his patients under the sounding of bells. Hundreds have been healed. http://www.russianbells.com/akir/korzh-deeproots.html
В чем заключена тайна колокольного звона - http://shkolazhizni.ru/archive/0/n-8458/
ZNAČAJ CRKVENIH ZVONA NA ČOVEČIJE ZDRAVLJE
Suprotno od rok muzike, crkvena muzika, naročito zvonjava crkvrnih zvona blagotvorno deluje na ljudsko zdravlje. U ruskim laboratorijama, pomoću ogleda, utvrđeno je da oscilacija ultrazvučnog dijapazona crkvenih zvona odbijaju bakcile kuge i virusa i drugih infektivnih oboljenja. U vezi sa tim ovaj veliki ruski pravoslavni um tvrdi: "Prije svega, zvono nije tvorevina toliko ljudskog koliko Božijeg uma! Nijedan matematičar nije u stanju da izračuna formulu zvona, niti jednačinu njegovog zvonjenja. Pokušali su to i Florenski i Ojler, ali nisu uspeli. Ja verujem da je zvono stvoreno uz pomoć Božijeg otkrovenja, isto kao što je samo tako moguće naslikati dobru ikonu, tako je dvanaestooktavna zvučna simfonija zvona koja su zvonila u velikim manastirima Zadonski, Danilov, Stejski. Na rastojanju od 7 km, prema podacima za merenje, sterilisala je sve patogene mikroorganizme. Oni ne mogu da izdrže oscilaciju ultrazvučnog dijapazona, a ultrazvuk je veoma snažan energetski izvor kojim se mogu seći stabla, razbijati cigle. Prije 12 godina smo istraživali okolinu Jeloholske Saborne crkve u vreme Uskrsa, kada je zvonilo veliko zvono, uništavan je virus gripa. Sve epidemije koje su nailazile sa Bliskog Istoka na jug stare Rusije, u talasima su obilazile rejone u kojima je bilo locirano mnogo većih manastira, crkava, gde je bilo mnogo zvonjenja. Dakle, simfonija zvona ih je odbijala, uništavala. Naši matematičari su izračunali snagu zvonjenja, odnosno moć dijapazona u Rusiji, gde je bilo 80.000 crkava i 1250 manastira, pa se zvuk jednog zvona pretapao u zvuk drugog. Ispostavilo se da se nad Rusijom nalazilo snažno polje u obliku poklopaca koji je moglo odstranjivati i let raketa, i poređenja radi, dok je zvonjenje stvoreno Božanskim snagama radi jačanja prirodne zvukosfere, u biosferi rok muzika je tvorevina demonskih sila", zaključuje doktor Šipunov http://www.pravoslavniforum.com/index.php?topic=361.msg3819#msg3819

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #28 Posted: 25-Mar-2012 at 12:00



Камбанариите се сродни со пирговите - средновековни камени кули за набљудување, каде формата ја следи функцијата, па така пирговите најчесто имале знаме со Крст додека камбаните најчесто имале и имаат конструиран Крст или пирговите се својствени за изолирани Манастири додека камбаните се Црковни Кули кои се користат за објавување на времето за молитва... исто Манастирските и Црковните кули биле најсигурни места за чување на книгите од пожари и кражби, а неретко биле и места за подвиг или во нив биле правени параклиси, таков параклис пример имало во манастирскиот пирг на манастирот Свети Наум во Охрид

денес Пиргови се сочувани во неколку живи манастири во Македонија но со помали димензии како во Зрзескиот, Лесновскиот и Велусинскиот Манастир или како дел од самите конаци како што е во Бигорскиот, Трескавечкиот и Слепчанскиот Манастир додека во поголем број сочувани се на Света Гора






Edited by Max - 25-Mar-2012 at 12:31
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #29 Posted: 25-Mar-2012 at 23:00



малку спојката на Паско е дискутабилна за теолошки комплекс, но чим иницијативата е на археолог а не на теолог, повеќе од јасно е зошто и како изгледа предложеното возобновување
http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=720&PN=3

Замислено е да се спои сакралното со световното, да се направи една симбиоза на времето св. Климентово, со времето на двaесет и првиот век. Симбиоза на просторот, значи да се вклопи во крајоликот на цитаделата самоiлова - Самоиловата тврдина, па Плаошник, па св. Јован Канео. Да направиме еден центар којшто ќе ги спојува сите овие елементи. Значи св. Климентовото време со дваесет и првиот век, сакралното со световното. Што значи тоа? Значи во изградениот, во возобновениот св. Климентовиот универзитет ќе има и свешtеници и монаси, бидејќи најверојатно таму ќе биде пренесен Теолошкиот факултет или средното Богословско училиште на МПЦ и други луѓе коишто ќе се занимаваат со наука.

Генерално се знае како ќе изгледа универзитетот и тоа е прифатено на првата седница на Oдборот за возобновување на Св. Климентовиот Универзитет. Ќе бидат изградени објекти во кои ќе бидат сместени Теолошкиот факултет можеби, а можеби Богословијата, потоа со сигурност ќе биде сместена Галерија на икони, и еден голем библиотечен центар, бидејќи св. Климентова книжевна академија не може да се замисли без една богата библиотека. http://preminportal.com.mk/content/view/21/54/

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #30 Posted: 25-Mar-2012 at 23:43

дали знае некој, која и каде е оваа Црква



и химната и местото чисто смирение





Edited by Max - 16-Oct-2014 at 11:29
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #31 Posted: 26-Mar-2012 at 21:21

    

    
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #32 Posted: 02-Apr-2012 at 19:30


     Црква Св.Ѓорѓи (1191 г.), с.Курбиново, Преспа, Храмот е долг 17 метри и широк 7 метри, со ова тој е најголемата еднокорабна Црква во Македонија[1] - http://sketchup.google.com/3dwarehouse/details?mid=350965d3451a8b2888ff06e6a8a31e6e [1][2]

Предвесник на европската ренесанса - http://www.fidanoski.ca/Macedonia/Kurbinovo/index.htm [1][2]

 




Edited by Max - 02-Apr-2012 at 19:38
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #33 Posted: 07-Apr-2012 at 18:25
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #34 Posted: 08-Apr-2012 at 21:23
ЧУДО ВО ЦРКВАТА СВ. ДИМИТРИЈА ВО СКОПЈЕ

Несекојдневна појава или Божје чудо се случува со фрескоживописот во црквата Свети Димитрија во Скопје, кој се чисти сам од себе. За само неколку минути фреските и ореолите на светците и ангелите добиваат боја како да се сега сликани.

Со утринската литургија по повод Цветници чиноначалствувал отец Зоран, кој пред камерата на Канал 5 го опиша чудото.

Само уште во една црква во Русија, вели отец Зоран била евидентирана ваква појава. Во православната вера, вели тој, се случуваат чуда. Бог ни праќа порака дека треба повеќе да се вртиме кон духовното, а не кон материјалното.

За настанот бил информиран и поглаварот на Македонската православна црква- Охридска архиепископија господин господин Стефан. Засега се воздржа од коментар, но не го криеше изненадувањето од појавата.

Видеото од Канал 5 можете да го погледнете на следниов линк

Чудо во црквата Свети Димитрија- фреските „крвават“ и сами се чистат

Мирјана Трпческа, Канал 5
http://www.fakulteti.mk/news/12-04-08/chudo_vo_crkvata_sv_dimitrija_vo_skopje.aspx
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #35 Posted: 17-Apr-2012 at 22:00

  Христос Воскресе! ваквото празнично сведоштво во Црквата Свети Димитрија (ако е за арно) за воцрковените Христијани е радосна но многу нормална појава, како што се    дејството на Крстот  [1][2][3]  ,    Чудотворните Икони [1][2][3]  кои можат да бидат и Мироточиви, или Светите Мошти  т.е. Светите Реликвии кои се чуваат во Кивоти



Edited by Max - 17-Apr-2012 at 22:11
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #36 Posted: 29-Apr-2012 at 16:31

скалестата разиграност на кровните калкани и ниши кои водат кон куполата симболично секогаш потсетуваат на потребата на секој Христијанин духовно да расте преку добродетелите[1][2][3][4][5][6][7][8] некој на тој скалест пат се подвизува доброволно свесен за потребата или наградата заради Христа а некој тоа го прави и несвесно живеејќи Богоугодно и Православно а да не е ни воцрковен, односно иако Крстен сепак помалку учествува во Црквата како Христијанска Заедница, во која нејзините членови добротворат и молитвено и мисионерски и хуманитарно...

      

http://staronagoricane.blogspot.com/2009/09/sv-ori-staro-nagoricane-sv-djordji.html [1]

дури и да не сме стигнале до или пак сме заборавиле на спасоносните скалила, како не би паднале во очајание, најмалку што можеме да сториме е да не судиме! за да утре и нам да не ни биде судено [1][2][3] имајќи разбирање за раската во окото на ближниот доколку и не можеме да му помегнеме истата да ја очисти, но и сами да се исправаме за исправени да подадеме рака...

Edited by Max - 13-Sep-2015 at 08:29
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #37 Posted: 05-May-2012 at 23:00

ме чуди како порано при немаштија луѓето подигале толку многу Храмови та и до три во едно село, а денес и при изобилство и при секаква машинерија ем со лиен бетон(а не со клесан и реден камен) не наоѓаме ни средства ни волја за подигање нови или обновување постојни Храмови, ова е почудно уште повеќе бидејќи во поголемите градови каде во една населба по број на семејства пример има од 10 до 30 села не се наоѓа ни еден Богослужбен Храм или истиот е премал како би им бил од литургиска корист на верниците т.е. канонски потребно е по еден Храм на 8000 жители каде јасно дека сите не би ги собрало но молитвено истиот на сите би им бил од корист, сега нема ни параклис на секои 8000 не па Храм освен ако не се вбројуваат тука и макетите по малџиските паркчиња сепак да не излезе дека воопшто не се гради

денес може бидејќи немаме ни доволно чест према Светиите но ни кон традицијата затоа и најверојатно немаме ни слога ни меѓусебна почит како би здружиле сили и воопшто би почнале изградба или обнова на Храм, ова особено важи за поновите генерации каде станува навика ктиторството да преминува во едноличен чин наместо заеднички преку кој подигањето на Храмот нема да се разбере како волја на поединец него како волја на Христијанската заедница како Црква...

оправдан исклучок можеби се Македонците од дијаспората, заради потребата за неодродување односно утврдување на корените, но таму пак се соочуваат со други проблеми како директиви од локалните урбанисти та мора да се прават модернистички компромиси, но не е разбирливо кога истото дури и дома се зема за мерка ко што имаше предлог проект за Црква во Ново Лисиче



чудни времиња, ова конзумеристичкиов начин на живот е попогубен по продуховувањето на народот него што бил пример тоа феудализмот, небаре денес живееме под диктатура, та и во османлиско под туѓа власт имало повеќе Христијанска волја него сега кога сме слободни
Како значаен христијански центар во ранохристијанскиот преиод со околу 18 ранохристијански базилики забележани досега, регионот во кој припаѓа Виничка општина продолжува да се развива и во периодот кога Македонија е под турска власт. Новите освојувачи биле духовно ориентирани кон муслиманството и при покорувањето на македонското население безмилосно ги уништувале христијанските духовни престојувалиштва. Меѓутоа иако со намален интензитет духовниот и културен инпулс на македонскиот народ не стивнал. Во Македонија во текот на овој период со ситни прилози се обновувале старите цркви и манастири а дури се граделе и помали светилишта. Во втората половина на 18 век настанала малку поповолна ситуација. Имено турските закони дозволиле формирање на црковни општини и поправка на старите градби. Оваа дозвола се користела и за прикриено градење на нови цркви и манастири. Во 19 век се продлабочило националното чувство во човековата свест и опстојувањето на црквите и манастирите било сфатено како запазување на сопствениот духовен, социјален, културен и национален идентитет.
http://www.muzejterakota.mk/crkvi.html




Edited by Max - 16-Oct-2014 at 11:32
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #38 Posted: 05-May-2012 at 23:41
се сеќавам за крстот на Водно главна забелешка на противниците на градба беше дека `се немало пари,требало да се гради кога ќе има`,а најголем број од православните градби се градени кога народот бил најсиромашен-12,13 до 16 век(црквата во моето село Врбјани-Охридско е од 13 век со пишани документи,и кровот е сеуште од клесан камен-лиска)
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #39 Posted: 06-May-2012 at 17:01

ќе биде идеално доколку сите Светињи на и околу Водно се поврзат скалесто ко маршута се до врвот, а зошто утре не би се возобновиле и сите Манастири на реката Треска - Скопската Света Гора, но за тоа би требало да се спушти браната на матка1 како би се направила исконска поклоничка маршута



Originally posted by gjoko

се сеќавам за крстот на Водно главна забелешка беше дека се немало пари

силна симболика има во оваа иницијатива по која сега е препознатливо Скопје [1][2][3], а за гласните но малубројни негодувања најверојатно посреди е скриен срам од сопствената Tрадиција ако не и Вера!?

Крстот на Водно не е само Христијанско обележје туку во случајов е и патоказ до Врвот кој духовно уште посилно ќе зрачи кога ќе има Литургии во Црквата која е предвидена горе, најверојатно на почеток за поголеми празници и јубилеи а подоцна доколку има услови и за неделни Богослужби! овој подвиг и денес би бил исто толку голем како и подвигот на Свети Ѓорѓија исповедајќи го Христијанството сред гонењата на диоклецијан, а денес тоа би бил конзумеризмот(материјализмот) како појава, та силата на молитвата ќе прави Крстот на врвот Крстовар освен симболично да биде уште поделотворно духовно копје над Скопје против аждаите на омразата, славољубието, среброљубието, сластољубието и неверието! заради тоа дополнително не' треба пример горе да се отвори ресторан од типот на кафеана туку ресторан налик градска кујна каде ќе се служи пакувана храна од традиционални македонски јадења, како би се избегнало утре место за џумбус!
на овој проект симболично се надоврзува и идејата да се спои Богословијата со Крстот преку жичарница но незнам колку ова ќе биде изводливо, едно бидејќи ќе се наруши мирот на теолозите од постојаната навала патници, а друго и заради населените места врз кои би врвела жичницата!?


Edited by Max - 06-May-2012 at 17:11
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #40 Posted: 08-May-2012 at 20:25

со оглед дека на доста места го имам сретнато податокот за каноњот на реката Треска кај Матка како Скопска Света Гора или како Мала Света Гора, ми се јавува една недоумица дали тоа е така иако по кањонот има 16 Цркви и Манастири, а кога на ова би се додале Црквите и Манастирите по селата околу и на Водно сигурно станува збор за над 30тина
Матка изобилува и со голем број културно-историски споменици поради кои ја дефинираат и како мала Светла Гора. Сега се останати десетина манастири, меѓу кои шишевскиот, посветен на Св.Никола, изграден или пак обновен во 1345 година, манастирот „Св. Јован Златоуст“ во селото Козарево, манастирот „Света Богородица“ во близина на селото Глумово, манастирот „Св. Андреј“, црквите „Св. Троица“, „Св.Ѓорѓија“, „Св. Петка“, „Св. Атанас“, „Св. Никола“ во Нир и „Света Недела“...
http://mn.mk/kultura/6050-Matka-e-mesto-za-relaksacija-na-skopjani-i-za-stranskite-posetiteli


но двојбата ми е заради топонимот од карши Скопска Црна Гора која го носи ваквиот епитет заради Црнорисците - оние кои носеле црна риза(мантија) т.е. Монасите, а на планината имало 30 Цркви и Манастири [1]
Се вели дека во 1392 година кога Турците го освоиле Скопје на планината Скопска Црна Гора постоеле повеќе од 50 манастири, цркви и свети места од кои многу се сочувани до денес...
http://www.gomacedonia.com/mk/kultura_i_duhovnost/vizantiska_makedonija/10/skopska_crna_gora_-_duhovna_tura.aspx


но ако Скопје со 50 Цркви го носел епитетот Мала Света Гора т.е. Скопска Света Гора, што да се каже за Битола и Охрид, првиот заради големиот број Цркви и Манастири именуван од Турците како Монастир а вториот главен словенски расадник на теолози, свештеници и учители... http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=373&PID=15282#15282

ако подобро се размисли сите гори во Македонија можат да се сметаат за Свети бидејќи Манастирите се подигале по горите и планините а ги имало во голем број, така покрај Пелистер, Галичица и Јакупица, и останатите поголеми планини како Бистра, Бигла, Беласица и Кожуф исто се Светли места, не ми е познато како висорамнини колку мариовската и кожанската висорамнина биле богати со Духовни Светилници, но најверојатно во средниот век тоа и било случај...

јасно и Источна Македонија е полна Светилишча пример Осоговието и Пирин, а и топонимот Свети Николе доволно кажува сам за себе, всушност уште од антиката секој поголем град во Македонија бил Епископски Центар а голем број од тие Епископи учествувале во утврдувањето на Православието на Вселенските Собори држејќи го едрото а многу пати исправајќи го и кормилото...

Edited by Max - 02-Jun-2012 at 21:08
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1234 6>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.126 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.