build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Урбани прашања
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Скопје преку наши идеи, замисли, решенија

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 2345>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
lslcrew View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
  Quote lslcrew Quote  Post ReplyReply #61 Posted: 16-Jul-2010 at 09:25

Размислував на тема дали во Скопје се исплати да се направи онаква телекомуникациска кула. Мислам дека такво нешто ќе биде дури и преоптеретено ако се направи. Нема да има телекомуникациска или радиодифузна компанија што нема да го користи. Скопје ја има таа среќа да го има Водно кое одлично си ја врши работата, но ваква кула може премногу да придонесе за равојот во овој сектор. Мобилни оператори, интернет провајдери, такси станици, тетра полиција, микробранови линкови, телевизии, радија, метеоролошка станица, делумна искористеност за контрола на летање, за војска и полиција за безбедност, за туристичко разгледување. Да се нафати некој да ја направи како приватна инвестиција со некое партнерство или концесионерство, ќе ја исплати за години што се бројат на една рака. Како локација Гази Баба ридот е одлично место (локацијава е идеја на другар). Местото е совршено во Скопје, особена поради тоа што голем дел линкови во телекомуникациите бараат LOS (Line of Sight), а Гази Баба па уште кула од горе практично е видлива од секое ќоше на Скопје. За архитектонскиот момент дополнително се добива ултра-модерен sci-fi објект.

Да не знае некој дали имало некои планови за ваква кула во Скопје? Со оглед на тоа што имаме телекомуникациски центар, дали некогаш било планирано тука да има и некој ваков објект?
Back to Top
alexgizh View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 07-Jan-2009
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 1975
  Quote alexgizh Quote  Post ReplyReply #62 Posted: 16-Jul-2010 at 13:03
Искрено, мислам дека Водно само по себе е доволно. И самиот всушност го кажа тоа. А верувај ми, таа ултра сај фај кула ќе се истолкува само како уште еден обид за копирање (на CN Tower или Fernsehturm Berlin). Не верувам дека архитектурно и естетски ќе допринесе, а особено не на Гази Баба, за која сметам дека треба да биде целосно втор градски парк, а не така запуштена ридина.
The only thing necessary for the triumph of evil is for good men to do nothing.
Back to Top
pbanks View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
  Quote pbanks Quote  Post ReplyReply #63 Posted: 16-Jul-2010 at 13:12
Јас се прашував сошто бугарите имаат ТВ кула на Витоша на пример. Зошто не ја користат самата планина како што ние го користиме Водно?

Или обратно. Зошто ние немаме кула на Водно?

Еве ја нишката каде Андреј ги има презентирано ТВ кулите во Бугарија

http://www.build.com.mk/forum/forum_posts.asp?TID=973
Back to Top
mitatos View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 06-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 1739
  Quote mitatos Quote  Post ReplyReply #64 Posted: 16-Jul-2010 at 14:27
Во газибаба горе има една антена ,а и не е доволно урбанизирана средината за таква кула, во водно пак тоа е високо уште кулата да се гради хмм ке биде превисоко ,според мене како убаво решение би било местото помегу кале и музејот на современа уметност,од тука би се гледале сите страни од скопје =)
"Најлошиот град од градовите е тој што нема ред,мир и сигурност за своите граѓани" (Али ибн Еби Талиб)
Back to Top
lslcrew View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
  Quote lslcrew Quote  Post ReplyReply #65 Posted: 16-Jul-2010 at 15:42
Токму тој простор на кале е предвиден за булевар+мост.

Алекс тоа како ќе се истолкува воопшто не треба да не интересира. Секогаш ќе се најде по некој копук да мрчи. Особено добро може да се извози ако иде преку мрд и дополнително приватни фирми кои имаат интерес од таков простор да учествуваат како конзорциум, да биде во сопственост на некое акционерско друштво што би го основале процентуално со учеството.

Да не ја заборавиме и во Барселона кулата.
Back to Top
FoSsiL View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Mar-2009
Location: Аеродром
Online Status: Offline
Posts: 4699
  Quote FoSsiL Quote  Post ReplyReply #66 Posted: 04-Aug-2010 at 00:37

Концепт за алтернативен превоз во градска средина (Скопје, следбено и други градови)

Сите знаеме за состојба на сообраќајот во Скопје. Сите знаеме за метежот, за нефункционaлноста, застојот, губењето време и пари. Сите знаеме за смогот, магла во убав сончев ден, ќе искочам на тераса кај баба ми на 6ти и погледот на градот ми е замаглен, не е за да не видам ништо, ама доволно за да ја смали осветленоста. Или пак некој чуден мирис во пролет помешан со оној на дрвата, за лето да не збориме, почнувам да се "гушам" и сакам да избегам негде на свежо место.

Да не должам. На градот му треба свежина, чистост, опуштеност, олабавеност. Не е град во некоја голема држава, па да сноси вакви лоши последици, иако и тоа не би било изговор, има примери за големи градови кои зрачат со свежина и чистост.

Чекамо да се отпочне некој голем инфраструктурен зафат, проект кој би ја подобрил ситуацијата во собраќајот, но не би направил никаво подобрување во сферата на еколошкото, задраво, чисто, свежо живеење во овој град, напротив со зголемување на капацитетот, се зголемува и сообраќајот (ако не веднаш, тогаш постепено), па со тоа и загаденоста на градот, и не само на воздухот. Но ништо од некој голем ифраструктурен зафат. А ситуацијата се повеќе се влошува, се стегнува, една голема мешаница.

Па мислам дека најдобро е да го олабавиме градот и да не се стремиме кон нешто големо, кое ќе чини многу и ќе црпи многу финансиски средства и кое тешко би се случило, и пак ништо. Не велам дека треба да се откажеме, се зависи од ситуацијата, но мислам дека има друг начин да се среди еден не толку голем град, кој со сила сака да стане голем.

блаблабла.... ај малку слики па пак мучење.....

Бирајте идно возило Морам да кажам дека Пежо е предводник во оваа област






Edited by FoSsiL - 04-Aug-2010 at 00:41
Back to Top
FoSsiL View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Mar-2009
Location: Аеродром
Online Status: Offline
Posts: 4699
  Quote FoSsiL Quote  Post ReplyReply #67 Posted: 04-Aug-2010 at 00:45
Знаеш, пишувам, се заборавам, и потоа дури кога ќе го постирам и прочитам гледам уствари дека е многу. Немам осет, дека тоа бланк местото за пишување ми е мало и не гледам колку сум пишал. Остај.
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #68 Posted: 06-Aug-2010 at 00:04
Originally posted by FoSsiL

Чекамо да се отпочне некој голем инфраструктурен зафат, проект кој би ја подобрил ситуацијата во собраќајот, но не би направил никаво подобрување во сферата на еколошкото, задраво, чисто, свежо живеење во овој град, напротив со зголемување на капацитетот, се зголемува и сообраќајот (ако не веднаш, тогаш постепено), па со тоа и загаденоста на градот, и не само на воздухот.

Многу валидна поента. Зголемувањето на капацитетот не е баш така едноставно и исклучиво добра работа, туку крие и опасности, особено ако не е дел од добро осмислен долгорочен план.
Но мислам дека во Скопје сме прилично далеку од точката кога треба да се загрижиме дека сме достигнале такво ниво за да бидеме скептични кон големите планирани проекти. Прво, имаме недовршена и сегментирана сообраќајна мрежа. Второ ни фалат експресни сообраќајници кои во голема мерка ќе доведат до економски заштеди и позитивни еколошки ефекти. Трето, факт е дека голем дел од популацијата е слабо мобилна и дека со време и со намалување на сиромаштијата мобилноста извесно ќе порасне значително. Значи сеуште сме далеку од некакви екцеси во поглед со капацитетот. Не сме Америка каде се додаваат дополнителни ленти на постоечки сообраќајници кои веќе имаат по 20 ленти
Нам ни фалат клучни сегменти од сообраќајната мрежа, а мобилноста допрва ќе треба да се доближува до некакво нормално ниво со кое ќе може да претендираме дека се движиме кон развиените земји. Ќе треба да обезбедиме зголемување на капацитетот без разлика на новите технологии.

Што се однесува до возилава што ни ги презентираше, одлични се и многу ветуваат за трансформирање на сообраќајот во урбаните средини. Останува да видиме како ќе се развиваат овие концепти.  Cheers
Back to Top
FoSsiL View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Mar-2009
Location: Аеродром
Online Status: Offline
Posts: 4699
  Quote FoSsiL Quote  Post ReplyReply #69 Posted: 25-Aug-2010 at 12:58

Да продолжам...

Овој концепт не е така едноставен, да се изнакупуваме вакви возила и потоа ништо. Треба да претставува еден вид државна стратегија и да биде подржан од владата односно цела држава. Не го замислувам како едногодишен проект, и мислам дека ќе биде потребно време од повеќе години за да се реализира. 

Работата е тоа што ваквите возила се наменети за градска упетреба, еи е многу невозможно некој со вакво нешто да тргне накај Охрид, друг град или пак надвор од државата. Тука доаѓа делот на усовршување на јавниот градски превоз како и меѓуградскиот и интеренационален превоз на патници.

Сакам да кажам дека за да функционира нормално, треба да се подобри железничкиот превоз, автобускиот и авионскиот превоз на патници, како и други алтернативи кои можат секогаш да ни стојат на располагање. Ако со автомобил се стига до Охрид за 2,5 часа, треба да се овозможи и патување со воз за исто време ако не и побрзо. 

И зошто го зборам ова. Затоа што многу малку луѓе ќе се одлучат да се откажат од своето нормално возило, но без тоа проектот е невозможен. Е сега, може да се наметне, но мора да се овозможи алтернативен пристап до некоја локација најмалку за истото време.

За да може да се растерети градот од возила, треба да се воведе регулатива, закон со кој се ограничува користењето на автомобили во централното градско подрачје, со што би се исклучиле од употреба нормалните, вообичаени автомобили од градскиот сообраќај. И затоа претставува комплексно прашање. Прво треба да се овозможат услови за да може да се забрани користење на автомобили во град. Но на луѓето автомобилите им се најмногу им се потребни за во град, барем на повеќето. Ако неколку пати го напуштат градот во годината, но поради тоа не вреди да се поседува автомобил, затоа што трошоците се големи, а потребите мали, и најмногу мислам на регистрација, технички преглед, паркинг и гориво, како и поправки и одржување.

Треба да се овозможи трамвајски или автобуски, или каков и да е, брз и пријатен превоз, и да може да се создаде потреба и заинтересираност од граѓаните да го користат овој вид на превоз.

Добивките се гоелеми на долг рок, но треба големи вложување во тек на неколку години. Но мислам дека и за тоа има решение.

Една идеја е тоа да државата развие стратегија за подржување на алтернативата, во секој домен, енергетика, превоз, градежништво, секаде, а со тоа и да стане место каде што заинтересирани компании кои се занимаваат со алтеренативна област да доаѓаат во Македонија и тука да се стационираат. Владата да има даде поволни услови и да ги подржи во нивните концепти. Еден вид како рај за алтернатива. Но затоа пак ние да би добиле олеснувања во купвање и користење на нивните производи, значи да си созададеме алтернативно стопанство, кое потоа би се ориентирало кон извоз во светот. Од кој извоз секако дека ќе имаме добивка. Секако треба да се инвестира и во образованието, за да се добијат голем број на стручни кадри кои би работеле во овие алтернативни капацитети. А со тоа имаме и поголема вработеност, секако што е добро за цела држава и општество.

Мислам дека треба да правиме уште сега планови за во иднината, и тоа сериозни планови, и да почнеме уште од сега да се припремаме за таква промена, за да можеме да бидеме спремни за неколку години да отпоченеме со овие планови кои дотогаш ќе се подобруваат и ќе се допрецизираат.

Подготовка 7-8 години и реализација 7-8 години, за до негде 2025-30 да можеме да имаме прогрес во алтернативната иднина и да бидеме една од најеколошкитеземји во светот, како и предводник во оваа област. Ајде за нешто да бидеме први. Мали сме, можеме брзо да се искоординираме, зошто да не успееме. Ние ќе создадеме услови, а компаниите сами ќе го развиваат научниот дел од овој концепт.



Edited by FoSsiL - 25-Aug-2010 at 13:02
Back to Top
lupo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 13-Nov-2009
Online Status: Offline
Posts: 434
  Quote lupo Quote  Post ReplyReply #70 Posted: 25-Aug-2010 at 13:13
Kolku cini edno vakvo masince?
Back to Top
FoSsiL View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Mar-2009
Location: Аеродром
Online Status: Offline
Posts: 4699
  Quote FoSsiL Quote  Post ReplyReply #71 Posted: 25-Aug-2010 at 13:27

Незнам точно, затоа што и самите се концепти, само неколку дали се првично реализирани, како прототипи. Моја претпоставка е дека нови чинат помалку од 10000 евра, и мислам на увоз од друга земја. Ако можеме да придонесеме нешто вакво да се прави кај нас сигурно цената би била уште помала помала. А и зависи од моделот. Мене највеќе ми се врти во глава 4000-5000 евра, а во секој случај на почетокот ќе бидат раритети. Зависи од многу услови, заинтересираност, време. Пример кога го купив мојот прв комјутер беше 500 евра, а сега такви не ни постојат или пак се продаваат по 100 евра.

Смартот, кој е позачестена појава кај нас, има два Смарта на пaркинг пред зграда, e ~ 9.500 евра




Edited by FoSsiL - 25-Aug-2010 at 13:29
Back to Top
FoSsiL View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Mar-2009
Location: Аеродром
Online Status: Offline
Posts: 4699
  Quote FoSsiL Quote  Post ReplyReply #72 Posted: 25-Aug-2010 at 14:11

Еве уште едно дополнување. Не се сомневам дека и сегашните велосипеди вршат работа, но зошто да не пробаме и со ова, погодно за подолги релации.


Back to Top
FoSsiL View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Mar-2009
Location: Аеродром
Online Status: Offline
Posts: 4699
  Quote FoSsiL Quote  Post ReplyReply #73 Posted: 25-Aug-2010 at 14:26

Па некој нешто да каже што мисли. Да не останат прзни зборови.

Мислите изводливо е ?

Back to Top
lupo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 13-Nov-2009
Online Status: Offline
Posts: 434
  Quote lupo Quote  Post ReplyReply #74 Posted: 25-Aug-2010 at 17:08
9 i 13 kako model najmnogu mi se dopagjaat, a od kolicinjana od pezo bea najdobri imase pravo
Back to Top
Andrej_LJ View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 20-Oct-2008
Location: Ljubljana
Online Status: Offline
Posts: 2954
  Quote Andrej_LJ Quote  Post ReplyReply #75 Posted: 14-Oct-2010 at 22:57
Во контекст на лошата општа тамосфера и опаѓачкото ниво на форумот, сметам дека е многу пожелно да ја раздвижиме оваа нишка. Прво затоа што токму тука, најубаво може да се дискутира без политичка обоеност, на некаква дадена стручна тема. Второ затоа што сметам дека познавањата од областа на форумов најконкретно би можеле да се надоградат во овие теми. И трето, но можеби и најважно е фактот што голем дел од клучните проекти за градот (Јужната тангента, тунелот под плоштад, ЛРТ и тунелот под Калето) се во фаза на проектирање, која е веројатно поклучна фаза од самата изведба. Доколку тука градските татковци направат грешка, последиците ќе бидат дакелусежни (позитивни и негативни). Сметам дека градските власти апсолутно го немаат познавањето од тематикава, им фали поглед во далечната иднина и најмногу од се политичка волја и страв од големите проекти. Затоа несомнено ќе се обидат голем дел од решенијата на ГУП да упсортат, што би значело побрза изведба, резултати видливи само на краток рок! Затоа сметам дека мора нашето општество да созрее и да учествува активно во создавањето и креирањето на нашата сопствена иднина. Во тој ред на мисли (можам да речам после доста долго размислување) дојдов до неколку мои идеи и решенија за дел од темите дискутирани тука. Тие се однесуваат на севкупниот брз градски транспорт во Скопје (своевидна надоградба и промена на СК2020), потоа на раскрсниците кај Соборниот Храм и Судската Палата. Да нагласам дека овие раскрсници се проектирани земајќи ги в предвид главните градски траси за брз и еколошки транспорт, главните автомобилски коридори се максимално ослободени од пресекувања со останатите насоки, притоа водејќи сметка на факторите како простор, потребни финансии и рок на изведба. Почнуваме со ред:

1) Транспортна слика на Скопје. Обележани се идните траси на ЛРТ со црвено и тоа:

-А Жел. ст. Ѓорче Петров-Партизанска-пл. Македонија (C)-Јане Сандански-Ново Лисиче.
-B Кисела Вода-Јужна тангента-Московска-сала Борис Трајковски
-C Клинички центар-пл. Македонија-Бит пазар-Џон Кенеди-жел. ст. Ск.Север

2)Обележани се сите траси на идниот тролејбуски транспорт (или експресни автобуси) со сина боја и тоа:

-1 Карпош 4-Илинденска-тунел под Калето-Џон Кенеди-жел. ст. Ск.Север
-2 Кисела Вода-Србија-Ал. Македонски-Бит Пазар-жел. ст. Централна
-3 М.А. Ченто-Ал. Македонски-Никола Карев-гробишта Бутел

3)...како и линиите на идната градска/приградска железница, обележани со зелена боја и стартна станица жел. ст. Централна, според редоследот:

-S100 кон Ѓорче Петров (можност до Тетово)
-S101 кон Аеродром Скопје (можност до Куманово)
-S102 кон Драчево (можност кон Велес)

Се разбира дека ЛРТ мрежата е примарната форма на транспорт во градот, потоа тролејбуската мрежа е нејзино дополнување, ги опфаќа неопфатените зони на градот или ги поврзува големите точки, кои директно не се поврзани меѓусебно од ЛРТ мрежата (на пример Кисела Вода со Аеродром и Автокоманда). Тролејбусите (и особено (при)градските автобуси) имаат за цел да ги довозуваат луѓето кон и од мрежите на шинските системи. Во краевите на градот и крајните станици на шинските системи се предвидени Паркирај и вози се (P+R) паркинзи, каде би биле и терминалите на приградските автобуси. Голем дел од приградските линии кои минуваат низ места опфатени со новата (при)градска железница би одпаднале, додека линиите на останатите приградски автобуси би биле скратени, со што нивната фрекфренција значително би се подобрила.



Можеби голем дел од вас ќе речат дека тролејбускиот систем не е ништо подобар од автобускиот и сум свесен за сите негови маневарски ограничувања. Фактот што е далеку поекологичен транспорт, може слободно да се комбинира со подземните делови на ЛРТ мрежата (преку т.н. О-Бан нагласен на линијата 6 во мојот проект СК2020), како и подолгиот животен рок на самите возила според мене се доволни Скопје да воведе тролејбусна мрежа, чие воведување е навистина ефтино (потоа самите возила се доста скапи поради нивниот долг животен рок). Ме интересира какви се вашите реалистички согледувања на тематиката какви форми на транспорт му требаат на Скопје и како би се распоредиле линиите во развивачкиот се град.
"Тaм, където глупостта е образец, разумът е безумие." Гьоте
Back to Top
Andrej_LJ View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 20-Oct-2008
Location: Ljubljana
Online Status: Offline
Posts: 2954
  Quote Andrej_LJ Quote  Post ReplyReply #76 Posted: 14-Oct-2010 at 23:42
КЛУЧКАТА КАЈ СУДСКАТА ПАЛАТА:
Сметам дека оваа невралгична точка на Скопје во голема мера ќе си остане и по евентуална изградба на примарната сообраќајна мрежа во Скопје, така што треба да се работи во насока на нејзино релаксирање. Веќе изнесов еден став околу ова прашање, но следува негова надградба, со што се обезбедува далеку поголема проточност на раскрсницата. Еве ја идеата:



*сите дебели линии (во зелена, жолта, портокалова и кафена боја) означуваат по две ленти во една насока.
-зелено: ниво на земја
-жолто: прво ниво тунел
-портокалово: второ ниво тунел
-кафено: ескада
-црвено: подземна ЛРТ линија на прво ниво тунел
-сино: подземна тролејбусна/О-Бан линија на прво ниво тунел

Целта е да се релаксираат главните правци на оваа раскрсница и тоа исток-запад (долж бул. Гоце Делчев) и север-југ (долж бул. Крсте П. Мисирков), како и да се добие квалитетен јавен транспорт на оваа исклучително богата со институции точка на Скопје.
Започнуваме од булеварот Гоце Делчев, чии средни ленти започнуваат благо да понираат точно под стоковната куќа Мост (велам благо, затоа што самиот булевар е веќе вкопан под земја, иако тоа можеби не се приметува лесно). Тие се веќе целосно под земја (покриени) пред раскрсницата со улицата Стив Наумов. Крајните две ленти пак остануваат да ги следат денешните контури на булеварот. Тие крајни две ленти нудат можност за приклучување од бул. Гоце Делчев на ул. Стив Наумов и на бул. Крсте П. Мисирков. Средните две ленти на булеварот пак минувајќи кон исток се спуштаат на второ подземно ниво, преминувајќи ја раскрсницата со бул. Крсте П. Мисирков и одбегнувајќи пресекување како со ЛРТ и трамвајната мрежа (која овде се наоѓа над овие со портокалово прикажани линии, односно на прво ниво тунел), така и со останатите насоки на сообраќај. Средните две ленти понираат на ниво на земјата, веднаш по раскрсницата со улицата пред МКТВ.

Средишните ленти на булеварот Крсте П. Мисирков пак ја премостуваат раскрсницата со бул. Гоце Делчев на ниво на кратка (300-400) метри ескада во вид на 2+2. Прилично лесна за изведба и за организација на сообраќајот варијанта. Сите оние возила кои би ја користеле раскрсницата кај Судската Палата за менување на насока (запад кон север или пак исток он југ) би биле приморани да чекаат на семафоризирана раскрсница, или пак поради големиот број на возила кои би ја одбегнувале истата дури и кружен тек може да се земе в предвид. Верзијата со кружниот тек:



Стигнуваме до тоа како е интегриран јавниот транспорт (ЛРТ и тролејбусната/О-Бан) мрежа во овој простор, со цел автомобилскиот и јавниот транспорт да не си пречат еден на друг. Во пределот на раскрсницата Гоце Делчев/К. П. Мисирков се приметува дека насоките на сообраќај е распределено на 4 различни нива. Првото тунелно ниво е резервирано за градскиот јавен транспорт, кој пред Универзитетот се сретнуваат од 4 насоки, во форма на латинската буква Х, но притоа без да се меѓусебно преплетуваат самите колосеци (Чаир-Центар и жел.ст. Централна-Автокоманда). Со цел да се обезбеди максимален комфорт и ефикасност на јавниот транспорт, тука би предвидел една поголема подземна станица, со два перона од островски тип. Самото распределување на типот на возила и нивните наоски кои би застанувале на двете платформи има две варијанти (има всушност 4 но 2 од нив бараат многу понеефикасни или многу поскапо решение). Тие се следните:

А) [ ЛРТ-платформа-ЛРТ ][ Тролеј-платформа-Тролеј ]



Оваа варијанта за мене е послаба од втората, затоа што менувањето на типови на транспот (за чие функционирање и самата станица е дизајнирана токму вака) е отежнато, односно за секоја промена ЛРТ-тролеј или обратно е потребно менување на платформата, преку некои од двата пешачки коридори кои се наоѓаат на јужната и северна страна на платформите и потоа преку второ подземно ниво прават врска со останатата платофрма или некој од многубројните излези на површината.

Б)[ ЛРТ-платформа-Тролеј ][ Тролеј-платофрма-ЛРТ ]



Втората варијанта овозможува директен трансфер (значи без потреба за менување на самата платформа) помеѓу следните насоки: Чаир-жел. ст. Централна (и обратно), како и Центар-Автокоманда (и обратно). Мислам дека предностите се очигледни: побрзи и поефикасен трансфер помеѓу двете линии и сите 4 насоки кои истите ги сврзуваат. Но, каде е проблемот во оваа варијанта? Гледаме јужно од самата раскрсница по течението на булеварот Крсте П. Мисирков: ремовме дека средните 2+2 ленти токму овде почнуваат да се искачуваат на надвозникот/ескадата, а токму таму би требало и тролејбусот да излезе на ниво на земјата. Ова може лесно да се реши со тоа што тролејбуските возила би излегувале на површина веднаш јужно од раскрсницата и би се вклучувале во сообраќајот, додека возилата од ескадата би се симнувале на ниво 0 стотина метри подоцна. Треба да се нагласи дека за ова да биде изводливо, конструкцијата ан столбовите на ескадата треба да биде во формата на буквата П, низ кои би поминувале тролејбуските возила паралелно со горните автомобили.

За крај една проста и дебилна скица за (дали?) некакво разјаснување на ситуацијата:

"Тaм, където глупостта е образец, разумът е безумие." Гьоте
Back to Top
Andrej_LJ View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 20-Oct-2008
Location: Ljubljana
Online Status: Offline
Posts: 2954
  Quote Andrej_LJ Quote  Post ReplyReply #77 Posted: 14-Oct-2010 at 23:56
И за крај веќе долфо коментираната РАСКРСНИЦА КАЈ СОБОРНИОТ ХРАМ.

Тука би нагласил дека ги прифаќам идеите на ИСЛ за надземен простор (според мене еден парк би дошол супер на оваа локација, доста ни се милјарда празни плочници со смешни скулптури, кои никогаш не се посетени од луѓето), низ кој би минувала ЛРТ линијата исток-запад, каде истата би имала станица. Но, апсолутно не прифаќам дека треба да се оди на подземна раскрсница со само едно подземно ниво, поради фактотож што така гужвата не се намалува (напротив се зголемува поради ораничување на функцијата на раскрсницата кај Тифани). Подземно чекање на редици автомобили не само што е крајно непријатно, туку и многу опасно. За таа цел мислам дека би требало главниот правец исток-запад да го пренесеме на упте едно ниво под земја, при што истиот би ја одбегнувал целосно раскрсницава. Таа ќе служи за вртење лево од бул. Партизански одреди, како лево или право од булеварот Кл. Охридски. Сите вртења в десно се слободни и без семафор. На тој начин имаме само 3 семафорни фрекфренции (го заборавив правилниот израз), а главниот ток на автомобили долж Партизанска оди под самата раскрсница. Би било убаво и лесно за изведба доколку се пуштат и подземни коридори од самиот коридор кон улиците Васил Главинов и ВМРО, но само во една насока. Еве ја скицата, се работи за скица само на подземните нива, при што со жолто се обележани по две ленти во секоја насока (освен при вртењата в десно на раскрсницата кај Соборниот Храм, каде имаме по само една лента), а со портокалова се покажани по две ленти кои минуваат на второ ниво тунел, под самата раскрсница. Во просторот помеѓу Соборниот Храм и Тифани, тунелот има по 4 ленти во насока и таму се менуваат посакуваните насоки. ГОЛЕМ ПРОБЛЕМ ВО ОВАА ВЕРЗИЈА Е НЕПОВРЗАНОСТА НА ПАРТИЗАНСКА СО МОСТОТ ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ, КОЈ Е ЕДЕН ОД ДВАТА ПРИОРИТЕТНИ ПРАВЦИ ВО СКОПЈЕ (ЗАЕДНО СО ПАРТИЗАНСКА-ЈАНЕ САНДАНСКИ).



Многу ме интересира како вие би ја решиле оваа ситуација, навистина имаме сложна схема со многу фрекфрентни улици, на многу мал простор за маневар. Основните насоки на дискусија според мене би биле: 1) дали тунелот под пл. Македонија да започнува пред или по Соборниот Храм, како би се решила истоимената подземна раскрсница, каде во тоа би се вметнала ЛРТ трасата и како најефикасно би се врзала Партизанска со мостот Гоце Делчев.

Со нетрпение ги очекувам вашите мислења и критики на сите 3 понудени решенија.
"Тaм, където глупостта е образец, разумът е безумие." Гьоте
Back to Top
lslcrew View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
  Quote lslcrew Quote  Post ReplyReply #78 Posted: 15-Oct-2010 at 00:23
Оваа раскрсница уште откога јас ја анализирав ми се врти сеуште во глава и некои финеси ми текнуваат, нешто одфрлам. Да знаев скечап ќе го средев и со добри визуелизации и пресеци на што мислам. Планирав да добработам нешто скици, па ако бидат во некое скоро време ќе ги пуштам во другата нишка па ќе ги разгледаме. Само една работа што на некој начин, ако може да се рече, би ти замерил. Некако си премногу пристрасен за трамвај, тролејбуси и слично и мислам дека често ти се проблем во анализиве за рационален осврт. Дури за простор што е совршен за плато сакаш да биде зеленило со шина во средина, веројатно што си го видел низ други градови, не затоа што така е потребно туку само некако на сила да и ископираме и донесеме нешто што во друг град се јавило како потреба.


Edited by lslcrew - 15-Oct-2010 at 00:26
Back to Top
<Fresno> View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 13-Jun-2010
Online Status: Offline
Posts: 1112
  Quote <Fresno> Quote  Post ReplyReply #79 Posted: 15-Oct-2010 at 00:48
Ќе го искоментирам само првото решение, за другиве ќе треба подолга анализа

Линијата А на ЛРТ мрежата ми е сосема во ред, со тоа што останува непокриена Ѓорче Петров. Решение за тоа би можело да биде продолжување на линијата Б по Гологанов преку новиот мост и Нерези до мостот за Сарај, со тоа што би морало да има и 2 поврзувачки станици кај спојката на А и Б и кај поделбата на Б (во Тафталиџе). Можно решение би било линијата А да продолжува по неизградениот дел на Партизанска, а спојувањето да биде преку некој вид на покриена брза лента за движење на пешаци (паралелна со западната фасада на Порта Влае). На тој начин, за не многу повеќе средства ќе се овозможи ефикасно поврзување на Нерези, Хром, делови од Влае, Ѓорче 1 и 2 во целост, па дури и Кондово и Сарај.

Линијата Ц е одлична, но не гледам потреба од скап и сложен јазол под плоштад, а и минувањето покрај МОБ е проблематично со оглед на новите објекти таму и планираните подземни гаражи. Едноставно би можело да минува покрај Холидеј Ин или по Кочо Рацин, а во таква варијанта единствен проблем ќе биде проширувањето на некој од мостовите.

Тролејбуската мрежа е добро поставена и само би додал крак на линијата 1 од ЖС Север до Радишани, за да се растерети тој дел од автобуси и коли (би останале само приградските).

Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #80 Posted: 16-Oct-2010 at 19:03
ЛРТ Линијата А што поминува низ куќите зад Порта Влае претпоставувам дека е грешка, или? Во секој случај, мислам дека би било погрешно ЛРТ линијата воопшто да се води по улица Ѓорче Петров, доколку не продолжува понатака на запад. Доколку би завршувала кај бул. Македонска Војска, најдобро би било врската со Партизанска да е директна, за да нема непотребно тесно грло на најкритичниот дел од улицата Ѓорче Петров. Доколку линијата би продолжувала до Дексион, би можел да разберам улицата Ѓорче Петров да се оформи примарно како ЛРТ коридор.

За приградската железница немам замерка, но ми се чини дека би било најдобро да има вистинска интеграција со ЛРТ системот, барем на една линија која е очигледна (Ѓорче - Бардовци - Скопје Север - Железара - Транспортен центар - Кисела Вода - Лисиче). Особено со брзата изградба кај Бардовци, Злокуќани и Визбегово, индустриската зона долж М-3 и онаа планираната покрај Лепенец, како и планираните населби Зајчев Рид и кај Касарната Илинден, мислам дека (само) приградска железница не би бил најсоодветен избор.

За тролејбусот, без да навлегувам во моите дилеми дали воопшто ни е потребен таков концепт, ќе се задржам само на линиите. Линиите 2 и 3 мислам дека се утка. Линијата 2 е особено чудна што помеѓу двете крајни станици многу побргу ќе стигнеш пешки отколку со тролејбус. Кај линијата 3 претеран е оној слалом кај Бутел (иако претпоставувам целта ти била да се спои линијата со станицата Скопје Север), но главен проблем е целиот концепт. Еве што би направил јас врз база на твојов модел:
- Линија 2 од бул. Војводина би ја продолжил не накај Транспортен Ц. туку по бул. Хрватска до последната станица на Линија 3 (или пак по бул. Александар Македонски со другата последна станица на линијата 3)
- Линија 3 би ја укинал и нејзиниот источен дел би го зацртал како ЛРТ кој ќе биде крак на линијата А или Ц


Edited by Cloverstack - 16-Oct-2010 at 19:13
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 2345>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.143 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.