Print Page | Close Window

Скопје на Кензо Танге

Printed From: build.mk
Category: Главни теми
Forum Name: Урбани прашања
Forum Discription: Урбанизам, урбана опрема, урбана мафија...
URL: http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=303
Printed Date: 29-Mar-2024 at 02:19


Topic: Скопје на Кензо Танге
Posted By: La Linea
Subject: Скопје на Кензо Танге
Date Posted: 20-Dec-2007 at 14:30
Визии за Скопје (сликиве се земени од „100 години модерна архитектура - придонесот на Македонија и Југославија“)

Наместо ГТЦ, пирамида.



Мојата омилена слика - неговото височество, Транспортниот центар.



Тоа беше се што можев да најдам за оваа нишка....


-------------
Помогнете во Македонската Википедија - Слободна енциклопедија!



Replies:
Posted By: Cloverstack
Date Posted: 20-Dec-2007 at 16:07


Првото решение воопшто не ми се свиѓа. Пирамидата сама по себе е интересна, ама вкупното решение е хаос. Барем тоа е мое мислење.

А за втората фотка, тоа не е транспортен центар, туку фамозниот булевар Крушевска Република, во некоја рана верзија (сега е палниран доста поразлично). Во описот мора да е грешка тоа со железничката... Железничката за малце не се гледа, треба да дојде во продолжение на левиот дел на сликата. Сето ова подобро се гледа на макетите што ги ставив во пост #7


Posted By: dejan
Date Posted: 20-Dec-2007 at 16:21
Piramidata e ok, ama za da izgleda ubavo vo toa mesto, ke trebashe stalno da se chisti i sve...mislam GTC e mnogu po dobro.

A toa zheleznichka stanica ili Krushevska republika, sme ja videle i na drugi sliki, a ovaka od blisku e epten dobra!! Epten e fantastichna...zamislete kako bi izgledalo toa da se izgradi so deneshni materiali i sve chudo. Me potsekja na filmot 'Blade Runner'.


Posted By: pbanks
Date Posted: 20-Dec-2007 at 21:19
Крушевска република според оригиналниот план е Drool Drool Drool Drool


Posted By: Cloverstack
Date Posted: 06-Jun-2008 at 01:37
Поминав на http://www.dnevnik.com.mk/default.asp?ItemID=BEBC0A0CD0D2C5419D5DDFAE1C5E6015 - изложбава , али не ме послужи среќа, баш тогаш раздигаа... Не стигнав да ја видам големата макета, ама свртев муабет со еден од дечките што беше организатор и ми кажа дека случајно ја нашле макетата како скапува, па со свои средства ја реставрирале и сега бркаат работа да биде постојано изложена во Музеј на Град Скопје. Се надевам набрзо и тоа ќе биде (и остатокот од материјалите). Во меѓувреме ќе мора само да ви го доловам филингот Big%20smile

1


2 Луди Јапонци Big%20smile


3 Се прашувам дали ова се шкрабаници лично на Кензо Big%20smile


4



Posted By: dejan
Date Posted: 06-Jun-2008 at 03:06
Fala


Posted By: UrbanFreak
Date Posted: 06-Jun-2008 at 09:42
Еј, ме фаќа страшна носталгија по минатото. Каде сме можеле да бидеме, град од светкси калибар (како Пекинг или Дубаи денес). Од цел свет донации, идеи, експерти а и една СФРЈ (како сила од тоа време) стоела зад нас. Ама пустотот македонски наше, секој од секое село да се умеша и ја имаме најголемата светска импровизација и крпеница.
Crazy
Crazy


Posted By: Cloverstack
Date Posted: 30-Jun-2008 at 02:19
Хах, во контекст на изложбата мора да цитирам еден свој пост направен пред точно пола година во друга нишка, на кој што случајно наидов прелистувајќи нешто.

http://www.build.com.mk/forum/forum_posts.asp?TID=171&PN=8 - http://www.build.com.mk/forum/forum_posts.asp?TID=171&PN=8

Originally posted by Cloverstack



Тоа е наша вина. Тие јаки материјали што си ги нашол за други проекти гарант не ги ширел у јавност лично Кензо.

Кензо сигурно не си ги земал макетите и плановите со него дома... И тоа малку што би го имал како негова лична архива, несомнено го има(ло) и кај нас како дупликат. До нас е проблемот што скоро ништо не може да се најде... Да се надеваме дека уште се читави тие работи и дека еден убав ден ќе ни бидат достапни во некаква форма.



Мило ми е што сум бил во право и уште помило ми е што почна да ми се остварува желбата толку бргу. Секоја чест за дечките!
Cheers


Posted By: evolutionary
Date Posted: 02-Jul-2008 at 09:56
Kenzo da se vrati

-------------
Knowledge Reigns Supreme Over Nearly Everyone


Posted By: zabegan
Date Posted: 04-Jul-2008 at 12:23
Кензо тангата си правеше архитектонски експерименти во Скопје од кои само пола му имаат добро испаднато


-------------
Architects create dreams...politicians create nightmares


Posted By: Vladimir
Date Posted: 04-Jul-2008 at 15:04
На пример? Кои се лоши, а кои се „добро испаднати“?


Posted By: evolutionary
Date Posted: 05-Jul-2008 at 11:43
Originally posted by zabegan

Кензо тангата си правеше архитектонски експерименти во Скопје од кои само пола му имаат добро испаднато


Zarem ne ja primeti ironijata vo moite zborovi.


-------------
Knowledge Reigns Supreme Over Nearly Everyone


Posted By: pbanks
Date Posted: 05-Jul-2008 at 13:17
А малку да ги образложевте своите ставови? Зошто е Танге добар, зошто е лош? Не само вака празни пароли.

Ќе ви ја посочам точка 3 од правилникот

Строго е забрането spam-ување. Убаво обмислете ги вашите коментари пред да ги постирате. Возджете се од постирање кратки, банални и несуштински коментари. Модераторите го задржуваат дискреционото право да избришат коментари кои ги сметаат за spam без претходно предупредување.

http://%20www.build.com.mk/forum/forum_posts.asp?TID=179&FID=3&PR=3 -
http://www.build.com.mk/forum/forum_posts.asp?TID=179&FID=3&PR=3


Posted By: evolutionary
Date Posted: 05-Jul-2008 at 17:35
Kenzo Tange e eden od najpoznatite i najceneti arhitekti vo 20 vek koj gradel po celiot svet megutoa mojata poenta ne se sostoese vo toa dali e toj dobar ili los tuku vo toa dali toj voopsto trebal da bide izbran za covek sto ke go gradi i osmisluva post-zemjotresno Skopje koe trebal da go gradi mestimicno i od nula. Samoto toa sto vo mnostvoto gradbi kombinira japosnki tradicionalen stil so moderna arhitektura e nepodobno za cel grad, bidejki mu dava nekakov cuden izgled.  Da se rabotese za nekoj japonski grad ili da se rabotese za samo edna gradba nemase da ima problem. Profesionalno ne mozam da go kritikuvam bidejki ne se smetam za kompetenten za takvo nesto.


-------------
Knowledge Reigns Supreme Over Nearly Everyone


Posted By: zabegan
Date Posted: 06-Jul-2008 at 22:08
Originally posted by evolutionary

Kenzo Tange e eden od najpoznatite i najceneti arhitekti vo 20 vek koj gradel po celiot svet megutoa mojata poenta ne se sostoese vo toa dali e toj dobar ili los tuku vo toa dali toj voopsto trebal da bide izbran za covek sto ke go gradi i osmisluva post-zemjotresno Skopje koe trebal da go gradi mestimicno i od nula. Samoto toa sto vo mnostvoto gradbi kombinira japosnki tradicionalen stil so moderna arhitektura e nepodobno za cel grad, bidejki mu dava nekakov cuden izgled.  Da se rabotese za nekoj japonski grad ili da se rabotese za samo edna gradba nemase da ima problem. Profesionalno ne mozam da go kritikuvam bidejki ne se smetam za kompetenten za takvo nesto.
тоа сакав и ја да го кажам, дека не е лош архитект, но тој си градеше она што тој си сакал да изгради и на друго место ама не му дале, гарант он појма немал што е Скопје предтходно
 End of story, да не забегуваме ептен од темата иако до сега отидовме доста офтопик


-------------
Architects create dreams...politicians create nightmares


Posted By: Vladimir
Date Posted: 06-Jul-2008 at 23:59
Originally posted by evolutionary

. Samoto toa sto vo mnostvoto gradbi kombinira japosnki tradicionalen stil so moderna arhitektura e nepodobno za cel grad, bidejki mu dava nekakov cuden izgled.  Da se rabotese za nekoj japonski grad ili da se rabotese za samo edna gradba nemase da ima problem.


Кои се тие мноштво градби од Кензо Танге? Ајде кажете 2.
Неаргументирано зборувате. Си најдовме дежурен виновник...


Posted By: Vladimir
Date Posted: 07-Jul-2008 at 00:06
Originally posted by zabegan

тоа сакав и ја да го кажам, дека не е лош архитект, но тој си градеше она што тој си сакал да изгради и на друго место ама не му дале, гарант он појма немал што е Скопје предтходно
 End of story, да не забегуваме ептен од темата иако до сега отидовме доста офтопик


Kenzo Tange е добитник на Pritzker награда за архитектура, што е еднакво на Нобелова награда. (http://www.pritzkerprize.com/tange.htm)

Еве извадок за тоа што „му дале“ да прави:

Aioi Insurance Co.Ltd., Headquarters Building
Aioi Insurance Co.Ltd., Headquarters Building for Morioka Branch
American Medical Association Headquarters Building
Arabian Gulf University
Acqui Terme Kur Resort Redevelopment Project
A Plan for Tokyo- 1960
Apricare
Apricare Research and Development Center
Algeria International Airport
Akasaka Prince Hotel
Atami Garden Hotel
Bangkok City Tower
Bay Square Yokosuka
Bears Paw Japan Country Club, Club House
Bentala Master Plan
BMW Italia Headquarters Building
Bologna New Northern Development
Book Printing Factory in Numazu
Brickfield Hill Development
Catania Librino Centre
Cathay Cineplex
Central Area New Federal Capital City of Nigeria
Chinese Highschool Student Boarding House
City Telecommunication Centre
Civic Library of Acqui Terme
Dentsu Osaka Branch
Edinburgh Square Master Plan
Ehime Prefectural Hall
Expansion and Renovation of Hotel President
Facade Design for Thermal Power Plant at Torviscosa
FCG (Fuji-Sankei Communications Group) Headquarters Building
Feasibility Study for Taipei Municipal Sports Dome Stadium
Gan-Chen Commercial District Development Project
Grand Ecran (Place d'Italie, Paris)
Grand Sierra Zaoh
Guan Bee Building
Hakuaien
Hanae Mori Building
Headquarters Building for The University of Tokyo
Headquarters Building for WHO in Geneva
Hiroshima Children's Library
Hiroshima International Conference Centre
Hiroshima Kosei-nenkin Culture and Service Centre
Hiroshima National Peace Memorial Hall for Atomic Bomb Deceased
Hiroshima Peace Center
Hiroshima Peace Center Memorial Hall
Hiroshima Peace Memorial Museum
Hyogo Prefectural Museum of History
Hyogo Prefectural Museum of Modern Art
Ichinomiya Housing Project
I.H.D. Center
Imabari City Hall
Info-Square Garden
Japan Olivetti Technical Centre
Japanese Embassy and Chancellery in Saudi Arabia
Japanese Embassy in Mexico City
Jen-Ai Road Super High Class Residential Towers
Kagawa New Prefectural Government Office (1996 / Phase I)
Kagawa Prefectural Government Office (1958)
Kagawa New Prefectural Government Office (2000 / Phase II)
Kagawa Prefecture Gymnasium
Kasugai Aguri Community Center
Kemayoran Telecommunication Tower
Kimitsu Central Hospital
Kimitsu Cultural Hall
Kindom Construction Co., Chung-Ho Shopping Complex
Kindom Construction Co., Shin-Yi Headquarters Building
King Faisal Foundation Headquarters Complex (Phase I)
King Faisal Foundation Headquarters Complex (Phase II)
King Saud University Al-Gassim Campus
KL Automobile Centre
Komatsujima City Healthy Center/Mirika Hall
Kowloon Tsim-Sha-Tsui Development
Kurashiki City Hall
Kurayoshi City Hall
Kuroki-cho Town Hall
Kuwait Embassy and Chancellery
Kuwait International Air Terminal Building
Kuwait Sports City
Lin-Sen North Road Residential
Makuhari Prince Hotel
Master Design Baltimore Inner Harbour Project
Master Plan and Design for ENI Administration Centre
Master Plan for City of Jesolo
Master Plan for Expo '70
Master Plan for Hiroshima
Master Plan for Milanofiori-2 (3 towers)
Master Plan for Pilgrims Accommodation in Muna
Master Plan for Reconstruction of Skopje City Centre
Master Plan for Yerba Buena Centre San Francisco
Metro Bank General Headquarters Building Proposal
Minneapolis Arts Complex
Musee Franco-Japonais et la Donation Tremois
Nanyang Technological Institute
Napoli Administration Centre
National Diet Library, Japan
National Gymnasiums for Tokyo Olympics
New JTC Headquarters Building
Nichinan Cultural Centre
Nikko Toshogu Shrine Reception Hall and New Shrine Office
NTUC Building Development
Otsu Prince Hotel
Overseas Union Bank
Overseas Union Bank in Malaysia
Pacific Rim Plaza
Pan-Chao Development
Park Hyatt Tokyo
Paya Leber Condominium
Phoenix University Master Plan
President Group Taipei Headquarters Building
Prince Housing and Development Co, Shin-Yi Headquarters Building
Redevelopment of the Golden Shoe Carpark and the Multi-storey Carpark Sites
Redevelopment of Overseas Union House
Redevelopment of Tanjong Pagar Complex
Redevelopment Plan for Falck Steel Factory Area
Redevelopment Plan of Tsukiji District proposal
Residence
Royal State Palace
Saigon South New City Center
Saint Mary's Cathedral
Sathorn Square Bangkok
Shanghai Bank Headquarters Building
Shanghai International Arts Center Development
Shanghai X-1 Financial Building
Shiodome B Block Development Plan
Shiomi Station Front Areas A and B Housing development
Shimizu City Hall
Shin-Yi C-1 High Class Service Apartment Towers
Shinjuku Park Tower
Shizuoka Convention Hall
Shizuoka Press and Broadcasting Centre Headquarters Building
Shizuoka Press and Broadcasting Centre in Tokyo
Singapore Indoor Stadium
Singapore National Library
Sogetsu Hall and Office (1958)
Sogetsu Hall and Office (1977)
Subic Bay Freeport Development Master Plan
Sumi Memorial Hall
Sunlake Country Club Clubhouse
Taipei University of the Sacred Heart
TeleTech Park
The International School of the Sacred Heart
The New Tokyo City Hall Complex
Tianjin Olympic Stadium
Toin School
Tokyo Dome Hotel
Tokyo Fashion Town
Tokyo Metropolitan Government Office
Totsuka Country Clubhouse
Toyota Europe Design Center
Tsuda College Library
Turkish Embassy and Chancellery
UE (United Engineers) Square
United Nations University Headquarters Building
University of Constantine: students' residences
University of Oran
UOB (United Overseas Bank) Plaza
Upper Bukit Timah Condominium
Urban Redevelopment Authority Headquarters Building
Yamaguchi Prefectural Museum in Hagi
Yamanashi Press and Broadcasting Centre
Yame Gakuin (Junior High and High School) Gymnasium
Yarmouk University
Yokohama Art Museum
YTL Corporate Headquarters and Apartments
Yukari Nursery School


166 проекти.
Доволно?

http://www.ktaweb.com/works/en_index.html






Posted By: evolutionary
Date Posted: 07-Jul-2008 at 06:42
Originally posted by Vladimir

  Кои се тие мноштво градби од Кензо Танге? Ајде кажете 2.
Неаргументирано зборувате. Си најдовме дежурен виновник...


Avtor e na masterplanot za rekonstrukcija na gradot posle zemjotresot, ne vikam deka e los, toa sto go napravil vo Skopje ne e najdobro od nego, mene licno ne mi se sviga od pricini koi prethodno gi spomnav, ne znam dali mozelo podobro vo toa vreme. Na krajot na kraistata uste poloso e sto celata negova zamisla ne e sprovedena do kraj, taka barem ke imavme edna celina, vaka parce po parce deluva frankenstajnovski.

Centar, blokovi:

Studentski:

Valjda blok u Centar (ako ne sum vo pravo neka me popravi nekoj):

Posta:

Valjda pak Posta:



Djurob, zabegavme so temava, ova slobodno mozes da go prefrlis na posebno mesto, a moze i veke ima nishka.

-------------
Knowledge Reigns Supreme Over Nearly Everyone


Posted By: daniel
Date Posted: 07-Jul-2008 at 08:22
Originally posted by evolutionary

Originally posted by Vladimir

  Кои се тие мноштво градби од Кензо Танге? Ајде кажете 2.
Неаргументирано зборувате. Си најдовме дежурен виновник...


Avtor e na masterplanot za rekonstrukcija na gradot posle zemjotresot, ne vikam deka e los, toa sto go napravil vo Skopje ne e najdobro od nego, mene licno ne mi se sviga od pricini koi prethodno gi spomnav, ne znam dali mozelo podobro vo toa vreme. Na krajot na kraistata uste poloso e sto celata negova zamisla ne e sprovedena do kraj, taka barem ke imavme edna celina, vaka parce po parce deluva frankenstajnovski.

Centar, blokovi:

Studentski:

Valjda blok u Centar (ako ne sum vo pravo neka me popravi nekoj):

Posta:

Valjda pak Posta:



 
Gnas mi e da gi gledamWallbash
Ako beshe do mene, nema ni edna da ostani.
Kenzo samo trebashe doma da si stoj.


Posted By: vardar
Date Posted: 07-Jul-2008 at 08:28
LOL
Шознам мене не ми сметаат но не ги ни сакам, да беа многу повеќе низ градов можеби и ќе се сложев со тебе али вака не ми сметаат којзнае колку Dunno
 


Posted By: Vladimir
Date Posted: 07-Jul-2008 at 13:59
Супер е дека сите наведени објекти се од МАКЕДОНСКИ архитекти.
НИЕДЕН не е од Кензо Танге!

Студентски дом - архитект Георги Константиновски
Телекомуникации - архитект Јанко Константинов
Блоковите од Градски Ѕид - групи архитекти од македонските проектантски фирми - Бетон, Македонија Проект..   - концептот произлегува од планот на К.Т.


Во времето кога се изградени тие се во тек со светската архитектура (побарајте Paul Rudolph - YALE University...)





Posted By: Vladimir
Date Posted: 07-Jul-2008 at 14:31
Еве малку инфо за МКД современа архитектура:
http://www.build.com.mk/docs/MKDCARCHRD.pdf

Ова е само еден дел...







Posted By: evolutionary
Date Posted: 07-Jul-2008 at 14:43
Masterplanot za rekonstrukcija na postzemjotresno Skopje e na Kenzo Tange. Objektive se gradeni spored negoviot plan i vlijanie, ne znam kade spomnav deka se raboti za negovi dela?


-------------
Knowledge Reigns Supreme Over Nearly Everyone


Posted By: pbanks
Date Posted: 07-Jul-2008 at 14:49
@Evolutionary

Originally posted by Vladimir


Во времето кога се изградени тие се во тек со светската архитектура (побарајте Paul Rudolph - YALE University...)


Значи не е тоа лично влијание на Кензо туку на светскиот тренд во архитектурата во тоа време.  Ова влијание во Скопје е поизразено бидејќи најголемиот развон импулс на градот му се случил ете кога брутализмот бил актуелен. Независно дали тоа му се допаѓа на некого или не.


Posted By: evolutionary
Date Posted: 07-Jul-2008 at 15:19
Ja vo postot so sliki na objekti spored planot na Kenzo toa veke go kazav.

-------------
Knowledge Reigns Supreme Over Nearly Everyone


Posted By: beTon
Date Posted: 08-Jul-2008 at 19:13
што е до честа, неа ја заслужува Иван Мирковски млад архитект и артист кој е асистент на техничкиот факултет во Виена, кој како во авануристичка приказна се крева од таму и почнува да истражува тука за постземјотресно Скопје и ај што тргнал во невозможна мисија па на крај и ја наоѓа и спасува оригиналната макета од планот на Кензо која како заборавено азно дремела во скиснатите депоа на музеј на град скопје, а за да излезе авантурата уште по живописна нашиот урбан херој “со привремен престој во Виена“ снима и документарен филм за идејата Ново Скопје и http://www.porta3.com.mk/index.php?option=com_content&task=view&id=424&Itemid=32&limit=1&limitstart=0 - воедно организира и спектакуларна дебата за истата, ни помалку ни повеќе со 9+1 интерНАЦИОНАЛци и армија домашни интелектУАлци обидуајќи се да поттикне позитивна енергија во главите на апатичните и “претежно без компас“ автохтони неимари кои преживуваат во нашата ни бетонска џунгла...


абе батево иако е млад, мислам дека и за почесен градски архитект треба да се избере, само човек со таква енергија може да проба нешто да подспаси од скопскиов калабалак... чесно заслужен Applause !

на мисла сум дека нашиот урбан херој нема да застане тука и ќе направи и продолженија на веќе почнатиов муабет, па со вакви смели потфати прашањата се отвораат не се затвораат, којзнае може и да добие инспирација за потемелно истражување на просторниот план на МКД ’02-’20, па зошто да не и за она што би не чекало потоа пр. мегалополис, скопски залив или нато балканска логистичка база за крупни куршлуси Question !

http://www.porta3.com.mk/index.php?option=com_content&task=view&id=108&Itemid=1&limit=1&limitstart=0 - инаку филмот што го снимил за оваа авантура се вика “The Name without the City” најверојатно монтирал и музика од No Name Nation за ефектот да биде целосен LOL
се надевам дека урбаниотМКхерој од TUW ќе биде доследен до крај во своите намери па документарецот како и форумот ќе ги пушти free on-line како сведоштво за најимпровизираниот главен град во Европа а воедно и идејно најангажираниот на светско ниво доколку австријците не го повампириле веќе со авторски права бидејќи филмот е снимен во соработка со професорот со кого делат катедра...

за сега од него на нет е достапно само интервјуто со кое почнала трибината http://www.forumskopje.com/index.htm - www.forumskopje.com со архитектот Богдан Богданович во Белград...

[TUBE]rOX5Xqh5cbU[/TUBE]


она што фалеше можеби во авантурава е внукот на Кензо со изневерениот впечаток од дедому LOL туку ај од оваа кожа не се бега, негде на нет прочитав доста оригинал изјава...“на скопје не му треба хирург - му треба психијатар“ но ја би додал психијатар со тропикалистички пристап во анализите Grouphug



Posted By: beTon
Date Posted: 09-Jul-2008 at 19:45
...



















Posted By: lslcrew
Date Posted: 09-Jul-2008 at 19:49
Јас да ви кажам право, од ден на ден како излагаат на виделина материјаливе од Танге, се повеќе не ми се свиѓа неговата идеја. Потполно сум против во тоа време да се тргнело кон враќање на старо Скопје (и се га сум против). Добро е што се тргнало во модернистички правец, но правцето на Танге и не е баш некој добар. Премногу е ниска градба, премногу сци-фи. Камо среќа да го замислел како Њу Јорк, ама не е така.


Posted By: lslcrew
Date Posted: 09-Jul-2008 at 19:50
Него кога сме кај маќетиве, да ве прашам: Абе што бидна со онаа макетата што ја имаше во Стоковна Мост внатре. Мислам дека беше дел од турска чаршија.


Posted By: beTon
Date Posted: 09-Jul-2008 at 21:27
очигледно интервјуто не се чита најдобро од сликити најверојатно бидејќи photobucket автоматски ја редуцира сликата на 1024х768..... па еве го во текстуална форма истото
се надевам дека нема да боде очи пак LOL

Теа модерна 7 ноември 2007
АРХИТЕКТОТ ОД ВИЕНА ИВАН МИРКОВСКИ ЈА ОТКРИВА ВИСТИНАТА ЗА ПОСТЗЕМЈОТРЕСНО СКОПЈЕ
СПОРЕД ВИЗИЈАТА НА ТАНГЕ СКОПЈЕ ТРЕБАЛО ДА ИЗГЛЕДА КАКО ЊУЈОРК
Иван Мирковски, 27-го-дишен македонски архитект кој живее и работи во Виена, е на прагот да ја осветли докрај вистината, која 40-ина години лежи подзатскриена, фрлена и заборавена во „кафезот" на еден од скопските музеи. Мирковски успеа да ја пронајде макетата на јапонскиот генијален урбанист Кензо Танге од неговиот детален урбанистички план за ново Скопје по земјотресот, футуристичко - архитектонска визија, која да беше реализирана, Скопје денес ќе беше еден од водечките европски градови, слично како квартот Менхетен во Њујорк. Но балканскиот провинциски дух и овде ги замешал своите прсти... Во текот на неговата експедиција „Скопје", Мирковски успеа да ја пронајде оригиналната скрипта на комплетниот проект на Танге за Скопје, печатена во Јапонија во 1966 година, вреден експонат кој ги содржи сите факти и студии за имплементација на Деталниот урбанистички план

Поводот за разговоров е фантас-тичен, но сепак, најубаво ќе биде да одиме по ред и, пред се, да ја за-познаеме јавноста со тебе. Ја завр-шуваш првата година од Архитектонскиот факултет во Скопје, ама едно туристичко патување во Виена ти ја менува инцидентно иднината. Како?
Во јуни 1999 година завршив прва година на Архитектонскиот факултет во Скопје и заминав во Виена по покана на мајка ми, Елизабета Аврамовска - ликовен уметник и архитект, која живееше и твореше таму еден краток период. Ги запознав Сергеј Никољски и Емилија Гранкова (архитекти од Виена), кои ме насочија кон Техничкиот универзитет во Виена TU Wien. Условите беа прифатливи, татко ми Марјан Мирковски ме поддржа целосно, Виена ми остана во срце... и така се случи...
Иако во мегувреме веќе беше примен на Архитектонскиот факултет во Берлин, каде претходно конкурираше, сепак Виена ја избра и како универзитетска можност и како средина каде би можел да се ритуализираш. Зошто изборот падна на австриската престолнина?
За еден месец престој во Виена, сфатив дека TU Wien е еден од најдобрите универзитети во Европа за студии по архитектура. Австрија е блиску до Македонија, има 12 месеци скијање, нуркање на дофат на рака, Венеција за викенд... Берлин ми беше прва опција и до ден денес сум вљубен во градот, но за жал некои работи кои ми беа приоритет, Универзитетот во Берлин не можеше да ми ги понуди. Варијантата отпадна штом го запознав градот покрај Дунав...
Заврши архитектура на Државниот технички универзитет во Виена, еден од најреспектабилните, потоа го продолжи своето образование на истиот факултет со постдипломски студии. Меѓу двете нивоа на студии реализираше урбанистички проект за еден австриски град, користејќи го филмскиот јазик, и сними експерименталентален филм, иако твојот професор беше во почетокот скептичен... проект кој подоцна се покажа повеќе од успешен...
Првиот дел од студиите го завршив со еден голем урбанистички проект во 2003 година под менторство на проф. д-р Ерих Рајт, декан при катедрата за урбанизам на TU Wien. Се работеше за проект за главниот град на австриската покраина, Niederösterreich, Sankt Pölten. Бевме неколку тимови на студенти кои работеа под директно менторство на проф. Рајт. Проблематиката на градот лежеше во административното ткиво кое никако не можеше да се вклопи со останатиот дел. Се работи за град од типот на Бон во Германија, кој со товарот на се повеќе присутната администрација се отуѓува од населението кое во пораст се отселува. Мојата идеја беше експериментален филм (емисија), односно директен пренос (дигитално) на сите случувања од цела Австрија на главниот плоштад на градот во прашање (преку монтажни структури, видеобимови, локално вмрежување итн). Проф. Рајт на почеток беше скептичен околу филмување на проект кој повеќе припаѓа на хартија... Филмот помина феноменално, беше прикажан во градот Сент Пултен, пред многу новинари и врвни луѓе од политиката. На наше изненадување се пројави интерес за вистинско имплементирање на идејата. Излеговме во повеќе весници, со интервјуа, а проф. Рајт до ден денес е во контакт со администрацијата која работи на тоа проектот да ја види светлината на денот. Следната година филмот доби прва награда како најдобро мулти-медијално решение.
Овој успешен потег го наведе деканот на катедрата за урбанизам при твојот универзитет, професор Ерих Рајт да те побара за негов асистент. Во што се му асистираше?
Во јуни 2003 година проф. Рајт ме покани да работам како асистент на катедрата за урбанизам во Виена. Тука започнува еден нов период од мојот живот. Искуството беше одлично со оглед на тоа што бев единствен странец на нашата катедра. Подготвував предавања и материјали, патував како асистент на екскурзии водејќи студенти на проекти во странство, чував испити... Во Италија, Лацио, се одржа еден од најголемите проекти на кој присуствував како асистент заедно со мојот професор, гости од Германија и 40-ина студенти. Тука снимив неколку кратки филмови кои во 2007-мата учествуваа на изложба во Италија. Наскоро, во декември ќе се појават и на фестивал за краток филм во Бруклин, Њујорк и во Букурешт. До ден денес соработувам со катедрата по урбанизам на различни проекти, во моментов учествувам во голема студија околу пазарите во Источ-на Европа како нов урбанистички концепт под водство на проф. д-р Адреас Хофер.
По оваа загрејувачка увертира следуваат прашања за кои одвај че-кам да ги слушнам одговорите. Со еден од најценетите македонски архитекти, кој долги години живее и работи во Виена, Сергеј Никољски, соработуваш буквално од самото твое доаѓање во Виена. Имате работено од дизајн, преку урбанизам до архитектура. Кои позначајни проекти би ги издвоил?
Од самото мое доаѓање во Австрија учев, а потоа почнав и да соработувам со Сергеј Никољски. Како што времето одминуваше растев по различни архитектонски бироа, соработував со Сергеј и со неговото партнерско биро Schluder Architectur, учев занает. Учествував на ка-питални станбено-урбанистички, индивидуално-станбени и дизајн-проекти. Еден од нив беше огромен конкурс каде учествувавме две би-роа за станбен комплекс во Виена. Светски познатите Coophimmel(b)lau победија и со тоа сфатив дека се дружам со врвен тим архитекти кои можат да изгубат некогаш, но само од најдобрите. Освоивме второ место! Следуваа многу други проекти... Задоволство ми направи проектот за винарија од синџирот Wien&Со во самиот цен-тар на Виена. Денес тоа е едно од „нашите" места за излегување. Како поважни проекти исто така би ги издвоил и станбениот комплекс на улицата Summeringerhaubtstrasse во Виена, првата награда на конкурсот на Казино Австрија и неколкуте огромни конкурси на кои земавме учество во 2006 година во Австрија. Последниве години работам и на индивидуални куќи и ентериери во Скопје и во Италија, заедно со арх. Бојана Димитровска (Рим, Италија).
Но постои еден истражувачки проект на кој и двајцата со особено внимание и амбиција му се имате посветено, проектот за Скопје по земјотресот. Сакавте во Скопје да направите архитектонски центар, кој ќе го носи името на јапонскиот архитект Кензо Танге и во кој ќе бидат архивирани сите архитектонски проекти од земјава... Што се случи со идејава, зошто не успеавте да ја матери]ализирате?
Сергеј го запознав една вечер во неговото биро. Се сеќавам почна да ми раскажува за една негова идеја околу некојси павилјон „Кензо Танге", кој би му служел на градот Скопје како центар за архитектура, јавни трибини... Понатаму, таа идеја се влечка низ целата моја приказна „Виена", за во определени моменти од овие мои 9 години таму, да кулминира на неколку фронта: темата солидарност со постземјотресно Скопје, темата социологија, темата изградба на архитектонски центар, па се до темата урбанизам преку документарен филм. Павилјонот имаше големи шанси да биде реализиран пред 4 години, кога бевме примени на неколку состаноци кај тогашниот градоначалник на Скопје. Јапонската амбасада во Виена не прими на неколку состаноци и одобри 50% од сите средства што би ги обезбедила Македонија. За жал, многу ни е позната на сите нам политичката ситуација кај нас, па проектот остана да чека подобри денови. Денес не гледам на идејата како нереализирана, на Скопје му недостасува архитектонски центар и тоа е факт. Секогаш сум оптимист.
Идејата за овој проект еволуираше и зазема нови димензии. Сериозно се навлекуваш на филмскиот јазик, со чија помош раскажуваш приказни за архитектурата. Затоа ќе снимиш документарен филм за Скопје по звмјотресот и ќе откриеш некои затскриени, сега веќе подза-боравени вистини кои јавноста досега или не ги знаела или ииала ис-кривена проекција за нив. Никој не знае точно што се случи со фамозниот конкурс од 1963 година на кој беа мобилизирани осуммина светски етаблирани архитекти и на кој Кензо Танге ]а извојува победата да направи мастер-план за Скопје?
Идејата документарен филм за Скопје постои уште од самите почетоци на темата, која во суштина е неистражена јама полна со праша-ња и празни одговори. Почнав да истражувам уште пред две години, разговарав со луѓе, копав по книги, документи, тропав по врати на институции... Во целата таа моја екс-педиција „Скопје" наидов на многу интересни работи кои колку-толку излегоа од правта насобрана за овие 40-ина години. Оригиналната скрипта на комплетниот проект на Танге за Скопје, печатена во Јапонија во 1966 година, ја добив со помош на еден мој пријател. Тоа е многу вреден експонат кој ги содржи сите факти и студии за имплементација на Деталниот урбанистички план за централното градско подрачје - сообраќајниот систем, транспортниот центар, Градската порта и Градскиот ѕид. Во 1964 година Југославија ги повикува Обединетите нации кои го овластуваат Специјалниот фонд, како нивно тело, за изработка на главен урба-нистички план за централното градско подрачје на Скопје. Проектот Скопје ќе биде запаметен како единствен од таква големина во историјата на Специјалниот фонд на ОН. Како проект-менаџер со ова тело раководел г. Адолф Циборовски од Полска. Во 1965 година сви-кан е интернационален конкурс на поканети автори. Учествуваат: Ба-кема и Ван ден Брук (Холандија), Александар Ѓорѓевиќ (Белград), Македонијапроект (Македонија), Луиџи Пичинато (Италија), М. Роти-вал (САД), Е. Равникар (Словени-ја), Мишевиќ - Венцлер (Р.Хрватс-ка) и К. Танге (Јапонија). Во мај 1965 година првата награда ја де-лат тимот на Кензо Танге, кој доби-ва 60 отсто и проектот на Мишевиќ - Венцлер, кој добива 40 отсто од наградата. Овие два труда заедно со Институтот за урбанизам и архи-тектура од Скопје ја формираат та-канаречената 9-та варијанта. На 25 февруари 1966 година Танге склу-чува договор со Обединетите нации (број на договор: ЦОН 26/66) за консултант при изработка на Деталниот урбанистички план за централно-то градско подрачје на Скопје...
Повторно со помош на Никољски ти си сега во активен контакт со македонскиот писател Ермис Лафазановски, со чија помош го правиш сценариото и описниот сториборд за филмот. Верувам дека веќе имаш прецизна наративна и сликовита ви-зија како ќе го спакуваш филмот. Па, како?
Со Ермис не се познавам се уште лично. Целата комуникација Виена-Скопје одеше преку мејл и така во 2004-тата настана првиот сториборд за документарен филм. Реномираниот писател Лафазановски го изработи, а јас почнав да го надополнувам и да снимам по него. Приказната е лична. За градот кој тукушто треба да го пушти првиот крик. Име без Град, платна и шаторски крила кои се веат на ветрот, миризбата на смртта, сенките на авионите со хуманитарна помош... Структурата, ликот и перспективата на градот се изгубени засекогаш под правта на уништувањето. Градителите и макетата на Скопје се главниот фокус во целата приказна. Сцените ги снимам низ Скопје, дел преземам од Кинотеката на Македонија. Исто така снимам интервјуа со одредени личности од каде црпам интимни детали од првите неколку моменти по катастрофата. Нарацијата во филмот е на актерот Сенко Велинов, кој активно учествува во проектот.
Практично за овој истражувачки проект ти си добитник на грант од твојот универзитет...
Оваа пролет конкурирав со овој проект за стипендија при надворешниот институт на Техничкиот универзитет на Виена. Проектот доби трикратна стипендија.
Овој проект со Сергеј веќе го презентиравте и во Виена на покана на еден куратор, каде предизвика сериозен интерес. Што говорат искуствата од север, колкава и каква е поддршката за да се реализира?
• Галеријата за модерни уметности во Виена, МАК, ануално одржува изложба наречена МАК NITE, каде куратор е светскиот архитект Хаидулф Гернгрос. Нашиот тим на чело со Никољски беше поканет во 2004. Се претставивме со проектот „Your Aid To Ѕкорје". Се проектираше мој краток филм, а низ галеријата парадираа 77 луѓе претставници на 77-те земји кои му помогнале на Скопје по катастрофалниот земјотрес. Тоа беше голем перформанс, проектот беше објавен во списанието СТ/А/Р и во други печатени медиуми. Искрено, чувствувам резигнаци-а кога гледам дека луѓе кои немаат никакви допирни точки со еден мал град, некаде на југ, активно се интересираат и сакаат да преземат нешто. Додека кај нас, таа тема длабоко е закопана во кал како некаква Пандорина кутија.
Она што е можеби највозбудливо во целава приказна е што многумина го обвинуваат Танге особено за тоа како несоодветно е проектиран Градскиот ѕид во центарот на Скопје, во кој струењето на воздухот е ужасно, а никој не ја знае вистинската вистина што точно се случи, зошто Танге не го реализира својот мастер-план?
Танге (1913-2005) беше еден од најгенијалните урбанисти на сите времиња. Во 1960 година работи на мастер-планот на Токио и на неговата структурна реорганизација, а по Скопје, работи на мастер-план за централен дел на Сан Франциско. Водата и симбологијата му биле главна тема при креирање на урбанизмот. Скопје - град на Вардар, им велел Танге на своите соработници. Од Градската порта (Железничката станица) кон никогаш нереализираниот плоштад Република водела градската администрација на две нивоа: пешачко и сообраќајно. Плоштадот бил замислен на сегашниот куп ѓубре околу Народна банка и реката Вардар, каде би биле концентрирани сите административни тела, мост во средина и широко отворен простор во вид на плоштад.
Градскиот ѕид, пак, бил замислен како аркадно изградени станбени блокови кои требале да бидат 3 ката (9 метри) издигнати од нивото на улицата. Под тие високи аркади (на пример, Џенова) би струел воздух во пеколните летни денови, а граѓаните би можеле под длабока сенка слободно да пешачат низ срцето на градот. Нивото број 4 требало да биде тераса/пасарела каде жителите слободно би можеле да циркулираат пешки. Целиот потег, од железничката станица, двата плоштада (еден непостоен) и околу малиот ринг бил замислен како пе-шачки коридор кој би лебдел врз сообраќајниот метеж. По заминувањето на јапонскиот тим од Скопје, амбицијата полека се разложува и приказната за модерно Скопје исчезнува.

Во тоа време макетата на мас-тер-планот на Танге мистериозно исчезна. За после повеќе од четири децении ти да ја пронајдеш во едно од депоата на Музејот на град Скопје и тоа не целата, искршена и подзатскриена...
Од Музејот на град Скопје добив огромна поддршка. Кураторот Јас-минка Намичева соработува со мене и ми помага на секое поле. Заедно со неа, пролетта 2007-ма ја пронајдовме првата оригинална, изгубена макета од студиото на Танге изработена во 1966 година во Токио. Беше зафрлена во нивното депо и со помош на фотогра-фии успеав да ја идентификувам. Сега е моментално во фаза на ре-конструкција и е главен сегмент од мојот документарен филм.
Тоа значи дека Скопје во тоа време, кога целиот свет му беше наклонет, имал 100 проценти гратис-шанса да прерасне во убав и светски препознатлив град. Каде ја бараш вината? Кој не сакал денес да се гордееме со нашиот матичен град, а не да се срамиме од сиви-лото и грдотиите кои секојдневно никнуваат без особен ред и смисла за естетика?
Вината не може да се бара индивидуално. Целиот концепт на нашето опстојување како држава се сведува на парадокс и импровизација. Скопје се уште ѕирка под си-вилото на урбаниот хаос. Треба убаво да се концентрираш и мислам дека се уште можеш да го видиш. Нашиот Град. Како оние оптички игри во кои мора убаво да се загледаш во хаосот за да излезе вистинската форма.
Вистина ли е дека архитектонскиот мастерплан на Танге за Скопје во тоа време бил дотолку експериментален што Скопје требало да биде Њујорк на Балканот?
И повеќе! Во 60-тите години се појавува бруталистичкиот стил во архитектурата, како одговор на модернизмот инспириран од швајцарскиот архитект Ле Корбизије. Стилот во кој Танге одговара на проблематиката со која се соочува Скопје е наречен според материјалот кој Корбизије го нарекува beton brut. Името Скопје требало да носи град од преодната фаза од модернизмот кон постмодернизмот. Денес со тоа би го носел приматот еден од најинтересните и најмодерните градови во Европа. Слично како квартот Менхетен во Њујорк, кој на средина на 19 век бил експериментално започнат со градење.
Точно ли е дека Танге го има избришано неговиот мастер-план за Скопје од своето сиви?
До пред неговата смрт во 2005 година, мастер-планот за Скопје го немаше во неговото сиви на неговиот официјален сајт. По 2005-тата, на новиот веб-сајт на студиото Kenzo Tange Associates може да се забележи дека проектот Скопје стои во листата на изработени мастер-планови. Се некако ми личи дека господинот Танге тоа не би го одобрил.
Сето ова ќе го снимиш како документарен филм, кој практично ќе биде одбрана на твоите постдипломски студии. Кога планираш сето ова да го завршиш и дали по премиерното прикажување во Виена ќе можеме во Скопје да дознаеме за болната вистина за историјата на нашиот град?
• Завршувам во јануари 2008 година со прикажување во Виена, а потоа следи подиумска дискусија со гости (архитекти) од Австрија и прикажување на филмот во Скопје.

Ивана Тасев
ТЕА модерна 7 ноември 2007

















Posted By: beTon
Date Posted: 09-Jul-2008 at 23:15
мислам дека танге имал бришан простор за секаков експеримент, но она што го извадил на маса како проект морало да го има во фиока во некаков вид можеби концепт, но преку ноќ туку така не се прави проекција на простор па дури и да ги имаш елементите спремни како лего коцки, такада најверојатно кензо доста и импровизирал (имам такво чувство иако со него работел цел свет архитекти)... исто незнам дали можело нешто да помине а да не биде прочистено во БГ заводите за социјализам и контраразузнавање па така од мастер-план Ново Скопје одобрен е и реализиран планот Шарено Скотје, па сега се бориме да фатиме некој нов ритам кој реално е возможен единствено ако се ослободиме од старите навики само лошото да го бараме во нас... дури и се да искристализираме џабе е кога ностоп имаме активен чип за комплекс од ниска вредност...

она каде сме најјаки а тоа е културата и традицијата, тоа треба да го искористиме креативно (градот да зборува, ако може и да пее LOL) па така доволно е пр. да изворниот ритам од 7/8-ни го распостелиме како плоштади околу центарот и да добиеме ако ништо друго бар симболика на ионака збунетиот концепт кој сме го затерале, исто повеќе од потребно е (навечер) да ги осветлиме атрактивно позначајните мостови, фасади, фонтани, УЛИЦИ, кејот... поле на кое во моментов има доста простор за експерименти и тоа не толку гломазни а воедно и ефтини како што е http://www.agabekov.com/references.php - www.agabekov.com -
Дубровник

Хелсинки


Колоњ


Тортоса


Атина


Женева



дефинитивно само ова чаре ни останува за се друго треба време. живци и пари и тоа многу а од тоа скоро со се сме во дефицит...

може исто да се интервенира и со разни артистички блокови, како што е по сите метрополи еве еден пример на креда графити стереоскопија

[TUBE]SOV1srK0hhg[/TUBE]


Posted By: Cloverstack
Date Posted: 09-Jul-2008 at 23:53
Колоњ Question

Ваљда мислиш Келн... Dunno


Posted By: beTon
Date Posted: 10-Jul-2008 at 00:32
Originally posted by Cloverstack

Колоњ Question

Ваљда мислиш Келн... Dunno


Thumbs%20Up да на келн се однесува инаку екс француска колонија па од таму и името Колоњ (Cologne), http://en.wikipedia.org/wiki/Cologne_water - инаку и зборот колонска вода (Eau de Cologne) е по градот наречена, иако тоа французите го држеле тоа бизнисот со смрдливата вода, итаљанец е тој кој ја  патентирал миризливата вода во келн...               






Posted By: pbanks
Date Posted: 10-Jul-2008 at 20:39
Originally posted by beTon

исто незнам дали можело нешто да помине а да не биде прочистено во БГ заводите за социјализам и контраразузнавање па така од мастер-план Ново Скопје одобрен е и реализиран планот Шарено Скопје, па сега се бориме да фатиме некој нов ритам кој реално е возможен единствено ако се ослободиме од старите навики само лошото да го бараме во нас... дури и се да искристализираме џабе е кога ностоп имаме активен чип за комплекс од ниска вредност...


Самокритика е многу битна алатка за да одиме напред а не е комплекс на ниска вредност. Наводниот комплекс на ниска вредонст пак не се "демантира" со реченици како онаа болдираната. Напротив така се потенцира. Ниту пак комплекс на висока вредност ќе ни помогне (како на пример митот дека сме ние најкултурните, најтрадиционалните, најмузикалните итн). Не сме ни полоши ни подобри од другите (т.е. не би требале да бидеме ни полоши ни подобри од другите). Се што треба е ладна глава и многу работа тоа е правиот пат.

Инаку се сложувам дека страшно многу фали добра илуминација по градот. За почеток треба добро да се поработи на камениот мост кејот во потегот од мостовите Гоце Делчев до Народна Банка како и Мал Ринг.

А за Иван Мирковски браво. Иако пораките на Форум Скопје тешко да стигнат до оние до кои треба да стигнат обидот е за почит. Thumbs%20Up


Posted By: pbanks
Date Posted: 10-Jul-2008 at 20:44
Originally posted by lslcrew

Јас да ви кажам право, од ден на ден како излагаат на виделина материјаливе од Танге, се повеќе не ми се свиѓа неговата идеја. Потполно сум против во тоа време да се тргнело кон враќање на старо Скопје (и се га сум против). Добро е што се тргнало во модернистички правец, но правцето на Танге и не е баш некој добар. Премногу е ниска градба, премногу сци-фи. Камо среќа да го замислел како Њу Јорк, ама не е така.


Незнам каде гледаш ниска градба? Има доста гломазни градби како денес може само да посакуваме. Потегот од ГТЦ до Железничка станица на пример е начичкан со масивни објекти.


Posted By: lslcrew
Date Posted: 10-Jul-2008 at 20:50
Не е само ниска градба (до20 ката) што ми смета. Премногу му е сци-фи замислата. Требало малце поедноставни градби, прости форми. 


Posted By: pbanks
Date Posted: 10-Jul-2008 at 20:52
Originally posted by lslcrew

Не е само ниска градба (до20 ката) што ми смета. Премногу му е сци-фи замислата. Требало малце поедноставни градби, прости форми. 


тоа е веќе работа на вкус тука немам што да кажам. Јас лично го обожавам делот што го спомнав (ГТЦ-Железничка). Од друга страна никогаш го немам баш сварено концептот за градска куќа на Плоштад Македонија од тоа време. Како и да е генерално сум доста позитивен кон Танге и неговите идеи за Скопје.


Posted By: beTon
Date Posted: 10-Jul-2008 at 21:31
о
Originally posted by pbanks

Originally posted by beTon

исто незнам дали можело нешто да помине а да не биде прочистено во БГ заводите за социјализам и контраразузнавање па така од мастер-план Ново Скотје одобрен е и реализиран планот Шарено Скопје, па сега се бориме да фатиме некој нов ритам кој реално е возможен единствено ако се ослободиме од старите навики само лошото да го бараме во нас... дури и се да искристализираме џабе е кога ностоп имаме активен чип за комплекс од ниска вредност...


Самокритика е многу битна алатка за да одиме напред а не е комплекс на ниска вредност. Наводниот комплекс на ниска вредонст пак не се "демантира" со реченици како онаа болдираната. Напротив така се потенцира. Ниту пак комплекс на висока вредност ќе ни помогне (како на пример митот дека сме ние најкултурните, најтрадиционалните, најмузикалните итн). Не сме ни полоши ни подобри од другите (т.е. не би требале да бидеме ни полоши ни подобри од другите). Се што треба е ладна глава и многу работа тоа е правиот пат.


не дека не треба човек да е свесен кај му поминала младоста, но бар треба да гледа малку повеќе напред и од она што му останало да направи нешто корисно... мислам дека критичноста е во ред доколку човек е здрав но кога ќе се искилави веќе нема време да гледа доле во врвките зошто може нема да се сопне но така сигурно во ѕид ќе акне па уште и ако е забрзан а тоа ние сме 300 на сат тогаш и прекршување не му гине, него тоа е многу субјективно како и кон што ќе ја насочиме енергијата, битно е да ја насочиме, држи вода тоа дека треба да работиме но проблемот е што имаме многу недоквалификувани или воопшто амбициозни институции, ВМРО наметна темпо ќе видиме дали и ќе го издржат поготово кога сите одоколу се опуштени максимално па така подобро е дури и неодобрени проекти да се туркаат него само ветувања да се расфрлаат...


Posted By: pbanks
Date Posted: 10-Jul-2008 at 21:37
Originally posted by beTon


не дека не треба човек да е свесен кај му поминала младоста, но бар треба да гледа малку повеќе напред и од она што му останало да направи нешто корисно... мислам дека критичноста е во ред доколку човек е здрав но кога ќе се искилави веќе нема време да гледа доле во врвките зошто може нема да се сопне но така сигурно во ѕид ќе акне па уште и ако е забрзан а тоа ние сме 300 на сат тогаш и прекршување не му гине, него тоа е многу субјективно како и кон што ќе ја насочиме енергијата, битно е да ја насочиме, држи вода тоа дека треба да работиме но проблемот е што имаме многу недоквалификувани или воопшто амбициозни институции, ВМРО наметна темпо ќе видиме дали и ќе го издржат поготово кога сите одоколу се опуштени максимално па така подобро е дури и неодобрени проекти да се туркаат него само ветувања да се расфрлаат...


На место е ова што го велиш. Темпото е многу битно и (наметнатото) е за респект но битен е и фокусот. За жал фокусот барем во делот на темите кои ние се обидуваме да ги третираме на форумов е погрешен и повторно е (пре)дефиниран од нашите колективни комплекси. 

Cheers


Posted By: mitatos
Date Posted: 22-Jul-2008 at 16:52
eve najdov na net uste nekolku sliki vo vrska so nekoi proekti od Skopje
http://picasaweb.google.com/volclub/UrbanizamPredavanje209
ako ne go mrzi nekoj da gi uplodira, ne bi bilo loso da gi imame i tuka
pa ako nekoj ima informacii sto kako , neka pise



-------------
"Најлошиот град од градовите е тој што нема ред,мир и сигурност за своите граѓани" (Али ибн Еби Талиб)


Posted By: belo
Date Posted: 07-Aug-2008 at 15:27



, негде на нет прочитав доста оригинал изјава...“на скопје не му треба хирург - му треба психијатар“ но ја би додал психијатар со тропикалистички пристап во анализите Grouphug

[/QUOTE] Извајата е од арх. Сергеј Никољски


Posted By: maestro
Date Posted: 07-Aug-2008 at 16:05
http://en.wikipedia.org/wiki/Kenzo_Tange

Еве што се направил Кензо Танге. Супер!


Posted By: belo
Date Posted: 08-Aug-2008 at 12:55
 http://www.forum.com.mk/index.php?option=com_content&task=view&id=2448 - http://www.forum.com.mk/index.php?option=com_content&task=view&id=2448


На Скопје му треба психијатар, не хирург
06.06.2008.
arhi---141.jpgАрхитектура: Форум Скопје (2-7 мај, Музеј на град Скопје)

Културолошката дебата за архитектурата на Скопје, што се одвиваше цела недела на јавниот форум, донесе плодни дискусии со кои се иницираше рехабилитација на генералниот критериум за архитектурата на главниот град и на државата. Овој настан, што на едно место собра домашни и странски архитекти, уметници, социолози, е културен мултидисциплинарен проект на младиот македонски архитект Иван Мирковски, кој живее и работи во Виена. Коорганизатори на Форумот се Елизабета Аврамовска, сликарка од Скопје, Инес Толиќ, архитектка од Венеција, и Сергеј Никољски, архитект од Виена. Настанот го поддржа Австриската амбасада од Скопје, Про Хелвециа фондацијата Бош од Германија. Секојдневните дискусии се одвиваа во Македонскиот центар за фотографија во Националната галерија Мала станица и во Музејот на град Скопје. За прв пат беа изложени и оригиналните фотографии од изработката на проектот и макетата од Интернационалниот архитектонски конкурс за централното градско подрачје на Скопје од 1965 г., на кои е евидентирана и дел од атмосферата од изработката на проектот на Кензо Танге. Овој конкурс е направен за обновување на Скопје по катастрофалниот земјотрес во 1963 г. кој уништи околу 85 проценти од централната градска инфраструктура. Организаторите и гостите на Форумот се обидоа да одговорат на прашањата: Дали и како уништувањето од земјотресот влијаеше на денешната архитектура и кои се последиците? Што се случувало во периодот од земјотресот до денес? Дали постои можност проектот на Танге да се ревидира и реактивира?
За суштината на оваа тркалезна маса и општите естетски состојби на скопскиот урбанизам за овој прилог, проговорија Мирковски и Никољски

Пишува: Ана ВАСИЛЕВСКА Не помина ниту половина век од возобновувањето на главниот град по разорната трагедија, а во нашата меморија речиси сосем избледе фактот дека Скопје е изградено со интернационална кадровска и идејна сила, со што беше прогласен за град-симбол на солидарноста. На овој историски миг, во кој градот го доби тој префикс, граѓаните воопшто не обрнуваат внимание, иако во ерата на глобализација токму примерот за град на солидарноста и на иднината е доволен за надградба на аурата на Скопје, со која може сериозно да се гордееме и да кокетираме пред светот, сметаат архитектите. Се чини, дека денес Скопје е повеќе атрактивна урбанистичка приказна за странските архитекти отколку за неговите жители. Кога на конкурсот за реизградба на градот, во 1965 г., била одбрана визијата на Кензо Танге, тоа значело да го добиеме тогаш еден од најценетите светски архитекти. Тој имал модернистичка и романтична замисла која не била спроведена докрај, па со текот на времето концептот се нарушувал со некој друг урбанизам што се заканува да ја обезличи големата амбиција на Танге. За да не нè згази заборавот до крај, младиот македонски архитект Иван Мирковски го организирал овој Форум со кој, според него, се иницира сериозна критичка анализа на неодамнешните архитектонски проектни урбанистички решенија. Тој направил и арт-документарен филм насловен “Име без град инспириран” од решението на Танге за обновата на Скопје.
“Веќе крајно време е да се почне јавно да се зборува за она што се случува во урбанизмот и архитектурата во Скопје. Вклучивме и странски експерти кои со компаративни анализи се корисни за расчистување на нашите концепти од субјективност. Најважно е да успееме барем малку да ги консолидираме знаењата на граѓаните и да им ги прошириме хоризонтите во однос на архитектурата на главниот град преку ревидирање на моменталниот урбанистички хаос. Се разбира дека ништо не се менува преку ноќ, но мора од некаде да се почне”, вели Мирковски.
Според архитектот Сергеј Никољски, исто така Македонец кој живее и работи во Виена, проблемите на скопскиот урбанизам и архитектура не се лекуваат со “пластична хирургија”, туку со “психијатар”.
“Архитектурата е последица и на извесни социолошки феномени во еден град. Менталитетот на луѓето што го креираат изгледот на градот е подложен на корекција единствено ако се подигне свеста и информацијата за тоа каде, всушност, живееме. Скопје е единствен град на солидарноста во светот, плод на консолидирани сили на повеќе земји кои учествувале во неговата реизградба. Многу градови во светот немаат можност да бидат оригинални и да се издвојуваат од светот преку автентична приказна. Урбанистичкиот план и постојаната надградба на еден град е помал проблем, од проблемот да се заборави историјата на градот. Скопје има двојна одговорност да ја одржува својата архитектура бидејќи е град во кој светот во еден миг вложил енергија на заедништво, што во глобализацијата претставува посакуван позитивен пример”, смета Никољски.
 
arhi--141.jpgРЕКОНСТРУКЦИИТЕ - НЕБУЛОЗА

Актуелните идеи за разубавување на градот од страна на надлежните, во кои влегува и изградба на Стариот театар, поставување споменици и слично, според архитектите е забивање нож токму во главниот концепт на Скопје. Изградба на објекти какви што имало Скопје пред земјотресот е сосема различно од концептот на модернистички град, каков што Танге сакал да биде. Извесни урбанистички решенија кои се производ на моментен хир или политичка одлука можат трајно да ја нарушат естетиката на градот, смета Никољски.
“Некои градови разурнати во големи катастрофи биле реконструирани токму по скиците што постоеле претходно. Тоа е таканаречен конзервативен метод, сосема различен од оној на Танге. Иако за Стариот театар ме врзуваат и лични емоции, сметам дека неговата реконструкција е непотребна. Македонските архитекти имаат потенцијал да осмислуваат логични и потребни објекти и затоа нема потреба да се враќаме на нешто старо”, вели Никољски.
Што се однесува до поставувањето споменици, Мирковски се повика на изјавата на големиот белградски архитект Богдан Богдановиќ, кој рекол дека сака градови без споменици бидејќи спомениците најчесто слават историски личности кои биле тирани во своето време.
“Скулптурите никогаш не се премногу за еден град, но спомениците никако не придонесуваат за естетиката. Можеби државата не е во можност да инвестира во скулптури од познати светски автори, но секако може да се поттикнат домашните скулптори за изработка на модерни дела што ќе се постават низ градот”.
Форумот делумно ги расветли и претпоставките за тоа што би било ако проектот на Танге бил спроведен во сите развојни фази, каде се црните дупки на градот и што треба да се преземе. Странците говореа и за урбанистичките проблеми во нивните градови, споредувајќи ги со нашите. Дебатата ја подизвади правта од под тепихот, барем да нè потсетува дека одговорноста е колективна за физиономијата на нашето опкружување. А и настрана од урбанистичкиот хаос, убаво е чувството да се живее во град на солидарноста!
 



Posted By: beTon
Date Posted: 13-Aug-2008 at 13:48

http://www.porta3.com.mk/index.php?option=com_content&task=view&id=631&Itemid=47 - ПОРТА3 број 86
Интервју со архитект Иван Мирковски: „Форум Скопје ми остави огромна колекција материјали која ја збогатувам се повеќе. Од тука ќе произлезат пред се изложби, интернационални, каде тематиката Скопје би се пренела на едно поголемо ниво. Неблагодарно би било да се вртиме кон минатото и да почнеме да ги надополнуваме пропустите од пред 40 години. И тоа само по себе би било само уште еден пропуст“, вели архитект Мирковски

Да учиме од настаните во минатото, но да гледаме напред, да ги следиме светските трендови

Вие бевте организатор на неодамна одржаниот Форум Скопје 2008, на кој се отвори дебата на една досега игнорирана тема за архитектурата во главниот град по земјотресот во 1963 година. Од каде идејата?
Идејата ја носам уште од самите мои почетоци во архитектурата, пред 10-тина години. Да можеш нешто да создаваш на некое ниво, пред се би требало прво да си го осознаеш својот bekground па така, уште со самото мое доаѓање во Виена, заедно со архитект Сергеј Никољски почнувам да “се вртам” околу темата Скопје, земјотресот и неговата реизградба. Како растев и се образував со идејата Скопје, некои работи ми стануваа с” појасни... На почетокот беше проект за павилјон - омаж на градителот на Скопје, Кензо Танге; понатаму варијации на тема под работен наслов: “Rebuilding of Skopje” промовирани преку veb-sajtot skopje1963.com па потоа и интернационални изложби на поттемата “Your Aid to Skopje” во Музејот за применети уметности во Виена: МАК. Во периодот од 2004 година па до денеска сценарио за документарен филм “Име без Град”, негово снимање, продукција и први прикажувања во Скопје и Виена... Форум Скопје 2008 беше, е, само логич но следство на сите овие настани.
На Форумот имаше многу архитекти и експерти од странство. Некои од нив најавија дека и понатаму ќе се занимаваат со оваа тема. Дали беше тешко да се анимираат и да се донесат во Скопје и од каде интересот кај нив за оваа тема?
Интересно прашање. Експертите од странство не беа само архитекти туку и историчари на уметност, теоретич ари, урбанисти, писатели, итн. Се почна кога ја најавив идејата Форум Скопје - подиум за дискусија, тркалезна маса, мојот ментор, професор д-р Ерих Рајт ме поддржа и најави дека би земал учество. Тоа ме охрабри целиот настан да го проширам на едно поголемо ниво поканувајќи експерти за кои не ни мислев дека некогаш би дошле во Скопје. Некои од нив, својот интерес го проширија кон повеќе аспекти на архитектонско, теоретско и урбанистичко ниво и најавија дека ќе го земат во своите истражувачки дела како еден од најинтересните примери од Југоисточна Европа. Самото тоа е огромен успех и промоција на Скопје кон Европа, да не зборуваме и за долгорочните ефекти што тоа би ни ги донело нам, скопјаните. Кога ги правев првите договори за тоа кој да учествува, првиот коментар што го добив од нив беше: “Ама јас не сум стручен на темата Скопје, јас и воопшто немам поим како изгледа тој град, што ќе барам јас таму?”. Моето образложение беше дека токму поради тоа и се тие избрани, луѓе, професионалци, кои ќе можат да формираат целосно објективно мислење за нашиот град, без претходни сознанија и субјективни мислења, по принципот на tabula rasa. Веднаш прифатија.
Веројатно малкумина знаеле дека во Скопје се уште постои оригиналната макета на централното градско подрачје што ја правел Кензо Танге. За време на Форумот таа беше изложена во Музејот на град Скопје. Како и каде ја пронајдовте, во каква состојба беше, кој ја поправаше и што со неа понатаму. Што чувствувавте кога ја видовте и што мислите за нашата негрижа за таквите работи?
Идејата и настапот околу целата тема Скопје никогаш не ми беше со критичен карактер затоа и не би сакал да ги изразувам моите лични ставови околу негрижата и неорганизираноста кај нас. За макетата морам да кажам дека сум пресреќен што, ако не цела, барем дел од неа излезе дека с” уште постои. Нема да ја коментирам состојбата во која ја пронајдов со помош на Јасминка Намич ева, куратор од Музејот на град Скопје бидејќи се чини бесцелно. Важно е дека со помош на странски донации, најголема благодарност до австриската амбасада во Скопје и “Про Хелветиа”, успеав да ја извлечам и да ја дадам во мајсторските раце на нашиот најдобар макетар Мошо, кој успеа да направи чудо од чудото на Танге. Макетата лежеше сосема заборавена во еден зафрлен дел во депоата на Музејот на град Скопје, покриена со прав, каучи и плакари. Ја идентификувавме преку стари фотографии.
Вашата посветеност на Скопје, поточно на неговиот развој по земјотресот ја покажувате и со документарниот филм “Име без град” кој зборува за почетоците на обновата на разурнатиот град. Дали планирате тој филм да го понудите на фестивали и воопшто, од каде интересот за филмот. Дали планирате и нешто ново?
“Име без град” како и Форум Скопје беа, како што напоменав претходно, логичен напредок на истражувачката работа за Скопје. За филмот развив синопсис по текст на писателот Ермис Лафазановски и успеав да го реализирам во период од 18 месеци. Моментално се работи на тоа овој филм да види фестивали, но и поголема промоција помеѓу самите скопјани. Во 2003 година реализирав архитектонски проект во Австрија токму преку медиумот филм. Се покажа како тотален успех и одличен метод за комуникација помеѓу архитектонската идеја и граѓанското мнение. Самата методологија ме наведе на тоа архитектонскиот агол, теоретскиот агол на гледање на нештата, наместо преку текст, да ги пренесам преку слика. Прво била сликата, па потоа идејата. Ново планирам секогаш, детали не можам да откријам, бидејќи и мене самиот уште не ми се доволно јасни.
По се ова дали ќе ги продолжите истражувањата и ангажманите на тема Скопје?
Форум Скопје ми остави огромна колекција материјали која ја збогатувам се повеќе. Оттука ќе произлезат пред с” изложби, интернационални, кои тематиката Скопје би ја пренеле на едно поголемо ниво. Понатаму истражувањето би го вклопил преку текстови, планирам публикација во вид на книга со целата дебата која се водеше шест денови на Форум Скопје па и тоа да го сведам на докторска работа во сферата на урбанизмот. Форум 2009, кој ќе го организираме идното лето итн.
Едно од прашањата загатнати на форумот беше зошто не е до крај реализиран планот на Кензо Танге и дали тој може да се доврши сега, односно да се инкорпорира во сегашните планови. Кое е вашето лично мислење за ова сега, кога се навршуваат 45 години од катастрофалниот земјотрес?
Еден град е огромен процес, или како што вели професор Богдан Богдановиќ: “Градот е сценографија на која секој граѓанин има право”. Оттука би тргнал со мислата дека по 45 години не може да се оптоваруваме со тоа што останало нереализирано, тоа веќе не може да се имплементира. Градот се менува од година во година, за Скопје овие 45 години се како цела една епоха во која градот многу губи и многу добива. Народот се менува и неговите очекувања се менуваат. Луѓето растат заедно со градот. Неблагодарно би било да се вртиме кон минатото и да почнеме да ги надополнуваме пропустите од пред 40 години. И тоа само по себе би било само уште еден пропуст. Треба да учиме од настаните во минатото, но да гледаме напред, да ги следиме светските трендови. Периодот од 45 години по земјотресот е одличен тајминг да почнат да се поставуваат основи за комуникација која, според мене, ни е едниствен излез од целата апатија со која е заразен целиот интелектуален слој кај нас.
Веќе извесно време не живеете во Скопје. Дали од таа дистанца се смени вашиот поглед на градот?
Тоа е едно прашање кое и самиот си си го поставувам еден долг период. Колку дистанцата кон Скопје ми се “меша” во објективниот дискурс со самиот себе на темата... Мислам дека не се смени ништо, туку само некои работи, набљудувајќи ги од страна, ми станаа појасни.
Вие пред се сте архитект и сега го заокружувате своето образование на Техничкиот универзитет во Виена. Што планирате понатаму и што ве влече повеќе: проектирањето или филмот?
Постдипломски студии завршив на Техничкиот универзитет во Виена и следна фаза ќе биде докторска работа на истата институција под менсторство на професор Рајт. Професионално не би скршнувал многу од мојот пат, би се занимавал и понатаму со архитектура, урбанизам, дизајн... Филмот го гледам како производ, односно како метод, кој сега засега одлично успевам да го имплементирам во архитектонскиот јазик.
Дали сте проектирале, што, со кого соработувате и што ви е најдраго од вашите дела?
Со архитектура, конкретно проектирање, активно се занимавам уште од самиот почеток на моите студии во Виена. Прво учев, потоа учев, денес с” уште учам...такво е проектирањето. Сум работел на поголем број проекти во Австрија, Италија и кај нас. На некои проекти работев индивидуално, но најчесто кај нас соработувам со архитект Бојана Димитровска. Во Австрија сум работел со и за повеќе архитекти, но најдолго соработувам со архитект Сергеј Никољски. Најдраги ми се малите дела, два проекта за индивидуални куќи на Водно во Скопје, како и проектите за познат синџир вински ресторани во Виена.
http://www.porta3.com.mk/index.php?option=com_content&task=view&id=631&Itemid=47 - ПОРТА3 број 86



Posted By: belo
Date Posted: 19-Sep-2008 at 12:04
Izlozba na arc. SERGEJ NIKOLJSKI vo Venecija
http://www.kunstpresse.at/subobject/subobject_bilder.html - http://www.kunstpresse.at/subobject/subobject_bilder.html
sub object / or between subject and object / schluder / nikoljski
   
http://www.kunstpresse.at/subobject/pics/Subobject_01.jpg"> SUB OBJECT (2008)
Detailansicht
Michael Schluder/Sergej Nikoljski
Material: Eternit
Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch
Foto: Andrea Sari
   
http://www.kunstpresse.at/subobject/pics/Subobject_02.jpg"> SUB OBJECT (2008)
Detailansicht
Michael Schluder/Sergej Nikoljski
Material: Eternit
Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch
Foto: Andrea Sari
   
http://www.kunstpresse.at/subobject/pics/Subobject_03.jpg"> SUB OBJECT (2008)
Detailansicht
Michael Schluder/Sergej Nikoljski
Material: Eternit
Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch
Foto: Andrea Sari
   
http://www.kunstpresse.at/subobject/pics/Subobject_04.jpg"> SUB OBJECT (2008)
Detailansicht
Michael Schluder/Sergej Nikoljski
Material: Eternit
Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch
Foto: Andrea Sari
   
http://www.kunstpresse.at/subobject/pics/Subobject_05.jpg"> SUB OBJECT (2008)
Blick in die Ausstellung
Michael Schluder/Sergej Nikoljski
Material: Eternit
Größe: 281 cm lang, 53 cm breit, 53 hoch
Foto: Andrea Sari
   
http://www.kunstpresse.at/subobject/pics/Subobject_06.jpg"> SUB OBJECT (2008)
Welle
Michael Schluder/Sergej Nikoljski
Material: Eternit
Größe: 281 cm lang, 53 cm breit, 53 hoch
Foto: Andrea Sari
   
http://www.kunstpresse.at/subobject/pics/Subobject_07.jpg"> SUB OBJECT (2008)
Detailansicht
Michael Schluder/Sergej Nikoljski
Material: Eternit
Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch
Foto: Andrea Sari
   
http://www.kunstpresse.at/subobject/pics/Subobject_08.jpg"> SUB OBJECT (2008)
Detailansicht
Michael Schluder/Sergej Nikoljski
Material: Eternit
Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch
Foto: Andrea Sari
   
http://www.kunstpresse.at/subobject/pics/Subobject_09.jpg"> SUB OBJECT (2008)
Detailansicht
Michael Schluder/Sergej Nikoljski
Material: Eternit
Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch
Foto: Andrea Sari
   
http://www.kunstpresse.at/subobject/pics/Subobject_10.jpg"> SUB OBJECT (2008)
Detailansicht
Michael Schluder/Sergej Nikoljski
Material: Eternit
Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch
Foto: Andrea Sari
   
http://www.kunstpresse.at/subobject/pics/Subobject_11.jpg"> SUB OBJECT (2008)
Detailansicht
Michael Schluder/Sergej Nikoljski
Material: Eternit
Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch
Foto: Andrea Sari
   
http://www.kunstpresse.at/subobject/pics/Portrait_Nikoljski.jpg"> Sergej Nikoljski
Portrait
Foto: Sergej Nikoljski
   
http://www.kunstpresse.at/subobject/pics/Portrait_Schluder.jpg"> Michael Schluder
Portrait
Foto: Michael Schluder

http://www.kunstpresse.at/subobject/index.html - home

http://www.kunstpresse.at/subobject/subobject_de.html - Pressetext

http://www.kunstpresse.at/subobject/080908_Sub_Object_D.doc - Pressetext download

http://www.kunstpresse.at/subobject/Katalog_Subobjekt.pdf - Katalog

http://www.kunstpresse.at/subobject/downloads/Eternita_0708_de.pdf - Folder

Fotomaterial

 


Posted By: belo
Date Posted: 19-Sep-2008 at 12:09
http://www.kunstpresse.at/subobject/subobject_en.html - http://www.kunstpresse.at/subobject/subobject_en.html
sub object / or between subject and object / schluder / nikoljski
   

SUB OBJECT ... OR BETWEEN SUBJECT AND OBJECT
Exhibition by Michael Schluder and Sergej Nikoljski
On the occasion of the 11th Architecture Biennale in Venice, Italy

Place Campo San Francesco della Vigna, Venice
Opening Saturday, September 13, 2008, 4:00 p.m.
Duration September 14 to November 14, 2008
Opening hours 8:00 a.m.  – 8:00 p.m.
FREE ADMISSION

On the opening day, Michael Schluder and Sergej Nikoljski will be present and glad to answer any questions concerning SUB OBJECT.

Under the motto SUB OBJECT …or between subject and object the exhibition by  Michael Schluder and Sergej Nikoljski at the Campo San Francesco della Vigna focuses on the true nature of the lagoon city. The eternity-made objects presented at the exhibition represent a new interpretation of the so-called "passerellas" the small footbridges that are used in Venice during high water ("acqua alta"). The exhibition can be visited at free admission from September 14 until November 14, 2008.

The sinking of the city is a process Venice and its inhabitants have to face and to cope with. 100 days per year the high water dominates the face of the lagoon city and thus also considerable influences everyday life of the people living there.  It is this elementary topic that Michael Schluder and Sergej Nikoljski tackle with their concept and implementation of SUB OBJECT.

While the object had originally been planned only to be used during high water in Venice, the two architects decided, after in-depth considerations, to develop an object with dual function. This duality is now also reflected in the choice of the outer form in which SUB OBJECT was created and designed.

An S-shaped loop, a wave turned into stone and a straight slab unified with each other – that’s the new "passerella". If the eternit object is used as a single unit, it serves as a piece of city-furniture. If several objects are aligned one after the other, they form an ornament and turn into an auxiliary construction for cases of high water. SUB OBJECT can be stacked on top of each other and arranged in most versatile ways. With its never ending combination possibilities, SUB OBJECT offers the spectator constantly changing, new views and perceptions.

The formed slab, shaped like a wave, perfectly fits into its surrounding and breathes the flair that the city with the legendary myth, located on the Adriatic coast of upper Italy, has been radiating at all times.

For more than 10 years architect Michael Schluder (born 1956 in Vienna) and Sergej Nikoljski (born 1962 in Skopje) have consistently been working together at the intersection between architecture and design.

In October 2002, they participated, among other things, in the BIO 18 Biennial for Industrial Design in Ljubljana as the representatives of Austria. In their work focussing on social ergonomics, their pieces of furniture named "Stand by me" and "Pisolino" represented an essential contribution to this topic, which, in September 2003,  became also the focus of the "la movida" exhibition at the gallery Engelhorn and of a discussion round held in this context. The first piece of work made from the material eternit, i.e. fiber cement, was exhibited under the name "Skunit" at the 2004 "Form im Dialog" exhibition which took place at the Factory Kunsthalle Krems.

The two architects’ high competence as designers is evidenced by their perfect adaptation of forms to the human workflow and needs. The furniture design "Castillo" was presented in October 2003, on the occasion of "One and a half room", an exhibition following the concept of the Russian-American writer and Nobel prize winner for literature, Joseph Brodsky. Schluder & Nikoljski presented their design furniture, among many other occasions, also within the framework of the following exhibitions: 2007 "Design im MuseumsQuartier Wien – d.sign Plattform", Vienna; 2006 "Die Enzykopädie der wahren Werte", at the k/haus, Vienna; and 2004 "Form im Dialog", at the Factory Kunsthalle Krems, Lower Austria.
Since 1988, architect Michael Schluder manages his own architecture firm in Vienna, with a branch office established in Berlin. Sergej Nikoljski works as an independent architect in Vienna

For further information or any other questions please refer to:

schluder/nikoljski
Marktgasse 3-7/11
A-1090 Vienna

or
schluder architektur ZT GmbH
Heinrichsgasse 2/9
A-1010 Vienna
T +43 (0) 1 533 65 34
F +43 (0) 1 533 65 34-9
E office@architecture.at
http://www.architecture.at/ - http://www.architecture.at
http://www.austria-architects.com/ - http://www.austria-architects.com

 


SUBOBJECT or between the substance and the object

The artwork by S.N.I.K. titled "Process Venice" reveals a new phenomenon, a novelty both as a term and appearance - the SUB OBJECT. Its complex phenomenology consists of the inability to provide a single definition for it, neither as a substance (organizational item, principle, gesture), nor as an object (applied body), as it unites both at the same time.
In that way it becomes a symbolic particle, a discarnate body that invites active interpretation. It indicates the process of its appearance but also its open shape that we should complete and this participate in it in an ontological sense.  
At one moment, it is self-referent; at another, it is contextually discursive.
The seemingly simple geometry is an illustration of the primordial dialectics of using of energy – motion as a shape-creating principle, which in this case is a self-organising self-resemblance. It is composed of a basic sinusoid open wave and a straight line. They indicate two ontological projections, continuity and discontinuity, or the two elementary temporal reflections: circle and linear time.  
The wave, as such, is movement, a basic dichotomy of full and empty, of presence and absence; it is a meta-stabile supra-moveable unification point. The straight line contains in itself the condition of sameness, stillness and silence.
This geometry of appearance can be identified and used as a special shape, as elementary composition or a complex network. The emerging composite generative knot is indicating a kind of tectonic-of-textiles, e.g. a capability for elastic experience of space.  
The role of the SUB OBJECT is not to denote a specific function that it could have as an urban furniture or "passerella"; its main function is appearance as such, the cognisance that something comes into being.
In that sense its interpretation as a MONUMENT in the waters of Venice would be a reflection of its real nature – TOUCHING ET(H)ERNIT(Y)
Text: MBMHP = Minas Bakalcev + Mitko Hadji-Pulja

Vienna, September 9th, 2008

 

http://www.kunstpresse.at/subobject/080908_Sub_Object_E.doc - download press release

http://www.kunstpresse.at/subobject/index.html - home

press release

http://www.kunstpresse.at/subobject/080908_Sub_Object_E.doc - download press release

http://www.kunstpresse.at/subobject/Katalog_Subobjekt.pdf - catalogues



Posted By: BOJAN
Date Posted: 21-Sep-2008 at 19:56
Искрено од последните градби што ги финансира државата единствено се согласувам за објектот на филхармонијата, која е естетски издржана. Најмногу ми пречи спомен куќата на Мајка Тереза кое е биде катастрофално промашување за центарот на градот, грд проектиран објект којшто нема да биде компактен со средината околу него. Не сум запознаен со ликот на музејот посветен на жртвите од комунизмот, но сум воздржан за стариот театар. Требало да се размислува дека на 10 метри од него е меморијалниот објект за загинатите македонски евреи, којшто ќе има модернистички стил, иако не сум запознаен кој правец ќе доминира(долго време изградбата му е стопирана). Скопје треба да стане центар во кој домашните и странски архитекти ќе ги уриваат сегашните бариери и скепси во модерната архитектура, а старото лице Скопје би требало да го задржи пред се со турската чаршија и со средувањето на улицата Максим Горки во центарот на градот.


Posted By: ArchiTechTone
Date Posted: 28-Jan-2009 at 18:38
Мој придонес на темава....














Posted By: La Linea
Date Posted: 28-Jan-2009 at 19:37
Замислете колку опасно ќе изгледала клучката на крушевска со јужен булевар!!! И центарот доколку градски ѕид бил изграден онака како првично што било планирано! И Градска Порта. Rock

Реално, освен градски ѕид што е свршена работа, сеуште имаме шанси да видиме грандиозни проекти според замислата на Танге.

Одлични материјали Аrchitectone ApplauseМногу пати сум барал материјали од макетата, и имам постирано некои што ретко се наоѓаат, но никогаш не наидов на овие.


-------------
Помогнете во Македонската Википедија - Слободна енциклопедија!


Posted By: lslcrew
Date Posted: 28-Jan-2009 at 20:30
Па на плановиве фалат и доста работа кои се после додадени, а кои се реална потреба на Скопје, како тунелот под плоштад кој го нема тука. Но има и добри работи како оној делот пред стара железничка што го имаме дискутирано, Малку едниот цртеж ми изгледа како манга цртан!


Posted By: mitatos
Date Posted: 28-Jan-2009 at 22:06
a toj stadionot tamu vo chair li bil predviden ?

-------------
"Најлошиот град од градовите е тој што нема ред,мир и сигурност за своите граѓани" (Али ибн Еби Талиб)


Posted By: ArchiTechTone
Date Posted: 28-Jan-2009 at 22:28
Originally posted by La Linea

Одлични материјали Аrchitectone ApplauseМногу пати сум барал материјали од макетата, и имам постирано некои што ретко се наоѓаат, но никогаш не наидов на овие.


Фотографиите се мои, црно-бели се заради тоа што се сликани без блиц, и grain-от ми изгледа многу поприфатлив на тој начин.  Ако сакаш ќе ти ги пратам во боја, имаа уште слики од макетава, ако му требаат на некој....


Posted By: zabegan
Date Posted: 28-Jan-2009 at 22:50
ми се допаѓаат инфраструктурните решениа на Танге, но не ми се допаѓа како е направен мал ринг, вака недоправен е грд, но ако веќе толку бил модерен бруталистички бетон, замислете си колку забетониран ќе беше центарот, не ми се допаѓаат и други објекти, но сега немам посебен аргумент за целиот план
но ако нешто ми се допадна од Танге, тоа е решението за Крушевска република и зградите околу неа


Posted By: La Linea
Date Posted: 29-Jan-2009 at 00:06
Архитектоне да сум на твое место би ги качил сите слики(освен ако не се премногу, тогаш најдобрите) во нишкава и секој што го интересираат да си ги симне. Или па зип фолдер и на rapidshare качи ги или нешто слично.

Секоја чест за трудот иначе. Дали макетата е достапна за јавност или? Знам дека пред некое време ја оправаа и само толку ми текнува. Има поназад во нишкава околу тоа.


-------------
Помогнете во Македонската Википедија - Слободна енциклопедија!


Posted By: beTon
Date Posted: 21-Mar-2009 at 16:51

остатоците на Кензо 

http://volanskopje.blogspot.com/2009/03/8-2009_4210.html - ул. Даме Груев Скопје - Волан - 21.03.2009



Posted By: anDarko
Date Posted: 22-Mar-2009 at 14:52
еве една одлична статија за тоа како во Стокхолм планираат да ги ревитализираат урбаните дизајни од времето на модернизмот, слични на оние на Кензо, а кои и во Стокхолм не биле реализирани до крај а и добар дел од нив сега се анахрони на современите поимања на уредување на просторот:

5 ways to breathe new life into failed urban plans
By Nicolai Ouroussoff
Tuesday, March 17, 2009


STOCKHOLM: City officials here have yet to announce the winning design for the Slussen project, which aims to replace a tangle of traffic circles, bridges, underpasses and boat locks in the heart of this city. But they have already done us a major public service.

The five proposals in the competition, on view at Stockholm.se/slussen, offer a snapshot of contemporary urban planning ideas. They include a breathtaking design by Jean Nouvel, a head-scratching proposal by Norman Foster and some intriguing work by younger talents who are still mostly unknown internationally.

But the competition's greatest value is as a measure of just how far many European governments have come in addressing failed urban policies of the past. The designs all seek to breathe new life into the dead zones created unwittingly by Modernist and postwar planners.

Built in the mid-1930s, Slussen is a prime candidate for a re-examination of large-scale Modernist planning. Designed to link two sides of the historic city, its concrete entry ramps curl around a cylindrical office building before stretching over an underground bus terminal and the massive locks that regulate boat traffic between Lake Malaren and the Baltic Sea.

In some ways the weaving of a mind-numbing range of transportation systems into a single integrated network made the project a tour de force. But the structure began to deteriorate decades ago, partly because of the poor quality of its concrete construction. Most planners regard it as a lesson in everything that was wrong with orthodox Modernism: endless swaths of barren concrete plazas and dank underpasses that seemed to invite midday muggings.

The competition encourages us to ponder those values with a fresh, unbiased eye. The most intriguing of the five designs can be separated more or less into two categories: those that try to bring clarity and order to the jumbled traffic systems, and those that seek to draw the bustling energy of the old city across the site.

Mr. Nouvel's entry tries to harness that energy. He begins by rerouting the bulk of car traffic to the west, forging a more direct connection between southern Stockholm and the central business district. An immense public park laid over this freeway would offer stunning views of Lake Malaren.

The existing bridge is transformed into a contemporary Ponte Vecchio, a pedestrian alleyway of shops and restaurants that links the two sides of the city. A series of layered roof structures replicate the density and complexity of the urban tissue on either side; terraces present spectacular watery vistas. The design reflects a conviction that the collision of ideas, even more than architectural forms, gives cities their civilizing power.

The most impetuous challenger to Mr. Nouvel's proposal, from BIG, a young, still relatively unknown firm in Copenhagen, treats emptiness as a virtue rather than a vice. Like Mr. Nouvel, these architects reroute the majority of car traffic to the west. A new pedestrian plaza is then draped over the network of locks and walkways like a soft crumpled blanket. A series of incisions are cut into this surface, and the concrete fabric peels back to make room for retail space underneath. The surfaces of these giant flaps become public bleachers where pedestrians can sit and look out at the sea.

The contrast in philosophies is striking. Mr. Nouvel is part of a generation of European architects whose ideas were shaped by the student uprisings of 1968 and the collapse of old Modernist dogma. Through his architecture, he has sought to recapture the messiness of ordinary life that tabula-rasa planning typically erased. Rather than smoothing over the competing forces that shape the contemporary city, his fragmented forms celebrate tension.

The architects of BIG, weaned in the age of the Internet, seem more interested in fashioning a fluid, integrated relationship among architecture, landscape and public infrastructure. To them the barren windswept plazas of early Modernism are not horrifying; they are a source of inspiration. In an age when we are constantly bombarded with visual noise, these architects seem to be saying that desolation can be a refuge. If their design has a weakness, it may be that it lacks the mix of monumental and intimate spaces that humanize Mr. Nouvel's scheme.

The rest of the proposals fall somewhere between these two extremes. A design by the Swedish architect Gert Wingardh evokes Baron Haussmann's grand arterial plan for Paris, substituting straight lines for the old curves of the 1930s project. The traffic bridge is straightened to create a more direct link to the old medieval quarter. The city grid is extended to the water's edge. The most poetic detail is a small pedestrian bridge whose low form seems to skim over the surface of the water.

But the project is tainted by commercial excess. The matrix of retail and residential buildings that spill toward the water's edge is split in two by a giant staircase that evokes a more vulgar version of the Spanish Steps in Rome. A towering wall of glass shops on the banks of the lake is no more than a glorified mall.

Mr. Foster's entry also disappoints. It is dominated by a pedestrian bridge that corkscrews up over the lake before connecting to a big public plaza. The bridge would take forever to cross while presenting nothing special in terms of visual experience. The plaza, roughly the proportions of Trafalgar Square in London, is framed by pretentious pseudo-traditional buildings that are meant to blend into the surrounding context but only diminish it.

The cool hyperrational spaces of the final design, by Nyrens Architects, may bring to mind Eastern-bloc architecture of the 1960s and '70s. It is dominated by a series of sweeping terraces that step down to the lake. A massive exhibition building sits on top of the bus terminal, its monumental form isolated within a plaza.

But whatever you may think of the individual designs, the range of ideas presented here will be instructive for American urban planners entering an era of potential policy change. Government cash is nice. But we also need government to support fresh and innovative thinking about cities.

Галерија на предлог-решенијата за урбано редизајнирање на јавните простори во Стокхолм

http://www.nytimes.com/slideshow/2009/03/16/arts/design/20090316_LOCK_SLIDESHOW_index.html - http://www.nytimes.com/slideshow/2009/03/16/arts/design/20090316_LOCK_SLIDESHOW_index.html


Линк до статијата: http://www.iht.com/articles/2009/03/17/arts/stockholm.php - http://www.iht.com/articles/2009/03/17/arts/stockholm.php






Posted By: La Linea
Date Posted: 09-Sep-2009 at 02:18
Петар Муличкоски е архитектот зад универзитетската библиотека и зградите на Владата на РМ

ПЕТАР МУЛИЧКОСКИ, АРХИТЕКТ КОЈ ИМАШЕ СВОЈ КОНЦЕПТ ЗА ЕДНА МЕТРОПОЛА

Скопје- неостварена визија

Градот требаше да има рестриктивна политика за енормно зголемување на бројот на неговите жители, бидејќи веќе постоеше проект според кој беше усогласена и целата инфраструктура, објаснува Муличкоски.

  Можеше ли нашата метропола да се развива во некој друг правец, според некоја друга визија и секако врз некои сосема други принципи на раст и развој на една урбана средина? На ова прашање одговор се обиде да даде авторот на Градската универзитетска библиотека и зградата во која денес е сместена Владата на Република Македонија. Петар Муличкоски, еминентен архитект и долгогодишен професор на архитектонскиот факултет во Скопје, имаше своја идеја за тоа како требаше или можеше да изгледа Скопје. Тој учествуваше со свои проекти во изградбата на градот, но неговата визија не беше реализирана.      
По катастрофалниот земјотрес 1963 година тогашните извршни власти преземаа низа активности за подготвување на нов урбанистички план за изградба на Скопје. Од Љубљана, каде што ги заврши своите студии, дојде и Муличкоски и се вработи како асистент на архитектонскиот факултет. Иако тогашните власти заземаа став да го обноват градот и да го направат милионски, неговите размислувања се движеа во друг правец.  
-Тогаш Љубљана имаше актуелен план за тоа како треба да изгледа нивната метропола, па искуството што таму го стекнав го искористив волонтерски да се зафатам со некаков концепт, визија за Скопје 1964 година. 
ВИЗИЈА 
"Во Љубљана која во тоа време  имаше 220 илјади жители, планерите сметаа дека не е добро градот просторно да се шири, или тоа да се случува единствено како резултат на природен прираст. По теркот на  љубљанските размислувања  предложив Скопје, кое тогаш имаше нешто повеќе од 90 илјади жители, да се проширува до 350 илјади, а постоечката состојба да се менува само по пат на реконструкција и доградба. Притоа сообраќајниот систем да остане како пред војната- радијално концентричен  и блоковски, со задржување на маалата. Од друга страна, сметав и дека градот треба да има рестриктивна политика за енормно зголемување на бројот на неговите жители, бидејќи веќе постоеше проект според кој беше усогласена и целата инфраструктура", објаснува Муличкоски, кој во својот концепт предвидел и изградба на три приградски новопроектирани сателитски населби, Драчево, Ѓорче Петров и Маџари со по околу 30 илјади жители. Но, како што напоменува, преовладале некои други политики и концепции. Скопје стана отворен град во кој неконтролирано се вршеше населување. Во акцијата за изграба на Скопје, тогаш било актуелно и решението за централното градско подрачје за што бил распишан меѓународен конкурс, во кој учествуваа експерти од цел свет. Тогашната жири комисија, сепак прифати да се искористи концептот на Кензо Танге, врвен јапонски архитект.  
КОНЦЕПТ НА КЕНЗО ТАНГЕ
"Неговата визија е извонредна како концепција, но за голем град, и се што тој проектираше беше димензионирано во однос на големината која се предвидуваше. Како резултат на тоа сега имаме огромна железничка станица, а негова е и концепцијата со Градскиот ѕид и Градската порта. Сепак, оваа визија се реализираше според проектите, што ги правеа домашните автори, кои не ја разбраа сосема идејата на Кензо Танге. Тука немавме архитектонски домашен капацитет, што можеше тоа да го разбере и реализира онака како што тој го замислуваше. Во однос на центарот на градот домашните  архитекти отидоа со натамошните детални планови и си  направија локални повикани конкурси, што потоа се реализираа. Мојата концепција беше поинаква од таа што тогаш се прифати. Јас предвидував да се направи еден осовински план кој во основа ќе има една барокна концепција според која претходно и беше направен плоштадот. Така, замислив две полни точки претставени со фонтани од левата и десната страна на Вардар, поврзани со Камениот мост како осовина.  Од двете фонтани улиците би се ширеле во вид на зраци. На плоштадот би останале постоечките улици, додека од другата страна тие би се движеле кон скопската чаршија. Урбанистичката структура на блоковите што ги следеа улиците требаа да се задржат и да се додадат нови содржини кои би се ставиле под заштита како дел од предвоено Скопје", ја објаснува својата визија Муличковски.  
ХАОС 
Ова не беше прифатено. Како што вели тој, изградени се високи згради со  тунелски систем на сообраќајници. И додава, големата густина на содржини стана евидентно неприкладна не само заради намалувањето на визурите што порано се отвараа, туку и поради тесните улици и недостаток од паркиралишта. Со еден збор, густината на градбата беше толку голема што денеска градот се задушува во сообраќај.  
"Има места во градот што веќе не може да се поправат и кои ги зафатил "карцином". Една од негативностите е и лонгитудиналното проширување на градот кој веќе има 25 километри по надолжна линија. Во мојот план предвидував да се задржи трасата на железничката пруга под Водно и старата станица и на таа траса, што би се користела и како експресно градско метро, да се додаде една магистрална сообраќајница која ќе се протега од Ѓорче Петров до Драчево и натаму до Маџари", ја дообјасни Муличкоски идејата за некое друго Скопје, сметајќи дека со ваква визија би се избегнала сегашнава состојба- Скопје со сообраќаен и пред се урбанистички хаос.  

 Даниела ТРАЈКОВСКА


http://209.85.129.132/search?q=cache:U-XE9f8gfr4J:star.vecer.com.mk/tekst.asp%3Ftid%3D19835+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9C%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B8&cd=4&hl=mk&ct=clnk



-------------
Помогнете во Македонската Википедија - Слободна енциклопедија!


Posted By: vardar
Date Posted: 21-Sep-2009 at 05:46
 

АР­ХИ­ТЕК­ТОТ ИВАН МИР­КОВ­СКИ ЗА НЕ­РЕ­А­ЛИ­ЗИ­РА­НИ­ОТ ЈА­ПОН­СКИ МАС­ТЕР ПЛАН

На Скоп­је му тре­ба нов Кен­зо Тан­ге

Се­га да се до­ре­а­ли­зи­ра пла­нот на Кен­зо Тан­ге е ис­то ка­ко да гра­диш град во кој не­ма да се жи­вее во ку­ќи­те ту­ку ќе се нап­ла­ќа влез­ни­ца за да ги ви­дат лу­ѓе­то, сме­та ар­хи­тек­тот Мир­ков­ски

Спо­ред пла­нот на Кен­зо Тан­ге, од Тран­спор­тни­от цен­тар, пре­ку пе­шач­ки мост, тре­ба­ло да се стиг­ну­ва до мос­тот кај Ком­плек­сот бан­ки ка­де што, пак, тре­ба­ло да се из­гра­ди плош­та­дот Ре­пуб­ли­ка, кој тре­ба­ло да би­де по­го­лем и по­ос­мис­лен од де­неш­ни­от плош­тад Ма­ке­до­ни­ја
Град­ска пор­та би­ло пред­ви­де­но да се гра­ди од кај Ком­плек­сот бан­ки кон де­неш­ни­от нов об­јект на "Ве­ро", и во неа тре­ба­ло да се смес­ти це­ли­от биз­нис сек­тор
За Град­ски ѕид нап­ра­ве­ни се че­ти­ри раз­лич­ни под­мо­де­ли на мо­де­лот на Тан­ге. Про­ек­тот бил тес­ти­ран во ту­нел за вет­ро­ви, за да се ви­ди ка­ко ќе се сме­ни мик­рок­ли­ма­та на гра­дот. Де­нес не знам за кој про­ект та­ка се оди во де­та­ли


Зош­то пос­тзем­јот­рес­но Скоп­је не би­ло из­гра­де­но спо­ред мас­тер пла­нот на ја­пон­ски­от ар­хи­тект Кен­зо Тан­ге? Кол­ку гра­дот из­гу­бил по­ра­ди тоа што не­го­ви­от план бил де­лум­но ре­а­ли­зи­ран, и мо­же ли не­кои од тие про­ек­ти да се ре­а­ли­зи­ра­ат во де­неш­но Скоп­је? Од­го­во­ри на овие пра­ша­ња се оби­ду­ва да да­де мла­ди­от ар­хи­тект Иван Мир­ков­ски, кој ток­му на те­ма­та за Скоп­је дип­ло­ми­ра­ше на Фа­кул­те­тот по ар­хи­тек­ту­ра на Тех­нич­ки­от уни­вер­зи­тет во Ви­е­на.
"На Скоп­је му тре­ба нов Кен­зо Тан­ге, кој ќе да­де нов мас­тер план, спо­ред кој гра­дот ќе се раз­ви­ва во на­ред­ни­те пе­де­се­ти­на го­ди­ни. Ко­га се ос­вр­ну­ва­ме на ми­на­то­то и на она што би­ло нап­ра­ве­но, тре­ба да се учи­ме на греш­ки­те за да не ги пов­то­ру­ва­ме. Би би­ло пог­реш­но, од де­неш­на дис­тан­ца, да се нав­ра­ќа­ме на про­ек­ти­те на Тан­ге, во обид се­га да ги ре­а­ли­зи­ра­ме ток­му та­ка ка­ко што тој ги ис­пла­ни­рал, би­деј­ќи без ви­зи­ја ка­ко гра­дот ќе фун­кци­о­ни­ра, тоа пов­тор­но ќе би­де про­ма­шу­ва­ње. Тоа е ис­то ка­ко да гра­диш град во кој не­ма да се жи­вее во ку­ќи­те ту­ку ќе се нап­ла­ќа влез­ни­ца за да ги ви­дат лу­ѓе­то", ве­ли Мир­ков­ски.
Мас­тер пла­нот за Скоп­је, кој Кен­зо Тан­ге и не­го­ви­от тим од Ја­по­ни­ја го пра­ве­ле во 1965 го­ди­на, от­ка­ко по­бе­ди­ле на ме­ѓу­на­род­ни­от кон­курс кој бил рас­пи­шан за об­но­ва на пос­тзем­јот­рес­но Скоп­је, бил ед­на ви­зи­ја за раз­вој на гра­дот во по­ве­ќе фа­зи. Овој про­ект на Тан­ге му бил прв од тој обем и за прв­пат тој про­ек­ти­рал над­вор од Ја­по­ни­ја.
"Ко­га поч­нал да го ре­ша­ва проб­ле­мот, имал ви­зи­ја да го ре­ши во фа­зи, би­деј­ќи гра­дот мо­ра да жи­вее и да му се да­де мож­ност на тој град да се раз­ви­ва во ид­ни­на, заш­то не мо­жеш да зна­еш што ќе се слу­чи по 40 го­ди­ни ту­ку са­мо да прет­пос­та­виш. Од тие прет­пос­тав­ки, ко­га ни­кој не мис­лел де­ка Ју­гос­ла­ви­ја ќе се рас­пад­не ту­ку де­ка ќе би­де чет­вр­та си­ла во све­тот и оти ќе се раз­ви­ва и ќе има су­пер­во­зо­ви, и де­ка Скоп­је ќе се раз­ви­ва, ка­ко што е де­нес Бер­лин, нап­ра­вен е мас­тер пла­нот. Но не из­лег­ло та­ка, и ре­а­ли­за­ци­ја­та на пла­нот на Тан­ге поч­ну­ва да стаг­ни­ра, за­ед­но со си­те дру­ги про­це­си во др­жа­ва­та", ве­ли Мир­ков­ски.
Ме­та­бо­лис­тич­ка­та ар­хи­тек­ту­ра ко­ја до­ми­ни­ра­ла во тоа вре­ме во Ја­по­ни­ја и чиј прет­став­ник бил Тан­ге, проб­ле­ми­те ги ре­ша­ва­ла пре­ку сим­бо­ли, од­нос­но ар­хи­тек­ти­те гра­дот го по­де­ли­ле на не­кол­ку сим­бо­ли кои, ме­ѓу­себ­но по­вр­за­ни, да­ва­ле це­ли­на и со­ци­о­лош­ка фун­кци­о­нал­ност.
"Кен­зо Тан­ге гра­дот го де­ли на прс­те­нес­ти и ли­не­ар­ни фор­ми, кои ну­дат ши­ро­ки за­о­би­кол­ни­ци и го вгра­ду­ва­ат во се­бе раз­во­јот на со­об­ра­ќа­јот во го­ди­ни­те кои до­а­ѓа­ат. Тој да­ва ком­плек­сна ана­ли­за на мик­ро и мак­ро струк­ту­ра­та на цен­трал­но­то град­ско под­рач­је. Тан­ге то­гаш ги да­ва тер­ми­ни­те Град­ски ѕид, Град­ска пор­та и плош­тад Ре­пуб­ли­ка. Тој сме­тал де­ка гла­вен за раз­во­јот на гра­дот ќе би­де Тран­спор­тни­от цен­тар, би­деј­ќи се прет­пос­та­ву­ва­ло де­ка же­лез­нич­ки­от со­об­ра­ќај ќе би­де до­ми­нан­тен. Град­ска­та пор­та тре­ба­ло да се гра­ди на мес­то­то ка­де што се­га се на­о­ѓа На­род­на бан­ка и прос­то­рот спро­ти неа ка­де што се­га се гра­ди но­ви­от об­јект на 'Ве­ро'. Во Град­ска­та пор­та тре­ба­ло да би­де смес­тен биз­нис сек­то­рот, а таа би­ла пла­ни­ра­на на две ни­воа, од­нос­но нул­та ни­во по кое ќе се дви­жат во­зи­ла­та, а пре­ку пе­шач­ки мост, си­те што ќе дој­дат во Скоп­је, пре­ку Же­лез­нич­ка­та ста­ни­ца пеш да дој­дат до плош­та­дот Ре­пуб­ли­ка и до Град­ски­от тр­гов­ски цен­тар и, пре­ку Плош­та­дот, до Град­ски ѕид. Плош­та­дот Ре­пуб­ли­ка тре­ба­ло да се из­гра­ди на по­те­гот од мос­тот кај 'Хо­ли­деј ин' кон Же­лез­нич­ка­та ста­ни­ца на два­та бре­га на Вар­дар, а во не­го тре­ба­ло да се смес­тат си­те ад­ми­нис­тра­тив­ни об­јек­ти на Гра­дот. Плош­та­дот тре­ба­ло да се по­вр­зе со пе­шач­ки мост, а во дол­ни­от дел да би­де ска­лест во круж­на фор­ма и да мо­же да се ко­рис­ти ка­ко би­на или от­во­рен те­а­тар. Иде­ја­та би­ла си­те што, пре­ку Же­лез­нич­ка­та ста­ни­ца ќе дој­дат во Скоп­је, пеш да мо­жат да стиг­нат до си­те поз­на­чај­ни ад­ми­нис­тра­тив­но-де­лов­ни об­јек­ти, да за­вр­шат ра­бо­та", об­јас­ну­ва Мир­ков­ски.
Од овие про­ек­ти на Тан­ге ре­чи­си це­лос­но бил ре­а­ли­зи­ран са­мо про­ек­тот за Град­ски ѕид, и де­лум­но е ре­а­ли­зи­ран про­ек­тот за Тран­спор­тни­от цен­тар, би­деј­ќи би­ла из­гра­де­на са­мо Же­лез­нич­ка­та ста­ни­ца, а Ав­то­бус­ка­та ста­ни­ца и ос­та­на­ти­те прид­руж­ни об­јек­ти ос­та­на­ле не­за­вр­ше­ни. Плош­та­дот Ре­пуб­ли­ка во­оп­што не бил поч­нат, а од Град­ска­та пор­та де­нес фун­кци­о­ни­ра са­мо згра­да­та на На­род­на бан­ка.
"Во 1972-74 го­ди­на Кен­зо Тан­ге е за пос­ле­ден пат ту­ка, ко­га се гра­де­ла Же­лез­нич­ка­та ста­ни­ца. Со тој про­ект ра­бо­ти­те поч­на­ле да за­пи­ра­ат, Град­ски ѕид е во конс­трук­ци­ја, а од Тран­спор­тни­от цен­тар се гра­ди са­мо Же­лез­нич­ка­та ста­ни­ца. Дру­ги­те со­др­жи­ни по­ле­ка от­па­ѓа­ат од иг­ра.
Град­ска пор­та не се из­гра­ди­ла на тоа ни­во ка­ко што пла­ни­рал Кен­зо Тан­ге, би­деј­ќи мо­же­би не­ма­ло так­ва пот­ре­ба. Но не знам зош­то во­оп­што не бол поч­нат плош­та­дот Ре­пуб­ли­ка, кој ка­ко прос­тор бил од­лич­но ре­шен и се­га се по­ка­жу­ва де­ка ток­му тој плош­тад ни фа­ли, би­деј­ќи де­неш­ни­от плош­тад не мо­же да ги за­до­во­ли пот­ре­би­те на гра­дот, оти ни­ту е го­лем, ни­ту прос­тран, ни­ту ги има пот­реб­ни­те об­јек­ти. Се­га има­ме еден плош­тад дух, кој пос­тои са­мо на хар­ти­ја, а на плош­та­дот Ма­ке­до­ни­ја се тру­па­ат си­те фун­кции на гра­дот, и на­ед­наш ќе се слу­чи да не­ма­ме плош­тад ту­ку са­мо те­рен за сер­вис", ве­ли Мир­ков­ски.
Тој сме­та де­ка единс­тве­но про­ек­тот за Град­ски ѕид, кој ско­ро це­лос­но бил ре­а­ли­зи­ран, де­нес ком­плет­но фун­кци­о­ни­ра. Спо­ред овој наш млад ар­хи­тект, си­те ко­мен­та­ри де­ка Град­ски ѕид е про­ма­ше­на ин­вес­ти­ци­ја и оти не е из­гра­ден по пла­нот на Тан­ге, се смеш­ни, чар­ши­ски му­а­бе­ти.
"За Град­ски ѕид се нап­ра­ве­ни че­ти­ри раз­лич­ни под­мо­де­ли на мо­де­лот на Тан­ге. Про­ек­тот бил тес­ти­ран во ту­нел за вет­ро­ви, за да се ви­ди ка­ко ќе се сме­ни мик­рок­ли­ма­та на гра­дот. Де­нес не знам за кој про­ект та­ка се оди во де­та­ли. Ни­кој не мо­же да ка­же зош­то Град­ски ѕид не фун­кци­о­ни­ра. Град­ски ѕид, спо­ред ме­не, е еден од нај­фун­кци­о­нал­ни­те про­ек­ти во Скоп­је. Град­ски ѕид е на­ре­ден во два сте­пе­на, на ви­со­ки ку­ли од 45 мет­ри и ни­ски ку­ли од 20 мет­ри, кои ме­ѓу се­бе има­ат зе­лен прос­тор. Зна­чи Град­ски ѕид пра­ви еден ѕид ме­ѓу цен­трал­но­то град­ско под­рач­је и ос­та­то­кот од гра­дот, но внат­ре ос­та­ва до­во­лен прос­тор ка­де што лу­ѓе­то кои жи­ве­ат во цен­тар мо­же пеш да одат и да цир­ку­ли­ра­ат, прос­тор ка­де што не­ма прис­тап за во­зи­ла и прос­тор на кој мо­же да си иг­ра­ат де­ца, ка­ко што не е слу­чај со дру­ги­те на­сел­би ка­де што од пар­ки­ра­ни ко­ли не сме­еш да пуш­тиш де­ца над­вор. Проб­ле­мот е што тие прос­то­ри се це­лос­но за­бо­ра­ве­ни. Мо­же­би тоа е не­кој по­рив на ам­не­зи­ја што вла­дее во це­ла Ев­ро­па, па и кај нас", ве­ли Мир­ков­ски.
Со­об­ра­ќај­ни­те ре­ше­ни­ја за Скоп­је од про­ек­ти­те на Кен­зо Тан­ге и де­нес сe уш­те се ак­ту­ел­ни. Не­о­дам­на за­вр­ше­на­та се­вер­на оби­кол­ни­ца око­лу Скоп­је е дел од мас­тер пла­нот на овој ја­пон­ски ар­хи­тект, а јуж­на­та оби­кол­ни­ца, од­нос­но де­неш­ни­от Ју­жен бу­ле­вар кој, про­дол­жу­вај­ќи на ис­ток и за­пад, ќе се спои со се­вер­на­та оби­кол­ни­ца, ос­та­ну­ва­ат глав­но со­об­ра­ќај­но ре­ше­ние за гра­дот.
"Со­об­ра­ќај­ни­ци­те Тан­ге мно­гу доб­ро ги ре­шил. Се­вер­на­та оби­кол­ни­ца, спо­ред про­ек­тот, го се­че Ка­ле и ми­ну­ва под не­го, а по­тоа си те­че ка­ко што и се­га е из­гра­де­на. Тоа е вле­зот во цен­тар. Јуж­на­та оби­кол­ни­ца е де­не­шен Ју­жен бу­ле­вар, кој де­нес, ка­ко што поч­ну­ва, и за­вр­шу­ва сле­по, са­мо се про­дол­жу­ва­ат кон ис­ток и за­пад и се по­вр­зу­ва­ат со се­вер­на­та оби­кол­ни­ца. Тоа е еден над­во­ре­шен кру­жен прс­тен око­лу де­неш­ни­от Мал ринг. Пар­ти­зан­ска тре­ба­ло да про­дол­жу­ва пра­во и под Плош­та­дот да се по­вр­зе на се­вер­на­та оби­кол­ни­ца, а се­га за­вр­шу­ва сле­по и уди­ра во згра­да­та ко­ја бе­ше из­гра­де­на. Под­зем­ни­от дел на Пар­ти­зан­ска де­нес не­ма ни­как­ва мож­ност да се нап­ра­ви, би­деј­ќи Гра­дот не­ма ни­ту план за под­зем­ни­те ин­ста­ла­ции", ве­ли Мир­ков­ски.
Тој сме­та де­ка Скоп­је и из­гу­би­ло, но и до­би­ло што пла­нот на Тан­ге не се ре­а­ли­зи­рал во це­лост. Тој об­јас­ну­ва де­ка во тоа вре­ме ко­га Тан­ге го ра­бо­ти пла­нот за Скоп­је, уш­те двај­ца дру­ги врв­ни ар­хи­тек­ти пра­ват пла­но­ви за из­град­ба на уш­те два гра­да, ед­ни­от во Ин­ди­ја, дру­ги­от во Бра­зил.
"Бра­зи­ли­ја во тоа вре­ме се гра­ди по пла­нот на Ос­кар Ни­ма­ер, а Шан­да­гар во Ин­ди­ја се гра­ди по пла­нот на Ле Кор­биз­је. На хар­ти­ја овие два гра­да из­гле­да­ат мно­гу уба­во, но иде­а­лот на ар­хи­тек­тот се по­чи­ту­ва док­рај и при из­град­ба се слу­ша се­кој збор на ар­хи­тек­ти­те, и тие два гра­да се нап­ра­ве­ни уто­пис­тич­ки, без да се во­ди смет­ка за нив­на­та фун­кци­о­нал­ност, без да се во­ди смет­ка де­ка пла­нот е пра­вен за пот­ре­би­те на лу­ѓе­то. Во Скоп­је уба­во­то е во тоа што и де­нес се одр­жу­ва во жи­вот и це­ла­та таа ме­та­бо­лис­тич­ка ар­хи­тек­ту­ра на ар­хи­тек­ти­те од Ја­по­ни­ја, ко­ја се вкло­пу­ва во жи­ве­е­ње­то. Ние и де­нес жи­ве­е­ме во Град­ски ѕид, го ко­рис­ти­ме Тран­спор­тен цен­тар, кој сe уш­те се дог­ра­ду­ва. Тој мас­тер план на Кен­зо Тан­ге фун­кци­о­ни­ра, оти таа ва­ри­јан­та за из­град­ба на гра­дот ко­ја тој ја нап­ра­вил не поч­на­ле вед­наш да ја гра­дат ту­ку на таа ва­ри­јан­та се нап­ра­ви­ле ис­пи­ту­ва­ња и тес­ти­ра­ња", об­јас­ну­ва Мир­ков­ски.
Тој сме­та де­ка ток­му таа ме­то­дич­ност во пла­ни­ра­ње­то на еден град, ка­ко што во ше­е­сет­ти­те го­ди­ни ра­бо­те­ле ја­пон­ски­те ар­хи­тек­ти, е она што де­нес му фа­ли на Скоп­је.
"Мо­ра да се ис­пла­ни­ра­ат фа­зи­те, а по­тоа да се по­ми­не на пла­ни­ра­ње. На Скоп­је му фа­ли пла­ни­ра­ње на фа­зи­те за пла­ни­ра­ње. Тре­ба да поч­не да се пла­ни­ра­ат фа­зи­те ка­ко да се ре­шат ур­ба­нис­тич­ки­те проб­ле­ми на гра­дот, кои не ги има са­мо Скоп­је ту­ку си­те гра­до­ви во све­тот. Кај нас сe не­ка­ко се пра­ви при­у­че­но. Има два-трој­ца про­фе­со­ри што се раз­би­ра­ат од тоа, но нив ни­кој не ги слу­ша. На крај, и да ре­ши не­кој да ги пос­лу­ша, нај­чес­то е дај неш­то на­бр­зи­на да нап­ра­ви­ме, и за­тоа е це­ло­сен ха­ос. Це­ла­та таа иг­ра ко­ја ја на­ре­ку­ва­ме ур­ба­ни­зам, во све­тот фун­кци­о­ни­ра мал­ку по­и­на­ку от­кол­ку кај нас", ве­ли Мир­ков­ски.
Ели­ца Ан­ге­лов­ска

 
 
 
http://www.vest.com.mk/?ItemID=B6EF703DEE53FF468F640A17745D5386 - Vest


Posted By: cukiigor
Date Posted: 24-Jan-2010 at 22:11
Како мој придонес кон темава прикачив CorelDraw фаил земен од деканот на Архитектонски Факултет со слики од планот на Танге за "Центарот на Скопје". Сликите се од една изложба на Архитектонскиот Факултет која беше поставена поради смртта на Танге во 2005 год. Инаку фајлот е 70мб и кој сака нека го симне на овој линк http://rapidshare.com/files/340518834/MaloTange.rar - http://rapidshare.com/files/340518834/MaloTange.rar
 


Posted By: Vahr
Date Posted: 04-Apr-2010 at 11:04
Драги мои ... пред некое време некаде по форумов беа постирани неколку фотографии од пост земјотресно скопје. Поточно 3 фотографии од претпоставувам иста книга ... Едната фотографија беше од некој конгес на која се гледаше Кензо Танге и моделот на скопје во преден план. Горе десно имаше некој цитата од У Тант... Другата фотографија беше од поштата, исто црно бела фотографија каде од поштата се гледаше манје више само силуетата. Имаше и уште една од плоштадот - таа случајно ја пронајдов http://img100.imageshack.us/img100/3931/plostad1.jpg . Дали знаете во која нишка беа постирани овие фотки? т.е. знаете ли од која книга се ? Ви благодарам од се срце.      


Posted By: Cloverstack
Date Posted: 04-Apr-2010 at 15:18
Originally posted by Vahr

Драги мои ... пред некое време некаде по форумов беа постирани неколку фотографии од пост земјотресно скопје. Поточно 3 фотографии од претпоставувам иста книга ... Едната фотографија беше од некој конгес на која се гледаше Кензо Танге и моделот на скопје во преден план. Горе десно имаше некој цитата од У Тант... Другата фотографија беше од поштата, исто црно бела фотографија каде од поштата се гледаше манје више само силуетата. Имаше и уште една од плоштадот - таа случајно ја пронајдов http://img100.imageshack.us/img100/3931/plostad1.jpg . Дали знаете во која нишка беа постирани овие фотки? т.е. знаете ли од која книга се ? Ви благодарам од се срце.      


http://www.build.com.mk/forum/forum_posts.asp?TID=114&PID=12556#12556 - http://www.build.com.mk/forum/forum_posts.asp?TID=114&PID=12556#12556

Originally posted by beTon

ова е извадок од книгата СКОПЈЕ ’63-’83 издание на партизанска книга љубљана, од која потекнуваат сликите на урбанфрик...



Posted By: Vahr
Date Posted: 04-Apr-2010 at 19:31
Фала ти многу Cloverstack !


Posted By: mitatos
Date Posted: 17-Jun-2010 at 20:01
Најдов една слика на нет од мастерпланот на скопје после земјотресот сакав да ја споделам со вас =)



-------------
"Најлошиот град од градовите е тој што нема ред,мир и сигурност за своите граѓани" (Али ибн Еби Талиб)


Posted By: my Macedonia
Date Posted: 17-Jun-2010 at 20:29
hahaha centarot barem nalikuva 20% pa duri povekje na kenzo tange no sto stana so cair?kolku nalikuva na kenzo tange?Big%20smileLOLLOL
 


-------------


Posted By: Max
Date Posted: 04-Jan-2011 at 21:09


изџвкано инфо за НБМ има и на следниов линк http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=114&PID=30434#30434 - http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=114&PID=30434#30434

 





Posted By: BOJAN
Date Posted: 04-Jan-2011 at 23:32
Мислам дека сеуште е изложен мастерпланот на Кензо Танге во Музејот на Град Скопје, се надевам дека некое од новите раководства не го фрлило, па така кој сака да види што предвидел овој јапонски ум може слободно да го посети овој музеј.


Posted By: gorco
Date Posted: 05-Jan-2011 at 10:08
Originally posted by my Macedonia

hahaha centarot barem nalikuva 20% pa duri povekje na kenzo tange no sto stana so cair?kolku nalikuva na kenzo tange?Big%20smileLOLLOL
 

Cair e druze diva liga, koj kade posakal, izgradil ...


-------------


Posted By: mitatos
Date Posted: 05-Jan-2011 at 21:20
Не е точно тоа дека кој каде посакал градел, тоа не е грешка на граганите кои од 1970 година има планови,и никој не смеел ништо да гради,тоа што сега е градено е последица на минатото.

-------------
"Најлошиот град од градовите е тој што нема ред,мир и сигурност за своите граѓани" (Али ибн Еби Талиб)


Posted By: my Macedonia
Date Posted: 06-Jan-2011 at 12:16
Jas sepak mislam deka cair moze da se smeni, no nema volja od nikakva strana za da go resat problemot!Bev, se gubev tamu, cair bese poln so kucarki 1 katce i  recisi ruinirani!
Tamu mozaat da se gradat moderni stanbeni zgradi, sto kje se vselat graganite od kucarkite vo stanbenite zgradi!
Tie lugje sigurno nemaat da bidaat protiv rusenjeto na kucarkite, posto kje imaat podobri uslovi za ziveenje vo novata zgrada!Da mu dajs malku povekje(so m2)pogolem stan i toa!
Mozebi kje ima inaet zosto tie od cair si dobivaat stanovi i toa nekolku m2 povekje od sto imale(vo kucarkite) ama ovaj problem mora da se resi!
Nikoj ne bara od denes do utre da niknaat grandiozni stanbeni zgradi!Sekoja godina po 2-3 stanbeni zgradi da se gradat dovolno e!
Vidov i  grandiozni ubavi kuci, tie neka ostanat, i taka nema da najdez resenie so sopstevnikot na kucata(posto sigurno mnogu pari cinelo)!
Za mene cair e poslednica na minatoto i poslednica od denesnata negriznost od drzavnata strana(opstina itn.)Moze da se smeni, ne nema dovolno volja!


Posted By: gorco
Date Posted: 06-Jan-2011 at 13:38
Originally posted by my Macedonia

Jas sepak mislam deka cair moze da se smeni, no nema volja od nikakva strana za da go resat problemot!Bev, se gubev tamu, cair bese poln so kucarki 1 katce i  recisi ruinirani!
Tamu mozaat da se gradat moderni stanbeni zgradi, sto kje se vselat graganite od kucarkite vo stanbenite zgradi!
Tie lugje sigurno nemaat da bidaat protiv rusenjeto na kucarkite, posto kje imaat podobri uslovi za ziveenje vo novata zgrada!Da mu dajs malku povekje(so m2)pogolem stan i toa!
Mozebi kje ima inaet zosto tie od cair si dobivaat stanovi i toa nekolku m2 povekje od sto imale(vo kucarkite) ama ovaj problem mora da se resi!
Nikoj ne bara od denes do utre da niknaat grandiozni stanbeni zgradi!Sekoja godina po 2-3 stanbeni zgradi da se gradat dovolno e!
Vidov i  grandiozni ubavi kuci, tie neka ostanat, i taka nema da najdez resenie so sopstevnikot na kucata(posto sigurno mnogu pari cinelo)!
Za mene cair e poslednica na minatoto i poslednica od denesnata negriznost od drzavnata strana(opstina itn.)Moze da se smeni, ne nema dovolno volja!


Се може да се смени/направи, ако се сака, нели ?


-------------


Posted By: Max
Date Posted: 07-Jan-2011 at 22:59
и тогаш и во транзицијава се градело апла сегде на диво во цела држава, па и самата држава има еден куп дивоградби, чаир не е некој особен исклучок, освен почетокот т.е. нас. гази баба и од спротива нас. јаја паша (незнам како се водат официјално но вака ги знаеме сите),а од чаирчанка натака се си ет на свое место! 


Posted By: maestro
Date Posted: 30-Jun-2011 at 11:57
Дали во некој музеј (на град Скопје?) е изложена макетата на Кензо Танге и дали може да се види? Можеби пишува на некоја од претходните страници, ама сега немам време да проверувам, а навистина ми е потребна оваа информација.


Posted By: BOJAN
Date Posted: 30-Jun-2011 at 12:06
Колку што прочитав, макетата на Кензо Танге ќе патува на изложба во Јапонија од 17.9.2011 до 15.1.2012 година, така бар беше истакнато во веста од пред неколку дена. Инаку истата е дел од постојана поставка на Музејот на град Скопје, влезот во музејот е бесплатен и секој може да ја види во склоп на работното време на истиот.


Posted By: Cloverstack
Date Posted: 04-Jul-2011 at 02:10
Ајде да речеме овде

Доксијадис, Танге и недовршените реченици

http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=D0F5226CA0631C40BA4399241BE28D51">

На секој град прво му се креира скелетот

Од нашиот дописник
Миркица Поповиќ 

Атина - Градот убав пак ќе никне. Колку и да се пребарува по фрази и скопски графити, овој останува безвременска вистина за Скопје, директно поврзана со палењето на градот од страна на Пиколомини, со скопскиот земјотрес во 1963 и со сите детски болести и трансформации на градот низ годините. Зборувајќи за земјотресот и за реизградбата на Скопје, повеќемина во својата меморија го имаат врежано името на јапонскиот архитект Кензо Танге. Човекот што поретко се споменува, а има еднакво важна улога како Танге за планирањето на основниот урбанистички план на Скопје по земјотресот, е грчкиот архитект и специјалист за урбано планирање, Константинос Доксиадис.

На 800 км од Скопје, во епицентарот на европската економска криза, Атина, се среќавам со Томас Доксијадис, внук на Константинос Доксијадис, архитектот што го дизајнирал основниот план за резиградба на Скопје по земјотресот. Томас има свое студио за архитектура, урбан и лендскејп дизајн, повеќе е посветен кон заштита на животната средина, но и кон помали граѓански проекти за волонтерска работа, создавање паркови во целосно бетонски населби и разубавување на делови од Атина. Томас е тазе вратен од Скопје, каде што беше дел од тимот предавачи на „Неделата на архитектура“, со се' уште свежи, позитивни впечатоци за градот. Ова беше негова прва посета на Скопје, речиси 50 години по земјотресот, и работата на Константинос за обнова на градот и добра можност да ги спореди своите планови со она што е денес архитектонска реалност на Скопје.

Неговиот дедо, Константинос Доксијадис, еден од најзначајните светски архитекти, во својата биографија ги има и плановите за Исламбад, Багдад, Дака и е директно вклучен во дизајнирањето на генералниот урбанистички план на Скопје по барање на Обединетите нации по земјотресот. Тој и неговите соработниците по катастрофата во 1963 година беа повикани од специјалната група на ОН за дизајнирање на урбаниот план на градот, за изработка на студија за станбените простори, инфраструктурата, сообраќајниот и транспортниот план. Поради итните услови планот на кој канцеларијата на Доксијадис соработуваше со полската „Полсервис“ беше изготвен за помалку од една година и ратификуван од тогашната служба за урбано планирање на град Скопје. 

И самиот дел од семејство бегалци од Мала Азија, Доксијадис знаел што значи да се изгуби домот поради што и добро ја разбирал потребата да се најде начин да се направи нов. „Неговата главна идеја е дека во еден град прво се креира скелетот, односно инфраструктурата, пристаништа, патишта и автопати, па потоа се фокусира на станбеното прашање“, вели неговиот внук Томас, потенцирајќи дека Доксијадис бил дел од групата архитекти што по војната сонувале за еден поубав, односно подобро организиран свет.

Како што потенцира Томас, планот на Доксијадис се однесува на целата територија на Скопје, од автопатот кон Охрид до сегашниот аеродром „Александар Велики“. Планот е направен не за тогашната големина на Скопје или број на население, туку за град што ќе расте во следните 20-30 години и ќе се развива со потенцијал да вдоми и 4 милиони граѓани. Во книгата „Скопје бастард“ архитектите Милан Мијалковиќ и Катарина Урбанек забележуваат дека планот на Доксијадис создава хиерархија од единици и центри, дефинирајќи микроцентар во резидентни населби и отворени зелени простори, додека, пак, делот покрај Вардар поради сеизмичка нестабилност, останува без градби и се фокусира на правење паркови, игралишта и стадиони. 

„Идеите на Доксијадис, применети и во овој ГУП, се фокусираат на три главни работи: креирање генерален долгорочен план за Скопје и околината, програма во фази за реизградба на градот и план за цената за изведување на целиот проект“, вели Томас. Објаснува дека Доксијадис во своите анализи и теории се занимавал со анализа на факторите што би го направиле градот сон, како и на кој начин луѓето, природата, општеството влијаат врз организирањето на градот. 

„Анализираше како подобро да се организира градот со спојување на архитектурата со општествените, политичките, природните и техничките науки“, додава Томас.

http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=D0F5226CA0631C40BA4399241BE28D51">

Разочарани проектанти

„Од тоа што го анализирав, ми се чини дека и Константинос Доксијадис и Кензо Танге заминале од Скопје со мало разочарување. Ги дале своите предлози со надеж дека ќе работат директно на изградбата, но оттука добиле едно благодарам и збогум. Балканските народи функционирале итро, ги земале идеите и ги приспособиле на условите. Тоа е добро. Аеродром е правен по планот на Доксијадис, но не е и изведен од него, а, сепак, е многу успешна населба. Метаболистичките згради по планот на Танге, без да ги изведе самиот, се интересни. 

Она што многу ми се допадна е ГТЦ. Зградата е фантастична, еден целосно отоманско-балкански базар, каде што секој Грк или Турчин би се чувствувал како дома, но истовремено е и модерна зграда. Архитектот што го дизајнирал ги поврзал одлично модерната архитектура со животот на градот и граѓаните како што реално се, а не како што би сакале да бидеме. Низ светот има и поубави згради, но со полоша функционалност. Значењето на архитектурата не е само во естетиката, туку и во функционалноста. Од овој аспект добро е што имало добри архитекти, машински инженери и градоначалници што успешно ги извеле плановите на Доксијадис и на Танге.

Поделеност на градот

„Сметам дека е важно за иднината на Скопје да нема голема поделеност на градот. Сега некои етнички групи живеат во еден, некои во друг дел на градот. Тоа не ми изгледа како многу добра идеја. Има една теорија на Џон Роз за демократијата, според која, за да постои демократија, луѓето треба да имаат можност заеднички да одлучуваат. За да може да одлучуваат заеднички, треба да имаат можност да разговараат и да се разбираат. Луѓето што секој ден се наоѓаат на улица и разменуваат неколку зборови или гледаат како живеат другите, па дури и да имаат различни култури и националност и да говорат различни јазици, сепак, ако се блиску и да не се согласуваат, може некако да се разберат. Но, кога се оддалечуваат и секој формира своја заедница, има опасност дека ќе биде отежнат демократскиот процес. Опасноста за Скопје е можеби токму таа разделеност. Меѓутоа, сфаќам дека секоја заедница има свои претставници што ги бранат и се борат за нејзините интереси преку заеднички разговор со другите. Проблемите на Скопје не се толку архитектонски колку што се социјални“.


http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=D0F5226CA0631C40BA4399241BE28D51 - http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=D0F5226CA0631C40BA4399241BE28D51


Posted By: Cloverstack
Date Posted: 04-Jul-2011 at 02:11

Доксијадис, Танге и недовршените реченици (2)

Скопје, американски град со балкански карактер

Иднината бара да се размислува поотворено и да се разгледаат сите опции

Од нашиот дописник
Миркица Поповиќ 


Во вчерашниот број на „Утрински весник“ беше објавен http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=D0F5226CA0631C40BA4399241BE28D51 - првиот дел  од разговорот со архитектот Томас Доксијадис. Тој е внук на Константинос Доксијадис, човек што, паралелно со Кензо Танге, ја има клучната улога во постземјотресното урбанистичко планирање на Скопје. Томас има свое студио за архитектура, урбан и лендскејп дизајн во Атина. Тој неодамна присуствуваше на „Скопската недела на архитектура“ и тоа беше негова прва посета на Скопје реализирана речиси 50 години по земјотресот и работата на неговиот дедо околу обновувањето на градот. Учеството во манифестацијата за него претставуваше добра можност да ги спореди оригиналните планови со она што е денес архитектонска реалност на Скопје. 


Атина - По анализите на разурнатите делови, прогнозите за раст на населението и за промените во домаќинствата и социјалните услови, заклучокот на Константинос Доксијадис бил дека е потребен план на основни принципи што ќе може да се модификуваат независно од динамичниот развој на Скопје. 

„Некои од главните принципи беа дека автомобилите треба лесно да циркулираат околу населбите, да има добри паркинзи, но секоја населба да нуди и простор за лесно движење на пешаците или на велосипедистите. Во голема мера Скопје требало да личи на американски град, а да го задржи балканскиот карактер на тесни улички и зближени станбени згради за луѓето да живеат заедно. Врз основа на овој план почнува да се градат инфраструктурата, железничките линии, водоводниот систем, патиштата“, вели Томас Доксијадис и отвора мапа на Скопје за да објасни практично кои делови од градот го следеле планот на дедо му. Веднаш го спомнува Аеродром како населба што личи на дел од тој план. 

За неговото архитектонско око е интересно дека Скопје е град со многу различни, силни карактеристики. „Ја имате чаршијата што го има задржано отоманскиот дух, има и градби со модернистички црти од 50-тите до 70-тите години, од времето на социјализмот, како и нешто од работата на Доксијадис за организацијата на градот. Аеродром е една од поубавите населби за живеење во светот, ме потсетува малку на Берлин. Во Скопје ја имате логиката на метаболистите на Танге со визија за град на иднината и неговата организација на центарот. Потоа има една пауза и следи сегашниот архитектонски период што, главно, нуди симболични градби, но не и станбени“, коментира Томас. 

За него како архитект се интересни овие слоеви на Скопје што оставаат впечаток за еден хуман град, убав за живеење. Смета дека градот го има постигнато балансот и дише лесно, не е ни премногу збиен, но не е ни многу слободен со што би го изгубил брзиот ритам на еден град. За Скопје дава комплименти за зелените површини и, генерално, добро решени станбени прашања, но потенцира некои работи што треба да се коригираат, како што е сообраќајниот хаос во центарот, како и да се внимава во новите населби да не се повторуваат некои грешки, на пример, градење големи згради во населби од збиен тип со мали улички. 

Сепак, и покрај зелените површини Скопје може уште повеќе да се развива и да се надградува во насока на заштита на животната средина. Томас предлага полека да се размислува во насока на давање приоритет на пешаците и велосипедистите. „Во светот, просторот предвиден за автомобили се ослободува за пешаците. Така е во Париз, Берлин, Амстердам, Копенхаген, па полека и во Атина. Автомобилот е еден начин на транспорт, но не треба да се заборават и другите. Еден автомобил блокира огромен простор, а градот треба да има се', не само простор за автомобили, туку и за пешаци и велосипедисти. Тука се отвора дебата за добри велосипедски патеки, а Скопје изгледа како да има потенцијал за тоа“, вели младиот архитект отфрлајќи го изговорот дека климата е причина за фактичката состојба. 

„Типично балканско оправдување“, возвраќа тој со објаснување дека за многумина во Атина изговорот е дека градот има премногу ридови. Но, вели дека ако можат Холанѓаните да возат велосипеди на снег, би можеле и ние да успееме. 

„Не велам дека е пријатно, но иднината бара да се размислува поотворено и да се разгледаат сите опции. Може да се користат транспортни средства според сезоните, кога е потопло или постудено да се има на располагање повеќе автобуси за граѓаните да користат јавен транспорт. Атина, за жал, доцни 15-20 години и ги повторува грешките на американските и на европските градови. Се надевам, Скопје нема да го направи истото тоа“, раскажува Томас Доксијадис. 

Според него, не се потребни многу грешки за еден град да изгуби од својата убавина. Во таа смисла посочува дека во овој поглед Скопје треба повеќе да го цени празниот простор бидејќи ако еднаш се изгуби тешко е да се врати назад. „Сепак, да бидам искрен, би сакал да дојдам повторно. Ми се допадна Скопје и она што успеавме да го направиме со ’Неделата на архитектурата‘“, вели со насмевка Томас на крај од разговорот.

Зошто Скопје сака да биде блондинка кога е убав како природна бринета?

Томас Доксијадис го коментира и проектот „Скопје 2014“. „Новите згради се како скулптурите, немаат вредност како згради туку како симболи. Може да се види како една значка што се става над градот. Значката сјае бидејќи е нова и сите гледаат во неа, но вистинскиот град не е овој план. Вистинскиот град е се' друго“, оценува тој, додавајќи дека едно гледање на работите е дека овој план е дел од една политичка ситуација и реалност во Скопје денес. Според него, градот со текот на времето сам ќе одлучи дали ќе го цени овој проект и ќе го прифати како дел од себе или, пак, ќе го потцени и ќе се обиде да го отфрли како канцер како страно тело. Ситуацијата ја споредува со периодот во Атина кога биле урнати зградите во неокласичен стил со обид да се заборави периодот на сиромаштија и со желба да се изградат висококатници како симбол на нов живот. Можеби жителите на Скопје не ја гледаат вредноста на модерната архитектура во градот или, пак, на зградите од времето на социјализмот. 

„Слушнав дека дел од луѓето, можеби, мислат дека затоа што градот не минал низ ренесанса и барок треба сега да изградат згради во таков стил. Напротив! Ниту Њујорк нема ваква историја, иако потоа се изградени ренесансни згради, но никој нема да оди во градот за тоа, туку ќе оди да ги види облакодерите и модернизмот. Берлин како град на 20 век гордо си ја чува архитектурата на 20 век. Јас во Скопје би дошол да седнам во чаршијата, да ги видам зградите на Танге, но не и за овие нови зданија што не се од автентично време. Не го велам ова навредливо или со цел да потценам. Грците ги имаат истите проблеми. Мислиме дека не сме многу убави и мора некако да се дотераме за да имаме подобра вредност. Тоа дотерување ме потсетува на зградите и на скулптурите. Јас во Скопје видов вреден град, град што не мора да ја бојосува косата и да биде блондинка, затоа што е убав и како бринета. Нема потреба за леќи во боја. Убав е како што е“, вели Томас Доксијадис.

http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=296DC5456DCC0B4EA58F996631B5DA29 - http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=296DC5456DCC0B4EA58F996631B5DA29


Posted By: Мартин
Date Posted: 04-Jul-2011 at 04:07
Некој случајно да не знае каде може да се најде книгата која се споменува во текстот?


Posted By: alexgizh
Date Posted: 04-Jul-2011 at 09:54
Одличен осврт на Доскијадис. Се сложувам со скоро се' што кажа во интервјуто.

Инакѕ, книгата "Скопје, светското копиле" може да се најде во Табернакул, на Рекорд.

-------------
The only thing necessary for the triumph of evil is for good men to do nothing.


Posted By: Max
Date Posted: 12-Jul-2011 at 21:00

 

Originally posted by Cloverstack

Константинос Доксијадис, човек што, паралелно со Кензо Танге, ја има клучната улога во постземјотресното урбанистичко планирање на Скопје

ако може така да се каже ОУП-от за центар бил на Танге, а ГУП-от на атињанецот Доксијадис и варшавецот Циборовски http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=114&PID=12558#12558 - http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=114&PID=12558#12558 така да клучната улога ја нема Танге, плус и тоа што го испланирал не видело ни половично бел ден,  со оглед дека уште веднаш е скастрен оригиналниот проект...

This Master Plan competition, the first one ever (for a post reconstruction project), was an international design competition, held in 1965, for a Master plan of the city center and sponsored by the UN and federal government.
The two wining plans were totally different in character Kenzo Tange's proposal (60 percent joint winner) was a concept of an inner core surrounded by a City Wall of residential accommodation and a City Gate as a traffic and administrative center. Some found Tange's solution impractical, unrealistic, and out of proportion to the available limited resources. However others preferred the transportation linkage and social communication system, provision of many open spaces, and the overall decentralized concept, which mitigated some of the defiencies of the congested, more vulnerable parts of the old city. The 40 percent joint winner, the Croatian Town Planning Institute in Zagreb, produced a more modest flexible proposal to the changing needs. A compromise, therefore, was established. Vojislav Mackic was nominated to lead a team formed from the joint winners, with responsibility for the final design and its implementation. By July 1966, the team completed their work on the Master Plan, influenced mostly by Tange's proposals.
http://desastres.usac.edu.gt/documentos/pdf/eng/doc13793/doc13793-1.pdf - http://desastres.usac.edu.gt/documentos/pdf/eng/doc13793/doc13793-1.pdf

 
Originally posted by Cloverstack

Томас Доксијадис го коментира и проектот „Скопје 2014“. „Новите згради се како скулптурите, немаат вредност како згради туку како симболи. Може да се види како една значка што се става над градот. Значката сјае бидејќи е нова и сите гледаат во неа, но вистинскиот град не е овој план. Вистинскиот град е се' друго

но сето друго ако е загушено во заборав бадијала, туку ск14 било полно симболи, да,  но тоа е скоро по сите метрополи во сите епохи,  а во контекст на изјавата за иронијата да биде  уште поголема токму кензо најголем акцент во планирање става на симболизмот... 

еве извадок на таа тема од книгата   http://proquest.umi.com/pqdlink?did=1196416901&Fmt=2&VType=PQD&VInst=PROD&RQT=309&VName=PQD&TS=1310436451&clientId=79356 - Tange and the Metabolist movement: urban utopias of modern Japan

Chapter 4 continues to trace the development of Tange's design methodology in the 1950s, using concepts initiated in the Plan for Tokyo. Tange's urban design idea stemmed from his technocratic notion of social progress. With a dialectic view of modern technology and its impact on modern society, the architect developed a systematic approach supported by the concepts of "structure" and "symbol" Analysis of two seminal projects the Yamahashi Press and Broadcasting Center and the Plan for Reconstruction of Skopje, provides the opportunity to examine Tange's structuralist and symbolic strategies in urban design...
Chapter 4 

Structure and Symbol (174-178) 

Tange's concern about the destructive aspects of technology resonated with Fumihiko Maki. The younger architect wrote in his Investigations in Collective Form: "We frequently confuse the potential that technology offers with a kind of compulsion to 'use it fully. Technological possibility can be sanguinely useful only when it is a tool of civilized persons. Inhuman use of technological advance is all too frequently our curse." Japan's remarkable revival after the war, however, showed the architects the constructive side of technology.

By the 1960s, these cities, including Hiroshima, had become bigger and more prosperous than ever before. Witnessing a bombed Hiroshima and its resurrection made Tange aware that technology is a double-edged sword. He noted that technological advance was changing the physical environment and challenging the prevalent design methods. For instance, large-scale constructions like inner-city highways had become dynamic intrusions into human spaces. Such elements, as products of modern technology, were competing with human-scale elements in the city and there was no effective way to unify them. The result was chaotic urban landscapes and declining environmental quality. .

In the meantime, individual identity continued to be diluted by mass production and mass communication. As products became more universal and anonymous, people too were becoming more alike. The same thing happened to cities as a whole because buildings and urban spaces tended to become homogeneous and gradually lose their identities. For Tange, the modern city had become a place of great incompatibilities: human scale and megastructural scale, stability and mobility, permanence and transience, identity and universality. They were reflections of the conflict between technology and humanity. A third party had to be introduced to bridge the chasm between technology and humanity in order to create order out of the confusion in the modern city, and, in Tange's view, only human ingenuity could achieve this goal. He noted: “as science becomes social reality, it will doubtless be mankind which decides whether new discoveries are beneficial or harmful to man and whether they are to be accepted or rejected." In particular, Tange stressed the role of architects and designers in this enterprise, because they are "the only people who stand in the middle ground between technology and humanity." Through their thoughtful design and design and construction, architects could reconcile the discrepancy between the mass-human scale and the scale of man in both functional and visual terms. To do that, however, they must keep up with the technological process because "it is essential that with the advance of science they manifest more and more creativeness." For Tange, the only way to overcome the potential destructive force of modern technology was to be its master. This paradoxical attitude dominated his urban design practice through the 1960s as he tried to incorporate the latest technologies when establishing a new order for the city. Tange also contended that, to strike a balance between technology and humanity in the design of cities, architects should not look back. His stance regarding the relationship between historical form and technological creativeness was clear. At the 1959 CIAM conference in Otterlo, he rejected Ernesto Rogers' attempt to associate his projects with Japanese traditional forms, and he declared that he did not wish to be as conservative as "Rogers himself in the case of Torre Velasca. Tange argued: "creative work is expressed in our times in a union of technology and humanity." Tradition can to be sure participate in a piece of creation, but it can no longer be creative itself. He thus distanced himself from the regionalists and proposed a different strategy of urban design, centered on the concepts of structure and symbol. Tange saw the year 1960 as the dividing point between two epochs, the first from 1920 to 1960 and the second from 1960 onward. Architecture and urbanism in the second epoch are distinguished from those in the first one because of the large-scale metamorphoses of the modern civilized society on one hand and and the "rapid advancement of modern communication system" in society on the other. Both factors were related to the progress of information technology and contributed to the emergence of new patterns of urban development. .

Historians often linked his concept of structure to megastructure. According to Tange himself, however, structuring is “a process of coupling the functional units,” and a basic theme of urban design which of the spatial organization as a network of communication and as a living body with growth and change. Although this description was still somewhat unclear, Tange's idea of structure, above all, pointed to a kind of dynamic system, rather than a physical form or singular space. This system should link together spaces of different qualities and regulate growth and transformation of the city. Tange went on to argue that people and things were in a state of flow in contemporary society and, as a result, designers should be engaged in the process of giving structure to space which meant “formalizing the communicational activities and flows within spaces..Apparently, the emphasis of “structuring” was placed on the visual representation of these relationships and movements within the system he described. Elaborating on the concept of structure, Tange cited Norbert Wiener's cybernetic theory, referring to the spatial organization of a city as a network of energy and information. The components in the network follows in certain rules and maintain certain degree of independence and flexibility. The structural approach to design involves circulatory processes of control, feedback, and reaction in the system; it distinquises itself from the traditional funcionalist approach in that the former can result in a dynamic relationship between space and function while the latter represents a static relationship. Along with the biomorphic analogies he often invoked to conceptualize his urban design schemes, Tange's employment of cybernetics to describe design methodology manifested his belief that modern science and technology should participate in development of a new languages of architecture and urbanism.

However, Tange failed to consider another important theory of structure from social sciences which might be more relevant to his design method: structuralism. Pioneered by Ferdinand de Saussure in linguistics and Claude Lévi-Strauss in in anthropology, the structuralists examined large-scale systems through studies of relations and functions of the smallest constituent elements within the systems. They were concerned with profound structures within the organization more than phenomenal representations or historical evolutions. Their studies analyzed unconscious patterns underlying cultural phenomena and regarded elements in the system as as "relational" instead of independent entities.

In the post-Second World era, structuralism gained a wide audience and was applied in various fields. Team 10 architects were among the first to introduce structuralist ideas to studies of architecture and urbanism. These young theorists, led by Aldo van Eyck and Alison and Peter Smithson, were engaged in the search for a relationship between elements in the built environment. Seeking to define their profound organization, they were interested in social structures and mental processes that contributed to the design process. In urbanism, they called for establishing various scales of "human associations," developed from sociological relationships, to replace functional divisions of the Athens Charter. Van Eyck later became the leader of Dutch Structuralism in architecture, which also involved Piet Blom and Herman Hertzberger, among other Dutch architects. In 1967, when Alison and Peter Smithson published a collection of their essays on urban theory, they used the title Urban Structuring.

Tange became familiar with Team 10 members and their design ideas at the 1959 CIAM meeting in Otterlo, which was organized by Team 10. In fact, his concept of structure demonstrated similarities to the Smithsons' concept of urban structuring. A large city could not simply evolve from a small town and a small should not copy the pattern of the large city.

Tange was struck by the fact that traditional urban spaces like italian agoras and forums, were often filled with symbolic meaning and metaphors and he worried that contemporary design had lost such characteristics, and called for consideration of symbolism in the design process. He argued that urban spaces should be conceived as communicational fields. Symbolism is significant in urban design because it serves to balance technology and humanity.

He thus looked for a general system that would govern urban constructions on all scales consistently. This notion of scalability informed his design approach and was manifested in his design of Yamahashi Press and Broadcasting Center in Kofu. in this project Tange introduced a tree-dimensional system, differentiating structural and inhabitable spaces, to serve as a framework for not only the composition of various programmatic components in the complex but for its future growth. .

Architect should consider "what is the symbol of the day, where the symbol reveal its self and how the symbol is created." Tange first raised the issue of symbolism at the eight CIAM conference in 1951. The meeting assumed the theme of the "Core of the City", representing a conscious revision of the Functional City principles that had dominated most previous conferences. This theme also expanded CIAM's discourse on urbanism into the domain of sociology and psychology, and responded to problems arising from recent reconstructions of city centers destroyed in wartime bombardments as well as disintegration of urban life caused by accelerating suburbanisation. Echoing Le Corbusier's call for the "moral value" in city building, the discussions involved such issues as monumentality, collective value, symbolic representation, and the relationship between modern architecture and historic artifacts. At the meeting Tange introduced his Hiroshima Peace Memorial Park, which responded in a particular way to the issue of reconstruction of urban core. Moving away from functionalists planning approach, Tange employed a classical layout and a monumental scale in order to arouse the urban dignity characteristic of traditional city centers. The scheme featured an axial and hierarchical composition of buildings and landscape centered on the cenotaph to create a unique ethos that would inspire the city's reconstruction.

Tange's symbolic attitude was also reflected in his Plan for Tokyo 1960, where it was taken to a greater scale. The spectacular linear spine not only served as a structure to generate the city form, but also provided an unmistakable icon of the postindustrial city characterized by speed and mobility, free communication and continuing growth. Symbolism became a prevailing feature in Tange's 1965 plan for the reconstruction of Skopje. The whole city was to be bound together with the images of "city gate" and "city wall." Through such metaphors of traditional urban elements, Tange hoped to establish a new order for the city destroyed by a severe earthquake. For him, giving symbolic significance to urban structures was useful both in elaborating a design and in making the design more comprehensible to society.
What Tange exactly meant as symbol remained somewhat ambiguous in his writing, but his design projects demonstrated a clear inclination toward the creation of iconographical reference rather than philosophical connotation. It is also evident that Tange's concept of symbol constituted certain continuity with his idea of structure, for him, organization and representation should be consistent. A city not only needs an articulated structure to regulate the internal spatial relations, but that structure should reflect the city's function, organization and epoch.

Tange anticipated that symbolic approach would play a key role in bridging the gap between technology and humanity. He wrote: Can modern technology restore humanity? Can civilization find the channel linking itself and a human being? Can modern architecture and urban space be again the place for building up human character? My experience seem to answer "yes" to these questions. But we can say "yes" only when modern technology has succeeded in creating in a space a symbol of the spirit of the times. And I am also convinced of this possibility.

...
Reconstruction plan for Skopje (188-195)

In January 1965, Tange received a telegram from the United Nations asking if he would be interested in participating in an international planning competition for the reconstruction of Skopje, the regional capital of the Yugoslav Republic of Macedonia. A severe earthquake hit the city in July 1963, kiling more than 2,000 people and destroying roughly 65 percent of the buildings in the city. Reconstruction following the earthquake was carried out by the Yugoslavian government with support from foreign countries and international organizations. The United Nations set up a special fund for preparing a master plan for the city. The Greek architectural firm Doxiades Associates and Polish architect Adolf Ciborowski drew up a regional plan for Skopje in 1964, but they left its center city - an approximately two-square kilometer area - open, with the intention of undertaking a more detailed study through an international competition. Tange considered this project significant not only for its international influence, but also because it would make "a model case of urban reconstruction," so he accepted the invitation.

The competition involved eight design firms, four of them from Yugoslavia and one each from Holland, Italy, Japan and the United States. The Jury awarded the first prize to Tange and the second prize to Yugoslavian architects Radovan Mischevik and Fedor Wenzler, but proposed that the two winning firms work together to develop a final plan. The architects were Kenzo Tange (Japan), Van den Broek and Bakema (Holland), Luigi Piccinato (Italy), Maurice Rotival (USA), Aleksandar Dordevik (Yugoslavia) , Eduard Ravnikar (Yugoslavia), Radovan Mischevik and Fedor Wenzler(Yugoslavia) and Slavko Brezorski(Yugoslavia). The other architects from Tange's office included Sadao Watanabe and Yoshio Taniguchi.

Therefore a design team was formed, consisting of both Japanese and Yugoslavian architects as well as engineers. Arata Isozaki led the architects team from tange's office. Tange's proposal was based on two metaphorical concepts, the "City Gate" and "City Wall." They referred to the two major elements of the city with distinct characters. The proximity of residential areas to the business district was expected to bring vitality back to the city. The plan for Skopje demonstrated the remarkable continuity of Tange's approach to city design. The concept of City Gate was based on a linear axis concentrating all urban functions related to communication and business operation. In the middle of this stretch was gigantic gateway structure resembling incoming traffic from regional highways. The axis ended at Republic Square, Skopje's principal civic space on the River Vardar and surrounded by state and municipal facilities.

The City Gate literally a gate into the city, would be put in the area where a new train station and gateway structure for highway entries to the city would be build similar to the composite transportation center in Le Corbusier's Ville Contemporaine, the City Gate was characterized by the convergence of all traffic systems - rail, car, bus and pedestrian movement - and served as the point of transition between regional traffic and local traffic. The railway terminal was designed as an underground structure. Occupying different levels above it were automobile parking decks, transit terminals, and pedestrian zones. The transportation center was joined by a central business district known as City Gate Center, to form the city main axis. Along the axis were clusters of buildings include a number of office towers, a library, banks, exhibition halls, cinemas, hotels, shops and restaurants - all connected to the railway and bus terminals with elevated motorways.

Skopje linear axis stared from the transportation terminal also linked central business district and civic square that formed the backbone of the city. Like Tange's previous urban projects, the plan for Skopje granted the city infrastructure . monumental scale and sophisticated details, organizing various transportation modes on a three-dimensional system. Following the prototype developed in Kofu, architectures in both the City Gate and the City Wall were characterized by the repetitive pattern combining cylindrical towers housing circulations and services and horizontal inhabitable spaces for residential or business uses. What distinguished the Skopje projects from Tange's earlier schemes, however, lay in the symbolic meaning of the the urban structures, which the architect had started to explore in his Tokyo Bay project but had not fully developed until the Skopje project. The entire city was bound together with the symbolic concepts of its "gate" and "wall," serving both as programmatic features and metaphors for the urban form. In fact, these metaphors constituted the springboard for the whole design. Tange recalled: We made ample use of this [symbolic] attitude at Skopje. For instance, in applying the name City Gate we not only gave ourselves the hint that we should use something physically gate-like in this area, but we also planted in the mind of the people the understanding that this is the gate through which one enters the city of Skopje. If the design is false to the name, the citizens will reject it.

The City Wall, too, gained fame, and even though at one point the opinion emerged that perhaps the Wall was an obstacle that we should abandon, the people of the city were opposed to doing away with it. They understand the city wall, and it became the center of our image of what symbolizes the city. Now we are told that we definitely should not abandon the Wall. We learned through experience that it is necessary for a variety of symbolic processes to emerge during the operation of structuring.

Tange contended that, through the metaphors of a city with traditional constituents, his plan conveyed meaning beyond the level of physical form and enabled communication with residents and visitors in order to recover the vitality and humanism of the city. Tange's symbolic return to the classical vocabulary of urban form recaptured some characteristics of Louis Kahn's 1961 plan for Center City Philadelphia. Kahn called his project "Viaduct Architecture." The plan developed from his studies of traffic patterns and earlier projects for Philadelphia, and it envisioned that the whole city would be surrounded by a multilevel highway loop (the "viaduct"). The concept of viaduct reflected an abstract mastery of Roman forms, as Kahn wrote: "This architecture of movement may be compared to the Viaduct architecture of Rome which was of a scale and consistency different from the architects of of other useful buildings. The viaducts in his plan for Philadelphia, carrying high-speed automobile traffic, defined the boundary of the modern city while allowing unencumbered connection between areas on both sides of the boundary. Several gigantic parking towers standing beside the viaducts served as gateways to the city. Kahn believed that the city would flourish with the viaducts serving automotive traffic and protecting downtown from the invasion of incoming traffic flows. Like Kahn, Tange used the metaphors of classical form to to reinterpret modern infrastructure, providing those large- scale constructions with legibility and cultural significance. Transitions in Tange's attitudes toward historical context and locality can be detected between his two monumental plans: the 1960 Plan for Tokyo and the 1965 Plan for Skopje. The Tokyo project was dominated by a strong forward-looking aspiration. Tange criticized the city's existing organization as a "closed structure" which belonged to a "medieval town," obsolete and dysfunctional for a city of Tokyo's magnitude. In Skopje, the architect turned to the construction of a "City Gate" and a "City Wall," seeking to recover the meaning of a traditional town. The urban scene in Skopje after the violent earthquake could not be less chaotic than the urban scene in Tokyo in 1960. However, instead of rebuilding the city, Tange tried to preserve the remaining structures in Skopje and used the City Wall to frame the historic areas. He also treated the city's geographical characteristics in a delicate manner.

In fact, the competition jury applauded Tange's scheme for its successful "incorporation of Kale Hill into the composition of the center" and the "integration of the left and right banks of the Vardar [River] by their development with public buildings, shops, bridges, and pedestrian squares and platforms." Tange's transition to a more sophisticated approach to history and local conditions could be justified by the fact that the Skopje plan was proposed for actual implementation, rather than being a theoretical project like the Tokyo Bay Plan. It was also certain, however, that by turning to historical metaphor and localism, Tange demonstrated his awareness of the cultural implication of urban structures and attempted to expand his language of urban design through employment of methaphorical and symbolic elements.

In Tange's vision, Skopje remained a planned city under an architect's complete control. He later recalled that, when working on the Skopje project, he had to make a decision between two approaches to formulating the building guidelines. The first approach would "lean strongly in the direction of allowing the city to grow and alter in a dynamic and recurrent pattern;" the planner's responsibility would mainly involve "establishing space usage and wall lines that guarantee open spaces and flow," leaving other things for free construction and urban growth. With the second approach, "an ultimate form for the whole is designed on a virtually constitutional basis and all development is made to agree with this form;" this method would "make it possible to produce a total image. Tange chose the second approach because he felt that the Skopje project was less about stimulating the growth and redevelopment of a living city than it was about establishing a total image around which a devastated city could be resurrected.

Political factors in Skopje also influenced Tange's decision. The architect later wrote: "Yugoslavia is a Socialist country in which land is not privately held, the city government had sufficient power to make it possible to introduce our total plan." He believed public land ownership was on his side in realizing his grand plan . Tange's comment to a certain extent echoed Le Corbusier's admiration of the authority of the Soviet Union in the interwar period, to which he dedicated his Ville radieuse. In Japan, dispersed private land ownership made it difficult to carry out large-scale urban redevelopments within existing political parameters. Tange's and the Metabolists urban projects thus remained theoretical speculations. Just as Le Corbusier had turned to Soviet Russia.

Tange found Skopje a promising land to realize the idea of a total plan that he had put toward theoretical proposals for Tokyo. Tange concepts of City Gate and City Wall persisted in all.

Tange noted that the urban planing authority of Skopje required architects of individual buildings to abide by the master plan and the building guidelines even in building designed by Tange. This gigantic building included a railway station with a vast elevated platform fifteen meters above the ground. Underneath was a bus station. It became a landmark of the new Skopje, but it was often criticized for being too grand for a relatively modest city of only 430.000 residents. Nevertheless, Tange's plan played an important role in guiding the process of Skopje's reconstruction, which was a remarkable success in terms of its efficiency and international cooperation. The city soon regained its vitality and enjoyed an economic boom. Under the guidelines framed by the planning team, the new buildings tended to be "progressive" in design style, a tone set by Tange's response to the demand of "a new architecture for a new revolutionary society."

Tange's techno-utopia  (195-196)

The Yamanashi Press and Broadcasting Center and the Plan for Reconstruction of Skopje exemplified Tange's urban design concepts developed in the 1960s: structure and symbol. The Yamanashi project provided a model of his three-dimensional generative planning system made up of a matrix of structural shafts and horizontal infill units. Applying it to an individual building project, Tange anticipated that this generative system could expand into the whole city based on the predetermined pattern. Unlimited growth and expansion was guaranteed by the progress of technology and the desire of spatial flexibility in contemporary urban development. In Skopje, although the distinction of structural elements and inhabitable spaces remained the theme of the megastructural project, the architect shifted the emphasis to the symbolic representation of the "city gate" and "city wall." These conceptsabove all conveyed a sense of containment and consolidation, and relected Tange's thinking about humanity, a domain that he wished to preserve in order to protect people physically and psychologically from both natural forces and negative effects of technology.

From the somewhat contradictory concepts of structure and symbol, it is evident that Tange tried to strike a balance between technology and humanity in order to formulate a design paradigm for the postindustrial city. Unlike traditionalists who tended to copy pre-industrial urban forms and spaces, Tange believed that a new urban order could only be achieved with up-to-date technologies. Thus he claimed: "Order is not something we are given; it is something we must create." Meanwhile, moving away from the young Metabolists' unflinching faith in technological and social progress, Tange contended that technology was not the aim in itself and its force had to be controlled and channeled to human benefit. This sophisticated idea led to his technocratic notion that contemporary society must be extensively planned in order to reconcile technology and humanity. Tange claimed: "Architects and urban designers are men who have the responsibility of creating the channel between the physical environment and the metaphysical world, of building a bridge between technology and humanity, and of restoring human significance to man's environment." His belief that an architect was the natural mediator between a passive humanity and potentially disruptive technology inevitably cast him in this role. Tange's architecture reached out to both sides of social walues: authoryity and freedom, organisation and individuality, planing and spontaneity .

He held tenaciously to the belief that reconciling this contradictions was imperative but this urban projects tended to combine Cartesian order with a representation of contingency. Tange was not alone with such technocratic notion among architects in the 1950s and 1960s, while a large scale urban intervention was the norm.

Architectural critic Terence Farrel commented, "the way in which Kenzo Tange has reconciled the individual role of the architect with the needs of society is typical of him and our society. In particular, Le Courbisier. Both architects believe the acceptance of responsibility for the future pressposed total planing , which was inconceivable without a vision of what the future might look like. Hajime Yatsuka traced the origin of both Le Curbisier and Tange's technocracy to the ideology of constructivism of the twenty century. By constructivism he not only referred to the Russian awant-garde artistic and architectural movement in the 1920s, but also the socio-economic thought of constructivism. He cited the definition by Friedrich Hayek, an economist and Nobel Prize laureat, that constructivism was the technocrats belief in the capacity to control the total economy of country.
Such a notion was evidented in Russian constructivst architects utopian projects for socialist cities and Le Curbusier's Radiant City designed for a syndicalist society. The same technoutopian notion persisted in Tange's urban projects trouh 1960s.

The architect believed rational planing would control undesired urban sprawl, bring order to city landscape, and protect human beings from natural disasters like earthquakes as well as technological catastrophes like atomic bombing. His works summoned up an uncommon scale of design and entailed nothing less than a total redefinition of society. The synthesis of high technology and symbolic expression that Tange advocated became a recurent slogan in architectural debate in the 1960s. His urban projects characterized by open form and a systematic approach, explored new dimensions in boildable form and utopia ideas, and constituted his central contribution to these debates.

Chapter 5

EXPO '70

As spectacular as Kenzo Tange's Tokyo Bay project was, it was never realized; it remained a scheme on paper and a much-published model. In Skopje, although his ambitious plan had a significant impact on the initial on the initial stages of the city's reconstruction, delineating a powerful vision for the city's resurgence after the devastating earthquake in 1963, Tange was forced to withdraw from the commission 1967. Apparently such a large-scale international urban redevelopment project was not beyond the influence of politics, and he gradually lost control of the project. Tange had to be content with realizing his mega-structural ideas in individual building projects such as the Yamanashi Press and Broadcasting Center and the Shizuoka Press and Broadcasting Center. It was not until the end of the 1960s that a unique opportunity emerged for him to implement his urban concepts on a greater scale: Tange was named master planner for the 1970 World Exposition in Osaka, a position responsible for coordinating all construction involved with the ivent. This commission confirmed his status as Japan's "national architect," a reputation already earned for monopolizing the country's most high-profile projects, including Hiroshima Peace Memorial Park, Tokyo City Hall and the Tokyo Olympic Stadium. More importantly the exposition allowed him to explore the urban form of the future with the structuralist approach that he developed in his earlier work...
...
Analysis of two seminal projects, the Yamanashi Press and Broadcasting Center and the Plan for Reconstruction of Skopje, provides the opportunity to examine Tange's structuralist and symbolic strategies in urban design.


http://books.google.com/books?id=JhFWpAs7e6YC&printsec=frontcover&dq=kenzo+tange&hl=en&ei=CgIbTqeNMoPo-gbXh7HXBw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCgQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false - http://books.google.com/books?id=JhFWpAs7e6YC&printsec=frontcover&dq=kenzo+tange&hl=en&ei=CgIbTqeNMoPo-gbXh7HXBw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCgQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false

"There is a powerful need for symbolism, and that means the architecture must have something that appeals to the human heart"
- Kenzo Tange
http://www.1-famous-quotes.com/quote/1476638




Posted By: Max
Date Posted: 12-Jul-2011 at 21:48


од истиот автор кусо дообјаснет пристапот на кензо http://www.nslc.wustl.edu/courses/bio3411/woolsey/2010/Lecture15/Lin%202007.pdf - LINEAR CIVIC AXIS - URBAN STRUCTURE FOR THE EXPANDING METROPOLIS - http://www.nslc.wustl.edu/courses/bio3411/woolsey/2010/Lecture15/Lin%202007.pdf (скриптава е извадена од био-курс за принципи на нервен систем, конкретно предавање за Genetics and Human Brains: Clues from Abnormal Function and Structure http://www.nslc.wustl.edu/courses/bio3411/3411cm.html)


туку која е симбликата на кензо во однос на неговиот план за скопје, врата и ѕид (влез без излез буквално) односно: влегуваш во скопје(градската порта) - се изненадуваш(куполата  на портата) - заглавуваш(градскиот ѕид и останатите мирудии)  и на крај те испраќаат достоинствено на западниот дел од градскиот плоштад(пирамидата), шала на страна, но посекако секој може да си извлече од неговава 60постотна идеа некоја симболика! може целиот план е распослан со http://en.wikipedia.org/wiki/Japanese_writing_system - јапонски идеограми ,  да не ги барам во планов инаку посекако ќе се најдат доста Big%20smile






Posted By: N23
Date Posted: 12-Jul-2011 at 22:23
Јасно е ко ден дека касно палам, али според макетава, 90% од неа не е изградено?!?!?!? Не е ни чудо што Скопје е онакво какво што е.


Posted By: Max
Date Posted: 14-Jul-2011 at 19:12






[tube]uqrv7L_eCHg[/tube]

го прашуваат грчев зошто немало јавна дебата, а им одговара не би сакал да знае како би изгледало тоа, што е малку смешно кога денес некој се повикува на истата, демек сега народот е созреан, сепак и тогаш и сега требало да го запознаат народот и да чујат што има да каже, може во таков случај карикирањето на решението на танге немало да помине, а ќе се реализирал целосно некој од другите понудени проекти...







Posted By: Vladimir P
Date Posted: 14-Jul-2011 at 20:04
Макетите на Кензо Танге







-------------
Клуб на љубители на железниците во Македонија, Macedonian Railways Fan Club
https://www.facebook.com/767277056651521/ - https://www.facebook.com/767277056651521/


Posted By: spaceman091
Date Posted: 14-Jul-2011 at 20:25
ako bi izgledalo skopje denes vaka, mozelo komotno da se snimaat filmovite star wars vo sk


Posted By: gjoko
Date Posted: 14-Jul-2011 at 21:16
лично мене ми делува ладно,и можеби подобра варијанта тогаш би била стакло-челик,ама секој си има сво мислење и треба да се прифати на мнозинството


Posted By: nouseforname
Date Posted: 14-Jul-2011 at 21:34
dobro so nikad ne se izgradilo!!!


Posted By: Superman
Date Posted: 15-Jul-2011 at 00:35
Доволно грд е градски ѕид. Да не се разбереме погрешно, преубави објекти има од тоа време - Пошта, Народна Банка, гимназијата Карев и слично (натур бетон ама специфично обликуван). Проблемот со овој план и со нашиот изграден градски ѕид ми е повторувањето (20 исти блокови, 20 исти кули). Тоа ми е во ред до некаде во Карпош 4 или Чаир, ама не и во Центар. Центарот мора да биде уникатен, според мене.

Заклучок - штета што инфраструктурата не се изградила по планот, но среќа што и зградите не се изградиле.

-------------
The One Whose Name Cannot Be Spoken...


Posted By: N23
Date Posted: 15-Jul-2011 at 01:31
Не знам зошто велите среќа што зградите не се изградиле, па зар оние лименки што сега ги имаме во Центар се поубави од замислите на Танге? Ако ништо друго ќе го снемало Маџир Маало и Скопје уште во тоа време би добил урбан и модерен лик. За инфраструктурните решенија и да не збориме, само што очигледно тогашната власт немала фурутистички размислувања, ама важно го зголемувала Скопје по секоја цена, без некои долгорочни гледишта. И тоа што има толку пољани на макетата не значи дека тие би останале засекогаш така, но според планов Скопје би бил урбана зелена метропола.


Posted By: FoSsiL
Date Posted: 15-Jul-2011 at 03:15
Може да дадам еден предлог. Да направиме споменик, или спомен обележје, куќа или пак во склоп на друг објект важен или кој би бил важен за Скопје. Споменик на Кензо Танге и неговиот план за Скопје. Притоа ако е поголем комплекс може да се постави споменик и за Константинос Доксиадис и неговата работа, а да има и простор за да се оддаде и благодарност до целиот свет за помошта која ни ја пружиле. Исто така еден вид на спомен за загинатите од земјотресот.
Незнам колку Музејот на Град Скопје би можел да претставува ваков објект, најмногу затоа што е музеј, и во него се претставуваат изложби. А ова би било меморијален центар, нешто како за Холокаустот, по функиција, не по изглед....
Но во секој случај неизбежен е споменик на Кензо Танге.
Мислам дека ова има и поголема вредност и оправданост за да се трошат пари, отколку за други работи.



-------------
Македонија - Земја на чудата!


Posted By: WNBARCH
Date Posted: 15-Jul-2011 at 14:15
Дали некој чул за инспирацијата за градски ѕид дека било калето...бедеми ,кули= градски ѕид,градски кули.Мислам дека негдека имам прочитано нешто такво ама не сум сигурен каде па ме интересираше дали сум у заблуда или у право...


Posted By: Max
Date Posted: 15-Jul-2011 at 16:03

FoSsiL тоа јапонците не му изградиле, па ние ќе му градиме, а зошто бидејќи конкурирал на оон конкурс на кој иако неговиот проект победил  сепак не прошол, истиот бил искарикиран и спроведен од сосем други...  а ако такво нешто и навистина некогаш се случи тоа ќе би меморијален центар за промашувањата во и на скопје... може и треба да се направи посебна поставка во МГС,  за сите скопски катастрофи од природни до антропоморфни од миоцен навака се до тајкунскава транзиција...

WNBARCH се е можно, но вакво нешто попрво ми звучи како наша интерпретација, но ако навистина е така тоа и ќе било потенцирано од танге...



Posted By: Dave Gahan
Date Posted: 15-Jul-2011 at 17:04
Originally posted by WNBARCH

Дали некој чул за инспирацијата за градски ѕид дека било калето...бедеми ,кули= градски ѕид,градски кули...
Тоа сигурно...дури и нешто како да сум слушнал за инспирација од гердан со нанижени бисери, алтани или којзнае што - дека не е затворен периметар како калето, туку нешто полуотворено...нема врска...

Originally posted by Max


FoSsiL тоа јапонците не му изградиле, па ние ќе му градиме, а зошто бидејќи конкурирал на оон конкурс на кој иако неговиот проект победил  сепак не прошол, истиот бил искарикиран и спроведен од сосем други...  а ако такво нешто и навистина некогаш се случи тоа ќе би меморијален центар за промашувањата во и на скопје... може и треба да се направи посебна поставка во МГС,  за сите скопски катастрофи од природни до антропоморфни од миоцен навака се до тајкунскава транзиција...

Многу тие HC ставов, а не ми е баш јасно...искарикиран и спроведен од други - не мислиш дека требал Танге лопата да фати и да го спроведува планот...карикирање е импровизација во зборувањето, а со разработката на планот се занимавале други урбанисти и планери, кој во многу подолг период се бавеле со темата отколку Танге и дружината за време на конкурсот, а и секаде во светот така се работи...на кратко - не го претставувајте како плашило или марсовец што дошол и ви се испоганил на градот - барајте ја вината меѓу своите постари сограѓани...

Во продолжение, го сликав текстов од списанието „Пресинг“ кое не знам дали е достапно за купување (го праќа по пошта Комората), а е од овој месец - автор е професорот Георги Константиновски и покрај некои негови ставови и забелешки, има и доста фактографски податоци, па мислев дека ќе биде корисен....







-------------
MAKE CAPITALISM HISTORY


Posted By: Max
Date Posted: 15-Jul-2011 at 18:22

Originally posted by Dave Gahan

Многу тие HC ставов, а не ми е баш јасно...искарикиран и спроведен од други - не мислиш дека требал Танге лопата да фати и да го спроведува планот...карикирање е импровизација во зборувањето, а со разработката на планот се занимавале други урбанисти и планери, кој во многу подолг период се бавеле со темата отколку Танге и дружината за време на конкурсот, а и секаде во светот така се работи...на кратко - не го претставувајте како плашило или марсовец што дошол и ви се испоганил на градот - барајте ја вината меѓу своите постари сограѓани...

поентата ми е дека планот на танге како авторски не ни бил усвоен, туку била спроведена преадаптација  на истиот, односно сосем друг план денес некому му личи како план на танге... тоа ти е исто како да речеш имам  сузуки само што е модифицирано од хрват според она како му наредиле стопаните или според капацитетот на фабриката... а танге лопата не мора да фрли за да го надгледува спроведувањето на сопственото дело, што и го правел како што вели поназад олга папеш но за скастрената верзија од неговата идеја... значи не станувало збор за разработка на неговиот план туку за изработка на друг! еве цитат од пост #78 поназад

Originally posted by Max

така да клучната улога ја нема Танге, плус и тоа што го испланирал не видело ни половично бел ден,  со оглед дека уште веднаш е скастрен оригиналниот проект...
...The 40 percent joint winner, the Croatian Town Planning Institute in Zagreb, produced a more modest flexible proposal to the changing needs. A compromise, therefore, was established. Vojislav Mackic was nominated to lead a team formed from the joint winners, with responsibility for the final design and its implementation. By July 1966, the team completed their work on the Master Plan, influenced mostly by Tange's proposals...

 инаку не велам дека е танге  вишок, нит пак марсовец или плашило, туку дека неговото дело  дотерало само  до макета, заради што не ни може да стане збор за некакво гордеење со истото, освен за исфрустрирано истакнување на таа макета во некоја поставка  на МГС за скопските катастрофи, каде може да се потенцира ете дека  по една таква катастрофа имало футуристички урбан обид на метаболистите од јапонија кој заради повеќе причини доживеал дебакл иако имало обезбедено средства од оон, според мене релеватна причина е " http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=114&PID=33705#33705 - тито и сојузниците ",  но повеќе како утеха него оправдување, бидејќи скопје и со и без тито пак немало да ја истера визијата на танге...



Posted By: Max
Date Posted: 15-Jul-2011 at 18:56

не сум знаел дека мачкиќ е битолец, се си мислев хрват... ето му дале сузукито на битолец да го прави LOL

Мачкиќ, Воислав (1930-1994), архитект, проектант, редовен професор на Архитектонскиот факултет во Скопје и соработник со светските реномирани архитекти Ротевал, Циборовски, Танге и др.
Роден во с. Барешани, битолско, 1930 г. Дипломира на Архитектонскиот отсек на Техничкиот факултет во Скопје, во 1955 г. Првото вработување му е во Заводот за урбанизам и архитектура на град Скопје, каде што останува до 1975 г. Потоа преминува да работи во Институтот за просторно планирање во Охрид, а во 1985 г. почнува да работи како редовен професор на Архитектонскиот факултет во Скопје, на групата предмети од областа на урбанизмот.
По катастрофалниот земјотрес во Скопје во 1964 г., е назначен за директор на Секторот за студии и планирање и го раководи југословенскиот дел од меѓународниот тим планери за изработка на основниот урбанистички план на Скопје и истовремено раководи со меѓународниот тим планери за изработка на урбанистички план на центарот на Скопје.
Воислав Мачкиќ како стипендист на Обединетите нации беше на стручно усовршување од областа на програмирањето и планирањето на реконструкцијата и развојот на градските центри во поранешниот Советски Сојуз, Холандија и Англија, а како експерт на Обединетите нации за планирање работи во Република Перу од 1971 до 1973 г. Соработува со светски реномираните архи-
текти Ротевал, Доксијадес, Циборовски, Танге и др. Бил плоден проектант и изработил импозантен број на основни урбанистички планови, просторни планови, планови на населби и архитектонски проекти. Автор е и на повеќе статии во стручни и популарни списанија. 
Меѓу неговите позначајни дела се издвојуваат: урбанистичките планови за населбите Црниче, Буњаковец, Тафталиџе, Чаир и други населби во Скопје (1959-1964), просторните планови на СР Македонија (техносфера) и просторниот план на Општина Велес (1975-1984), основните урбанистички планови за Струмица, Прилеп, Куманово и Кавадарци (1984), деловниот објект 
на Дирекцијата за регулација на р. Вардар во Скопје (1968), хотелот „Бистра“ во Маврово (1969), Домот на младината и пионерите (со тим) во Скопје (1970) и Земјоделско-шумарскиот факултет во 
Скопје (1972).
Четирипати е првопласиран на анонимни архитектонски конкурси. Добитник е на бројни општествени признанија, плакети и благодарници.

стр. 99 

http://www.nuub.mk/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=7&Itemid= - http://www.nuub.mk/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=7&Itemid=

 



Posted By: Max
Date Posted: 17-Jul-2011 at 16:25

и во нишката железнички станици има интересни фотки од Владимир http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=531&PID=33631#33631 - http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=531&PID=33631#33631  

а еве и нацрт пресек на транспортниот центар  од планот на танге 

од проектот Aus Tokyo Bay wird Skopje на Sean Snyder [ http://www.secession.at/art/2005_snyder_e.html - 1 ]

After researching in the archives at the NAI I located a publication with the blueprints of a rail station in Macedonia and went to research[ http://www.e-flux.com/journal/view/82 - 2 ]
ја ископал http://v.e-flux.com/j/9/sec-64.jpg - публикацијата од холандскиов арх. институт http://en.nai.nl/dialogue/lectures_and_debates/item/_rp_kolom2-1_elementId/1_985420 - http://en.nai.nl/dialogue/lectures_and_debates/item/_rp_kolom2-1_elementId/1_985420 може некој од архибригадирите да побара копија од колегите со кои соработуваат 



Posted By: mladen_s
Date Posted: 17-Jul-2011 at 18:58
Не мора да се оди до Холандија.. Овој пресек и уште некои прилози ги има во Skopje Resurgent, ама не во сите верзии. Всушност, ова е дел од Конечниот Извештај на тимот на Танге, кој е дел од некои изданија. Лично јас немам ништо, но сум го имал овој материјал на увид

Примероци од книгата има низ Скопје, ама многумина и не знаат што поседуваат (нпр. членови на тогашното Градско собрание и сл.)


Posted By: Max
Date Posted: 17-Jul-2011 at 19:50
    еве го SKR  скоро качен http://www.scribd.com/doc/51456001/Skopje-Resurgent-1 - http://www.scribd.com/doc/51456001/Skopje-Resurgent-1 најверојатно во вториот дел го има пресеков, но  http://v.e-flux.com/j/9/sec-64.jpg - публикацијава за која говорам се однесува само на транспортниот центар во скопје, бар така излегува преводот на идеограмите  


Posted By: mladen_s
Date Posted: 17-Jul-2011 at 20:07
Можно е.. ако така кажуваат идеограмите

А ова во SKR го има како прилог, би требало да биде на крај, ама не во сите изданија. Можеби и јас сум помешал нешто..

Во секој случај, сите материјали постојат некаде во Скопје, па затоа и реков дека не мора да се оди до Холандија. Сум дознал дека многу од тоа е уништено, на темелен начин, но тоа е тема за антрополошка опсервација..


Posted By: Max
Date Posted: 17-Jul-2011 at 21:28
 превиден превод, истиот го имам направено за сликата а мислев дека е  за публикацијата トランスポーテーションセンター搜能図 - Figure 搜能 Transportation Center, тоа  figure првиот пат го немав добиено, инаку публикацијата  е текст од списание а гласи "From architecture to urban design: recent work. (1) Skopje urban plan, (2) Plan for Tokyo Tsukiji area, (3) Yamanashi Communications Center;Architects: Kenzo Tange Team" in http://www.japan-architect.co.jp - Japan Architect 1967   


Posted By: Max
Date Posted: 06-Aug-2011 at 13:51


  • http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=130&PID=34552#34552 - http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=130&PID=34552#34552



Posted By: Max
Date Posted: 06-Aug-2011 at 15:31

уште некој да извади добра копија од архивата на списнаието...

Originally posted by Max

текст од списание а гласи "From architecture to urban design: recent work. (1) Skopje urban plan, (2) Plan for Tokyo Tsukiji area, (3) Yamanashi Communications Center;Architects: Kenzo Tange Team" in http://www.japan-architect.co.jp - Japan Architect 1967 
 

Kenzo Tange, Skopje urban plan, in “The Japan Architect”, n. 130, May 1967, pp. 30-69.

http://www.scribd.com/doc/37608929/Kenzo-Tange-JA-n130-May-1967pdf - http://www.scribd.com/doc/37608929/Kenzo-Tange-JA-n130-May-1967pdf

Vladimir B. Ladinski, Post 1963 earthquake reconstruction of Skopje: Long term effects [ http://desastres.usac.edu.gt/documentos/pdf/eng/doc13787/doc13787.pdf - 1 ]    

http://desastres.usac.edu.gt/documentos/pdf/eng/doc13793/doc13793-1.pdf - http://desastres.usac.edu.gt/documentos/pdf/eng/doc13793/doc13793-1.pdf




Reshaping the Skopje City Centre 1965 vs 2014
http://kuleuven.academia.edu/LeonoraGrcheva/Papers/1031239/Reshaping_the_Skopje_City_Centre_as_a_National_Agenda_Skopje_1965_vs._Skopje_2014 - http://kuleuven.academia.edu/LeonoraGrcheva/Papers/1031239/Reshaping_the_Skopje_City_Centre_as_a_National_Agenda_Skopje_1965_vs._Skopje_2014



Print Page | Close Window