build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Изградба и ентериери
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Осветлување

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  123 19>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #1 Topic: Осветлување
    Posted: 03-May-2010 at 01:24


Најверојатно малкумина имаат чуено за Англичанецот Х.Дејви, Американецот Ј.Стар или Русинот А.Лодигин, но многумина секако чуле за Томас Алва Едисон, официјалниот пронаоѓач на електричната светилка - стандардната сијалица. Причината е само поради фактот што Едисон во 1880 година вешто прв го пријавил ова како свој патент и ја промовирал светилката на Светската изложба во Париз.

Дури 40 години пред Едисон Англичанецот Х.Дејви ги направил првите светилки по принцип на пропуштање на електрична струја низ проводник до негово зажарување и со тоа ослободување на светлина. Бидејќи како проводник применил платина, светилката била прескапа за масовна употреба. Американецот Ј.Стар на истиот принцип наместо платина употребил јаглерод, а во 1840 Русинот А.Лодогин првпат применил волфрам, истиот материјал кој и денес се применува кај класичната светилка со зажарено влакно.

Еден сосема краток преглед на начините за добивање светлина за потребите на човекот би бил следниот :
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_light_sources
http://en.wikipedia.org/wiki/Electric_light

- Отворен пламен: со согорување на дрво, нафта, маснотии и слично. Светлината се појавува поради натриумот кој се наоѓа во овие материјали.

- Согорување на гас: гасни светилки се применуваат уште од 1885 година, но поради опасноста од експлозија многу малку или воопшто не се применувале во станбени објекти.

- Класични стаклени светилки со зажарено влакно: електричната струја поминува низ влакна од осмиум или волфрам и ги зажарува до светење. Овие материјали се применуваат бидејќи имаат голема отпорност на топење, повеќе од 3.000 Целзиусови степени.

- Халогени лампи: функционираат како обичните светилки, само што сега во нив е воведен и гас (бром или јод) кои хемиски се поврзуваат со атомите на согорениот волфрам и повторно се зафаќаат на влакното. Со тоа двојно се зголемува трајноста на светилката.

- Неонски лампи: електрични празнења во живина пареа предизвикуваат краткобранова УВ-светлина. Со помош на дополнителен гас светлината се пренесува на ѕидовите на цевката. Немаат рамномерен спектар на светење т.е. треперат, во однос на класичната светилка трошат 50 проценти помалку и траат шест пати подолго.

- Енергетски-штедливи светилки (CFL-Compact Fluoroscent Light): спомнатите неонски лампи се сведени во форма на класична светилка. За да се избегне треперењето се употребуваат радиоактивни гасови (криптон или тритиум) кои при употреба не се штетни, но нивното фрлање по употребата е проблематично.

- LED-диоди (LED-Light Emitter Diode): со проток на струја низ некој полупроводник се добива светлина. Но нивната инсталација во комерцијални објекти е сло- жена бидејќи се напојуваат со еднонасочен напон, се уште не се поефикасни од енергетските светилки, интензитетот на светлината која ја произведуваат е мал, па се употребуваат најмногу во автомобилска индустрија и сообраќајна сигнализација.

~

Класичната светилка троши 95 % од енергијата за греење на волфрамовото влакно, а само дополнителни пет проценти за зажарување до добивање светлина. На енергетски штедливата светилка и треба само 20 % од енергијата потребна на класичната светилка при ист ефект.

Уште во осумдесеттите години на 20 век почнаа првите иницијативи за замена на конвенционалните светилки со енергетски штедливи, како основа на енергетската ефикасност. Дваесет години подоцна тоа и се случи: Австралија е првата земја која, со еден преоден период од три години, ги забрани конвенционалните светилки. Ваков закон веќе има и во Куба, а во Калифорнија со примена ќе почне од 2012 година.

Во Германија тукушто почнува дебата на оваа тема. Иако енергетските светилки се пронајдени минатиот век и нивните предности се јасни, сепак нивната примена се уште е релативно мала, само секое четврто семејство во Германија користи ваков тип светилки. И тоа покрај докажаното дека една штедлива светилка наместото на класичната од 60 W, иако поскапа при купување, во текот на нејзината употреба (трајност 15 години) носи заштеда од 150 евра.

Дебатата за евентуална забрана на користење на конвенционалната светилка во Германија е многу интензивна. Што би значело ова за зголемување на заштедата на енергија може само грубо да се пресмета: според Екоинститутот, доколку од сегашните 25 % употребата на штедливи светилки во Германија би се зголемила на 75 % тоа би значело една годишна заштеда од 6 милијарди кWh. Значи би можела да се затвори една поголема постојна термоцентрала! Дебатата е силно поддржана од производителите на светилки, на глобално ниво годишно се трошат 12,5 милијарди обични светилки.

Секако, интересно е да се одговори на некои прашања во врска со енергетско-штедливите светилки:

- дали употреба на овие светилки е економски исплатлива?
Секако. Високата куповна цена се компензира преку нивната долготрајност и ниската потрошувачка. Една замена на конвенционална светилка од 60W со соодветна нискоенергетска од 11W значи годиш на заштеда од 8 евра. Конвенционалната светилка трае приближно 1.000 работни часа, а нискоенергетската преку 15 години.

- дали овие светилки се употребуваат само во постојано осветлени простории?
Не. Можат да се употребат во сите простории, освен во скалишни простории, бидејќи нивната употреба таму е краткотрајна и со кратки паузи.

- дали енергетски штедливите светилки имаат постојано иста неестетска форма?
Не. Се произведуваат светилки во секаква форма.

- kаде се фрлаат искористените "прегорени“ светилки?
Секако не во обичниот домашен смет, туку производителот е должен да ги земе назад искористените светилки. Со кршење на стаклото се ослободуваат штетни материи кои не смеат да се допираат или вдишуваат. Поради тоа во детските соби овие светилки мора да бидат дополнително заштитени.

Георги Трајановски, дипл, инг. арх ( georgi.trajanovski@cimonline.de)
(Авторот е ЦИМ-експерт во МАЦЕФ - Центар за енергетска ефикасност на Македонија)

Порта3 - бр.81 - http://www.porta3.com.mk/index.php?option=com_content&task=view&id=243&Itemid=0




Edited by Max - 03-May-2010 at 02:38
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #2 Posted: 04-May-2010 at 02:21









битен момент кај осветлувањето е разбирањето на самата појава светлост! пред се светлината е електромагнетно зрачење http://en.wikipedia.org/wiki/Light   -   http://theimghost.com/images/emspecckc.jpg кое во опсегот од 380 до 780 нанометри (0.00078 mm) светлосна бранова должина koja е видлива за човековото око, додека различна фреквенција во овој распон на радијација емитира различна боја видлива за човечкото око... http://science.howstuffworks.com/light3.htm

освен брановата должина и фреквенција за светлината побитни се уште четири фотометриски големини(величини) односно http://www.handprint.com/HP/WCL/color3.html#photounits -  http://www.symmetry.co.rs/Kostic__Fotometrija__SY295___2006_.pdf

- Светлосен Флукс (Φ) http://en.wikipedia.org/wiki/Luminous_flux количеството на светлосна емисија е познато како Светлосен Флукс а се мери во единица Лумен http://en.wikipedia.org/wiki/Lumen_(unit)   -   http://www.divinelighting.net/UI/Informations.aspx?i=chart

- Светлосен Интензитет (I) http://en.wikipedia.org/wiki/Luminous_intensity
представува количеството светлина (светлосен флукс) во единечен просторен агол, т.е. интензитетот на зрачењето (протокот на фотоелектрони - поголем интензитет = поголем број на фотоелектрони), а се мери во единица Кандела http://en.wikipedia.org/wiki/Candela

- Осветленост (E) http://en.wikipedia.org/wiki/Illuminance претставува светлосен флукс по единица осветлена површина, а се мери во единица мерка Лукс http://sr.wikipedia.org/sr/Лукс  -   http://en.wikipedia.org/wiki/Lux   -   http://repairfaq.cis.upenn.edu/sam/icets/basicp.htm

- Сјајност (L) http://en.wikipedia.org/wiki/Luminance е единствена фотометриска големина која окото непосредно ја чувствува, а претставува мерка за светлосен отсјај, т.е. сјајноста на одредена точка од осветлената површина во даден правец, а се мери со единица мерка Кандела на метар квадратен http://en.wikipedia.org/wiki/Candela_per_square_metre





преку разбирањето на сите овие големини, како и стандардизираната имплементација на осветлување ентериер и екстериер во архитектурата на човек може да му биде појасно зошто и како одреден инжињер за осветлување предлага ваков или онаков проект за одреден простор и за одредена цена http://www.mts.net/~william5/library/illum.htm некогаш се постигнува приближно ист ефект но со различен тип на светлечко тело... http://www.divinelighting.net/UI/Informations.aspx?i=chart уште побитно е да се знае дека не е само еден параметар кој е посреди, туку исто битно е и врз каква површина и врз каква боја паѓа светлината, како и која боја како делува на присутните во просторот, нешто што повеќе е засебна наука но комплементарна на осветлувањето просторhttp://en.wikipedia.org/wiki/Color_psychology слично како што е битно колку архитектот или инжињерот за осветлување е уметнички поткованhttp://books.google.com/books?id=hjn25a01jGgC&lpg=PP1&dq=Designing%20with%20light нешто што зависи и од материјалите кои се користат во просторот [1] [2]

кај нас оваа област Осветлувањето http://en.wikipedia.org/wiki/Lighting треба да е покриена со предмет "осветлување во архитектурата" на архитектонски, но по светот постојат посебни дипломски и постдипломски студии за Осветлување, најблиску во италија... заедничко светско тело во оваа област е PLDA http://en.wikipedia.org/wiki/Professional_Lighting_Designers_Association   -   http://www.mts.net/~william5/links1.htm









Edited by Max - 20-Feb-2012 at 01:00
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #3 Posted: 04-May-2010 at 12:31




побитна величина од техничка аспект е  големината за Светлосна Ефикасност http://en.wikipedia.org/wiki/Luminous_efficacy тоа е вредност за емисија на светлина  од светлечите тела во
однос на силата која ги потикнува, а се мери со  единица мерка "Лумен по
Ват" (lm/W) LPW 

Канцелариско  осветлување има 400 lux-а;
на ведар ден Изгрејсонце  и Зајдисонце  но и Облачен ден имаат 1,000
lux-а; Студиско Осветлување под рефлектори има 10,000–25,000 lux-а;
 Полна Дневна Светлина (не директно сонце)  има 32,000–130,000 lux-а

Додека
Директната Сончева Светлина има Светлосна  Ефикасност од  околу 93
 лумени по ват од светлосниот флук,  кој вклучува инфрацрвена и видлива
и ултравиолетова светлина.  Силна Сончева Светлина  дава Осветленост од
околу 100,000 lux-а  или лумени по квадратен метар на земјината
површина.

дополнително еве еден пример каде се појаснува
 разбирливо Светлосната Ефикасност

So, how does this figure into
any sort of discussion about incandescent versus LED lighting? The
average household incandescent bulb can usually generate 1000 lumens
when brand new. LED bulbs are just now entering the markets with the
same capabilities (around 1050 lumens for the cool white lights and 760
for the warm white variants). The biggest differences between the two
options are the amount of energy consumed in their usage. The LED
produced 72 lumens per watt whereas the equivalent incandescent was
able to yield only a 5 to 17.5 lumens per watt maximum.  http://ezinearticles.com/?The-LUX-of-Lighting&id=3941251

http://en.wikipedia.org/wiki/Luminous_efficacy#Examples_2

http://www.energyfederation.org/consumer/default.php/cPath/25_3654

http://www.divinelighting.net/UI/Informations.aspx?i=chart

<P align="center">

<P align="left">http://www.mondoarc.com/technology/LED/219260/2007_when_solidstate_became_the_future_of_lighting.html

<P align="center">

<P align="left">http://led-fever.blogspot.com/2009_07_01_archive.html

<P align="left">LED was one of the 10 Greatest inventions in 20th Century. LED will bring everyone colours, joys, green illumination for Today and Tomorrow!

<P align="left">http://led-fever.blogspot.com/2009/12/silicon-wlp-modules-as-next-hbled.html

<P align="left">сега се надевам на повеќето им е јасно зошто ЛЕД сијалиците се поскапи а поквалитетни! сега веќе во ред е и да се демантира Георги и неговата погорна констатација дека ЛЕД сијалиците
се уште не се поефикасни од
енергетските светилки, интензитетот на светлината која ја произведуваат
е мал, па се употребуваат најмногу во автомобилска индустрија и
сообраќајна сигнализација.
покрај штедливоста и силната илуминација предност на лед технологијата е и ергономијата, ситна илуминација неприметна и прикладна за секаков простор...





Edited by Max - 03-Mar-2012 at 22:44
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #4 Posted: 04-May-2010 at 22:00

има доста производители на лед системи за архитектонско осветлување но како по специфичен се издвојува агабеков, кој за разлика од останатите го ангажираат за поексклузивни решенија http://www.build.com.mk/forum/forum_posts.asp?TID=303&PID=12478#12478 се надевав дека камениот мост ќе го стокмат поквалитетно но и вака се јаде иако може пооригинално да се илуминира ко за централен споменик на културата во градов! 

интерсно е што лед осветлувањето се повеќе зазема главно место и во декоративното осветлување, допрва применливо во секој сегмент од домувањето http://www.photonics.com/Article.aspx?AID=41460 но засега најинвентивно што ќе имаме скоро на пазар се ОЛЕД блок и аморфни сијалици http://www.photonics.com/Article.aspx?AID=41263 



Edited by Max - 13-Aug-2011 at 19:15
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #5 Posted: 05-May-2010 at 17:21

како поголем новитет кој се најавува од лаболаториите, слично како и кај pv панелите што е pv ink-от е појавата на LEC или LEEC (light-emitting electrochemical cells) http://en.wikipedia.org/wiki/Light-emitting_Electrochemical_Cell  кои треба максимално да ја поефтинат и екологизираат изработката на современите расветни тела...  

Glowing wallpaper could be a greener way to light your home
New flexible glowing sheets are inexpensive, easy to recycle, and could someday replace lightbulbs and OLED technology... http://www.mnn.com/green-tech/gadgets-electronics/stories/glowing-wallpaper-could-be-a-greener-way-to-light-your-home

...Making the new graphene-based light-emitting electrochemical cells (LECs) can involve just liquid solutions or a printing press-style machine. That paves the way for inexpensive production of plastic-based lighting or displays. The researchers envision flexible LEC sheets that could be rolled up or placed almost anywhere... http://www.popsci.com/technology/article/2010-02/wonder-material-graphene-becomes-lighting-future-devices-and-homes



Edited by Max - 05-May-2010 at 17:23
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #6 Posted: 06-May-2010 at 14:17

не толку примамлив но интересен новитет е "нано волфрамово влакно" во обичните сијалици   

The incandescent lamp utilizes a filament made from a single carbon nanotube that is only 100 atoms wide. To the unaided eye, the filament is completely invisible when the lamp is off, but it appears as tiny point of light when the lamp is turned on. http://newsroom.ucla.edu/portal/ucla/ucla-physicists-create-world-s-90521.aspx
  http://www.newscientist.com/article/dn17058-worlds-tiniest-lamp-spans-quantum-and-classical-physics.html

ова потенцијално би значело спектакуларен начин за осветлување на простор кој во меѓувреме би бил неприметен кога светлото е исклучено, ето чисто колку да се има на ум дека и класичното осветлување ќе замине во нано светот!



Edited by Max - 06-May-2010 at 14:18
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #7 Posted: 12-May-2010 at 00:00

додека сум кај лед осветлувањето добро е да се спомне дека истото е прилично корисна алтернатива на постојното улично осветлување! ако досега кај нас стандард во истото беа сијалиците со живина пареа(mercury vapor) како и метал-халогените сијалици(metal halid), сега истите во скопје се заменуваат со поквалитетните натриумови сијалици т.е. сијалици со натриумова пареа под висок притисок high presure sodium bulbs
- www.4shared.com/document/dAfkREHM/opr1CCLD.html
- www.divinelighting.net/UI/Informations.aspx?i=chart 

но на повидок е нова револуција во уличното осветлување која ќе ја зголеми квалитетно осветленоста а воедно и ќе ги скастри трошоците, јасно ЛЕД улични светилки се решението!

State of the Streetlight

Возејќи по автопат, прелетувајќи крај безбројните улични светилки, ретко кој размислува за технологијата зад нив, нивната цена или колку енергија конзумираат. Малку што е сменето во уличното осветлување со децении!

Но, промената надоаѓа, како што дизајнерите за осветлување се повеќе работат на тестирање енергетско-ефикасни, лесно-одржливи и подолготрајни извори на осветлување. Доволно да ве запре и ви привлече внимание!? 

Во 2005 година, истражувачкиот центар за осветлување (LRC) од Ренселир Политехничкиот Институт (RPI) од Троја, NY, ги проучуваше искористеноста на осветлувањето во градовите, и констатираа дека во сад натриумски сијалици се користат во 83 проценти од уличното осветлување, сијалиците со живина пареа во 11 отсто, метал халогени во 5 проценти, а мешавина од флуоресцентни, натриумови под низок притисок, обични или LED извори во останатите 1 отсто. Во 2000 година, е проценето дека уличното осветлување консумира 14 милиони kWh годишно во САД. 

~
Очигледен избор?

Да се заштеди енергија, очигледен избор се чини дека се LED диодите како извор на светлина. Во тек се тестирања во градовите како Ен Арбор, Mich., Остин, Texas, и Роли, NC. Во Ен Арбор завршена е пилот-програма пред две години што резултираше со 600 од 1046 центарски улични сијалици кои се заменети со LED тела. Во Остин неколку LED производи се тестирани во околу 12 улични светилки, а во пилот-проект во Роли со инсталирани се лед улични светилки околу конвенцијалниот центар.  

Според Јован Bullough, дописен доцент на RPI и научник во LRC, резултатите ги потенцираат предностите на LED диодите, вклучувајќи животен век од 50.000 часа, во зависност од фактори како што се дизајнот на кулерот. 

ЛЕД уличните светилки произведени од BetaLED од Стуртвент, Wis., се тестираат во градови како што се Расин, Wis., Остин и Рoли. Кулерите монтирани на секоја светлечка решетка(секоја содржи 20 LED диоди) помагаат да се одржат LED диодите на оптимална температура. 
Додека во пилот студијата во Ен Арбор, Mich., констатирано е дека LED уличните светилки работат и во студена, зимска клима.  

Во споредба со проценката од 24.000 часа за натриумски светилки под висок притисок, префрлување на LED диоди, значи и помалку одржување, бидејќи светилките не треба да се заменуваат често. LED диодите исто така, не содржат жива (споредено со флуресцентните светилки), па кај лед-овите на крајот од својот живот  (кој може да биде деценија па и повеќе) опасниот отпад како што е живината пареа не е проблем. 

Поттик да инсталирате LED осветлување е неговата вкупна цена на чинење. Ако изворот на светлината за уличните светилки е сведен пред се на основната цена, натриумовите сијалици под висок притисок ќе бидат отфрлени. Тие се произведуваат долго, широко достапни се, а нивната цена е константна. Тие, исто така се прилично ефикасни во поглед на лумени по ват но и во нивниот животен век. 

Според Michael Bergren, асистент менаџер на теренските операци во градот Ен Арбор, првично иако цената на LED телата е повисока, сепак помалата потрошувачка на енергија како и помалите трошоци за одржување, се прилично исплатливи во однос на почетната инвестиција! Градот очекува период на враќање на инвестицијата да биде само 4,2 години. А во однос на очекуваното траење на животниот век, LED диодите се непобедливи! Ако уличното осветлување е активно 12 часа на ден, или 4.380 часа годишно, ЛЕД изворите на светлина треба да трајат 11-12 години, проценува Bullough. 
http://www.ledcity.org/lib/resources/Ann%20Arbor%20LED%20Summary.pdf
Тоа би можело да допринесе, промена на сијалиците да бидне далечно минато.

~
LED диоди на Соларно напојување

Користењето на ЛЕД улично осветлување со соларно напојување ќе стане вообичаена, кога соларната ефикасност на мал соларен панел ќе биде остварлива во услови на секаква светлина (искористување и на IR спектарот...). Комбинацијата од овие две технологии има совршена смисла од електрични гледна точка, бидејќи соларната енергија се обезбедува во форма на еднонасочна струја, на која работат и LED диодите! 
Ова значи дека уличните лед светилки црпат електрична енергија директно од соларниот панел, без истата да се трансформира во наизменична струја, како што е случај со натриумовите светилки. 

Еден пилот-проект кој се спроведува од страна на BetaLED во округот Саливан, NY, набрзо ќе покаже колку ефективно би можело да биде сонцето во осветлувањето на нашите улици. www.azooptics.com/Details.asp?NewsID=3361

~
Ноќен Вид 

Друго прашање покриено од студија е колку чувствителноста на човечкото око во различни делови на светлосниот спектар.  Според John Bullough од (LRC), мерењето на светлината е врз основа на одговорот на режните стапчиња(рецепторите) во нашите очи. Пример под слаба осветленост, стапчињата и чунчињата во окото се користат за гледање. Па така навечер, осветлување кое на хартија има повеќе лумени, како на пример натриумското под висок притисок, и не е толку визуелно ефективно како што си претпоставувате! 

Студии спроведени од страна на LRC и сумирани во технички меморандум на Illuminating Engineering Society покажуваат дека црвениот и жолтиот спектар не е видлив при слаба светлина како што е случај со синиот и зелениот дел од спектарот. Белите LED диоди содржат бранови должини во синиот светлосен опсег, заради што истите се повидливи за човечкото око во услови на недоволна осветленост! Уличното LED осветлување може да обезбеди ноќна видливост слична на пожолтите светла. 

Scott Jarman, консултантивен инженер во Остин Енерџи, општинска сопственост во Тексас, потврди дека се потребни нови стандарди. Индексот на колоритност (CRI) кај LED диодите е одличен, истакнува тој, но "ако излезеш со светломер(експозиметар), овие улични LED светилки ќе покажат слаба осветленост, иако видливоста е висока како резултат на CRI". 

LRC работи на развивање на унифициран фотометриски систем кој дизајнерите за осветлување би можеле да го користат за адаптација на осветлувањето, така што истото би било полесно видлививо за човечкото око.

http://www.photonics.com/Article.aspx?AID=35958



Edited by Max - 03-Nov-2016 at 09:37
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #8 Posted: 20-Jul-2010 at 18:25

истоветен само понов текст од горниот, единствено охрабрува повеќе, но овојпат немам време да го преведам па него оди изворно!

LED streetlights shine in cradle-to-grave study

Researchers at the University of Pittsburgh have conducted the first cradle-to-grave assessment of LED streetlights. The report revealed that, compared with other options, the increasingly popular lamps strike the best balance between brightness, affordability, and energy and environmental conservation when life span from production to disposal is considered.

A team of engineers at the Mascaro Center for Sustainable Innovation, based at Pitt’s Swanson School of Engineering, reported that, while LEDs may carry a heftier price tag than the country’s two most common lamps – the high-pressure sodium (HPS) lamps found in most cities and the metal halide lamps akin to those in stadiums – they consume half the electricity, last up to five times longer and produce more light. Gas-based induction bulbs, another emerging technology deemed bright and energy-efficient, proved only slightly more affordable and energy-efficient than LEDs. However, they may have a greater environmental impact when in use.

The City of Pittsburgh commissioned the report as it was debating whether to replace its 40,000 streetlights with LEDs. Several other US cities had taken the initiative to replace energy-zapping HPS lamps with LEDs, and pilot programs and retrofits are under way in cities including Los Angeles, San Francisco, Raleigh, N.C., and Ann Arbor, Mich. The City of Pittsburgh estimated that, per year, the cost to replace HPS lamps with LED streetlights would save the city $1 million in energy costs and $700,000 in maintenance. Additionally, carbon dioxide emissions would be reduced by 6818 metric tons.

Melissa Bilec, a professor and a co-author of the study, said that, despite the nationwide embracing of LEDs, no comprehensive analysis of LED streetlights had been done earlier. With the help of professor Joe Marriott, two students from Pitt and one from the Georgia Institute of Technology, the group created a “life cycle assessment” for each of the four lighting technologies.

The assessments for each technology, made with information drawn from sales companies, manufacturers, government documents, lighting professionals and industry reports, catalogued the environmental effect of the streetlamps during their complete life span, from extraction of raw materials and assembly, to electricity consumption and disposal.

According to the report, LEDs have the most negative environmental and health impact during manufacturing. Because the LED “bulbs” consist of small lights embedded in circuit boards that require a vast number of raw materials, they require considerable energy to produce and can be difficult to recycle. Producing LED housing, however, consumes less energy than manufacturing aluminum-heavy HPS casings, the team learned, because LED housing is composed mostly of plastic and wire. Additionally, the bulbs contain no mercury and fewer toxins than HPS and metal halide bulbs, both of which pack an average of 15 mg of mercury, while induction bulbs average roughly 6 mg.

The most noteworthy aspect of the report proved to be that electricity consumption has up to 100 times the environmental impact of manufacturing. The study found that LED lights burn at approximately 105 W, while HPS lamps burn at 150 W, and metal halide lights clock in at 163 W.

When electricity consumption is converted into kilograms of carbon dioxide produced, metal halide bulbs are shown to produce nearly 500 million over the course of 100,000 hours, whereas HPS bulbs produce more than 400 million, induction bulbs approximately 350 million and LEDs, slightly more than 300 million. Additionally, in comparison to metal halide and HPS lights, LED technology reduces by one-third the airborne toxins and particulates from coal-fired plants.

Outputs of chlorofluorocarbon, a chemical compound contributing to the ozone layer’s depletion, and nitrogen oxides, the noxious by-products of burning fossil fuels that can return to Earth in rain and snow as harmful nitrate, were also studied. The researchers found that, in both categories, LEDs ranked highest of the four technologies during the bulb manufacturing stage but had the lowest ranking during actual use. Metal halides produced the greatest emissions of both pollutants in the final phase.

When it comes down to pennies per lumen, the team found that the prices of LED lights were highly inconsistent, ranging from $9.20 to $322 per fixture. However, the technology’s longer life span could offset the price. Initially, Pittsburgh could purchase 40,000 LED lamps for $21 million versus approximately $9 million for metal halide streetlights. In the long run, however, replacing metal halides could cost as much as $44 million before the LED lamps need a first replacement.

While LED lights shine the brightest for their energy efficiency, balance of brightness, life span, cost and low environmental impact, the researchers encourage municipalities considering making the switch to seek out vendors wisely. Because the technology is new and still under development, they recommend choosing a company based on its age, past performance and on whether the technology has been vetted by independent laboratories.

http://www.photonics.com/Article.aspx?AID=42271

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #9 Posted: 29-Jun-2011 at 13:36


Contrary to popular opinion, lighting design is not a do-it-yourself job. As with brain surgery...

 ...

 Three types of imaginative lighting are already in use: glass fiber optics (GFO) for functional, as opposed to decorative, lighting; custom LEDs; and, soon, organic LEDs. Each product serves a different purpose and can be carefully combined with another or used separately. New developments appear almost daily. Here are some examples:

1. Functional GFO  (glass fiber optics) has been around the longest; the first patent for GFO was issued in 1882, but this method is still the most energy-efficient. Based on the principle of total internal reflection, GFO is not identical to the fiber optics used for communications; they are not interchangeable. Cool, reusable GFO is miniaturized, so it can be retrofitted into most existing lighting fixtures. It is the most sustainable because, with normal use, only a few lamps will need relamping as often as 6000 hours (about a year and a half). Substantial savings in installation, maintenance and operation lead to prompt payback on initial investment, plus continued savings thereafter for the long life of this completely different source/system.

A glass fiber optics projector containing a metal halide lamp, small fan and optics. The lightguides were designed to simply be inserted into the 30-mm boss of the projector, which arrives factory assembled, so there is no labor.

 Many custom and stock fittings can be manually screwed onto threaded metal ferrules for easy replacement and secure focus.


2. Custom LEDs can be retrofitted to existing fixtures/spaces or unique applications. They are made to dissipate the heat generated by the driver. Because of the size of the components needed to dissipate heat, current LEDs cannot be retrofitted easily into existing fixtures. Caveats: Additional air conditioning is always required. LEDs are vulnerable to moisture, temperature, voltage change and vibration. After 25,000 hours (five years), LED light levels could decrease to less than 70 percent of initial output, which may be less than is needed. Then the entire expensive system may have to be replaced. Individually replaced units may be very conspicuous next to older ones. The color white is still under development, and current versions can change color unexpectedly, defeating their purpose for research. LED light levels are not yet as high as conventional lamp light levels.


Many custom and stock fittings can be manually screwed onto threaded metal ferrules for easy replacement and secure focus. Lighting design can be crucial to safety: A glaring LED light near the bottom of a stair can cause an accident if the person descending is blinded by the bright light.


3. Organic LEDs are the latest development. They are manufactured in a simple printing process. This is different from original LEDs, which contain many components from different sources with varied quality (as do automobiles). Organic LEDs can be inserted into architectural surfaces, furniture, glass (to be translucent or transparent) and even into fabrics. The only drawback for wireless use is that lengthy operation requires a long-lasting lightweight battery.

http://www.photonics.com/Article.aspx?AID=47247

After all, candles are still being used, even though people expected them to disappear entirely with the advent of electrical light, LEDs will certainly be at least on a par with other high-performance, low-consumption lamp types, such as halogen, compact fluorescent lamp and high-intensity discharge products. But we do not believe that there will only be LEDs or OLEDs.

With humans spending more time indoors than ever before, use of light has become a series issue. Laurence shows how to transform a room by maximising its natural light, and what effects can be achieved by atmospheric and moody lighting.

Light Layering

Good-looking and effective lighting can be as simple as 1, 2, 3. Applying three layers of light in any room of the house solves even the toughest of lighting challenges.

1. Ambient/general lighting: Ambient light becomes the foundational level upon which the other layers are built
2.   Accent/decorative lighting: Accent lighting is like the jewelry, the “bling” that aesthetically finishes the room
3.   Task lighting: Task lighting aids in the performance of the task in the room...
http://www.pdnonline.com/Light-Layering-2116.shtml


сеуште луксуз или  веќе нормала, и иако можеби корисно, грдо е кога не  прилега или не се вклопува 

-  http://www.architonic.com/pmpro/exterior-lighting/3210001/2/2/1

 во секој случај доста имаат аир од сето тоа по светов 

  - http://www.energoportal.ru/companies/svetotehnicheskaya-produkciya/

- http://www.eco-light.eu/en/service/slight/ 



Edited by Max - 09-Aug-2011 at 13:36
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #10 Posted: 02-Jul-2011 at 00:56

 

Lighting: Driving Towards a World of LED Lighting

Light Emitting Diode (LED) technologies last 100 times as long as incandescent, have no glass or filaments, use 90% less energy, are non-toxic, and convert significantly less energy to heat. Explore the uses, problems and future of LED sources with Steven DenBaars, Michale Krames. Bruce Pelton and Jim Sanfilippo.

Course Index
01. Lighting: Driving Towards a World of LED Lighting 
02. Technology Management Program UCSB: Energy Summit 2006 
03. Next Generation Energy Efficiency in California 
04. Delivering Efficiency and Innovation for the Future 
05. Commercializing Advances in Energy Efficiency 
06. Buildings and Energy-Smart Design 
07. Policy and Technology: Conflict or Synergy? 
08. Energy Efficiency: The Challenge and the Opportunity 
09. Electronics and Photonics: An Energy Efficient Internet 
10. Computing: Enabling the Growth of the Internet Services 
11. Toward a More Efficient Use of Renewable Energy Sources 
12. 21st Century Science for Efficient Energy Production and Use 
13. Renewable Energy and the Future 
14. Technology Politics and the Economy


   



Edited by Max - 09-Aug-2011 at 13:46
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #11 Posted: 02-Jul-2011 at 12:41

Light Beyond Vision

Day and Night in Building Science and Chronobiology: How the buildings we inhabit could take advantage of daylight—both to keep human occupants comfortable and healthy, and also to optimize energy efficiency.

Natural light helps keep our bodies in tune with the external cycle of day and night, the so-called circadian system, and therefore with the world around us. For many, sunlight is a cue to wake, while darkness leads us toward sleep.

It is important, then, that the buildings we inhabit take full advantage of daylight—both to keep human occupants comfortable and healthy, and also to optimize energy efficiency.

http://www.swissnexsanfrancisco.org/Ourwork/events/lightbeyondvision


цело предавање - Light Beyond Vision - swissnex - http://fora.tv/2010/02/16/Light_Beyond_Vision

01. Overview of Presentation
02. Daylight Resources
03. Design Should Respond to Climate
04. Tools to Help Daylighting Design
05. New Advanced Daylighting Systems
06. Non-Imaging Optics to Collect Daylight
07. Adaptation of Lighting to Human Response
08. Connection Between Light and Health
09. Cells in the Eye that Regulate Circadian Rhythm
10. Sensitivity of New Photoreceptors
11. Human Response to Visible Light
12. Office Studies Comparing Artificial and Day Light
13. Measuring Melatonin Levels
14. Vitamin D
15. Pupil Size
16. Circadian Response of Blind People
17. Conflicting Goals of Daylighting
18. High Performance Design
19. Student Daylighting Design of Swissnex Boston
20. School Campus Project in Cambodia

слајдови од предавањето

http://www.slideshare.net/swissnexSF/light-beyond-vision




Edited by Max - 03-Nov-2016 at 09:42
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #12 Posted: 02-Jul-2011 at 15:32
max дали знаеш дали има во малопродажба LED или штедливи сијалици за грло G9 за халогени сијалици и евентуално за споредба за цени и трошок за електрична енергија?
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #13 Posted: 02-Jul-2011 at 17:25
навистина незнам, може да имаат во електроелемент,  винт или лира,  имам видено различни подножја  и грла, но за G9   грло неможам да се сетам... 
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #14 Posted: 02-Jul-2011 at 18:03
фала Max,имам видено во еден бутик осветление со инсталирани штедливи сијалици(спирални)во светилки слични што имам,го прашав газдата ама незнаеше ништо,мајсторот ги поставил,а изгледаа доста добро со оглед на тоа што сијалицата излегуваше надвор од стаклената призма.

светилката во основа беше нешто слично на ова:

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #15 Posted: 02-Jul-2011 at 19:12

 

Originally posted by gjoko

фала Max,имам видено во еден бутик осветление со инсталирани штедливи сијалици(спирални)

  нема зошто gjoko,  туку спиралните се CFL- штедливите,   и посекако такви ќе најдеш, а за LED-от незнам, што е до цени споредбата оди поскап е led во споредба со cfl но затоа дупло потраен, единствено ми фрли смут тоа инфото неколку поста погоре дека лед сијалиците се ранливи на колеблив напон и влага...   



Edited by Max - 02-Jul-2011 at 19:21
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #16 Posted: 03-Jul-2011 at 18:37

ме интересира знае некој каде има во скопје светилки со динамо имаше едно време само  crank flashlight експонат во EL но на тоа остана, ваквите светилки денес освен што се LED неретко имаат приклучоци и за полнење телефони, единствено е прашање на квалитет заради ефтини компоненти но и мал број анси лумени... инаку има и динамо камп лантерни(втора слика) иако потценети во однос на фотоволтаичните, а има и комбинации од двете...  http://light-reviews.com/reviews.html



Edited by Max - 04-Jul-2011 at 14:45
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #17 Posted: 04-Jul-2011 at 22:57
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #18 Posted: 04-Jul-2011 at 23:24
во специјализирани хрватски списанија за автомобили имам прочитано дека е усовршена технологијата за примена на ЛЕД техологијата за светла на колите,но е чисто формално прашањето дали да се примени,треба да се промени целиот производен процес во фабриките за производство на фарови,а тоа кошта пари
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #19 Posted: 05-Jul-2011 at 13:41

не дека нема http://en.wikipedia.org/wiki/Headlamp#LED_light_sources

2007 LED headlamps illuminate the way forward http://www.ledsmagazine.com/features/4/12/6

Moreover, in terms of safety, LEDs have a faster speed of response. LEDs light up approximately 250 milliseconds quicker than bulbs. At 100km/h speed, LED brake lights appear 7 meters sooner. http://insightmedia.info/emailblasts/led4auto06.htm
.

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3578
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #20 Posted: 10-Aug-2011 at 22:12

И рече Бог: Нека Биде Светлина.
И Би Светлина.
(прва книга мојсеева – БИТИТЕ)

. Дневна Светлина - Дефинирање, Толкување и Примена .

Дневната светлина е почеток…
Еволуцијата на луѓето се базира на условите на природната светлина. Сонцето како извор на дневната светлина е почитувано од многу религии како дом на боговите или како божество. 
Низ историјата архитектите граделе за сонцето. ова го правеле со цел да се овозможи богопочитувањето на сонцето и да се обележи патот кон рајот. Се сметало дека осветлените градби може да спречат најразлични заболувања. 

Третманот на осветлувањето, како и неговото културно и симболичко значење, од аспект на рационален или емотивен пристап, често се менувале во однос за или против. Светлината е единствениот нематеријален и невидлив елемент кој има третман на градежен материјал, елемент кој влијае врз изборот на дом/засолниште, како и при дефинирањето на ѕидните маси на затворениот волумен. дневната светлина е основа за живот на растителниот свет, но исто така важен е ефектот на дневната светлина врз одредени органски функции кај животните и човекот, како што е метаболизмот или регулацијата на хормоните. Светлината е еликсир што дава живот. 
Задоволувањето со дневна светлина е неопходно за задржување на психичкото здравје, кое ја поттикнува мислата, внесува радост и нè прави вистински благодарни за сопственото постоење. 
Дневната светлина како еден од сегментите во процесот на проектирање и експлоатација на објектите претставува основен елемент кој може директно да влијае на севкупната здравствена состојба на луѓето кои престојуваат во тој простор. Според Christopher Alexander, луѓето по својата природа се фототропни. Тие се движат кон светлината, а кога се статични тие се ориентират себеси кон светлината. максималното користење на дневната светлина од која во голема мера зависи биолошкиот ритам на човековиот организам, здравјето и работната способност на корисниците, навлегува во просторот преку светлосни отвори и придонесува за визуелно проширување на внатрешноста и поврзување со надворешното опкружување. 

Преку отворите се овозможува надворешната динамика на опкружувањето да навлезе во затворениот статичен ентериер, со што се овозможува избегнување на чувството на страв од затворен простор. За разлика од вештачката светлина која може да се насочи во која било точка од ентериерот, а нејзиниот интензитет да се контролира според желбите на корисникот, употребата на дневната светлина се карактеризира со сосема различен пристап поради нејзините специфичности и карактеристики. Нејзината варијабилност има влијание на изразот на секое архитектонско и уметничко дело. Ритамот на денот, циклусот на светло и темно во текот на годината, како и непостојаноста и променливоста на временските и небесните услови, имаат целосно влијание на нашата перцепција. Светлината и материјалите се заемно зависни еден од друг. материјалите се клучни за да се разбере светлината во архитектурата бидејќи тие директно влијаат на квалитетот и квантитетот на светлината. 
Peter Zumtor во својата книга Atmospheres во поглавјето The Light on Things, го опишува незаменливото чувството од присутноста на дневната светлина.
„Кога размислувам за дневната и вештачката светлина морам да признаам дека дневната светлина, односно светлината на предметите е толку возбудлива што јас го чувствувам нејзиниот спиритуален квалитет. Наутро кога изгрева сонцето – што јас го сметам за чудесно, апсолутно фантастично по начинот на кој излегува секое утро – и ги фрла зраците на предметите, не изгледа како да припаѓа на овој свет. Јас не ја разбирам светлината. Ми дава чувство дека има нешто над мене, нешто над секое сфаќање. И многу ми е мило и многу сум благодарен дека постои такво нешто.“ 

Светлината и топлината се два основни производа на дневната светлина кои директно влијаат на квалитетот на просторот. денес сè повеќе овие две компоненти се поставуваат како основен предуслов при проектирањето на објектите. 
Енергетската криза како природна состојба и карактеристиките на времето во кое живееме се константи на современото време кои директно се поврзани со еколошката и економската криза, a се во динамична и интеракциска врска. Според истражувањата спроведени во Европа, енергијата која се троши во градежништвото зазема 40-50 отсто од вкупната потрошувачка на енергија. 
Најголемиот дел се троши на загревање и ладење на објектите, но не е мал ни процентот на енергијата која се троши за осветлување на објектите. ваквата состојба ги наметнува природните квалитети во приоритетна позиција при изборот на материјалите и начинот на градење на објектите.

Светлина и место

Дневната светлина со нејзината типична игра има водечка улога во создавање на карактерот на самото место. Таа е најверојатно единствениот медиум кој ни ги обезбедува двете чувства за место и за време. Архитектите треба да ја уловат специфичната природа на светлината со приспособување на објектите на карактеристиките на теренот при услови на дневна светлина, но не само со цел да се збогати нашето сензуално чувство туку и да се овозможи заштеда на енергија.
Исто така, во архитектурата се покажало дека дневната светлина не може да се гледа изолирано, туку секогаш е потребно да постои реципроцитет помеѓу климата и топографијата на местото, како и локалната историја и секојдневните навики на локалното население.

Светлина и простор

Ако е потребно да се дефинира основниот критериум за тоа која е целта на внесувањето на дневна светлина во просторот, тогаш може да се издвои дека тоа е критериумот на перформансите на осветлувањето и неговото влијание врз карактерот на просторот и луѓето кои престојуваат во тој простор. 

Почетен чекор во размислувањето за осветлување на одреден простор е дефинирање на целите и специфичностите на просторот, како и потребното количество осветленост за остварување на ефектите кои треба да се постигнат. Потребно е целта на осветлувањето да биде во согласност со општите архитектонски достигнувања, со што би се потенцирале основната идеја и просторниот концепт. 
Уште во 1933 година Le Corbusier во Атинската повелба (The Athens Charter) потенцирал дека за архитектите, императивна задача треба да биде внесувањето на сонцето во просторот.
За „предметноста на светлината“ и нејзиното влијание врз карактерот на просторот Џејмс Турел, уметник кој се занимава со светлината во просторот, изјавил: „Во суштина јас правам простори кои ја заробуваат светлината и ја чуваат за да можете вие физички да ја почувствувате. Тоа е остварување кое вашите очи може да го допрат, да го почувствуваат. И кога очите се отворени ù отстапувате простор на оваа сензација (дразба), допирот излегува од очите во форма на чувство“ 

Осветлување на простор

Осветленоста на еден простор придонесува за вреднувањето на квалитетот на објектот. 
Третманот на светлината како компонента во архитектонското творештво е дополнителен аспект кој овозможува зголемување на естетиката и функционалната вредност на објектот. 
Процесот на трансформација и контрола на дневната светлина е ефект кој е секогаш актуелен и претставува суштински архитектонски проблем, но и можност за подобрување и збогатување на психофизичкиот, архитектонскиот и урбан квалитет на опстојување и живеење на одреден простор. Еден од посовремените пристапи за решавање на проблемот на квалитетна осветленост во објектите е таканаречениот холистички пристап, со кој се зачувуваат локалните услови во процесот на урбанистичкото и архитектонското планирање. Објектите во својата енергетска избалансираност треба да се гледаат како самостојни системи кои оптимално ги искористуваат околните форми на енергија за задоволување на своите потреби од различен вид. Тие треба да се развиваат како константни системи кои ќе бидат во можност да ги задоволат различните потреби на подолг временски период.
Секој објект треба да се согледа како единка која функционира самостојно, со зачувување на надворешното опкружување. Изборот на диспозиција на објектот и внатрешното функционално организирање, треба да бидат подредени на природните законитости.

Со ваков пристап се олеснува употребата на современите технолошки достигнувања кои селективно можат да се применат во позитивна смисла без да се наруши биолошката рамнотежа на човекот.

Светлосните отвори - примарни визуелни и естетски елементи

Метафората дека прозорците се очите на куќата, ја содржи во себе мудроста на поговорката, бидејќи истовремено соодветно ја опишува двојната улога на гледање кон надвор и примање светлина, како и двозначната функција на истовременото одделување и спојување на внатрешноста и надворешноста. 
Зборот прозорец исто така укажува и на тоа дека тој не е само отвор за светлина туку и отвор за временските услови. оттука произлегува дека тој е граничниот премин за атмосферските појави кои им влијаат на корисниците во иста мера и пријатно и непријатно. дефинирањето на големината, пропорциите и местоположбата на отворите како примарен елемент низ кој навлегува дневната светлина и како елемент кој го креира изгледот на објектот, може да се објасни преку мислата на ле Корбизје во која се искажува поврзаноста на прозорецот со естетиката. “во историјата на архитектурата низ вековите, историјата на прозорецот беше непрекината борба меѓу желбите за светлина и законите на естетиката”.
Светлосните отвори во овој контекст на влијанија се подредуваат на високо ниво како причина и последица на останатите функции на современите системи. Правилното димензионирање и одредување на карактерот се појдовни елементи кои придонесуваат за квалитетна осветленост и енергетски баланс на објектот.

Анализата и дефинирањето на формите преку пропорциска анализа на светлосните отвори во зависност од длабочината на просторот е дополнителен фактор кој придонесува за квалитетна осветленост. Правилниот сооднос помеѓу отворите и површината на просторот, како и соодносот помеѓу висината и длабочината на просторот е добра стартна позиција при одредувањето на големината на светлосните отвори. Со правилен третман и материјализација и соодветно конструктивно решение кое се базира на научно и техничко ниво, светлосните отвори можат да овозможат амбиент кој ги задоволува следните фактори:

  •  фактор на удопство во поглед на задоволување на потребата за квалитетно осветлување и 
  • ƒ оптимални термички карактеристики со кои се воспоставува физичка рамнотежа на човекот во неговото дејствување,
  • ƒ фактор на визуелна поврзаност со опкружувањето и психичка рамнотежа на човекот,
  •  фактор на сигурност и безбедност на луѓето од надворешните влијанија,
  • ƒ фактор на економичност базиран на енергетскиот баланс.

одредувањето на транспарентноста на објектите во најголем дел е фокусирано на задоволување на следните контрадикторни барања:

ОСВЕТЛЕНОСТ   ЗАГРЕВАЊЕ   ЗАШТИТА РАЗЛАДУВАЊЕ

Покрај задоволувањето на социјалните и физичките барања на човекот како краен корисник на еден затворен простор, дневната светлина изразена преку светлосните отвори со својот естетски карактер влијае при оформувањето на обликот, изразот и изгледот на секое архитектонско дело. Сепак, не треба да се запостават и другите функции кои им припаѓаат на светлосните отвори - заштита од бучава која во денешно време сè повеќе претставува проблем на кој треба да се внимава, проветрување и заштита од атмосферските влијанија.
Ваквата мултифункционалност на светлосните отвори го наметнува значењето на истите како елементи кои треба да заземат соодветно место во почетокот на процесот на обликување, а не да претставуваат последица на веќе дефинираните волумени и градежни елементи.

Покрај сите позитивни придобивки од упадот  на сончевата светлина и топлина, се појавуваат и негативни и непријатни појави како што се блесок, прекумерно затоплување, преголема осонченост и визуелна нелагодност. Поради сите овие наведени негативни ефекти се доаѓа до заклучок дека понекогаш треба да се применат соодветни елементи кои ќе го заштитат крајниот корисник на просторот.

Употребата на брисолеите (системи за заштита од прекумерна сончева радијација) повторно се актуелизира, но со видоизменета и трансформирана функција. Сончевите засенувачи се враќаат на објектите како првостепена функционална декорација. 
Современите двојни обвивки кои се повеќе ги заменуваат класичните фасади придонесуваат за максимално искористување на природните законитости при функционирање на објектите (циркулирањето на воздухот низ двојните обвивки по природен пат со избегнување на конвенционални системи за разладување и загревање). При употребата на двојните обвивки, засенувачите се интегрирани во функцијата и изгледот на самиот објект. во денешно време не е мал и бројот на објекти каде што засенувачите покрај својата примарна цел за заштита, добиваат и функција на колектори со фотоќелии кои создаваат ниска електрична енергија за домашна употреба. ваквите позитивни карактеристики придонесуваат за сè поголема употреба на засенувачите во сите видови на објекти, но со еден индивидуален пристап во однос на изборот на материјалите и начинот на поставување.
Сето ова од наведеното може да користи и да се употреби како почетен елемент во процесот на проектирање, кој ќе овозможи првично согледување на можните перформанси на дневната светлина, нејзино влијание врз просторот и можност за соодветен избор на големината на отворите. во прилог на ова може да се додаде и брзиот технолошки развој и современите материјали кои се во корелација со квантитетот и квалитетот на осветленоста. развојот на современите материјали за застаклување и засенување овозможува флексибилност која е во контекст со големината на светлосните отвори до тој степен што количеството на светлина за осветлување е сведен на желбите на корисникот.
Токму поради ова, проблемот на внесување на дневната светлина треба да биде составен дел на процесот на интегрално развивање на архитектонската форма и неговата операционализација во контекст на дефинирање на елементите и односите кои го определуваат карактерот на објектот.

Пресинг бр.3 - асист. м-р Александар Радевски Архитектонски Факултет Универзитет "Св. Кирил и Методиј"

 



Edited by Max - 11-Aug-2011 at 01:24
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  123 19>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.188 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.