build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Инфраструктура > Железници
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Коридор 8

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 4142434445 52>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
Galileo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 25-May-2010
Location: Wien
Online Status: Offline
Posts: 1330
  Quote Galileo Quote  Post ReplyReply #841 Posted: 16-Aug-2017 at 19:20
Кабинетът осигури финансирането на жп линията до Македония

Чрез промени в оперативната програма за транспорт и инфраструктура

Правителство одобри днес промени в европейската програма за транспорт и инфраструктура, с които ще бъде прецизиран обхватът на заложените за финансиране жп проекти.

Промените предвиждат разширение в обхвата на проекта за подготовка на жп линията Радомир - Гюешево. С окрупняването на проекта по цялото направление София - Перник - Радомир - Гюешево - граница с Македония ще бъдат увеличени реалните ползи от изпълнението му.

http://www.economic.bg/bg/news/8/kabinetat-odobri-finansiraneto-na-zhp-liniyata-do-makedoniya.html
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15016
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #842 Posted: 16-Aug-2017 at 23:04
Колку пари би чинел бугарскиот дел од овој коридор?
За сè има вторпат
Back to Top
geny View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 16-Mar-2013
Location: Bulgarya
Online Status: Offline
Posts: 306
  Quote geny Quote  Post ReplyReply #843 Posted: 17-Aug-2017 at 07:46
880 000 000 млн леваYesYesYesYesYes
Back to Top
katani View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Jan-2013
Location: Bulgaria
Online Status: Offline
Posts: 124
  Quote katani Quote  Post ReplyReply #844 Posted: 17-Aug-2017 at 08:58
Това е с модернизация на трасето между Радомир и Гюешево, което предвижда почти изцяло нова следа на жп линията, един предълъг тунел и пр. Сега е по-важно да се осигурят онези 2 км от гара Гюешево до тунела при Деве Баир, за да покажем и ние готовност за свързване. С това и като и вие достигнете до границата ни, ще се осигури реална връзка межу двете железопътни системи и ще могат да тръгнат реално влакове. Едновременно с това или малко по-късно ще се проектира и реализира и самата модернизация, която пък ще гарантира много по-добри показатели (скорости) на железния път в българския участък.

Edited by katani - 17-Aug-2017 at 13:58
Back to Top
katani View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Jan-2013
Location: Bulgaria
Online Status: Offline
Posts: 124
  Quote katani Quote  Post ReplyReply #845 Posted: 17-Aug-2017 at 13:18
ЕС ще финансира жп линията между България и Македония

Брюксел ще представи нов амбициозен план за Западните Балкани

12.07.2017

Европейският съюз ще финансира строителството на Коридор № 8, който трябва да свърже Черно и Адриатическо море. В интервю за македонската редакция на DW в навечерието на срещата на върха ЕС - Западни Балкани в Триест, еврокомисарят по разширяването Йоханес Хан обявява, че Съюзът ще предложи финансиране на шест транспортни проекти.

"Един от железопътните проекти е известният Коридор номер 8, който трябва да изгради връзка изток-запад от България през Македония до Албания", казва Хан. Изграждането на жп линията, която политици обявяват още от 90-те години, винаги се представяше като приоритет, но до днес остава нереализирана.

На срещата на върха в Триест, която започва днес, Брюксел ще представи нов амбициозен план за Западните Балкани, който се фокусира върху два сегмента - инфраструктура и хора, казва висшият дипломат от ЕС.

В инфраструктурата, ЕС планира да привлече международни финансови институции. Фокусът ще бъде на транспорта и енергетиката. Целта е да се създаде пазар от 20 млн. потребители, което ще допринесе за по-бързото развитие на региона, но и за неговото приближаване към ЕС. Най-важната цел на ЕС сега е да убеди страните от Западните Балкани, че са част от нас, посочва още Хан.

Източник:
Економик
Back to Top
ink View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 01-Dec-2010
Location: Bulgaria
Online Status: Offline
Posts: 530
  Quote ink Quote  Post ReplyReply #846 Posted: 04-Sep-2017 at 11:54
Originally posted by alexsend


Нема да го дочекаш. Тоа е поентата. Ти тоа нема да го видиш.

Ако е рекол Господ, ке го видам.
Back to Top
katani View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Jan-2013
Location: Bulgaria
Online Status: Offline
Posts: 124
  Quote katani Quote  Post ReplyReply #847 Posted: 05-Sep-2017 at 10:38
На някой не му ли се разхожда по трасето между Куманово и Беляковци, да видим до къде са я докарали Вибе?
Back to Top
phenomenon View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 26-Oct-2010
Location: Kumanovo
Online Status: Offline
Posts: 2646
  Quote phenomenon Quote  Post ReplyReply #848 Posted: 05-Sep-2017 at 12:35
Originally posted by katani

На някой не му ли се разхожда по трасето между Куманово и Беляковци, да видим до къде са я докарали Вибе?


Докарали са да скокнат од тој мост на Пчиња што 10 години го прават кај Клечовце и да се удават.
開始されていないだけの戦いが失われ、
Back to Top
FoSsiL View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Mar-2009
Location: Аеродром
Online Status: Offline
Posts: 4699
  Quote FoSsiL Quote  Post ReplyReply #849 Posted: 21-Oct-2017 at 20:54
Кај Куклици





Македонија - Земја на чудата!
Back to Top
geny View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 16-Mar-2013
Location: Bulgarya
Online Status: Offline
Posts: 306
  Quote geny Quote  Post ReplyReply #850 Posted: 29-Oct-2017 at 09:10
Евала Фосил -дай още некоя слика!Cheers
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15016
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #851 Posted: 02-Nov-2017 at 09:48
Дведецениското ветување за железничка линија Скопје-Софија

Македонија и Бугарија повторно поставија рок за меѓусебно железничко поврзување кое се најавува над две децении од повеќе влади во двете држави. За осум до десет години, меѓу 2025 и 2027 година, треба да финишира изградбата на пругата од македонска страна која опфаќа три делници: Куманово-Бељаковце, Бељаковце-Крива Паланка и Крива Паланка- граничен премин Деве Баир, и од бугарска страна од Ѓуешево до македонската граница.

Динамизирање на активностите со Договорот за транспортна заедница

Железничката линија меѓу Скопје и Софија со којa се заокружува источниот дел од Коридорот осум е најголемиот проект што се реализира по потпишувањето на Договорот за траспортна заедница со кој беа одвоени 70 милиони евра за втората делница на оваа железница, на потегот од Бељаковце до Крива Паланка, во должина од 34 километри.

Од Министерството за транспорт и врски велат дека Владата на РМ е силно посветена на реализација на овој исклучително значаен проект. Во таа насока, потенцираат, беа и заложбите да се постигне заеднички договор со Владата на Бугарија преку потпишување на Меморандумот со кој и двете страни ќе се обврзат да ги изградат делниците што недостасуваат.

-Проблемот со експропријацијата за втората делница во добар дел е надминат и почнат е процес за претквалификација што е поврзано со одвоените 70 милиони евра со цел да ја забрзаме динимиката на работа. Основно е да се динамизира процесот со оглед дека третата делница за пругата од Крива Паланка до Бугарија, е најкомплицирана и најскапа иако е со најмалку километри, изјави македонскиот министер за транспорт и врски Горан Сугарески.

Како што порача еврокомесарката за транспорт Виолета Булц на неодамнешниот бизнис САМИТ 100 во Скопје, меѓуграничното транспортно поврзување е приоритет.

-Железницата е најдобар начин да се оди напред, бидејќи во истовреме ги испорачувате барањата за меѓусебно усогласување за класичниот патен транспорт. Мило ми е што железницата е клучен приоритет, изјави Булц.

Пораки за важноста и посветеноста на железничкиот инфраструктурен проект упатија и на средба во јуни годинава министрите за транспорт на Македонија и на Бугарија Горан Сугарески и Ивајло Московски. Железничката врска од Софија до Скопје е од суштествено значење за слободен проток на патници и стоки, поради што изградбата на пругата е приоритет, оценија по средбата Сугарески и Московски.

Изградбата на пругата во Македонија е почната во 1994 година. За таа намена се одвојувани пари од државниот Буџет се до 2004 година, кога беше стопирана изградбата. По речиси децениски застој на градежните работи, во март 2014 година почна обновата на изградените тунели и мостови и градба на новите делови согласно проектот.

Нерешана експропријација и археолошки наоѓалишта ја забавуваат изградбата

Сега на терен во тек е изградба на првата делница од Куманово до Бељаковце (30,8 километри) но, според ресорното Министерство, со помал интензитет. Таму се појавени проблеми од типот на нерешена експропријација и археолошки наоѓалишта и во тек е нивно надминување. Реализирани се 25 проценти од градежните работи. За оваа делница веќе се обезбедени 43,5 милиони евра. Активностите на терен опфаќаат рехабилитација и доизградба на горниот и на долниот строј на пругата. Предвидена е изградба на три странични згради, четири стојалишта, три мостови, една тунелска цевка, осум подвозници и шест надвозници, пет километри станични колосеци, пристапни патишта со новопроектираните подвозници и надвозници, сигнализација и телекомуникации, електрификација и сета неопходна инфраструктура.

За Бељаковце - Крива Паланка до крајот на годинава избор на изведувач на градежните работи

За делницата Бељаковце-Крива Паланка, во должина од 34 километри, во тек е изработка на основните проекти. Според најавата од Министерството за транспорт и врски, рокот за нивна изработка е до крајот на оваа година по што треба да се спроведе тендерска постапка за избор на изведувач. Очекуваниот рок за изградба на оваа делница, според ресорното Министерство, е крајот на 2021 година. За финасирање на втората фаза од оваа пруга Македонија доби заем од Европската банка за обнова и развој, во висина од 145 милиони евра. На Самитот во Трст што се одржа годинава, Владата успеа да обезбеди грант од ЕУ во висина од 70 милиони евра, кои ќе се користат за изградба на оваа делница, а износот од заемот ќе се намали во висина од овие грант средства од ЕУ.

Геодетско снимање за најскапата делница Крива Паланка-Деве Баир

Последната делница, Крива Паланка–Деве Баир, е најскапа и најкомплицирана за изградба, иако е најкратка, 24 километри. За неа е почнато геодетско снимање на терен. Вредноста за изградба се проценува на повеќе од 350 милиони евра. Досега преку Оперативата ИПА програма 2014-2020 се обезбедени 60 милиони евра, а според Министерството за транспорт останатите ќе бидат обезбедени преку меѓународни финансиски институции кои имаат пројавено интерес за нејзино финансирање. Плановите се изградбата да започне во 2020 година, а да заврши во 2025 година.

За делот од пругата на бугарска страна, пак, треба да се изврши модернизација на пругата од Софија до Ѓуешево, како и доизградба на 2,5 километри од Ѓуешево до македонската граница, за што се обезбедени пари. Според бугарските медиуми, наскоро треба да почне постапката за избор на проектанти за железницата од Радомир преку Ќустендил до Ѓуешево. Целосно новата железничка линија од Радомир до границата со Македонија би чинела 473 милиони евра.

На новата железничка траса што треба да го забрза протокот на патници и стока на Коридорот осум, во македонскиот дел поради комплицираноста на теренот се најавува дека ќе се вози со брзина од околу 100 километри на час, а од бугарска до 160.

https://www.mkd.mk/makedonija/ekonomija/dvedeceniskoto-vetuvanje-za-zheleznichka-linija-skopje-sofija
За сè има вторпат
Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #852 Posted: 02-Nov-2017 at 12:00

камо да направеја проекција и за нови композиции кои би врвеле по овој коридор, а ќе биде фора доколку ги спојат попреку црно и јадранско море што побрзо, белки тоа ќе ја подосигура и толеранцијата на службите апропо каков и да е безбедносен куршлус, така да од лваа пруга потенцијално може да добиеме и повеќе од транспорт, но чинам од Скопје накај Тирана пример многу потешко ќе се турка коридорот, та колку самомние се завлечкавме со истиот ко муабет а не пак трасирање а не пак реализирање ...

од оваа конекцијанјаснонаирнќе види и аеродромот ...
Back to Top
phenomenon View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 26-Oct-2010
Location: Kumanovo
Online Status: Offline
Posts: 2646
  Quote phenomenon Quote  Post ReplyReply #853 Posted: 02-Nov-2017 at 12:23
Originally posted by Zelenikovo


камо да направеја проекција и за нови композиции кои би врвеле по овој коридор, а ќе биде фора доколку ги спојат попреку црно и јадранско море што побрзо, белки тоа ќе ја подосигура и толеранцијата на службите апропо каков и да е безбедносен куршлус, така да од лваа пруга потенцијално може да добиеме и повеќе од транспорт, но чинам од Скопје накај Тирана пример многу потешко ќе се турка коридорот, та колку самомние се завлечкавме со истиот ко муабет а не пак трасирање а не пак реализирање ...

од оваа конекцијанјаснонаирнќе види и аеродромот ...


Си бил во Куманово да видиш каде и колку оваа пруга е направена?
開始されていないだけの戦いが失われ、
Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #854 Posted: 02-Nov-2017 at 12:57

nou, no so ultra evropska vlada, mozebi i rabotite kje mu ja letnat, kojznae mozebi Bojko kje izboksue za drugar mu ekstra sredstva
Back to Top
katani View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Jan-2013
Location: Bulgaria
Online Status: Offline
Posts: 124
  Quote katani Quote  Post ReplyReply #855 Posted: 27-Nov-2017 at 20:03
В неделя минах покрай Беляковци та до бъдещия мост при река Пчиня и по този повод очаквайте скоро интересни снимки за строителството на железницата в този участък.

Edited by katani - 27-Nov-2017 at 20:04
Back to Top
katani View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Jan-2013
Location: Bulgaria
Online Status: Offline
Posts: 124
  Quote katani Quote  Post ReplyReply #856 Posted: 30-Nov-2017 at 12:18
Албум, съдържащ всички снимки от новото трасе.

Edited by katani - 30-Nov-2017 at 12:19
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15016
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #857 Posted: 30-Nov-2017 at 15:19
Ти благодарам за фотографиите. Дали имаше знаци на работа додека беше таму?

Во меѓувреме, нова вест за дел од овој коридор:

Пругата од Кичево до Лин ќе чини 500 милиони евра

Охридскиот регион ќе добие пристап до железничка мрежа со проектот за изградба на пругата Кичево - граница со Албанија, во должина од 63 километри. Проектната и тендерската документација е подготвена, а во наредниот период од меѓународни кредитори ќе се бараат потребните 500 милиони евра колку што е проценетата вредност.

На денешната презентација на проектната документација, изготвена со 7,7 милиони евра од ЕУ, беше соопштено дека рутата на пругата е од Кичево низ планините до регионот на Мешеишта, од каде минува покрај Струга каде што ќе биде главната станица по што ќе продолжи кон западниот дел на Охридското Езеро, ќе минува низ Радожда и ќе се поврзе со границата со Албанија кај населеното место Лин.

- Режимот за станици и постојки почнува кај Железничката станица во Кичево, која ќе биде рехабилитирана и модернизирана со нова техника. Имаме еднократна железничка линија и потребни ни се премини низ кои ќе минуваат возовите. Првата постојка ќе биде во Прштани, потоа следат Сливово, Пресека, Издеглавје, Мешеиште, каде има можност за повзрување со Охрид и аеродромот во Охрид, по што следи станицата во Струга и постојката во Радожда. Максималната брзина на пругата треба да биде 100 километри на час -рече Хелмут Шилц, тим лидер на пректот во кој беа вклучени

Министерот за транспорт и врски Горан Сугарески апелира до Европската унија да ја поддржат реалзиација на овој, како што рече, клучен проект за Македонија и за целиот регион.

Со изградбата на пругата Кичево до Лин, како и доизградбата на пругата кон Бугарија, за кој е поставен рок до 2025 година, посочи Сугарески, треба да се овозможи функционална железничка мрежа долж Коридорот 8.

- И покрај нашата цел да обезбедиме пари и да почне изградбата на пругата кон Албанија, врвен приоритет на Владата останува доизгрдабната и модернизацијата на пругата кон Бугарија - рече Сугарески.

Како што информира, изградбата на делницата Куманово-Бељаковце ќе биде завршена до 2019 година во рамки на роковите предвидени со меморандумот потпишан со Бугарија. За делницата од Бељаковце до Крива Паланка треба да се склучи договор со изведувач до средината на 2018 година и да почне изгрдабата, а за последната делница од Крива Паланка до Деве Баир во завршна фаза е изработката на проектната документација.

Евроамбасадорот Семуел Жбораг истакна дека ЕУ дава значење на овој проект со кој ќе се доградат деловите што недостасуваат за трансевроспка транспортна мрежа и ќе се решат тесните грла во инфраструктурата.

- Овој проект ќе ја овозможи врската од 63 километри на Коридорот 8. Националните аалсти ќе имаат проект што ќе можат да го спроведат на начин што е возможен финансиски - рече Жбогар.

Железничката линија на Коридорит 8 е со должина од 315 километри. Почнува од пристаништето Бургас во Бугарија, минува низ територијата на Македонија и завршува во пристаништето Драч во Албанија.

http://plusinfo.mk/vest/135684/prugata-od-kicevo-do-lin-kje-cini-500-milioni-evra
За сè има вторпат
Back to Top
katani View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Jan-2013
Location: Bulgaria
Online Status: Offline
Posts: 124
  Quote katani Quote  Post ReplyReply #858 Posted: 30-Nov-2017 at 15:49
Работеха, да! То и затова специално публикувах снимките с техника на тях. Очевидно се работеше.
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15016
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #859 Posted: 30-Nov-2017 at 18:31
Тоа се добри вести. Да се надеваме дека конечно работите ќе тргнат во позитивна насока. Крајно време е Софија и Скопје да се поврзат со железница.
За сè има вторпат
Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #860 Posted: 30-Nov-2017 at 19:13


добро дали думале и за утре, ако веќе трасираат тешко пробивлив коридор, та да остават луфта и за вторнколосек но и евентуална нова брза пруга, иако такво нешто тука по К-8 сигурно ќе бара и тунели ако не нова траса, навистина штета што не остаиле простор за двосмерна т.е. пруга со два колосека, на толку милиони фрлени, проширување траса е далеку поефтино уште на почеток него покасно ... но ајде како ќе молиме пак за европски камен ако сме однапред оштроумни ...

еве и тро рекапитулар ... чинам овој текст го немаме во нишкава ... хм роковиве и сега што ги извадија пак ветуваат, но ко по обичај пак ќе си ги пробиваме и пролонгираме, нормално се додека не извадат поефтин воздушен карго та конечно и да кренеме раце од небулозиве на досегашните политичари, иако железницата секогаш ќе биде незаменлива, особено имајќи предвид кон каков апгрејт како транспорт истата тера [1]
08.06.2011 - Пругата кон Бугарија дамнешна неисполнета желба

Македонија е единствена држава на Балканот која нема целосно развиен сообраќај со сите соседни држави. И ден денес, дваесет години по осамостојувањето, Македонија сеуште нема воспоставено железничка линија со Бугарија и Албанија, додека патните правци се несоодветни и неразгранети. Доколку патните коридори преставуваат крвоток на секоја држава и основа за развој на економијата, тогаш сосема е јасно зашто македонската економија се развива со ова темпо.

Како и пред еден век економските експерти постојано укажуваат на потребата за сообраќајно поврзување со соседите и изградбата на коридорот 8, преку кој драстично ќе се намалат трошоците за превоз на домашните компании и ќе овозможат економски развој во неразвиените подрачја. Денес во 21 век, срамота е да немаме железничка линија која Македонија ќе ја поврзува со Црното и Јонското море, а да зависиме само од коридорот 10 преку кој Грција може постојано да не уценува.


Плановите за железничко поврзување се стари веќе еден век, а политичарите од осамостојувањето па наваму сеуште остануваат само на своите предизборни ветувања. Само да се потсетиме на информацијата од 10 октомври 1994 година, кога тогашната раководство на СДСМ по повод 11 октомври најави дека „Стартува изградбата на пругата кон Бугарија“. Во информацијата за медиумите се вели: „За 11 октомври предвидено е свечено започнување на работите на изградбата на железничката пруга кон Бугарија, како дел на коридорот „Исток –Запад“. Според динамиката на работите предвидено е пругата, во должина од 55 км и вредност од 120 милиони долари, да биде изградена за една година. 80 милиони долари се обезбедени од државниот буџет, а 40 милиони се очекува да обезбедат меѓународните финансиски институции и донаторите. За периодот до крајот на оваа година се обезбедени 20 милиони долари. Ќе бидат ангажирани 6.000 работници од сите поголеми градежни претпријатија во Македонија.“

Седумнаесет години подоцна пругата сеуште не е изградена, а парите потрошени. Како споменик на нереализираниот проект и неспособноста на тогашното раководство сеуште стојат подигнатите столбови за железничките мостови а најголем дел од дотогаш изграденото е или уништено или украдено.

Веќе спомнавме дека плановите за железничко поврзување на Македонија со Бугарија се стари еден век. Првите обиди кои се направени до Првата балканска војна и поделбата на Македонија 1912 година, не дале резултати. По окупацијата на Вардарскиот дел на Македонија од страна на Бугарите, во Првата светска војна, 1915 година, поврзувачката линија Куманово – Ѓуешево станала пак актуелна. Временскиот период од 1915 до 1918 година, Бугарија го искористила да го ревидира недовршениот проектот на Компанијата на источните железници и да изработи идеен проект според нивните потреби. Тоа ќе им овозможи на нивните стручни лица да отпочнат со одбележување на трасата и изработување на првата фаза на главниот проект во 1941 година, за време на Втората светска војна и нивната окупација на Македонија.

Градењето на првиот дел на линијата Куманово - Куклица, Бугарите го започнале во второта половина на 1941 година. Трасата на Кумановската секција била поделена во шест делници, а на нив работеле од 600 до 1000 работници поделени во бригади од 30 до 40 лица. Инжинерско-техничкиот кадар бил од Бугарија, меѓутоа стручните работи како минерски, тунелски, објекти, згради и друго ги изведувале главно Македонци. Поголемиот дел од земјените работи го изведувале трудовци, лица во кои бугарскиот окупатор немал доверба и кој биле повикувани на воена вежба и распоредени во работните групи под раководство на бугарските резервисти. Тие морале во текот на десет часа да изработат задолжителна норма.

Главниот проект на вториот дел Куклица до Ѓуешево бил готов до крајот на февруари 1942 година, и се почнало со градбата. Овој дел кој бил значително потежок за градење бил поделен на 10 делници и екипиран со поголем број на стручни лица. Седиштето на оваа делница била во Крива Паланка, а според обемот на затечените работи по ослободувањето, очигледно било дека на оваа делница се работело со засилено темпо се до самото повлекување на бугарските војски.

Веднаш по ослободувањето била основана Управа на државните железници во Скопје која со решение бр. 3048 од 21.IX.1945 година формирала Комисија со задача да ја прегледа затечената состојба на линијата. По излегување на теренот таа ќе забележи дека пругата била проектирана како главна со широчина на колосекот 1,435 м. На Македонска територија почнувала од железничката станица кај Куманово, па одела по должината на Кумановска Река – Пчиња – Крива Река, па преку Крива Паланка минувала на бугарска територија од средината на тунелот Деве Баир. Оваа релација била долга 100.880,55 м. Од Куманово до бугарската граница биле предвидени 11 станици меѓу кои: Куманово Ново, Шупли Камен, Кратово, Гиновци, Мождивњак, Крива Паланка, Разминувачка и Жедилово. Овој Бугарски проект предвидувал еден премин преку реката Пчиња, девет премини преку Крива Река и други премини преку долини, така што вкупниот број на мостови бил 19 и 53 тунели. Најдолгиот тунел бил граничниот со 2.262 м од кој половината бил на наша територија. Комисијата врз основа на пресметките на извршените и предвидените работи констатирале дека од пругата према Бугарија биле извшени само 16 проценти.

Веднаш по ослободувањето, односите со бугарските власти биле на такво ниво, што овозможувале да се водат преговори за продолжување на изградбата на започнатата линија. Во тоа време постоела желба и интерес од двете страни да се изгради оваа пруга, што било потврдено и со Бледскиот протокол. Формирана е мешовита југословенско-бугарска комисија која на состанокот одржан од 20 до 23 август 1947 година во Софија, донела одлука покрај другите да се изградат: линијата Куманово – Ѓуешево, со која би се воспоставила врска преку Албанија со Јадранско Море и линијата Струмица – Петрич, со која би се овозможила врска со Солун, Велес и Битола. Сепак од македонските линии приоритет имала пругата Куманово – Ѓуешево.

На друг состанок на комисијата кој бил одржан од 11 до 14 ноември 1947 година во Белград, било одлучено дека централната железничка врска треба прво да се изгради линијата Куманово – Ѓуешево и тоа како магистрална линија. За таа цел било потребно проектот на делот Куманово – Крива Паланка да се завршел до 1 мај 1948 година, а на делот Крива – Паланка – Ѓуешево до 1 август 1948 година и истовремено бил продолжен рокот за изградба на линијата до крајот на 1949 година. Елаборатот бил разгледан на третото заседание на мешовитата комисија во Софија од 31 мај до 3 јуни 1948 година, но комисиите не можеле да се усогласат за најдобрата варијанта. Сепак подоцна било утврдено дека четвртата варијанта, како најкуса и со најниски трошоци, била најповолна и била од двете страни усвоена.

Меѓутоа и покрај сите договори и преговори оваа пруга за време на Југославија од политички причини никогаш не беше завршена, Приближувањето на Скопје и Софија не му одговараше на Белград, посебно не по 1948 година кога се заладија односите со земјите од источниот блок.

Денес кога сме самостојни и кога бараме да влеземе во ЕУ и НАТО, како можеме тоа да го направиме ако сеуште не сме способни да се поврземе со железничка линија со нашите соседи, Бугарија и Албанија.

Според најновите студии и планови изградбата на пругата треба да се реализира од 2012 до 2014 година, а во функција да се стави во 2015 година, Новото раководство ќе мора овој план да го спроведе.

http://www.mn.mk/komentari/4333-Prugata-kon-Bugarija-damnesna-neispolneta-zelba


Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 4142434445 52>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.190 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.