build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Инфраструктура > Градска инфраструктура
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Градска инфраструктура (општо)

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 2728293031>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
BOJAN View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 09-Sep-2008
Location: SKOPJE
Online Status: Offline
Posts: 3438
  Quote BOJAN Quote  Post ReplyReply #561 Posted: 10-Jul-2018 at 08:41
Originally posted by alexsend

Ај што ништо ново не е ниту започнато но булевари кои се 90% завршени не се ни довршуваат.


Тоа е еден од главните проблеми. Имено, продолжувањето на булевар „Србија“ кон Кисела Вода остана недовршен, ниту пак е пуштена во употреба првата фаза од продолжувањето на булеварот „Христијан Тодоровски Карпош“. Проблемите што ги имаше пред 9 месеци можев да ги разберам, ама на истата финта по толку време јас не можам да паднам.

За на крај, ептен несериозно е да ветуваш проекти за кои не е изработена проектна документација, од идеен проект па се до изведбен проект. Од нивната изработка до конкретната реализација и завршување на одредена сообраќајница можат да поминат неколку години, дури и кога не би имало никакви проблеми при нивната изведба.
Back to Top
ehrlich View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 31-May-2012
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 1365
  Quote ehrlich Quote  Post ReplyReply #562 Posted: 10-Jul-2018 at 20:15

Реално коментаров мој може и да се избрише, зашто не баш „градска инфраструктура“ вклучува, но нема тема за нашиот градоначалник

Дечки, јас навистина не гледам зашто толку се чудите, јасно се гледаше тоа одамна дека нема да има ништо ново во нашиот ни главен град со овој кандидат. Се додека партиите поставуваат партиски човек, а не личност од градот за местото градоначалник, нема ништо да биде. Се плашам дека ќе завршиме како Трифун Костовски на времето.

Мене чудењето ми е дека, ај што не прави ништо, туку тоа што тековно се распаѓаат работите, се плашам дека зимоска ЈСП нема ни да вози, од што ќе нема веќе автобуси, кој изгоре (веќе три што знам, а не е ни лето), кој се слупа, а не е ни зимен возен ред. Тоа најавата за нови автобуси е ко најавата за почеток на почетокот за почеток на преговорите за влез во ЕУ.
Back to Top
MKDSTRUGA View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 20-Jun-2018
Online Status: Offline
Posts: 455
  Quote MKDSTRUGA Quote  Post ReplyReply #563 Posted: 13-Jul-2018 at 20:54
Од Скопје сум. МКДСТРУГА ми е само форумско име.
Back to Top
ironm View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2018
Location: Frankfurt
Online Status: Offline
Posts: 886
  Quote ironm Quote  Post ReplyReply #564 Posted: 27-Aug-2018 at 21:18
Во однос на оваа вест имам некоја фотка од дене

Struga by ironm, on Flickr

Struga by ironm, on Flickr
Back to Top
гитардемон View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Feb-2008
Online Status: Offline
Posts: 5422
  Quote гитардемон Quote  Post ReplyReply #565 Posted: 14-Mar-2019 at 18:22
https://www.facebook.com/sasha.bogdanovikj/photos/pcb.832478907097145/832477960430573/?type=3&theater


Визуелизации од проектот за ул. Орце Николов.

Edited by гитардемон - 14-Mar-2019 at 18:28
Arguing on the internet is like running at the special olympics. Even if you win, you're still retarded.
Back to Top
stef4o View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 20-Oct-2015
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 19539
  Quote stef4o Quote  Post ReplyReply #566 Posted: 04-Oct-2019 at 16:09
Јужниот дел од скопската обиколница најверојатно нема да се гради

Како ќе се санираат штетите од неконтролираното градење во овој предел ќе биде предмет на дополнителна анализа но Шилегов дециден дека трасата на патот која минува низ Водно нема да се чепка. Вели, новиот план ќе оди во насока на рамномерен развој бидејќи се запоставил северниот појас од градот. Ова следува по бројните реакции од јавноста по изградбата на гасоводниот крак го беше направен на падините на Водно при што се исекоа голем број дрва.

Финалниот изглед на новиот ГУП од голема мера ќе зависи и од Законот за урбанистичко планирање кој следната недела ќе биде ставен на второ читање во Собрание. Министерот Сугарески уверува, зачувувањето на зеленилото ќе ги потиснат урбаниот хаос и владеењето на бизнис интересите на големите стопанственици.

Генералниот урбанистички план треба да се донесе во 2022 година. За најавените крупни капитални зафати како трамвајот и пешачката зона во строгиот центар на градот, трасите најверојатно ќе бидат исцртани и пред неговото носење.



https://kanal5.com.mk/articles/391941/-juzhniot-del-od-skopskata-obikolnica-najverojatno-nema-da-se-gradi
Back to Top
kiriOK View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 11-Apr-2012
Location: Tamworth,UK
Online Status: Offline
Posts: 986
  Quote kiriOK Quote  Post ReplyReply #567 Posted: 05-Oct-2019 at 09:41
https://www.vecernji.hr/vijesti/voze-krame-stare-i-po-35-godina-a-taksisti-jos-nisu-otkrili-gps-1349150?fbclid=IwAR1rgdrRx8hZudaiZi2NfS3nGdha-nCeSq6ngfm71wl6hb0qr1-1-oMDmFc

krame stare i po 35 godina, a taksisti još nisu otkrili GPS

Skoplje, Ohrid, Struga, Bitolj... Kako se živi u zemlji koja je pojam juga, a nazvali su je 'Sjeverna'

Eeee, blago vama... Vi ste uređena država, kaže suputnica, Makedonka iz Ohrida, na letu Zagreb – Skoplje. – Gospođo, vi se to šalite? – Ne, ne, vidjet ćete. Kod vas još ima reda. Sestra mi živi u Koprivnici, bila sam sada dva tjedna. Kako živimo? Teško. I nitko ne zna što će biti. Mi smo deprimiran narod, duboko razočaran, a razočarali su nas svi. Nije više ni važno tko drži vlast. Znate koja je razlika? Vama je sve skuplje, ali imate popuste, imate izbora. Kad Makedonac kupi jeftinije, kupio je loše.

Skopska zračna luka više ne nosi ime po Aleksandru Velikom. Buđenje u zemlji promijenjena imena donijelo je katarzu. Ostali su kipovi i galije na Vardaru kao spomenik jednoj zabludi i nepotrebnom izazivanju jačeg i većeg protivnika. Ostali su ljudi sa svojim problemima u neizvjesnom vremenu. Da, znamo da su podigli petsto spomenika u glavnom gradu i znanima i neznanima, znamo da im je bivši premijer i autor te gluposti pobjegao iz zemlje, znamo i da popisa stanovništva nema još od 2002. jer bi novi mogao pokazati da drugi najveći narod možda više i nije manjina, znamo da su već drugi put pod pritiskom izvana morali mijenjati ime države i da imaju prvaka Europe u rukometu... Magnet slabo hvata... Ali kako zapravo žive Makedonci, kako izgleda svakodnevica u zemlji koja je uvijek bila pojam juga i sunca koje vječno sja, toplih ljudi i rujnog vina, a odjednom je dobila prefiks Sjeverna? A sjever je pojam visokog razvoja, standarda, uređenosti, ali i hladnoće, otuđenosti, skupoće... Mjesto tame.

Vještinom i elegancijom kojom Roger Federer udari forhend, taksist je u zavoju istodobno desnom nogom stisnuo papučicu gasa, a lijevom rukom kroz otvoren prozor s krova skinuo ploču s natpisom taxi i strpao je pokraj “sica”. Kratko smo se pogledali... – Magnet slabo hvata, otpala bi... Sljedećih pola sata proteklo je u vici i psovanju svega što se kreće po cesti. – Vidi, vidi ovoga! Jao što rade, kako voze, leleeee! Policija? Ma kakva policija, tko zna gdje su oni! Stoje negdje bezveze i kažnjavaju koga ne treba, a koga treba – puste! Na raskrižja bih ja njih postavio, gdje je najgore. Uđu kako hoće...

Nije stigao ni dovršiti, a jedan prolazi na crveno i ostaje zatočen usred križanja. – Nego, da vas pitam, gdje se nalazi to vaše? Poznajete Skoplje, znate li otprilike? Mi radimo s hotelima, a ovo je neki apartman... Toga je sada k’o blata, a nitko ne zna gdje se nalaze. Ma naći ćemo već nekako – kaže on i 15 minuta kasnije ostavi me, pokazalo se, u potpuno pogrešnom dijelu grada koji je navodno prerastao Zagreb po broju stanovnika. Za makedonske taksiste GPS je i danas potpuna apstrakcija, za razliku od šalica kave ili opušaka i pepela uz mjenjač. A po toj džungli skopskih bulevara, ulica i “sokačeta” izmjenjuju se kao u cirkusu uglavnom oštećene stare krame jugića i fićeka, novi modeli Mercedesa, BMW monovolumeni zlatne boje (!), neki od prvih primjeraka početka motorizacije u onoj starijoj Jugoslaviji i... londonski autobusi! Odnosno, replike onih koje ćete vidjeti na Piccadillyju i širokim avenijama britanske prijestolnice. – Kineski su zapravo. Bili su povoljni, ali pri potpisivanju ugovora zanemaren je jedan ne baš tako nevažan detalj – da prodaja ne uključuje i servisiranje. Tako da ide dok ide. Kad jedan nepovratno crkne, rastavi se i onda se iskoristivi dijelovi koriste da se pokrpaju drugi.

Originalno objašnjenje, kao i puno toga drugoga u Sjevernoj Makedoniji. Bilo koji oblik prijevoza može dovesti do beskrajno zabavnih i smiješnih scena, a dok kažeš Ohrid, uloviš se kako se zapravo prepustiš tom neredu i improvizaciji. Samo dva primjera... Jedan nas je taksist zamolio da stane natočiti gorivo, ali na benzinskoj je već drugi taksi bio parkiran, ali prazan. Vozač je uredno ušao u taj auto, preparkirao ga deset metara dalje i vratio se rekavši: “Ma tko će njega dočekati, tko zna gdje je”. U Strugi je autobusnu stanicu obilazio taksi čiji je vozač nudio cijenu istovjetnu autobusnoj. Kvaka je u tome što je skupljao putnike po tom pitoresknom gradiću, uglavnom Rome, s kojima se svađao i nadvikivao. Da se tako nešto dogodi u Skandinaviji, vjerojatno bi se organizirale javne tribine i specijalne TV emisije s temom „Gdje je sustav zakazao“. U Skoplju su nas dočekale raskopane ulice, prometni kolaps i štrajk prvog dana nastave popraćen naslovom u jednima od boljih dnevnih novina koje izlaze na svega 24 stranice, a od toga je samo 14 stranica sadržaja (ostalo popunjavaju uglavnom javni natječaji): “Tata, hoće li cijele godine biti štrajk?” Prije desetak godina Makedonci su ambiciozno usvojili devetoljetku i sustav školstva iz Cambridgea, a djeca im, kako sami priznaju, završavaju školu sve neobrazovanija. Osim nedavno sagrađene OŠ “Kiro Gligorov” u naselju Kapištec, sve druge koje smo vidjeli bile su, barem izvana, u prilično lošem stanju. I ne samo škole nego i gotovo sve javne ustanove, bolnice, centri za kulturu, policijske postaje, autobusni „kolodvori“, pošte... kojima su nerijetko prvi susjedi čak i luksuzni privatni hoteli ili moderno uređeni restorani i barovi, a u samom Skoplju i monumentalne palače s jonskim stupovima. Dojam je da je u nekad najjužnijoj jugoslavenskoj republici kao po nekom nepisanom pravilu “pusti nek’ propada” u najtežem stanju baš ono što je podignuto u prošlom sustavu, bez obzira na to koliko bilo društveno važno. Rok trajanja istekao je odavno, kao i većini prijevoznih sredstava... Pa opet, ako netko uspije dokazati da su, uz njemačke, najveći šampioni dugovječnosti i izdržljivosti u povijesti autoindustrije Zastavini modeli, bit će to svakako Makedonci. Premda je najavljeno da 1. studenog na snagu stupa zakon po kojem će porez rasti proporcionalno sa starošću vozila.

– Moj golf je 1986. godište! Prešao je 830 tisuća kilometara – ponosno kaže taksist Dimče u Ohridu. – Ne bih ga mijenjao ni za što! Sve ovo novo traje najviše pet godina, ipak je to elektronika, a ona, kad jednom ode, gotovo je. Ovo mi je treća mašina, najbolja do sada. Kao taksi vozim ga 15 godina, znaš što to znači za taksi? Jedino ne može prebrzo, ne može 140 na sat. Ali za ove naše ceste i ne treba. Van ne idem. Gdje ću, pa svugdje je skuplje, Srbija, BiH, Hrvatska... Ovdje s 400 eura živim odlično, a tamo bi to bilo ništa! Plaće oko 350 eura Općenito su odgovori na pitanje “može li se zaraditi” bili spektakularni... – Pa može... Za jedno uže oko vrata! – kaže jedan stariji taksist. – Kako ne! Ovo je ljeto bilo dobro, zaradio sam 5000 eura – kaže Riste koji vozi Opel, toliko trošan da bi teško za njega dobio 5000 kuna. – Nego, vi ste iz Hrvatske? Čim završi sezona, idem u Labin, ovdje je mrtvo preko zime. Zove jedna firma, daje tisuću eura mjesečno, plaća smještaj i hranu. Je li mi dovoljno tisuću eura mjesečno za život tamo? – Gospodine dragi... Hrvatska je nekima uspomena, nekima čežnja, a nekima poželjna destinacija. Ali više za rad nego za turizam. Novine Sloboden Pečat pod naslovom “Radom preko ljeta na moru pokrpa se zima kod kuće” donosi na cijeloj stranici priču o mladim Makedoncima koji su kao sezonci radili u Hrvatskoj, samo u Novalji bilo ih je oko stotinu. – Prezadovoljna sam! Radim na recepciji wellness centra u hotelu, a zaradim u nekoliko mjeseci koliko ne bi kod kuće za cijelu godinu. Ostajem do 1. listopada kad mi počne fakultet – javila se s Paga studentica iz Skoplja. Sugrađani komentiraju: – Ma ne idu oni da zarade, nego da prežive!

Prevedeno, Hrvatska je Makedoncima ono što je Hrvatima Irska. Ili Danska... – Pa kako ne. Plaće su po firmama oko 320, 340, 360 eura. Znam samo jednog koji prima 520 eura mjesečno, radi u firmi koja se bavi digitalnim printom – kaže nam jedan sugovornik u Skoplju. – I rijetko tko ima više, čak i nema velike razlike radi li netko kao doktor ili kao konobar. Čak konobari na kraju uzmu više – kaže nam Zoran, naš vodič po Bitolju, šarmantnom, starom gradu podno planine Pelister, u srcu plodne Pelagonije.

– Naizgled je ovdje život “dolce vita”, svi smo po kafićima koji su stalno puni, stranci ostanu u šoku kad to vide. U Bitolju se mladi mogu zaposliti u elektrani koja praktički snabdijeva cijelu zemlju strujom i u jednoj njemačkoj tvrtki koja se bavi proizvodnjom kabela. Tamo uvijek ima posla ako želiš raditi. Posao, doduše, nije lagan, česte su i noćne smjene. Obje firme zapošljavaju oko 5-6 tisuća ljudi. Cijeli Bitolj sad ima 60-ak tisuća stanovnika, a prije četvrt stoljeća imao je stotinjak tisuća. – Mnoge smo šanse propustili. Imamo Pedagoški, Tehnički i Medicinski fakultet, a imali smo i vojno učilište koje je nekad pohađao Kemal-paša Atatürk. Samo zbog toga Turci masovno autobusima dolaze da bi obišli grad, ali to smo tako slabo iskoristili – govori Zoran dok hodamo jedim od najvećih gradskih parkova u ovom dijelu Europe. – Pelister je čudesno lijepa planina, dvostruko veća od Sljemena, ali već godinama ondje ništa nije učinjeno, nisu sagrađeni novi objekti ili žičara. Jednom su se javili neki Švicarci da bi je uredili, ali na tome je i stalo.

Nepregledni labirinti sokaka starih čaršija s impozantno velikim pazarima najveće su atrakcije i bogatstvo makedonskih gradova jer prolaznika, kao da je upao u neku vremensku rupu, u tren oka vraćaju u svijet koji nestaje, ali ipak brižno čuva brojne stare zanate poput kazandžija, papudžija, prošivača jorgana, čistača cipela... Nasuprot svim onim mondenim lounge barovima i drugim nositeljima galopirajuće globalizacije kakvih ne nedostaje ni u Makedoniji, još gordo stoje te opskurne “tri sa tri” radnje u kućicama s raspalim fasadama i prašnjavim izlozima, trgovcima koji na vratima puše i razgovaraju sa znancima dok čekaju mušterije kojih je s godinama sve manje, ali još poneko navrati i podsjeti da je u svemu tome bilo malo više šarma nego pod svjetlima “mallova”. Uz dužno poštovanje institucijama mallova i lounge barova... Kao i trgovačkim lancima kojima se nikako ne isplati uvoziti voće i povrće. Jedno je sigurno – Makedonci možda teško žive, plaće su im svakako bijedne, ali jedu i piju možda i najbolje za najmanju cijenu u Europi. Teško je naći zemlju s tako bogatim zelenim tržnicama s nebrojenim vrstama paprika, brdima lubenica, maslina, graha i rajčicama koje se tope u ustima... – Jeste li možda za jagode? Probajte, moje su! – Kakve jagode, čovječe, deveti mjesec je... – Oh, kod nas ih ima dok ne padne snijeg. I odlične su... Nije lagao. Cijene su za naše pojmove smiješne. Kilogram papričica je 3,5 kune, dva kilograma prvoklasnog paradajza “jabučara” je oko osam kuna, odličnu lubenicu ili dinju kupi se za desetak kuna, a jedino je legendarni grah tetovac nešto skuplji – kilogram je 20-ak kuna. U južnim gradovima Ohridu i Strugi nerijetko na balkonima vise sušene paprike, a nacionalni ponos ajvar u trgovinama kupuju uglavnom turisti. – Vjerojatno bi baka istukla unuka koji bi iz trgovine donio teglu ajvara. Koja je tajna? U tradiciji naše kuhinje je da koristiš ono što imaš, koliko god je truda potrebno. Znaš zašto Norvežani nikad ne bi napravili ajvar? Zato što su potrebni sati i sati pripreme, sitnog sjeckanja... Kad bi oni to stigli i zašto bi se uopće mučili? Jednostavnije im je kupiti, koliko god da košta – govori prijatelj Riči. – Ne možeš ostati gladan! Probali su i kod nas trgovački lanci s uvozom, doveli neki smiješni paradajz iz Turske, užas... Ma ovo je bogata zemlja, vjerujte mi, novca ima koliko hoćeš! Ali svi kradu, i to preko svake mjere – kaže nam mladi taksist u Ohridu poznatu priču. Strah od krađa velik je i opravdan pa je uvedeno pravilo da je i za plaćanje kreditnim karticama potrebno ukucavanje PIN-a za iznose veće od 10 eura.

Druženje nas drži živima Koliko god im je teško, Makedonci se ipak na kraju nekako snađu. Spomenuti Riči prije dvije godine napustio je posao u novinama koje su se raspadale, a naposljetku i ugasile. Uspio je stati na noge vlastitim portalom, a uložio je u jednu nekretninu na zapadu Skoplja, omanju zgradu s više stanova – u jedan se uselio, ostale iznajmljuje. U nedjelju je organizirao prvo zajedničko druženje uz roštilj za nove susjede. – Druženje je ono što nas još drži živima, ti trenuci kad sjednemo za isti stol, razgovaramo i veselimo se. Kad toga ne bude, neće biti ni nas Makedonaca. Na odlasku, u sunčano nedjeljno jutro, iz kafića na Bulevaru partizanskih odreda dopirala je pjesma zagrljenih Makedonaca “Bitola, moj roden kraj” kao slika za oproštaj od zemlje gdje vječno sunce sja, gdje je sve u redu i kad ništa nije u redu, gdje su ljudi unatoč svemu još uvijek srdačni i vesele se gostu, gdje slatka gorčina “t’ge za jug” simbolički ne teče samo u čašama i gdje ništa, ali baš ništa ne podsjeća na sjever.


Edited by kiriOK - 05-Oct-2019 at 10:46
Back to Top
ironm View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2018
Location: Frankfurt
Online Status: Offline
Posts: 886
  Quote ironm Quote  Post ReplyReply #568 Posted: 05-Oct-2019 at 16:15
Горе-долу се е точно што е напишано, но очигледно намерата на Вечерњи лист била да се истакне негативното, бидејќи ниедна позитивна работа не е спомната како контратежа и за да не остави впечаток дека е само црнила. Вака читајќи го само ова делува ко да немаме леб да јадеме во Мк. Веројатно ако се земат само негативните работи во Шведска од изминативе две-три години и Шведска ќе делува како за Гватемала да правиме муабет.

Нејсе, како што кажав точно е напишаното, но тоа дека за нас е Хрватска тоа што за Хрватите се Ирска е Данска е далеку од реалноста LOL Ептен во филм влегле Хрвативе, небаре станале Австрија на Балканот (нивната непреболена желба). Неспорно е дека се понапред од нас (отсекогаш биле), но имаме и ние интернет да видиме статистика, а и патуваме па ги гледаме и како луѓе и како инфраструктура што имаат. Јас повеќе би рекол дека Хрватска е за нас тоа што е Чешка за Хрватска. За Ирска и Данска ќе почекаат.
Back to Top
Enzo View Drop Down
Groupie
Groupie


Joined: 25-Jun-2019
Online Status: Offline
Posts: 57
  Quote Enzo Quote  Post ReplyReply #569 Posted: 05-Oct-2019 at 16:53
Па нека се случи нешто позитивно за државава,и ќе го истакнат позитивното,што да истакнат кога сме црна дупка во буквално секој аспект од општественото живеење ? Што позитивно се има случено,направено во државава,еве последниве 4-5 години ?

И чисто се сомневам дека има некаква намера за "ругање" од страна на хрватите,едноставно сме дно а и тие барем за разлика од "брачо срби" истакнуваат позитивни страни за нас,кога ги има.

Edited by Enzo - 05-Oct-2019 at 16:54
Back to Top
skopskodete View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 17-Feb-2017
Online Status: Offline
Posts: 926
  Quote skopskodete Quote  Post ReplyReply #570 Posted: 05-Oct-2019 at 18:06
Лондонски автобуси.... Да прочиташе авторот малце историја за Скопје пред да пишува статии за него, добро ќе беше.
Back to Top
Staro Skopje View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-May-2013
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2692
  Quote Staro Skopje Quote  Post ReplyReply #571 Posted: 05-Oct-2019 at 20:27
Originally posted by stef4o

Јужниот дел од скопската обиколница најверојатно нема да се гради

Нема како да се изгради Јужната обиколница без големи негативни ефекти. Или ќе треба да се пробива преку Водно, што значи непотребно уништување на природата и сеча на огромен број дрвја; или да се изгради автопат среде град, што не е соодветно за 21 век и сериозно би го нарушило градското живеење; или да се фрлат еден куп пари на тунели и подземни сообраќајници.

Подоборо да се фокусираат на подобрување на патната мрежа ширум државата, развивање на железницата, подобрување на градскиот и меѓуградскиот јавен превоз и надградба на булеварската мрежа низ Скопје. Јужната обиколница не е нужна ниту за градот ниту за државата.

Edited by Staro Skopje - 05-Oct-2019 at 20:28
Градот убав никна, но го откорнаа
Back to Top
гитардемон View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Feb-2008
Online Status: Offline
Posts: 5422
  Quote гитардемон Quote  Post ReplyReply #572 Posted: 06-Oct-2019 at 20:14
Originally posted by skopskodete

Лондонски автобуси.... Да прочиташе авторот малце историја за Скопје пред да пишува статии за него, добро ќе беше.


Еве јас ќе ти кажам историја. Скопје имал двокатни, и биле донесени од Лондон, дури и воланот им бил на грешната страна.
Arguing on the internet is like running at the special olympics. Even if you win, you're still retarded.
Back to Top
skopskodete View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 17-Feb-2017
Online Status: Offline
Posts: 926
  Quote skopskodete Quote  Post ReplyReply #573 Posted: 06-Oct-2019 at 21:47
Originally posted by гитардемон

Originally posted by skopskodete

Лондонски автобуси.... Да прочиташе авторот малце историја за Скопје пред да пишува статии за него, добро ќе беше.


Еве јас ќе ти кажам историја. Скопје имал двокатни, и биле донесени од Лондон, дури и воланот им бил на грешната страна.

Добро, и?
Back to Top
kiriOK View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 11-Apr-2012
Location: Tamworth,UK
Online Status: Offline
Posts: 986
  Quote kiriOK Quote  Post ReplyReply #574 Posted: 07-Oct-2019 at 08:54
Originally posted by skopskodete

Добро, и?


И сегашните автобуси се кинеска копија на лондонските автобуси донирани на Скопје од Лондон во 50'тите години...како што сака да се каже и во текстот.
Back to Top
skopskodete View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 17-Feb-2017
Online Status: Offline
Posts: 926
  Quote skopskodete Quote  Post ReplyReply #575 Posted: 07-Oct-2019 at 12:05
Originally posted by kiriOK

Originally posted by skopskodete

Добро, и?


И сегашните автобуси се кинеска копија на лондонските автобуси донирани на Скопје од Лондон во 50'тите години...како што сака да се каже и во текстот.

Ако така гледаш, се' во светот е копија, а на писателот му е друга поентата, не таа.
Back to Top
ironm View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2018
Location: Frankfurt
Online Status: Offline
Posts: 886
  Quote ironm Quote  Post ReplyReply #576 Posted: 09-Oct-2019 at 20:05
„Вечерњи“ (дез)информира, а читателите го поправаат за животот во Македонија

На сајтот на хрватскиот медиум Вечерњи лист пред два дена се појави репортажа за Македонија, во која може да се најдат и сомнителни и непоткрепени информации кои водат кон дезинформирање на читателската публика. 

Иако целата репортажа е правена да изгледа избалансирано, убедливо и живо, преку пренесување епизодни случки и епизодни разговори со случајно одбрани лица (на пример таксист, па некој соговорник во Битола кој тврди дека има масовно иселување и дека платите на келнерите и на докторите се исти, а некогаш поголеми и на келнерите, па некој колега Ричи што вложил во недвижнини, итн.), впечаток е дека се пренагласуваат елементи кои говорат за сиромаштија, неукост, нефункционирање на системот, дискриминација (расправата меѓу такси возач и Роми на струшката автобуска станица). Дури сосема на крај авторот да се обидел да даде светла нишка и да го акцентира дружењето кое сè уште постоело меѓу луѓето и кое било една од окосниците на опстојувањето и во тешките вреемиња. 

Меѓу сомнителните информации што му ги нуди авторот на читателот, особено се издвојуваат две – дека македонските таксисти немаат поим за ГПС и дека низ државата се среќаваат многу возила од некогашниот производител „Црвена Застава“, од типот „фиќо“ или „југо“. 

„За македонските таксисти GPS и денес е целосна апстракција, за разлика од шолја кафе или опушок и пепел покрај менувачот. А потоа џунгла од скопските булевари, улици и сокачиња, се менуваат како во циркус главно оштетени старудии на југовци и фиќа, нови модели на „мерцедес“, БМВ моноволумени со златна боја(!), некои од првите примероци на почетокот на моторизацијата во онаа стара Југославија и… лондонски автобуси– пишува „Вечерњи лист“. 

Сето ова е засилено и со насловот одбран за репортажата – „Возат крами (германски збор во употреба во хрватскиот јазик за старудии) стари и по 35 години, а таксистите сè уште не откриле џи-пи-ес“. 

За „старудиите“ се понудени дури две авторски фотографии – еден црвен „стокец како излегува од главната охридска болница и две паркирани заставини возила во некоја локална улица, веројатно исто така во Охрид, бидејќи охридски се таблиците на возилата. 

Наместо вакви сомнителни информации кои водат до дезинформации, весникот можел да употреби легална статистика од Државниот завод за статистика за староста на возилата, а за тоа дека доминираат главно „крами“, можел да поткрепи ако со ништо друго, со повеќе фотографии. Зашто, впечатокот на жителите во Скопје, да речеме, не е таков. Исто така, наместо да генерализира за таксистите во Македонија, можел за да биде избалансиран, барем да каже дека меѓу трите илјади таксисти само во Скопје, ги има секакви – и со стари возила и со нови, и со џи-пи-ес, и со таблет-компјутери, таксиметри и апарати што издаваат фискални сметки и без и со лиценци и без лиценци… Читаелите што живеат во Скопје и другите поголеми градови во земјата тоа добро го знаат.  

Бидејќи целиот текст е репортажа и пренесување впечатоци, впечатокот по внимателното читање на текстот е дека тој е сепак пишуван (или уредуван), со тенденција да остави одредена (погрешна) слика за земјата и животот во нејзе. На ваков заклучок упатуваат и дел од десетиците коментари на читателите. 

https://meta.mk/vecher%d1%9ai-dezinformira-a-chitatelite-go-popravaat-za-zhivotot-vo-makedoni%d1%98a/
Back to Top
<Fresno> View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 13-Jun-2010
Online Status: Offline
Posts: 1108
  Quote <Fresno> Quote  Post ReplyReply #577 Posted: 16-Oct-2019 at 10:07
Ова е таа борба со лажни вести значи. Каква патетика е текстов, неверојатно.
Back to Top
user8642 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 18-May-2020
Online Status: Offline
Posts: 2016
  Quote user8642 Quote  Post ReplyReply #578 Posted: 21-May-2020 at 22:02
Кружните текови се решение за сообраќајниот метеж и за загадувањето

    [Pin It]

Кружните текови се паметно урбано решение за намалување на сообраќајните метежи, помалку задржување на крстосниците, помалку сообраќајни незгоди, заштеда на државниот буџет, намалена потрошувачка на гориво за возачите, помалку загадување од возила. Прашањето е – зошто ги нема на повеќе места?

Секој ден се соочуваме со ужасен сообраќај во нашиот главен град. Постојат повеќе причини за тоа. Од тоа што нашите предци немале визија дека градот ќе стане многу поголем од тоа што е (инаку не би граделе ни фабрики толку блиску, нели?), преку несовесноста на граѓаните кои повеќе сакаат да дремат во автомобил отколку непречено да возат велосипед, до сосема непотребното поставување семафори на секој чекор и нивното нерегулирање во однос на интензитетот на сообраќајот.

Закрчени улици – Нездраво и скапо

Да земеме еден пример. Булеварот Србија е најпрометната и најзагадената сообраќајница во Скопје, не само според обемот на возилата, туку и според нивниот вид. Секојдневно таму поминуваат илјадници комбиња, камиони, цистерни и други тешки возила, со извадените филтри на нивните дизел мотори, кои се упатуваат кон автопатот или доаѓаат од таму. Главната причина е што освен мостот „Близнак“, не постои друг мост во близина на овој дел од градот и тоа е нешто што заслужува посебен текст и треба да се реши што побрзо.

булсрб_resize

Бул. Србија пред мостот „Близнак“

На овој булевар, метежите се секогаш присутни на семафорите кај Усје, крстот кај висококатниците на Џеваир, кај споменикот на Јане Сандански и на стотина метри подолу, (особено) пред мостот „Близнак“, и кај „Бриколаж“. Во делот после мостот кон автопатот доаѓа до ненадејно растоварување и забрзување на сообраќајот од една едноставна причина – семафорот на следната крстосница поради работа на патот е исклучен!

Истата работа на патот се случува повеќе од половина година на семафорот пред мостот, но таму семафорот не е ниту исклучен, ниту е пререгулиран. Едниот дел од булеварот е сосема затворен и не поминуваат автомобили, но семафорите и понатаму работат како сообраќајот да се одвива нормално. Но, во овој дел од градот, не само за време на „шпицовите“, сообраќајот е сѐ – само не е „нормален“!

Зошто е ова битно да се реши? Не зборуваме само за психичкото здравје на луѓето заробени во возилата и во метежот, туку и за загадувањето кое го предизвикува овој сообраќај, како и за негативните економски последици. Непотребното задржување на семафорите, и чекањето пред нив по 4-5 циклуси на „црвено-жолто-зелено“ придонесува да се зголеми загаденоста во овој и така презагаден дел од градот, заробен помеѓу Охис, Усје, Вардариште, неповолната надморска височина и којзнае што сѐ уште не!

Решение – Кружен тек!

Тоа се проблемите, но кое е решението? Во однос на сообраќајот, одговорот е едноставен – кружен тек! И тоа не само еден, туку на сите посочени клучни точки каде што се јавува најголема закрченост на сообраќајот. Но, зошто токму кружен тек? Постојат повеќе аргументи за тоа зошто кружните текови се подобри од семафорите.

Првиот, и најочигледен, е дека сообраќајот на кружните текови е постојан и без прекини и подолги паузи. На тој начин крстосницата може да поднесе поголем обем на сообраќај во единица време. Сообраќајот повторно ќе биде со исто количество возила, но со помало задржување. Се разбира, сето ова е точно, ако кружниот тек е дизајниран правилно во однос на анализата на локацијата.

Втората причина е намалувањето на сообраќајните незгоди во однос на крстосниците со семафори, 37 отсто помалку судири, 40 отсто помалку повредени пешаци, 75 отсто помалку повредени возачи и 90 отсто помалку смртни случаи, а според некои други извори смртните случаи се сведуваат на нула.

Трето, што е со правилата? Постои само едно правило – оној кој е влезен во кружниот тек има предност! Првиот кружен тек во САД изграден е во 1905 година, но тие биле непрактични сѐ до 1966 година кога во Англија се појавиле модерните кружни текови со наведеното правило – од тогаш до денес нивната популарност расте.

Четврто, брзините на возењето се намалуваат. Колку и да се брзате не можете да влетате во кружниот тек со недозволена брзина! Самата кривина ве принудува да ја намалите брзината. Просечните брзини во кружниот тек се 25-35 км/час, што е една од причините за намален број незгоди, како и намалена сериозност на повредите, според сите досега наведени извори.

Петто, бидејќи возачите не се принудени да застанат на семафор, туку сообраќајот постојано тече, појавите како „фаќање зелено“ или непрописно поминување на црвено светло не постојат! Тоа подразбира и помалку задржување на кружниот тек. Според истражувањата, во Њујорк возилата се задржуваат 89 отсто помалку на кружен тек во однос на крстосниците со семафори.

24в_resize

Шесто, сите возачи возат во иста насока откако ќе влезат во кружниот тек, што ја неутрализира можноста за директни судири.

Седмо, кружните текови се прават побрзо, поевтини се и нема потреба од нивно одржување! (нема купување и поправка на семафори итн.) Во пресметката влегува и намалената потрошувачка на електрична енергија, а според некои проценки, во САД годишно се трошат 5-10.000 долари помалку на секој кружен тек во однос на раскрсница со семафори. Додека „рокот на траење“ (после кој почнуваат почестите поправки) на стандардна крстосница е 10 години, кај кружниот тек тоа е 25 години.

Осмо, и да снема струја, кружниот тек продолжува да функционира без пречки. Тоа е уште еден аргумент плус за сигурноста на овој вид сообраќај. Секој возач кој се нашол на голема крстосница кога семафорите не работат, а нема сообраќаец, бил сведок на недоразбирањата, метежот и опасните ситуации предизвикани од тоа.

Деветто, иако зафаќаат повеќе простор, кружните текови овозможуваат садење вегетација во средината со што се разубавува просторот, се намалува количеството издувни гасови (растенијата ги филтрираат) и со додавање на текстури на пешачките и велосипедските патеки, тие се користат за разубавување на градскиот пејзаж и за привлекување инвеститори и предизвикуваат економски развој во непосредната околина.

Десетто, намалената потрошувачка на гориво е тема која ги интересира сите. Според истражувањата, потрошувачката на гориво се намалува за 8 отсто. За да направиме споредба, познато е дека во нашата средина возачите ги вадат филтрите од дизел возилата за да ја намалат потрошувачката на гориво. Ефектот кој го има ова е 4 отсто намалена потрошувачка. Значи, кога возите преку кружен тек ефектот е двојно поголем од тоа, а веројатно и многу поголем кога станува збор за екстремно закрчени сообраќајници.

Зошто не правиме повеќе кружни текови?

Што е тогаш проблемот? Според истражувањата во САД, само 30 отсто од луѓето ги одобруваат кружните текови пред да бидат изградени. Веројатно и кај нас статистиките би биле слични. Но, по една година од користењето овој процент се качува двојно и тројно. Потребна е едукација: сајтови, флаери и сето тоа се прави во странство пред и по изградбата.

Да сумираме, ако се замени крстосница со семафор со кружен тек: ќе се намали метежот, а со тоа и загадувањето, локацијата ќе изгледа поубаво и попривлечно, ќе се намалат сообраќајните незгоди, државата ќе троши помалку ресурси, а луѓето ќе поминуваат помалку време во сообраќајот, порано ќе стигнуваат до дестинацијата и ќе трошат помалку гориво.

Се разбира, не сите крстосници се погодни за правење кружен тек и тоа е нешто што треба да го разгледаат професионалците и институциите задолжени за овие прашања. Тие имаат доволно познавања, а како одлична анализа на сите прашања, регулативи и стандарди потребни да се постигнат при изградба на еден кружен тек е обемното и исцрпно дело.

Од сето кажано, како последно неодговорено прашање останува: зошто не правиме повеќе кружни текови?

https://www.porta3.mk/kruzhnite-tekovi-se-reshenie-za-soobrakjajniot-metezh-i-za-zagaduvanjeto/
Back to Top
carver91 View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 09-Mar-2015
Online Status: Offline
Posts: 159
  Quote carver91 Quote  Post ReplyReply #579 Posted: 16-Jun-2020 at 21:06
Општина Лозово, во центарот на населбата Лозово постави подлога со бекатон плочки и уреди нова зелена површина со цветен аранжман. Конструира и постави и макета која е симбол од грбот на Општина Лозово. Како што информира Ацо Велковски, градоначалник на Општина Лозово, урбано ги уредиле и запоставените и запуштените делови од општината. –Нашата работа е насочена кон создавање на подобри услови за живот на сите жители во Општина Лозово, потенцира Велковски.
Oпштина Лозово изгради нова зелена површина и постави макета која е симболот од oпштинскиот грб | opserver.mk

https://opserver.mk/makedonija/opstini/opshtina-lozovo-izgradi-nova-zelena-povrshina-i-postavi-maketa-koja-e-simbolot-od-opshtinskiot-grb/
Back to Top
stef4o View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 20-Oct-2015
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 19539
  Quote stef4o Quote  Post ReplyReply #580 Posted: 21-Jan-2021 at 18:05
Во Пробиштип

Започнуваме со реконструкција на улица Илинденска, која опфаќа изградба на тротоари, ново улично осветлување и решавање на долгогодишниот проблем со канализацијата кој што го имаат жителите од овој дел на градот.
Изведувач на работите е фирмата РМК ГРАДБА, а општината оддели 3,7 милиони денари од сопствениот буџет за оваа намена.
По завршување на изградбата на тротоарите ќе следи засадување на нов дрворед од 70 повеќегодишни садници кои ќе бидат распоредени по должина на целата улица







https://www.facebook.com/ladiczaprobishtip
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 2728293031>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.203 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.