Print Page | Close Window

Православна сакрална архитектура

Printed From: build.mk
Category: Останати теми
Forum Name: Културно наследство
Forum Discription: Археолошки локалитети, цркви, манастири...
URL: http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=625
Printed Date: 29-Mar-2024 at 11:01


Topic: Православна сакрална архитектура
Posted By: beTon
Subject: Православна сакрална архитектура
Date Posted: 21-Apr-2009 at 20:21

Непрекинатиот православен духовен живот се одразил врз севкупниот светоглед на македонскиот човек низ вековите. Влијанието на православната духовност во сите области на световната и на црковната култура во текот на историјата се пројавува како постојан израз на преобразениот од благодатта личен творечки гениј на просторот на којшто живееме. За ова денес најдобро ни говори наследството на Црквата преку нејзиниот иконопис, преку нејзината поетска и дидактичка книжевност, преку нејзината архитектура, црковното пеење и другите сочувани естетски форми, кои истовремено и силно се канализираат сѐ до денес во нашиот современ начин на изразување и бивствување – не само во Црквата туку особено надвор од неа - како длабоко вкоренети и постојано плодни. Заради пример само, би се задржале накратко на суштинската взаемност меѓу православната теологија и православната црковна архитектура:

1. Догмата за Воплотувањето на Единородниот Син Божји, односно вистината дека Бог стана човек - или правецот на движење од небото кон земјата - во црковната архитектура се изразува преку куполата (симболот на небото) и нејзиното постепено архитектонско симнување преку тамбурот и системот на пандантисите (симбол на крстот), лаците и столбовите па сѐ до земјата. Не стана човекот преку самиот себеси Бог и затоа не познаваме во црковната архитектура шилесто движење од земјата кон небото.
2. Догмата за разликување меѓу Божествената суштина и Божествената енергија во Бога, која енергија светите Божји луѓе ја гледаат со своите преобразени сетила како несоздадена Божествена светлина, во православната архитектура се пројавува како минимална потреба за светлина од надвор и како минимална потреба за поглед кон надвор и расејување на сетилата – архитектонски изразена со малите и високо поставени прозорци во храмовите.
3. Мистагогијата или тајноводството во Црквата од пониските кон повисоките степени на духовен развој, од очистување преку просветлување до обожение, се пројавува во поделбата на храмовиот простор на олтар, главен брод, литија и нартекс во кој човекот преку западниот главен влез на црквата влегува и се движи кон олтарот. Православната црковна архитектура не познава главни странични влезови ниту подигнатост на нивото на храмот над нивото на земјата и заради тоа потреба од влез преку многу скали.

Вниманието врз нашето срце како центар на нашиот духовен живот опишано во православната етика и аскетика, како и соборот на светата Литургија како централно случување во Црквата, во православната архитектура се пројавува како архитектонско организирање на целото населено место околу православниот храм како негов центар, без оглед на тоа дали се работи за манастир, село или град. Ова најубаво денеска се гледа во архитектурата на православните манастири, итн.

Митрополит струмички г. Наум

http://makedonija.rastko.net/delo/12272 - makedonija.rastko.net/delo/12272





Replies:
Posted By: beTon
Date Posted: 22-Apr-2009 at 21:22




ТЕОЛОШКИ ПРЕТПОСТАВКИ НА ПРАВОСЛАВНАТА ДУХОНОСНА АРХИТЕКТУРА


Кога се зборува за православната архитектура, не ќе може и да не се зборува како за еден од нај карактеристичните изрази на теологијата на Црквата од Исток Имено таа на нај непосреден и емпириски начин изнедрува три фундаментални вистини:

а) афирмирањето и позитивното вреднување на материјата,

б) апофатичко -персоналниот карактер на теолошкиот гнозис и

в) ологосувањето (ословествувањето) на светот, т.е. појавувањето на образот на Логосот во тварната реалност на светот.

Уметниците на православната архитектура поетски ја надраснуваат објективната теоретска вистина. Нивниот обид е насочен кон истражувањето на "логосот" ("словото") на нештата. Со други зборови, смислата на нивниот творечки напор е содржана во стремежот да се покаже личното откровение на Бога Логосот во созданието. Троица е Deus absconditus според природата. Од тие причини Триипостасниот не ќе може да биде резултат на теоретската аналогија (вознесување, искачување), до рамништето на Првиот Почеток и Причина, ниту пак, ќе може да се третира како аксиолошка нужност на т.н. апсолутен етички авторитет. Единствено што ни е знаено за Бога е фактот на Неговото Воплотување. Воплотениот Логос лично се открива во тварта и димензијата на Неговото откровение, ги проникнува космичките димензии, а димензијата на Неговото човечко вообличување пак, димензиите на човекот и човештвото. Впрочем, Православната архитектура, подобно на севкупната апофатичка теологија, ја проучува стварноста, на телото на Логосот (тис саркос ту Логу), го изучува фактот на кенозисот (понизноста) Божји, т.е. начинот со кој Бог не повикува лично да општиме со Него и со Него да се соединиме.

2

Спонтано заклучуваме дека православната градба не претставува првичен уметнички дострел, ниту изум на уметничката генијалност, ниту пак индивидуално уметничко остварување. Нејзиниот градбен принцип е начелото на соборност. Соборноста е опитен израз на општото доживувачко богатство. Таа е симптом на севкупната духовна култура, но и на една теологија усвоена од народот. Токму заради тоа, поради тоа православниот архитект ниту смислува ниту измислува. Тој трезвеноумно ги одбегнува прелестите на индивидуализмот, послушно покорувајки му се на соборното доживување. Токму со овој, би рекле, посебен благодатен дар ја изразува општата богословска свест на Црквата Денес, кога изворната предлошка на теолошката свест на Црквата речиси сосема е инсуфициентна, тешко ни е да ја сфатиме функцијата, поточно "литургијата" на византиската градба. Православниот храм го чинел јадрото на органски градената целина на средновековниот град, Денес пак, не постои град, туку, споредбено станување. Тоа наликува на толпа која го деперсонализира и отуѓува човечкото присуство. Тогаш постоел народ, денес постојат маси. Тогаш постоела парохија-жива богослужбена заедница; денес-религиозно мноштво собрано во храмовите заради задоволување на своите индивидуални религиозни потреби. Па тогаш нека не не' чуди фактот што храмовите што од нас градени денес се: или премногу несреќни и лажни имитации на минатото, или безлични згради, проектирани според самоволието на некој архитект, така што често не може да се распознае дали се работи за храм, сала за предавања или галерија, концертен салон или гаража. Еден од најтипичните урнеци на деструктивно скроената православна архитектура претставува новоизградениот соборен храм "Св. Климент Охридски" во Скопје.

3

Како православен народ сакаме држава и земја и живот на земјава отворени за вечноста, за Ерусалим на Осмиот ден. Тоа претпоставува ослободеност од херметизмот на биолошко-социјалната и природно-историската стварност. Истовремено сакаме Црква стопена во времето и историските текови на животот и човечкото секојдневие. Веруваме во Небото кое во Личноста на Богочовекот се симна на земјава и стана едно со созданието и со човекот. Сакаме земја и човек и живот на земјава кои се насочени кон небото и за него приемчиви. Приемчиви за вечната Тајна на Небото, за Неа проѕирни и од Неа проникнати. Врз спомнативе принципи се темели градењето на секој вистински христијански храм. Смислата на храмот е суштински истоветна со смислата на човекот и светот воопшто. Таа има егзистенцијален карактер. Храмот е икона на човекот и светот. Храмот е исто така богојавен колку што се и човекот и светот. Тој не е просто симбол на духовната стварност, туку место каде што таа реално се открива. Храмот е истовремено и доксолошки и епифаниски простор. Целта на храмот е, на личностите кои се наоѓаат во него и околу него, се собираат или од далеку го набљудуваат, да им го открива и да им го покажува Невидливиот, и да го смести во себеси и со себеси да го посведочи Несместливиот. Како таков православниот храм е место на кое се остварува и преку кое се пројавува вистинското заедништво на човек со човека, на човекот со тварта, на човекот со Бога. Тој е место каде што Небото и земјата се едно; Бог, човекот и сето создание заедно.

Во согласност со досега реченото, православниот храм мора да има два пола:

а) пол на трајност чија функција се состои во пренесувањето и сведочењето на вечната и непроменлива стварност и порака, и

б) пол на современост или збиднувања чија функција се состои во актуализирањето на вечната вистина и порака. Зашто вечната вистина не значи и скаменување на вистината која е вечно жива и животворна.

Токму таа ги обновува минливите облици на животот, времето и просторот, така што се воплотува во секое ново време и го преобразува во вечност и бесмртност. Во вистинскиот храм надахнат од Духот се' е стварно, современо и словесно (разумно), но во исто време и надумно, кон надоумното и надвременото насочено и врз него втемелено.  Храмот воведува во тајната на вечниот живот, во Светињата над светињите, во благословеното Царство на Отецот и Синот и Св. Дух, на Троица Единосуштна и Животворна.
 Како таков Храмот станува Носител и Сведок на Вистината која ослободува од минливоста и прелеста, од лагата, од несовршенството, од злото и од смртта.  

4

________________________________________________________________________

Православниот храм е апсолутно вклопен во природната околина (Св. Јован Богослов-Канео во Охрид.)Без да им се спротивставува на линиите на природата и просторот, ги возглавува и ги рекапитулира: своебразноста на местото и на градежниот материјал, и во исто време ги разголува зададеностите на природната стварност како "козмос" односно како украс со лична хармонија и убавина. Материјалната твар се "вообличува", се стекнува со образ. Тој образ е Образот на Логосот. Византискиот храм се гради за да му постане тело на воплотениот Логос. Тој претставува потег на "надвиснато небо" спрема земјата. Воплотувањето крстообразно се вообличува. Архитектот - поет и' се покорува на внатрешната смисла на "логосот". Имено таа ја соединува смерноста на природниот материјал со ужаснувачката способност на истиот да го смести во себе несместливиот и да го воплоти Бестелесниот. Та токму заради тоа, православната архитектура и е' аскисис (подвижување) во покорувањето на бунтовната логика на човекот пред тајните на боговечкиот реализам. Со Своето воплотување Христос ја прими севкупната материјална творба и ја интронизира на престолот Божји. Севкупната природа постана тело на Логосот, целиот космос постана Црква.

5

Надворешниот изглед на православниот храм е релативно едноставен и необременет со ништо што е прекумерно. Неговиот ентериер пак, е преполн со ненадминато богатство и со раскошни украси. Христијанскиот храм не можел да наликува на пагански храм. Тој морал да биде минијатура на космосот, зашто во него престојува Единитиот и Вистински Бог. За да го постигне саканиот ефект, православниот архитект го дематеријализира урбаниот простор. Дематеријализацијата ја изведува така што ја става во сенка масивноста на материјалот. Тоа го реализира со помош на триење или бушење на површините. Во храмот со купола се создава чувство на мистичен занес (екстасис). Тоа се постигнува со скалесто вознесување на сводовите што ја носат куполата, врз чиј тамбур се пробиваат прозори. Овој потег спрема небото го вознесува осознавањето и духот кон светлината. И сега подобно на космичката плирома (полнота), бескрајноста на физички стеснетиот простор на храмот јасно се открива како носител на возвишената идеја за сеприсутноста на Духот Божји.

6

Симболичниот и анафоричниот белег на техниката на сводови и полусводови му овозможува на византискиот архитект сетилно да го изглаголи подвигот на Воплотувањето. Меѓутоа и без симболиката, техниката на сводови и полусводови претставува чудесно истражување на можностите на природниот материјал. Станува збор за можностите за ворамнотежување на тежината на материјата во сосема слободните природни конструкции, без однапред рационално пресметани механички потпорни средства.      Познато е дека Византијците граделе кубиња без да користат калап. Ѕидале слободно над празнината. На тој начин природниот материјал губи секаква тежина. Тежината и притисоците архитектонски се разделени од сводови на полусводови и на изоблени тријаголни тимпани, на лакови и крстообразни сводови, за најпосле да стигнат до расцутените капители на столбовите. Тежината на капителите е претворена во "Логос", во вистинска, а не интелектуална доксологија. Природниот материјал се ологосил и престанал да биде објективно неутрален. Не е веќе предмет-објект, туку твар, дело, творба, лично дејство. Материјалот што се вградува во храмот и начинот на кој се вградува треба да и' проговори на вечната вистина со сопствен јазик, за човекот разбирлив и прифатлив. Храмот ја афирмира и позитивно ја вреднува материјата и и' дава апофактичко личен карактер на историјата. Тој всушност го открива образот на вечниот Логос Божји во тварната стварност на светот и човекот.      На тој начин вистинскиот храм, како и вистинскиот човек, како и светот,-слови, постанува и се открива како збор за Неизглаголивиот и како химна за Неговата убавина и слава. Преку него се покажува и се обелоденува внатрешната вистина за светот и човекот и нивната вечна смисла.

7

Стварноста на Бога кој постана човек и на светот кој постана Црква, односно, литургијата на Логосот во православната архитектура е изразена со помош на една величествена и генијална техничка замисла. Човечкиот лакт воведен во размерите на архитектонскиот објект. Сите делови на храмот се измерени врз основа на човечките размери. Дверите, прозорите, преградите, столбовите.,...-се' е според мерката на човекот и се' останува во истите размери без оглед на големината на храмот. Мерката се умножува, но не се зголемува. Православниот архитект не' причестува со мирисот и здивот на безмерното, вткаени во градбата на храмот. Тој на лугето им ја открива зададената бесмртност на човечката природа и укажува на безмерната мерка на човечкиот раст. Како што човекот е создаден "според образот и подобието", т.е. според безмерната мерка на вечниот Бог, така и храмот се гради заради тој и таквиот човек, т.е. според неговиот "образ и подобие". Всушност, овој органски однос и аналогиската примена на човечката мерка во севкупната градба е најпотресната и најговорливата формулација за вистината на Црквата. Се работи за еден крупен антрополошко-космолошки проблем. Тезата за взаемниот однос помеѓу личноста на човекот и севкупната природа се регулира така што личноста ја одредува природата, но не и: природата-личноста. Впрочем православната градба, тогаш кога и' останува верна на човечката мерка сочинува допирлива слика за светот кој се преобразува во "нова земја" и во "ново небо".

8

Уште еднаш прецизно ќе ја подвлечеме космолошката, антрополошката и теантролошката димензија на храмот. Подобно на човекот составен од душа и тело, и храмот градбата ја има за свое тело, а литургискиот подвиг вршен во неа за своја душа. Сосема природно, телото се прилагодува и се обликува во согласност со душата. И како што за реализирање на една плиротична личност е нужна апсолутна хармонија помеѓу душата и телото, така и само оној храм во којшто е реализирана апсолутна хармонија помеѓу него како градба (неговото тело) и светата литургиска Тајна вршена во него (неговата душа), може да постане место на коешто се открива образот Божји и најдлабоката вистина на светот и човекот и светот постануваат едно со Бога

9

Православниот архитект теоцентричниот принцип во архитектурата го постигнува со правилна употреба на просторот и светлината. Православниот храм нема потреба од природна, надворешна светлина, зошто токму тој на светов му светлозрачи духовна, божествена светлина. Надворешната светлина продира во храмот низ прозорите и откако ќе се сретне со сводовите и полусводовите се одбива од нив така што го дема-теријализира материјалот. Материјата ја губи тежината одредувајки еден конкретен а сепак бескраен простор. Вака формираниот простор се сече непресечно и неговиот центар се наоѓа насекаде. Недостигот на внатрешна светлина пак, постанала причина за претераниот антропоморфизам и космизам, односно за натурализмот на ренесансната уметност. Една крајност роди друга - модерната уметност со својата апстрактност и се заканува на суштината на тварта со уништување. Надворешната светлина не е единствено постоечка. Светлејќи таа бидува осветлена од вечната и неминлива Светлина. Токму во прашањето на светлината и е содржана суштинската разлика помеѓу елинскиот храм и христијанскиот храм.      Илинскиот храм е градба вткаена во космосот и од светлината на сонцето осветлена. Христијанскиот храм пак, е градба проникната од вечната Светлина. Православниот храм ја зари светлинската Тајна преку свеќата и кандилото и од внатрешната светлина преобразените ликови на Христа и Богородица и соборот на Светите ангели и луѓе. Затоа во него не се вклопува витражот или разнобојното стакло, ни според структурата, ни според архитектурата. Имено, витражот и ја подредува внатрешната светлина на претераната разиграност и прекршувањето на надворешната светлина на сонцето и на нејзинитезраци.

10

Нечувствувањето на правата смисла на Светата Литургија и отсуството на подлабока теологија на храмот е главната вина за неизворноста на еклектички скроената архитектура на храмот. Зад "плурализмот на стиловите" се чувствува притаената криза на религиозната свест. Дури и тогаш кога е присутна теолошката насоченост таа носи моралистичко рационалистички белези, или пак чисто естетско-рационални особености, својствени за духот на западната автономна естетика Раководејки се само според естетските критериуми, архитектонските еклектици очигледно не се свесни дека еклектицизмот што го заговараат е истоветен на ставот кој ги релативизира вредностите: добро и зло, богослужење и идолослужење, светлина и темнина, вистина и лага, вистинска и лажна убавина, словесност и бесловесност.      Градовите и човечките населби без храмови немаат ни средиште ни лице, "остануваат без длабока смисла". Не случајно и без некоја подлабока смисла Абуладзе својот светлопис " Покајание ", го завршува со зборовите:" Каква е таа улица што не води до Храмот?" Впрочем токму затоа градовите денес се во опасност. Престануваат да бидат сакани. А тоа што не е сакано-изумира. По прв пат во историјата, во нашево време, градовите се појавуваат без храмовите како свои центри и ориентири. Тоа придонесе градот, кој низ вековите бил место на сигурност, да стане место на несигурност и изгубеност, не ретко и на насилство. Човекот, живеејќи во обезличениот модерен град, откинат од природата и природното живеење, се чувствува загрозен и обезличен. Бара засолниште во самозаборавањето преку несловесната заемност од типот на стадо, или очајувајќи заради безнадежната самотија Принципот на стадо води кон распаѓање на човечкиот духовен и морален живот, а самотијата кон очај и самоубиство. Храмот го поставува прашањето за односот помеѓу личноста и заедницата, а преку тоа и за односот помеѓу два народа и две заедници. Денеска храмот го поставува тоа прашање порадикално од кога и да било порано. Ништо не е во состојба толку длабоко да ги подели лугето и народите колку што може лажниот храм, но ни толку длабоко да ги соедини колку вистинскиот храм.

   Од досега реченото за православниот храм и архитектурата ќе го извлечеме следниот заклучок: за градење православен храм отсекогаш покрај знаењето и умеењето била потребна на прво место чиста вера во Христа Богочовекот и живот воден во согласност со таа вера. Храмовите секогаш се граделе со вера, пост и молитва http://mk.wikipedia.org/wiki/Стефан_Санџакоски - Отец Стефан Санџаковски

предавање на Летна школа на архитектура во манастирот св. Јоаким Осоговски, Крива Паланка, 6-19 Јули 1992 http://www.bogomislie.bravehost.com/biblioteka/spisok_na_trudovi.pdf - објавено во А, списание за култура на просторот, бр. 3, Скопје










Posted By: beTon
Date Posted: 23-Apr-2009 at 22:32

Православниот Храм и неговото устројство

Сам Господ им даде на луѓето уште во Стариот Завет преку пророкот Мојсеј упатства, како треба да изгледа храмот за Богослужење; новозаветниот православен храм е устроен по образецот на старозаветниот.

Како што старозаветниот храм (во почетокот - Скинија) се делел на три дела: Светиња над Светињите (Сјатаја Сјатих), Светиња  и предворје; исто така и Православниот Христијански Храм се дели на три дела: Олтар, Среден дел на храмот (Наос) и припрата.
Како што тогаш значела Светињата над Светињите, така и денес тоа го означува Олтарот - Царството Небесно.
Во Стариот Завет во Светињата над Светињите никој неможел да влегува. Само првосвештеникот можел да влезе еднаш  во годината, и тоа само со крвната жртва за очистување, познато е дека, Царството Божје после гревопадот, било затворено за човекот. Првосвештеникот бил праобраз на Христа, и тоа негово служење им посочувало на луѓето дека ќе дојде време, кога Господ Исус Христос преку пролевање на Својата Крв, со страдањата на Крстот, ќе го отвори Царството Небесно за сите. Ете зошто кога Христос умре на Крстот, завесата во храмот (која ја криела Светињата над Светињите дотогаш) се раскина напола: од тој момент Господ Исус Христос ја отвори вратата на Царството Небесно за сите, кои со Вера му пристапуваат Нему.
На Светињата во нашиот Православен Храм денес му одговара срдениот дел од храмот. Во Светињата на старозаветниот храм никој од народот немал право да влегува, освен свештеникот. Додека денес во Православниот Храм тука стојат сите Верни Христијани, затоа што сега за сите е отворено Царството Небесно.
Предворјето на старозаветниот храм, каде се наоѓал цел народ, одговара во Православниот Храм на припратата, која сега нема суштинско значење.  Порано овде стоело огласените, кои се спремале да станат Христијани, и сеуште не се удостоиле за Тајната на Крштението. Сега пак, некогаш тешко огрешените и одстапниците од Црквата привремено се испраќаат да стојат во припратата за време на Богослужбите, заради исправување.

Православните Храмови се градат со олтарот на Исток - спрема страните на светот, каде изгрева Сонцето: Господ Исус Христос за нас е "Исток", од него ни засветли Вечната Божествена Светлост. Во Црковните молитвиние го нарекуваме Господ Исус Христоц: "Сонце на Правдата", "Исток од висините", (т.е. "Восток свише"); "Исток е името Негово".

Секој Храм се посветува на Бога и носи во спомен име на некој свет настан или на некој Господов угодник, на пример, Свето Троичен Храм, Преображенски, Вознесенски, Благовестенски, Покровски, Архангелско Михајлски, Николаевски итн. Ако во Храмот се сместуваат неколку Олтари, секој од нив се осветува во сеќавање на посебен настан или светител. Тогаш сите Олтари, освен главниот, се нарекуваат приделни - додадени - Параклиси.

Храмот Божји, по својот надворешен изглед се разликува од останатите зданија. Најчесто Храмот во својата основа се поставува во форма на Крст. Тоа значи дека Храмот е посветен на Господа, за нас на Крст распнат, и декасо Крстот Господ Исус Христос не избави нас од власта на ѓаволот. Често Храмот се изведува во вид на издолжен брод, што симболизира дека Црквата слично на бродот, по урнек на Ноевата арка, не води нас преку морето на животот кон тивкото пристаниште во Царството Небесно. Некогаш храмот се изведува во форма накруг со што се потсеќаме на симболиката на вечноста на Црквата Христова. Храмот може да биде изведен и во форма на осмоаголник, како ѕвезда, симболизирајќи дека Црквата слично на ѕвездата водилка свети во овој свет. 

Зданието на Храмот обично се завршува на врвот со купола, која го претставува Небото. А куполата на врвот завршува со глава (топка) на која се поставува Крст, во слава на главата на Црквата - Господ Исус Христос. Често на Храмот се поставуваат неедна, туку неколку глави. Така да: две глави означуваат двете природи  (Божествена и Човечка) на Господ Исус Христос; три глави ги симболизираат Трите Лица на Света Троица; пет глави - Господ Исус Христос и четворицата Евангелисти; седум глави - седум тајни и седув Севселенски собори; девет глави - девет реда Ангелски; тринаесет глави - Господ Исус Христос и дванаесетте  Апостоли; дваесет и пет - Тронот на Пресвета Троица опкружен со по дванаесет Апостоли и дванаесет Пророци од дветет страни; триесет и три - триестрите Христови години на земјата, а некаде се поставуваат и поголем број на глави - читириесет кој го симболизира читириесетдневното искушение Христово во пустината за време на постот, по што Господ Исус Христос ја почна својата јавна проповед меѓу народот...
Над влезот во Храмот, а некогаш и напоредно до Храмот, се поставува ѕвоно, т.е. Камбанарија.
Биењето на камбаните се користи за да се повикаат Верниците на молитва, на Богослужба, но и за да се објават најважните делови од службата која се одржува во Храмот. Биењето (ѕвонењето) на едно ѕвоно се нарекува "Благовест" (блага, радосна вест во Богослужењето) Ѕвонењето на сите ѕвона, ја симболизираат Христијанската радост по повод величенствените празници и се нарекува "Троѕвон". Биењето на камбаните по повод на тажен настан се нарекува "Переѕвон". Инаку самата симболика на објавата со биење на камбаните ги потсеќа Верниците на сеприсутното постоење на повисок, небесен свет.

Олтар

Најважниот дел од Храмот е Олтарот. Во Олтарот Свештенослужителите ја изведуваат Богослужбата и тука се наоѓа најсветото место во целиот Храм - Светиот Престол, на кој  изведува Тајната на Причестувањето. Олтарот се сместува на возвишение и почнува од Солеата нанапред т.е. од Амвонот и Иконостасот. Тој над останатите делови од Храмот, за на сите да им биде чујна и видлива Богослужбата која се одвива во Олтарот. Смиот збор "Олтар" значи воздигнат жртвеник.

Олтарот се одвојува од  средниот дел на Храмот со посебна преграда, која е прекриена со Икони и се нарекува Иконостас. На Иконостасот се наоѓаат три двери, (порти-врати). Средната врата е најголема, бидејќи низ неа Сам Господ Исус Христос, Царот На Славата, невидливо влегува кон Светите Дарови. Низ Царската Врата никому не му е дозволено да поминува, освен на Свештенослужителот. На Царските Двери од страната на Олтарот виси завеса која во текот на Богослужбата се отвора и затвора. Царските Двери се украсуваат со Икони на Благовестието на  Пресвета Богородица и четворицата Евангелисти т.е. Апостолите кои го запишаа Евангелието на Љубовта: Матеја, Марко, Лука и Јован. Над Царските Двери се поставува Икона на Тајната Вечера.
Десно од Царските Двери секогаш е поставена Икона на Спасителот, а од левата страна на Царските Двери Икона на Пресвета Богородица. Десно од Иконата на Спасителот се наоѓаат јужните двери, а лево од Иконата на Пресвета Богородица се наоѓаат северните двери. На тие странични двери се претставуваат Архангелите Михаил и Гаврил, или Светиот Првиот Великомаченик Архиѓаконот Стефан и Светиот Апостол Филип, или Првосвештеникот Арон и Пророкот Мојсеј. Страничните двери се нарекуваат и ѓаконски врати, бидејќи преку нив најчесто  поминуваат ѓаконите.
 Пред страничните двери на Иконостасот се сместуваат Икони од посебно почитуваните Светители. Прва Икона  десно од Иконата на Спасителот (не сметајќи ги јужните двери) секогаш мора да биде Иконата на Свети Јован Крстител а паралелно од спротива лево од Иконата на Пресвета Богородица е Храмовнта Икона, т.е. претставата за оној  Празник или Светител во чија чест е именуван Храмот. На самиот врв на Иконостасот се поставува Крст со приказ на распнатиот Господ наш Исус Христос на него. 
Ако Иконостасот се уредува во неколку редови, тогаш вообичаено во вториот ред се сместуваат Икони на дванаесетте празници, во третиот ред - Икони од Апостолите, во четвртиот ред - Икони на Пророците, а на самиот врв се поставува Крст.
Освен на Иконостасот, Икони се поставуваат и ѕидовите на Храмот, во големи http://mk.wikipedia.org/wiki/Кивот - кивоти , т.е. во посебни големи врамени ковчези (каде може да има и мошти од Светители), а исто се распоредуваат и на аналон, т.е. посебен висок и тесен постамент со навалена горна страна,  вообичаено поставен во средината на Храмот на кој се поставува целивната Икона.
Издигнувањето, на кое стои Олтарот и Иконостасот, е истурено воочливо нанапред, спрема средниот дел на Храма. Тоа издигнување пред Иконостасот се нарекува Солеја. Средината на Солеата наспроти Царските Двери се нарекува Амвон т.е. извишување. На Амвонот, Ѓаконот ги изговара ктениите и го чита Евангелието, на Амвонот се Причестуваат Верниците со Причесната(Осветените Дарови од Богослужбата).

Внатрешен изглед на Православен Храм 

На краевите од Солеата, покрај ѕидовите на Храмот се поставуваат Клироси за чтеците и псалтите (појците-певците)
Во Клиросите стојат Хоругви, т.е. Икони на ткаенина или метал, кои се прицврстени за долги држачи во вид на бајрак. Нив ги носиме за време на Крстните входови и Литиите како Црковни знамиња.

Во Храмот има и ниска клупа, маса (кануник) на која е поставено Распетието  со постамент за свеќи и кандила. Пред овој дел се служат Парастоси (панихиди), т.е. завопокоени Богослуженија. 
Пред Иконостасот и целивните Иконите стојат свеќници (шандани, чираци), на кои Верниците ги поставуваат свеќите.

Во средината на Храмот од плафонот виси Панкандило (Полијелеј, Хорос) т.е. голем свеќник са много свеќи. Панкандилото се пали за свечани моменти на Богослужење.

http://www.zhurnal.ru/magister/library/bible/zb/zb261.htm - http://www.zhurnal.ru/magister/library/bible/zb/zb261.htm



Posted By: La Linea
Date Posted: 23-Apr-2009 at 22:53
Супер материјали и многу интересни податоци за оние кои ќе ги интересира. Знае ли некој колку изнесува еден лакот?

-------------
Помогнете во Македонската Википедија - Слободна енциклопедија!


Posted By: beTon
Date Posted: 24-Apr-2009 at 02:30
да обично ретко се наоѓаат на нет поконкретни информации околу Православната Духоносна Архитектура, има но она баш некои поспецијализирани материјали тешко... инаку локот е стара мерка како и шака, еден лакт би требало да е околу еден метар. 


Posted By: beTon
Date Posted: 25-Apr-2009 at 03:25
1. http://www.absoluteastronomy.com/topics/Byzantine_architecture - - orthodoxwiki.org/Church_architecture
3. http://en.wikipedia.org/wiki/Byzantine_architecture -     

линковите на горниве скици се со резолуција од 800x1024 но заради прегледност се намалени во постов на 150x200, фрлете десен клик за целосен преглед на истите!

5. http://www2.arch.uiuc.edu/courses/arch311/default.html - - employees.oneonta.edu/farberas/arth/arth212/early_christian_basilica.html
7. http://ocw.kfupm.edu.sa/user%5CARC11001%5CHTML%20Notes%5CM8_html_notes/Byzantine%20architecture.htm -
Since the time of Constantine I, Eastern Christianity has developed a variety of patterns in Church architecture. The chief model was created when Emperor Justinian I completed the "Great Church" of Hagia Sophia in Constantinople in the 6th century. The architectural conception of that Church consisted of erecting a huge round dome on top of the classical early Christian Basilica. The Dome was meant to symbolize the descent of Heaven upon earth - i.e., the ultimate meaning of the Eucharistic celebration.

http://www.britannica.com/EBchecked/topic/177174/Eastern-Orthodoxy/11157/Architecture-and-iconography - www.britannica.com/EBchecked/topic/177174/Eastern-Orthodoxy/11157/Architecture-and-iconography



Byzantine architecture is essentially religious and is manifested in the construction of Churches. These can be basilical structures and central structures. The typical Byzantine Church is one in which all the elements are gathered (grouped) around a central square, almost always surmounted (toped) by a dome. Such setup arrangement creates an inner space that provide particular feelings. If in a Paleocristiana Church is perceived the space as horizontal with a precise point of reference, the Altare in the Byzantine Church it is immediately found there absorbed in the space, without points of reference: an environment, suitable for contemplation.

Besides the central plan we can consider two characteristic architectural elements: the Dome and the Column.

The Byzantine dome turns with a different constructive system by that of the Romans. This approach is semi-spherical dome on a cylindrical base, so the transition is much easier (link was very facilitated) ; the Byzantines instead planning the semi-spherical dome on a square base, they invent a technical measure (shrewdness) for the link: curved, so to speak, the upper corners (superior angles) of the square, actually get a round form on which is raised the dome. These bent angles are called plumes. If the dome is polygonal and the room below has a fewer number of sides in comparison to it, they bend equally the foresaid angles, in order to create a shape of polygon with many sides which are segments of the dome. The angles are called trumpets.

The second characteristic element is the column or, better known, the capital pulvinato (pulvinata): above the normal capital is set the pulvino shape, element which form inverted truncated pyramid. It also has a decorative function, and gives further greater rush to the column. The capital itself is decorated with naturalistic motives and piercing of marble, that underline an extraordinary ability for invention and a great technical ability. Orders such Tuscan, Ionic and Corinthian are gradually abandoned and replaced by  original decorative elements of eastern derivation.

The Church of Saint Sofia in Istanbul (532-537 AD) is the manifesto of the basic principles of Byzantine art and one of the highest masterpieces of all times. Dedicated to the Divine Wisdom, the Church also had to represent the divine protection of the empire. Justinian I had build it after the violent popular uprising of political parties (known as Nika, 532), which had among other things caused the fire of the previous basilica. Around the central square space with niches alternatively curved and straight lines, dominates huge grandiose dome with a crown of forty windows, side aisles and galleries. The monumentality of the building is as relieved by the opening of large windows. The entrance is with two narthex sections (atria-lobbies for destined to the penitents and the catechumens), with large metal doors and a vast quadriportico. The interior decoration, which seems already ban the prelude to the following prohibition of the images, originally had only geometric and floral motifs and the applicant's monogram. The spectacular effect were based on the refined beauty of the mosaics, on the piercing tunnels of the capitals, on the light radiated by the numerous openings, on the contrasts of the marbles, of the porphyry and of the other precious stones prepared according to the symbolical art of symmetry. The architecture of the Church of St.Vitale (522-547 AD) is a very original theme of the central plan, which has within an octagon s'innesta to the narthex on a corner, thus giving an impression of movement to those who enter, also includes a body made up of seven exedra (esedres) columns, tall two floors high, and a deep presbytery, in turn, ending with an apse and inserted between two narrow rooms that introduce place with dome. A gallery turns- runs around the body of' building overlooking the nave and the presbytery, filled with sparkling mosaics.

http://www.icmappano.it/pinto/Sito_artistica%20italiano/Larte%20nel%20tempo%20c/Arte%20bizantina.htm - www.icmappano.it/pinto/Sito_artistica%20italiano/L'arte%20nel%20tempo%20c/Arte%20bizantina.htm



Posted By: lslcrew
Date Posted: 25-Apr-2009 at 03:56
Beton Супер ти се материјаливе, само малку и некои материјали со "потехнички" пристап ако имаш да пуштиш. Добро е и со слики што го имаш потрепено муабетов. Ми се вртат некои идеи низ глава околу црквите и некои замисли то ги имам низ глава може да изскицирам нешто па да рагледаме колку е тоа во согласност со каноните. Инаку дефинитивно сакралната архитектура треба да постои како смер на архитектонскиот факултет или па некоја форма на постдипломски пошто толку многу религии толку многу симболики и секое канонско побарување побарување да се задоволи и не е така лесна работа. Инаку јас стварно би сакалво Македонија да видам некоја црква со модернистички изглед. Соборна на некој начин го разбива тој лењир којшто го имаме низ Македонија, не вклучувајќи ги манастирите кои се приказна сами за себе, но и тие се делумно дел. Тамо има нешто различно да се види, додека кај повеќето новоградени (па и некои од постарите) градски цркви се на некој начин калап, барем мене така ми делуваат, а и на доста луќе сигурно им изгледаат така. Значи соборна го разбива тоа, Св. Тројца во Радовиш го разбива лењирот, исто така во Скопје црквата Св. Јован во Капиштец е еден ексцентричен објект. Незнам дали сум доволно јасен, ако треба ќе се дообјасниме. Главната поента ми беше да се обидеме со исполнување на каноните да извадиме некоја црква што стварно ќе внесе нешто ново во урбаните средини. Црквата не е ниту фолклор нити некоја културна остваштина која била па веќе не е, за да си дозволуваме да ја сместуваме и толкуваме во кошот со наслов "историја и традиција", како и што некои денеска со тие очи ја гледаат. Црквата е сега и овде и мораме да оставиме некој белег, барем еден објект типичен и доследен на светските денешни архитектонски трендови. Еве на пример оној проектот што се појави за во Аеродром мене исклучиво не ми е нешто којзнае колку посебен, но поради тенденцијата за модерен објект ја поддржувам идејата. Сега незнам коллку тој проект е издржан во однос на овие православни "стандарди" но сигурно е и на тоа припазено инаку нели не би бил избран како идејно решение.


Posted By: beTon
Date Posted: 25-Apr-2009 at 16:01
Православната архитектонска мисла е изнедрена од Православниот светоглед и е над секоја стилска, временска, просторна и цивилизациска категорија.
*
Самата Традиција не е неподвижен мртов капитал, туку самиот живот на Духот на Вистината
Владимир Лоски

јас ќе додадам традиција која опстојува не еден или два века, туку 21 век по новиот и 41 век по стариот завет, од потопот на развратниот свет (кој бил за време на кулминацијата на неолитот, и пред почетокот на бронзенот доба, измеѓу убаид и урук периодот во http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_Sumer - сумерската цивилизација ) па наваму!

ако ги проследи добро линковите ќе разбереше дека кај Ранохристијанската и во континуитет на неа денес кај Православната духоносна архитектура, акцентот е ставен на внатрешноста пред се, и во одреден дел околу некои надворешни елементи кои повторно се резултат на самата таа внатрешна мистична символика на молитвениот живот ( http://preminportal.com.mk/content/view/3024/147/ - како што рече Господ + грижете се за срцето, а не за облеката ).

она што е разликата помеѓу Православието и останатите Христијански деноминации е во тоа што кај нас не се разбира Црквата како нешто што евоулира во однос на светот (модерните појави и трендови во истиот) туку светот се прилагодува на Божјата Вистина за која во аманет ни се оставени Светоотечките сведоштва по кои и денес како Православни се раководиме, што значи не прифатливо е за Православието да отстапи од каноните и традицијата заради задоволување на нечии естетски перцепции кои имаат стремеж да стават голем акцент на земната, надворешна естетика.
на таков начин не само што се разводнува силната внатрешна символичност на Верата, туку воедно се остава простор за навлегување на гротесното студенило на современиот естетскиот формализам и онаму каде не му е место. од тука и Соборниот Храм Свети Климент Охридски е поприлично изместен во однос на она Православно разбирање за духоносната (сакрална) архитектура, каде најголем впечаток на себе повлекува надворешниот профан екстериер, наместо внатрешниот сакрален момент.
 
реформаторските нагони и силната земна потреба од нив за задоволување на некоја внатрешн порив или страст, по импресивни зданија во нашето опкружување, не би требало да се накалемат на долгата и цврста символична традиција во Православниот Храм, тие фантазии се интересни за музеј или дискотека, за стадион или концертна сала, но не и за простор наменет за молитва! па дури и кога станува збор за чисти форми како што тоа е во случајот со Соборниот Храм или пак најавите за тој во нас.Аеродром имам чувство дека не сме далеку од формализмот и студенилото на поновите католички и протестански градби.
Ова во пракса пластично кажано би значело карикирање на изворната музика за да се фати духот на новото време (нема потреба истиот да го објаснувам посебно) со што се обидуваме неможноста за перцепција на изворното да ја надоместиме со негово карикирање, вметнувајќи му или класични или техно тонови, т.е. или клавир или синтисајзер. така ај што се губи она чистата и веќе до својот зенит доведена култура, туку на наједноставен начин истата се исмева, во ред е тук таму по некој пример како синтезис или кирил, но не и тоа да стане меин стрим. ваквите изворни вредности не треба да подлежат на ревизија во никој случај.  
инаку за предлогот на Црквата во Аеродром верувам дека како скицирана макета објавена во весник, е само несреќна интерпретација на некој футурист кој ете сакал да слично како и католиците за време на шизмата да наметне нова шарена амбалажа во симболиката за Христијанскиот Храм кога бил фрлен главниот акцент на надворешното, доколку се почне со таква слобода да се интерпретира и гради во иднина мислам дека пополека не ни гине унијатството, капка по капка езеро, прво ќе го смениме календарот, сетне, начинот на градење, па Богослужбите за на крај и ние да се одродиме целосно и ги отфрлиме Светоотечките Православни Догми, како тоа што го сторија на почетокот од вториот милениум римските понтифи...

еве во која мера и самите Католици се во расчекор со себе, посебно што тие овој процес на "формата над функцијата„ го почнаа далеку порано со романиката и готиката, јасно во контиунитет и со ренесансата и со барокот, со што сега имаат внатрешен проблем, бидејќи неможат и да го зауздаат овој процес на футуристичко жонглирање со еклесијалните вредности - http://www.catholicliturgy.com/index.cfm/FuseAction/ArticleText/Index/65/SubIndex/116/ArticleIndex/24 - www.catholicliturgy.com/index.cfm/FuseAction/ArticleText/Index/65/SubIndex/116/ArticleIndex/24 , донекаде ваквиот реформизам успеаваат во голема мера да го наметнат и во праволсавните земји преку силното влијание на западниот империјализам за време на ренесансата, па така се појавува набрзо и нов правец денес познат како Neo-Byzantine кој е коктел од барокни и византиски форми, но за тоа покасно...
 
премногу збиено и во кратки црти го нафрлав ова мое видување за таа реформаторска размисла, иако истото е преурането и за редоследот на нишкава но и за посочување и појаснување на ваквите недоумици од модерен карактер, за сега дај прво да го завршиме воведот на темава како што треба, она посеопфатно и историски и технички, а после може да се фокусираме на одредени точки или појави во истата!
 


Posted By: lslcrew
Date Posted: 25-Apr-2009 at 16:17
beton никаде не реков да отстапуваме од канони, во интерес на естетика. За тоа не смее да стане ни збор. Муабетот му беше дека немора цело време да практицира еден, на некој начин, веќе унифициран изглед на црковниот екстериер. Соборна не знам зашто би требало да пречи и боде очи во целата таа унифицираност. Не гледам ништо лошо воопшто доколку некој објект драстично отстапува од просекот. Нормално не смееме да си дозволиме сите објекти да ни отстапуваат но можеме пет-шест цркви во државата да си дозволиме да отстапам и некој архитектонски тренд да го преточиме во храм. Еве на пример види колку различни православни храмови има низ свет. Секој народ си влече своја школа низ времето и секоја од тие школи има длабока историја и посебна симболи, што јасно ни кажува дека маневрирање со екстериерот е дозволиво. Па дури можеме во интерес на православното единство да направиме да речеме руска црква да изгради класичен македонски храм, а Македонија да изгради класичен руски храм. Или па на пример со грчките плаво-бели или незнам некои други. Воопшто не е во потребно да бараме чив стил е "поправилен". Затоа и викам дека би требало и на ова поле да се изманеврира малку и со некои 0,1-0,2 % различност воопшто нити ќе се "загрози" нити ќе се "инфицира" македонската православна архитектонска школа.


Posted By: beTon
Date Posted: 25-Apr-2009 at 17:10
види не сум паметен за да проценам во колкав процент некое отстапување може да ја измести изворната духовна традиција која ја практицираме, но како што спомнав сигурното застранување се почнува со мали чекори, како би се отворил подоцна простор и за поголеми отстапки! значи не велам дека по секоја цена некој мора вака или онака да ја доживува символиката во Верата, но од она што јас го имам спознаено како најблиску до смирение тоа е таа изворна традиција, која дефинитивно нема исто да звучи доколку наместо со кавал се свири со клавир! вакви експерименти се пробани, но истите се далеку од чистиот и максимално исфилтриран сооднос помеѓу Православната Вера и архитектурата.

инаку во основа сите Христијански Црквовни Храмови се внатрешно исто конципирани, со одредени мали отстапки или додатоци, додека во главно разликата е во надворешните екстериерни решенија, односно пристапот околу оплеменување на фасадата заради естетска впечатливост и доминантност...

исправка: во брзање сум направив лапсуз во минатиот пост, римските понтифите реформата ја започнале на почетокот од првиот милениум по Христа, а не во вториот!



Posted By: Max
Date Posted: 14-Jun-2011 at 13:00
Црковниот Храм и неговите основни елементи во Православната Духоносна Архитектура

објаснувања за броевите има во нишката Технички Речник 

http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=490&PID=39263#39263 - http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=490&PID=39263#39263

 



Posted By: Max
Date Posted: 15-Jun-2011 at 11:56
симболиката во раноХристијанскиот базиликален Храм
https://i.postimg.cc/N03PS24g/DSC0.jpg - извадок од книгата ...





 



Posted By: Max
Date Posted: 13-Oct-2011 at 21:32





Во Манастирот објектите се хелиоцентрично поставени во однос на Црквата, сите конаци се врзани в круг гледајќи кон Црквата, така означувајќи ја смислата на нашиот живот како Христијани, тука симболиката е длабоко проткаена во секој чекор па и во тишината... [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=560 - 1 ][ http://architect.mk/intervjua/81-d-r-dimitar-kjornakov-legenda-na-makedosnkite-kulturo-istoriski-dejnosti - 2 ][ http://3maks.com/Countries/ListView.aspx?qx=9UQoCz1%2fMuWc1ooLkaa%2bnerszh5jL58pH3ZyWNcOQDsC6VVDJk6ebwZVJ5SQWuPoLo6FUOUAOaYEkx5iSlpT%2bQ%3d%3d - 3 ]

http://www.mpc.org.mk/vGal.asp?kw=Manastiri - http://www.mpc.org.mk/vGal.asp?kw=Manastiri [ http://www.mpc.org.mk/manastirite.asp - 1 ][ http://www.makedonskimanastiri.mk - 2 ][ http://blip.tv/smirenie/raduj-se-nevesto-nenevesna-3073671 - 3 ]

http://www.orthodox-monasteries.com - http://www.orthodox-monasteries.com

http://www.svetagora.info/index.php?Itemid=4 - http://www.svetagora.info/index.php?Itemid=4 [ http://www.agape.rs/galerija/manastiri%20i%20crkve/Sveta%20Gora/slides/Karta%20Svete%20Gore.jpg - 1 ][ http://3.bp.blogspot.com/_qpE5hNwi618/SwLP4tnsphI/AAAAAAAAC1k/nQTqUGPA5_w/s1600/athos-map-760.jpg - 2 ][ http://video.google.com/videoplay?docid=1761094238547268774 - 3 ]

[tube]c-X13_ew5gQ[/tube]

[tube]3-ADTdfavjM[/tube]

[tube]yKQ4G1Ig_p8[/tube]
 



...The Byzantine monastery, as a religious building and especially as a spiritual institution, is implemented architecturally according to a functional organization based on Christian faith and by extension, the morphological result may be interpreted symbolically. This symbolism refers to the placement of the elements of the architectural program, to the proportions and form of volumes, the use of materials, and unaffected forms. The founders usually used local materials in the construction of the monastery (stonework, brickwork, and wooden structures), which "spoke" architecturally with sincerity, as in primitive architecture (3). This is a sincerity that the monk is supposed to seek and is transferred to his architecture. The form and typology of the most basic elements of the monastery's plan vary, according to the space available in the monastery and its setting in the natural environment, which often imposes a specific architectural plan for the monastery...
http://www.architecthum.edu.mx/Architecthumtemp/invitados/conenna5.htm - http://www.architecthum.edu.mx/Architecthumtemp/invitados/conenna5.htm











Posted By: Max
Date Posted: 13-Oct-2011 at 22:32


https://web.archive.org/web/20080705235440/http://www.holytrinityorthodox.org/articles_and_talks/Liturgy%20and%20Space.htm - http://holytrinityorthodox.org/articles_and_talks/Liturgy%20and%20Space.htm

http://www.theologic.com/oflweb/inchurch/guidedtour.htm - http://www.theologic.com/oflweb/inchurch/guidedtour.htm

http://www.orthodox-christianity.org/culture/architecture/ - http://www.orthodox-christianity.org/culture/architecture/

[tube]tveUPsEYSjE[/tube]

https://www.academia.edu/9043515/Approaches_to_Byzantine_Architecture_Cyril_Mango - https://www.academia.edu/9043515/Approaches_to_Byzantine_Architecture_Cyril_Mango

https://www.academia.edu/4129792/Approaches_to_Byzantine_Architecture_and_Its_Decoration_Studies_in_Honor_of_Slobodan_%C4%86ur%C4%8Di%C4%87? - https://www.academia.edu/4129792/Approaches_to_Byzantine_Architecture_and_Its_Decoration_Studies_in_Honor_of_Slobodan_Curic

https://orthodoxartsjournal.org/acoustical-considerations-in-orthodox-church-design/ - https://orthodoxartsjournal.org/acoustical-considerations-in-orthodox-church-design/



Posted By: Max
Date Posted: 04-Dec-2011 at 17:31
Црковниот Храм како соборно место на Црквата е повеќе од сакрална градба, односно освен што е место каде Верниците се собираат за во еден глас(Соборно) да Го прослават Бога и во заедничка молитва да побараат од Него здравје, мир и спасение, истиот тој Црковен Храм е потсетник дека таквата сложност треба да ја имаме и во секојдневието...

For one to have fellowship with another Christian in the early Church meant much more to him than what it means today to many contemporary Christians. (i.e., Christians having donuts and coffee together in the "fellowship" [social] hall after the Sunday service). Genuine fellowship implies "that bond which binds Christians to each other, to Christ and to God." Fellowship is all inclusive, deep, personal and intimate. The "meaning of 'fellowship' or 'communion' in the New Testament relates to sharing one common life within the body of Christ at all levels of existence and experience – spiritual, social, intellectual, economic. No area of life can be excluded."
http://www.rebuildjournal.org/resbkexcrptfldr/commongroundchptreleven.html - http://www.rebuildjournal.org/resbkexcrptfldr/commongroundchptreleven.html


за нас Христијаните еден од главните столбови во Верата е www.orthodoxresearchinstitute.org/articles/dogmatics/savich_catholicity.htm - Соборноста(Заедништвото)Католичноста подвиг спротивен на посесивниот индивидуализам, односно во животот како Верници сме повикани да делуваме сложно и за доброто на заедницата, ваквата соборност и соживот најизразени биле во првите векови од нашата ера кога Христијаните живееле во комуни, но и подоцна во средниот век, и иако во потполна смисла на зборот комуна биле и се монашките општежитија(манастирите), може да се каже дека секоја Организирана Христијанска Населба е комуна, било тоа да станува збор за село, кварт или град...

This idea really isn't that outlandish. It has been argued that Imperial Russia, right up to the revolution, was nothing other than a massive federation of tiny Orthodox Communes, or Obschina. Each village or sela was run as an independent entity, governed nominally by the town elders, whose actions were ratified by the every head-of-household in the village. There is much to learn about the operation of these villages; I believe that something that worked for 1500 years or so might be worth trying again!
http://orthodoxcommune.com/node/3 - orthodoxcommune.com/node/3


Уште на почеток кога се оформила Црквата, првите Христијани се што имале како богатство не го сметале за свое, туку за Божји имот и затоа поттикнати од тоа чувство, почнале да ги продаваат имотите и парите да ги ставаат пред нозете на Апостолите, како што пишува во дела апостолски, ги ставале во црковната каса и на секој му делеле според потребите. Првата христијанска заедница наликувала на совршена христијанска заедница која се' имала заедничко, a секој се сметал за помал од другиот. Затоа од почетокот црковните имоти не се сметале дека се имоти на одредени лица, ниту на Владиката, Апостолите, ниту на Свештениците, ниту на Верниците. Во каноните се говори дека имотот на Христијаните бил имот на Црквата, односно, имот на сиромасите. Што значи, тој имот што го имала Црквата во првите векови, служел за да им се помогне на сиромасите и вдовиците, кои имале потреба од тој имот.
http://www.mpceanz.org.au/za-bozjite-zakoni-mitr-petar/ - http://www.mpceanz.org.au/za-bozjite-zakoni-mitr-petar/


Posted By: Max
Date Posted: 11-Dec-2011 at 13:31
специфично за раноХристијанството е притисикот и прогонот на верниците кои како новообратените Христијани најнапред страдале маченички исповедајќи ја сопствената Вера во Исуса Христа заради што биле присилени службите да ги вршат тајно, најчесто по домовите, но кога и тоа станало невозможно и неподносно Верните почнале да бараат прибежиште по горите многу живеејки и испоснички, додека тие што морале да останат во градовите службите и погребот на упокоените почнале да го извршуваат во катакомби

Catacomb (from the Greek kata kumbas, meaning "near the low place or ravine") was originally the name of a particular district in Rome, but later referred to subterranean Christian burial places throughout the Roman Empire. Catacombs have been discovered in Anatolia, Malta, and North Africa, and in the cities of Naples, Paris, Syracuse, Trier in Germany, and Alexandria, Egypt. However, the principal catacombs are those in Rome (about 40 in number). Found mainly along the Via Appia, the Via Ostiensis, the Via Labicana, the Via Tiburtina, and the Via Nomentana, they bear 4th-century names identifying the martyrs who were buried in them.

The construction of catacombs began in the 2nd century. They were initially used for refuge during times of persecution, for the celebration of the Eucharist, for interment of the dead, and for memorial services. By the 5th century, they were no longer used for burial, but exclusively for religious services commemorating the death of a martyr. By the 9th century, catacombs completely fell into disuse and were forgotten until their rediscovery in 1578...
http://orthodoxwiki.org/Catacombs - http://orthodoxwiki.org/Catacombs


Како што ни е познато од историјата на христијанската Црква, како и од римското право, првите Христијани имале слобода да се собираат непречено само на гробишта, таканаречени катакомби, каде биле погребувани првите христијани како маченици. Такви катакомби и до денеска се сочувани околу Рим, како што се: најпознатата Свети Калист, потоа Свети Себастијан, Света Цицилија, света Текла и др. Околу нивните вечни почивалишта малата прогонувана христијанска заедница се собирала и го прославувала севишниот Бог, како и Господа Исуса Христа. Но истовремено се развивал и култот кон мачениците. Најголеми светилишта постанувале токму гробовите на светите апостоли кои маченички го завршиле својот живот, како што се светите апостоли Петар и Павле во Рим, а потоа и другите на други простори каде што го проповедале Евангелието на народите...
http://preminportal.com.mk/content/view/7050/160/ - http://preminportal.com.mk/content/view/7050/160/


Катакомби, во римската република овој термин се однесува на подземни ископи во мека карпа кои служеле за погребување на мртви. Во подоцнежниот христијански период се ископувани пространи лавиринти на галерии, широки метар до метар ипол, поврзани со одаи кои се разгрануваат под различни агли.

Во христијанските катакомби, гробовите(loculi) се паралелни со галериите, додека во паганските подрачја тие се поставувани под прави агли. Кога една галерија ќе била пополнета, се копало натаму под неа, понекогаш и до седум нивоa.

Катакомбите во Рим се пружаат стотици километри и содржат илјадници гробови, од кои секој содржи од едно до четири тела. Саркофазите се мошне ретки. Гробовите се затворени со насликани мермерни плочи наредени долж ѕидовите на галериите. Некои од тие слики се најрани примери на христијанската уметност.

Во паганските подрачја прославите се одвивале кај односниот гроб на денот на погребот и годишнината на смртта. Поради светоста и скришноста на катакомбите, евхаристиските служби тука се одржувани на годишнините на мачениците. Ископувани се отвори за воздух и светлина http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=490&PID=39290#39290 - (фенестели) за да се овозможат тие прослави кои се одржувале со векови.

Главниот период на катакомбите е 3-от и 4-от век. Веќе во времето на Јероним (околу 360-та година) ископувањето не било вообичаено, а кога Аларих (визиготски крал) го разурнал Рим во 410-та погребувањето во катакомби е практично напуштено.

Како минувало времето на катакомбите се заборавило, се додека не биле повторно откриени во 1578-ма година. Ги ископувале и темелно ги проучувале старите научници, како што е Антонио Босо (умрел во 1629-та), а во современо време Де Роси, О. Маручи, П. Штигер и Е. Киршбаум.

Иако катакомби има во древните градови на Египет, Малта, Либан, Сирија и Палестина, или во нивна близина, најпознатите и најзначајните можат да се најдат во околината на Рим.

Во Рим се најдени најмалку шест еврејски катакомби. Тие потсетуваат на христијанските, само што немаат големи одаи за народни собири.

Некои научници погрешно верувале дека катакомбите на св. Себастијан ( Рим) означуваат место на кое се погребани Петар и Павле. По половина век истражување, може со доста причини да се претпостави дека култот на овие двајца апостоли тука навистина постоел околу 260-та година од н.е., а можеби и околу 200-тата година од н.е., но не е изнесен ниеден задоволувачки доказ дека овие апостоли првобитно биле тука погребани или дека нивните мошти тука биле пренесени по погрбувањето на некое друго место.
http://www.panoptikum.com.mk/personal-enciclopedia/2009-11-08-15-10-52/paralelen-svet/631-2010-03-10-04-18-33.html - http://www.panoptikum.com.mk/personal-enciclopedia/2009-11-08-15-10-52/paralelen-svet/631-2010-03-10-04-18-33.html


катакомбните Цркви повторно се јавуваат по црвената револуција во Русија заради прогонот на Христијаните но сега не од паганите него од атеистите http://www.scribd.com/doc/28985271/КАТАКОМБЕ - http://www.scribd.com/doc/28985271/КАТАКОМБЕ


Posted By: Max
Date Posted: 01-Jan-2012 at 23:33
одредени Верници-Богоугодници-Монаси низ вековите се предавале на аскетски подвиг престојувајќи во постојано молитвено тихување на пусти места, доброволно или принудени се повлекувале по непристапни планини и пустини отуѓени целосно од светот, а за престојувалишта користеле пештери, јами, колиби, овие испосници почнале самостојно да подигаат Пештерни Параклиси(Црквички) или здружено за заедничка служба на аскетите кои престојувале на иста планина... пример на Света Гора има многу Ќелии и Колиби, со чие ширење и спојување се создаваат Скитовите и Манастирите...

Келиите(Испосници/Посници/Пештери) се оскудни престојувалишта во кои Монасите се повлекуваат за поусрдно растење во Верата и усовршување на Молитвата(разговор со Господа) преку осамеништво и безмолвие(тихување/ http://mk.orthodoxwiki.org/Исихазам - исихазам ), односно анахоретски(еремитски) живот, додека Колиба најчесто е престојувалиште со покуќнина и Црквичка(Параклис) каде живее помало монашко братство собрано околу Старец(напреден Духовник, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0 - ВеликоСхимник )...

Скит е организирана заедница составена од одреден број Колиби каде се практикува идиоритмиски монашки живот, односно поблаг во однос на анахоретскиот, но построг во однос на http://mk.orthodoxwiki.org/Манастир#Организација - општежителниот(киновијски) манастирски живот ...

...Во преданието на Источно-православната црква се разликуваат два основни вида монаштво: анахоретско и киновиско живеење. Покрај нив, како посебен вид често се смета и скитското монаштво, кој е средниот пат помеѓу првите два... [ http://www.dnevnik.com.mk/?itemID=F26FF152DAE8C0478D5AA80F913DA2DE&arc=1 - 1 ]


освен на Света Гора кај нас сите три вида Монаштво на едно место се среќаваат и во Зрзе каде уште во доцната антика е формиран пештерски монашки комплекс...

[ https://www.youtube.com/watch?v=c5Ma63Vkys0 - 1 ][ https://www.youtube.com/watch?v=lLyj6Wv4M_o - 1 ][ https://www.youtube.com/watch?v=iFSccSrPSrM - 1 ]

[tube]H5qqtGjRLdc?t=89[/tube]

Во манастирот Зрзе продолжуваат истражувањата во Пештерните Испосници - https://web.archive.org/web/20110217051626/http://preminportal.com.mk/content/view/2369/71/ - http://preminportal.com.mk/content/view/2369/71/
http://www.mn.mk/google-search/?cx=000180157879672081355%3Axeujtgc11ak&cof=FORID%3A9&ie=UTF-8&q=+%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8+%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8+%D0%B2%D0%BE+%D0%A1%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5+%D0%B8+%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B8%D1%82%D0%B5+%D0%BD%D0%B0+%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BD&sa=Search -
Испоснички ќелии и Скитови


Репортажа: Пештерни Цркви во Струшко - https://web.archive.org/web/20111003093348/http://preminportal.com.mk/content/view/6817/57/ - http://preminportal.com.mk/content/view/6817/57/

http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=557&PID=109514#109514 - http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=557&PID=109514#109514

http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8_%D0%B2%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0 - http://mk.wikipedia.org/wiki/Пештерните_Цркви_Во_Македонија

http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0 - http://mk.wikipedia.org/wiki/Пештерна_Црква

[tube]ebu_jmvzdhc[/tube]

[tube]ajmExNEK0KY[/tube]


Posted By: Max
Date Posted: 07-Jan-2012 at 16:04

за раноХристијанското монаштво инспирација биле јудејските аскети, пред се Терапевти-те (од коине http://en.wiktionary.org/wiki/θεραπεία#Etymology - θεράπων(Terapon) - латински Therapeutae, односно директен превод од арамејскиот збор https://web.archive.org/web/20100922083041/http://essenes.net/index.php?Itemid=633&id=290&option=com_content&task=view - Essene што значело Исцелител ) сепак се смета дека Терапевтите и Есените се два различни реда http://en.wikipedia.org/wiki/Therapeutae#Early_Christian_interpretations - Therapeutae#Early_Christian_interpretations [ http://www.orthodoxresearchinstitute.org/articles/patrology/scouteris_theraputae.htm - 1 ] [ http://en.wikipedia.org/wiki/Asceticism_in_Judaism#Shammaites_and_Hillelites - 2 ] но за етимологијата на зборот Есени има и други преводи и интерпретации како Духовни Лекари или Служители Божји, исто како што и за Монах се смета дека буквално значи Сам но исто така имало преводи како Единство(едно со Бога(при Бога))Едност ...

...
MANASTIR (koine - μοναστήριον(monasterion)) JE ZGRADA U KOJOJ PREMA UTVRDJENIM PRAVILIMA ŽIVE MONASI ILI MONAHINJE.

• ZAJEDNIČKE NASTAMBE ZA MONAHE POZNAJU I DRUGE RELIGIJE.

• HRIŠĆANSKI MANASTIRI RAZVILI SU SE IZ KOLONIJA EREMITA U EGIPTU, NAROČITO OD KADA JE PAHOMIJE SASTAVIO PRAVILA ZA ZAJEDNIČKI ŽIVOT PO KOJIMA SU SE PUSTINJACI SASTAJALI SVAKI DAN, ZAJEDNIČKI RADILI, MOLILI SE I JELI.

• SREDINOM V VEKA KINOVIJSKE NASTAMBE (KOLIBE = LAVRE) ZAJEDNO SA CRKVOM SU OPASANE ZIDINAMA I TAKO ODVOJENE OD OSTALOG SVETA.

• NAGLI RAZVOJ NA ISTOKU DOVODI DO PODIZANJA OGROMNIH MANASTIRA SA VELIKIM BROJEM MONAHA, U KOJE ODLAZE ČITAVE VLADARSKE I FEUDALNE PORODICE.

• PRVE MANASTIRE U REGIONU PODIZALI SU, PRE DOLASKA SLAVENA, GRCI I RIMLJANI NA USKOM OBALSKOM POJASU UZ MORE I U MAKEDONIJI.

• OKO 890. SV. KLIMENT JE PODIGAO MANASTIR U OHRIDU, ZATIM SV. NAUM NA JUŽNOJ STRANI JEZERA.

• ZA VREME CARA SAMUILA NA PRESPANSKOM JEZERU OSNOVANO JE 11 MANASTIRA.

• MNOGI VIZANTIJSKI CAREVI, VELIKAŠI I EPISKOPI PODIZALI SU MANASTIRE U MAKEDONIJI.

...

https://web.archive.org/web/20110913184629/arhns.com/download/razvojregionalnearhitekture/8predavanje.pdf - http://www.arhns.com/download/razvojregionalnearhitekture/8predavanje.pdf

 



Posted By: Max
Date Posted: 15-Jan-2012 at 17:00
додека за време прогонот на Христијаните службите се одржувале потајно http://orthodoxwiki.org/Judaism_and_Early_Christianity#I._Art_and_Architecture - во домовите на верниците познати како http://orthodoxwiki.org/Domus_Ecclesia - Domus Ecclesia , по официјализирањето на Христијанството службите стануваат јавни и се одржуваат во преадаптарaните базилики - http://employees.oneonta.edu/farberas/arth/arth212/early_christian_basilica.html - дотогашни јавни форуми и храмови , потоа почнуваат да се развиваат различни типови Црковни Храмови во различни периоди својствени за различни простори(градителски школи), а по шизматските разделби својствени за секоја Христијанска деноминација посебно, односно издиференцирани архитектонски форми...
Црковниот Храм типичен за Источното Христијанство во основа се определува на три периоди:

- https://www.academia.edu/3240655/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B8_%D0%B2%D0%BE_%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B6_Via_Egnatia_PATRIMONIUM_7_8_127_148_pages?auto=download - рановизантиска Црковна архитектура 3-7 век [ https://www.academia.edu/13519260/RANOHRI%C5%A0%C4%86ANSKA_ARHITEKTURA - 1 ] [ https://www.academia.edu/30535875/Ranokr%C5%A1%C4%87anska_arheologija_Od_po%C4%8Detaka_do_konstantinskog_obrata - 2 ]
- https://web.archive.org/web/20110913192925/http://www.arhns.com/download/razvojregionalnearhitekture/6predavanje1deo.pdf - средновизантиска Црковна архитектура 7-12 век
- http://www.saylor.org/site/wp-content/uploads/2011/08/ARTH401-4.2-Late-Byzantine-Architecture-FINAL.pdf - доцновизантиска Црковна архитектура 12-16 век

а покасно се издвојува и еден дополнителен поствизантиски период познат како

- http://orthodoxwiki.org/Neo-Byzantine_architecture - неовизантиска Црковна архитектура 17-20 век

Во рановизантискиот период се синтетизираат разни типови Црковни градби во една целина. Застапени се надолжни(лонгитудални) градби, еднобродни и базиликални, како и градби од централен тип. Рановизантиската архитектура е сочувана во мал број примери, како последица од арапските освојувања во 7 век и појавата на иконоборци(иконокласти) во 8 и 9 век...

Во средновизантискиот период, Протомајсторите(архитектите) настојувале Црковните Храмови да ги развиваат во единствен план од централен тип со купола(која Го симболизира Царството Небесно), градбите со централен план најчесто се во облик на Крст кој е слободно развиен или впишан, а специфично за овој период е постојаноста на ваквиот тип планови, друга карактеристика е поврзаноста на внатрешниот простор и надворешниот изглед. Сводовите се покриваат непосредно по заоблувањата, а не преку дрвена конструкција, а лаковите и внатре и надвор се во иста висина и ширина...


иако има многу, за најрепрезентативен Црковен Храм се смета Црквата Света Софија...

[tube]lbCCYuy22_c[/tube]

https://www.natgeotv.com/ca/ancient-megastructures/videos/hagia-sofia-dome-secrets - - Hagia Sofia from Ancient Megastructures on National Geographic Channel
https://www.natgeotv.com/ca/ancient-megastructures/videos/hagia-sofia-dome-secrets -
[tube]By7yeEXwvLw[/tube]

од последниов клип се воочува акцентирањето на "римска" градителска школа, што е недоносено тврдење, бидејќи византиската градежна школа e својствена и се потпира на и ги комбинира сите дотогашни автохотни архитектонски умеења, впрочем самите римски градители се потпираат на односно учат од градителските школи од егејската култура која пак се надоврзува претходно на египетската култура... (+ исправка, официјален јазик во византија бил Коине)
она што Јустинијан го воспоставил како норма и функционално и архитектонски е надоврзување на автохтоните егејски традиции во кои сводот односно куполата била главно обележје за Небото, пример во бронзеното доба тука се јавува кај пајонците, пелазгите, минојците итн., а претходно во раното бронзено доба е дел од месопотамските традиции во асир и сумер...

освен Куполата, значајна симболика има и во www.makedonski.info/show/калкан/м - страничните калкани на кровот, кои на апсидите почнале да се поставуваат скалесто симболизирајќи го постепеното искачување кон висините, но исто битна карактеристика е и фокусирањето т.е. ограничувањето на прозорите и протокот на светлина низ нив преку т.н. http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=617&PID=107792#107792 - транзени , како главен акцент би се дало на молитвата, односно за умот да не се расејува насочувајки го вниманието на ентериерот, туку да е внимателно присутен на Богослужбите...



Posted By: Max
Date Posted: 29-Jan-2012 at 14:00

од раноХристијански базилики во Вардарска Македонија досега се откриени и конзервирани 131 базилика, од која последна е големата базилика од Скупи, но бројот на лоцирани но не откриени и конзервирани е поголем...
додека бројот на средовековни Цркви е далеку поголем, од кои целосно сочувани се 993 вклучително и манастирските...

вкупно зачувани и стари и нови, во РМ има 1.842 православни верски објекти кои се евидентирани во https://www.researchgate.net/publication/327849848_CULTURAL_AND_RELIGIOUS_GEOGRAPHY_IN_THE_MEDIEVAL_AND_NEW_AGE_PERIOD_IN_TODAYS_REPUBLIC_OF_MACEDONIA - Картата на верски објекти

во Скопската Епархија од сите периоди има 136 Цркви од кои најстара е http://macedonia.kroraina.com/statii/lilchik_iljoska_1997.htm - Големата Епископска Базилика во Скупи од 5 век http://macedonia.kroraina.com/statii/lilchik_iljoska_1997.htm -

ЦРКОВНАТА ТРАДИЦИЈА ВО СКОПЈЕ И СКОПСКО ОД 4 ВЕК ДО ДЕНЕС - https://web.archive.org/web/20131002062844/preminportal.com.mk/content/view/2220/54/ - http://preminportal.com.mk/content/view/2220/54/

од новите како архитектонски поспецифичен е Соборниот Храм Свети Климент Охридски кој се одликува со современ неовизантиски стил...
Соброниот Храм во Скопје како современа ротонда иако на прв поглед делува преформалистички, сепак како молитвен простор воопшто не е студен, како што тоа е случај со повеќето нови Црковни Храмови (ширум светот) кои се изведени во бетон, што покрај молитвата посекако е резултат и заради комбинирањето на камен, тула и бакар надворешно, но и прилично масивно дрво внатрешно...
канонски во изградбата нема особени отстапки, единствено можеби требало и морало да се оди со посоодветна и порепрезентативна локација(логично плоштад) и евентуално со помали прозори на тамбурот, но тоа сега веќе и толку не е битно бидејќи и вака овој Храм им е од голема корист на Верниците, особено е значајно што духовно дел од него се петорицата скорешни Македонски Архиепископи Доситеј, Ангелариј, Гаврил, Михаил и Стефан од поставувањето на Каментемелникот на 23.04.1972 и Осветувањето на 12.08.1990 - (1150 год. од раѓањето на патронот) ...

СОБОРНИОТ ХРАМ СВЕТИ КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ ВО СКОПЈЕ - https://dokumen.tips/documents/-55720c90497959fc0b8c45ba.html - http://www.scribd.com/doc/80581609/Соборниот-Храм-Свети-Климент-Охридски-во-Скопје (објавено во А, списание за култура на просторот, бр. 3, Скопје 1992)

Pravoslavna Crkva Sveti Kliment Ohridski Skopje ~ https://rutube.ru/video/3b807ee796678a7a6aa9a97e0576f596/ - https://rutube.ru/video/3b807ee796678a7a6aa9a97e0576f596/





Posted By: Max
Date Posted: 11-Feb-2012 at 11:02
Originally posted by Max

СОБОРНИОТ ХРАМ СВЕТИ КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ ВО СКОПЈЕ - http://www.scribd.com/doc/80581609/Соборниот-Храм-Свети-Климент-Охридски-во-Скопје - http://www.scribd.com/doc/80581609/Соборниот-Храм-Свети-Климент-Охридски-во-Скопје (објавено во А, списание за култура на просторот, бр. 3, Скопје 1992)



...
Местото
"И Он рече:-He приоѓај ваму. Собуј ги обувките твои од нозете, зашто ова место, на кое стоиш, е света земја" (II книга Мојсеева - 3.5)

Во првата глава на првиот дел на својата "Историја на Византија", на 65-та страна Георгие Острогорски за Цариград вели: "Положбата му е избрана со генијална остроумност". Луј Бреје го споменува сведочењето на Вилардуен за возбудата на сировите западни рицари кога го догледале офомниот град опашан со високи ѕидини. Се разбира, како царска круна на возвишеното место е Аја Софија, којашто ја користам како мерка за мерење на Соборниот Храм и на сите Храмови во веки веков. Наведените кажувања ги користам за да го потенцирам значењето на местото.Оној што има прилика да посети повеќе сакрални места, со сигурност може да ви потврди дека од нив зрачи некоја космичка енергија.

Познато е исто така дека доминантните религии ги граделе своите Храмови на урнатините на претходните или пак истите ги приспособувале со едноставна замена на симболите, Постојат без-број примери...
   Првата, рационалната, причина, може да биде обидот верниците преку преведувањето на Храмот од старата религија во нова (притоа сметајќи на нивните навики за почитување на местото) полесно да се преведат во новата вера.
   Втората - Храмовите да се подигнуваат на местата на подвизите на светите маченици(Св.Симеон Столник во Сирија, Св.Петар во Рим, на местото на стариот стадион во кој римските цареви ги жртвуваат христијаните, односно на местото на кое според преданијата е распнат Симон Петар).
   Третата - ирационалната, спомната на почетокот на размислувањата за местото, дека одредени места зрачат со космичка енергија. Нескромно мерено со вакви критериуми, се чини дека со локацијата на Соборниот Храм "Св.Климент Охридски" во Скопје (засега најголемиот и по многу нешта единствениот Храм на Македонската Православна Црква) нешто не е во ред. He смее да се заборави дека градбата е почната под патронатот и двосмислениот благослов на државата со атеистичка идеологија, која не смееше да си дозволи Храмот на религијата, чија негација е базична догма на таа идеологија, да биде изграден на особено место. Тоа е факт. Локацијата за изградба на Соборниот Храм е избрана и дефинирана на некоја маса во некое биро во Скопје. Големо е фарисејството на некои што беа директни учесници во таа работа.
   Раскрсницата на булеварот "Партизански одреди" и булеварот "ЈНА" е една од најпрометните во Скопје. Пристапот до плоштадот на Црквата е проблематичен, како што е проблематична и можноста да се паркира автомобил во негова близина.
   Co преусмерување на сообраќајните токовиво време на големите собори само се компликува и онака сложената состојба со сообраќајот во центарот на градот. За вревата и оловните гасови да не зборуваме. Од друга страна, Храмот, и покрај својата големина речиси вулгарно е загушен од околните(побрзо изградени) станбени објекти со голема височина. Сме навикнале најзначајните градски Цркви да ги гледаме на отворени простори. Црквите ја пренесуваат енергијата на местото и често пати се наметнуваат при неговото формирање како важни фактори - Св.Петар во Рим, Св.Марко во Венеција, Миланската катедрала... Црква на плоштад. Во Скопје шансата е пропуштена; наместото на несреќнмот хотел "Шератон", наместото на несуденото Градско собрание, наместото на Офицерскиот дом, на местото на Бурмали Џамија, не веројатно ами сигурно на место-то на некој постар Храм... требаше да се изградиЦрква! Зашто, ако олтарот е фокусот надоживужвањето на просторот, времето и односоткон религијата во внатрешноста на Црквата,тогаш Црквата е олтарот на отворениот градскипростор.
   Сепак во топлите летни вечери, кога сообраќајот е стивнат, бројни мажи, жени, момчиња и девојчиња, бараат освежување под стреата на Црквата. Овој простор можеби има шанса да стане Место.
...
http://www.scribd.com/doc/80581609/Соборниот-Храм-Свети-Климент-Охридски-во-Скопје - http://www.scribd.com/doc/80581609/Соборниот-Храм-Свети-Климент-Охридски-во-Скопје


цел осврт во писаниево е прилично информативен, но горниов пасус е неодминлив! на мисла сум дека иако Црквата воопшто, по индустриската револуција во светот почнува пополека да се одминува, денес по конзумеристичката револуција тоа да е речиси правило а не исклукоч, а самите ние и даваме споредно наместо централно место, и фигуративно и буквално, напросто ни станало срам ако не и мака да ја бараме сакралната архитектура по урбаните визури, дури ни како контура а не па жива појава...
можеби ваквата резигнираност е нормален нус ефект, како скриен плач на современата совест, која заради сопственото духовно слепило се чувствува недостојна во најдобар или несвјоствена во најлош случај за каков и да е допир со Бога па макар и попатно визуелен...
а можеби и не сме заслужиле самите да се огледуваме онака како што тоа било случај со нашите предци, бидејќи нели денес сакаме да бидеме во тек и по терк на духот од овој свет и од ова време, предавајќи се и робувајки му на минливото и формалното, наместо на Постојаното и Суштното...

Овој простор можеби има шанса да стане Место.
и е‘ бидејќи Соборноста е во самата Црква а не надвор од неа, но како дестинација истата до сега претежно е алтернативна наместо меинстрим, јасно освен за Великите Денови посветени на Бога, но и тогаш претежно во очи самиот празник локацијата е попосетена, а помалку пред и потоа, што сигурно би било поинаку доколку Храмот беше на градскиот плоштад или на калето(локациски најсодветно), сепак за сето ова никој не е крив освен можеби урбаните планери(порано) а медиумските спинери(денес) чие гајле завршува со првото испиено кафе кај маалскиот чорбаџија, а чии разбирања и интереси најчесто му се наметнуваат на народот наместо да извираат од него, иако и тоа би било прифатливо доколку најискусните и најмудрите се кандидираат и избираат за водачи и стопани, а како такви трипати би мереле пред да пресечат, но колку што ова важи за мирјаните уште повеќе за црковните лица кои се нафаќаат на компромиси!

но и во вакви околности, дури бил само и како потсетник, овој Храм е повеќе од добредојден, а за радост е бидејќи и се повеќе е посетен, всушност Соборниот Храм бил, е, и’ ќе биде Светилник на најпрометната раскрсница во градот, Прибежиште за секој заскитан во градот, Место за Сретение на сите кои веруваат и се надеваат на Бога и јасно Молитвен простор кој в сред хаосот и бучавата подава тивко рака на Смирение кое раѓа Спасение, на кои најнапред им предходи Трпението во кое треба да растеме како би им се спротивставувале на страстите(телесни или душевни кои не одалечуваат од Бога) а со тоа и би се подготвиле за Соборно Славословие и Света Евхаристија...

простете ако некој се најде навреден иако немам таква намера освен да посочам на одредена појава(за некого прифатлива за некого не), но сепак треба да се спомне дека старите навики не избледиле, па повторниот обид за нов централен Храм во Скопје [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=171&PID=13546#13546 - 1 ] [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=171&PID=53884#53884 - 2 ] е заминат пострана, иако и тој како нов најнапред беше неадекватно испланиран како простор [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=173&PID=17999 - 3 ][ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=85&PID=38132#38132 - 4 ]... така ете денес повторно и даваме споредно Место на Црквата и тоа со компромиси кои повеќе се колективна импровизација во "современо" општество но без компас [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=1447&PN=1 - 5 ]

ништо не е случајно на овој свет, па би прокоментирал наивно, дека можеби и намерно е наметнато или пак прифатено, воопшто свесно позволено, Соборниот Храм да се крене на раскрсница меѓу два булевара кои тогаш носеле воинствени имиња (било тоа така прифатено за спротивност или било тоа компромисно прифатено како мотивирачка симболика), но најверојатно!?, како што веќе спомнав можеби денес и навистина не сме достојни да добиеме повеќе, со оглед дека и навистина сме заборавиле на Бога со чест на исклучоци, времиња кога повеќето од нас се предаваме на минливите и распадливи задоволства од овој свет како што е http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=2056&PID=174909#174909 - посесивниот индивидуализам, конзумеризам и материјализам [ http://www.vidovdan.org/arhiva/print2060.html - 1 ]


Posted By: Max
Date Posted: 27-Feb-2012 at 12:45

што е до формата, мислам дека единствено: природен материјал, континуитет на традицијата и истрајност во нивната примена се рецептот за одржливост на изворната Христијанска мисла... слично како музичката паралела во 8-от пост од нишкава би додал: не е исто планински воздух и ароматик со планински мирис, иако оној кој не планинари може ќе биде задоволен и со таква замена односно интерпретација, но тоа незначи дека треба да заборави на планините, иако во основа не е ни битно колку и дали нашата е најубава планина - колку што е битно самото планинарење, но кога човек нема кондиција ни на точак не се качува не па планини да спојува...

доста градители сакајки да му угодат на успаниот и комфорен менталитет на современиот човек се на мисла дека промени во редот се неопходни, иако и самите незнаат зошто! на мисла сум дека бараат само оправдување за немоќта пред модернистичките страсти (каде функцијата е подредена на формата), што е во ред доколку постои свест за нив па истото тоа оправдување да биде повеќе исклучок него да стане правило, особено бидејќи денес се нема префинет пристап како што навистина и’ треба и доликува на оваа спасоносна архитектура, туку се оди на инстант зачини почнувајќи по малку од надвор(утре ништо чудно и внатре), иако менувајќи го надворешното почнува да се менува и внатрешното! и пак сето тоа е прифатливо и разбирливо доколку е неопходно заради сиромаштво или болест, но при изобилство и здрав ум греота е да се расипува традицијата заради која и сме тоа што сме... можеби дошло време да не се биде, него само какво такво нека е, па што биде биде!?

Архитектурата, която е едновременно част от духовния свят и от материалната реалност, се формира и видоизменя във връзка с промените в света на идеите, в културните традиции, в бита и в обществените структури. Изключение не прави и сакралната архитектура, въпреки че притежава своеобразни характеристики. http://www.pravoslavieto.com/art/architecture/simvolika_sakralna_arhitektura.htm - http://www.pravoslavieto.com/art/architecture/simvolika_sakralna_arhitektura.htm
иако цело писание од линкот е на место, сепак цитираниов пасус ако се разбере буквално може да доведе до смели отстапки какви што пример треба да биднат меѓу француските руси, за кои (изнудено)оправдување ќе бараат и одредени теолозите денес http://www.interfax-religion.ru/?act=news&div=41553 - http://www.interfax-religion.ru/?act=news&div=41553 ...



http://02varvara.wordpress.com/2011/08/11/orthodox-france/ - http://02varvara.wordpress.com/2011/08/11/orthodox-france/ [ http://www.design4now.com/outside-news/17-dezeen/9395-cultural-and-spiritual-russian-orthodox-center-in-paris-by-arch-group-and-sade-sarl - 1 ]

http://www.worldarchitecturenews.com/index.php?fuseaction=wanappln.showprojectbigimages&img=1&pro_id=16166 - http://www.worldarchitecturenews.com/index.php?fuseaction=wanappln.showprojectbigimages&img=1&pro_id=16166
____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


не дека ние сме исклучок, просечен пристап има и кај нас, иако сеуште потпросечен како примеров од париз не сме дочекале, но своеволните експерименти во народот кои се подигаат без благослов не ме чуди и да го надминат наскоро
Некои духовници забележуваат дека дури и Црквата секогаш не води сметка за тоа какви проекти за цркви прифаќа, па ни се случува и невиден модернизам, кој нема врска со црковната архитектура на овие простори и не соодветствува со православието.
За ова, велат, исто како и за бизнисот во „оброчиштата“ и разните места со божемни свети лековити води кои носат огромен профит, поскоро треба да се позанимава и врвот на МПЦ.
Јавна тајна е дека поединци во ова гледаат доходовен бизнис, знаат дека „светите“ места кои се обележани со крст државата потешко ги урива и на тој начин ем остваруваат пари ем узурпираат државно земјиште кон кое со тек на годините се однесуваат како кон лична сопственост. http://preminportal.com.mk/content/view/992/54/ - http://preminportal.com.mk/content/view/992/54/


Posted By: Max
Date Posted: 27-Feb-2012 at 14:14



СИМВОЛИКА ПРАВОСЛАВНОГО ХРАМА - http://www.pravoslavie.ru/jurnal/683.htm - http://www.pravoslavie.ru/jurnal/683.htm [ http://towns.su/cerkovnaja-arkhitektura#ego1 - 1 ] [ http://poisk.cerkov.ru/catalog/group/125 - 2 ]

Русское церковное искусство Х-ХХ веков - http://www.pravoslavie.ru/put/3708.htm - http://www.pravoslavie.ru/put/3708.htm [ http://www.pravoslavie.ru/jurnal/468.htm - 1 ]

БОГОСЛОВИЕ НА ПРОСТРАНСТВОТО - http://www.pravoslavieto.com/art/architecture/ - http://www.pravoslavieto.com/art/architecture/ [ http://svetimesta.com/Македония - 1 ]




Posted By: Max
Date Posted: 27-Feb-2012 at 18:43

што е до модерниот пристап, најверојатно произлегува од самото држење на самата заедница односно архитектот во неа, впрочем тешко е ако човек се сретнал низ архиектонските студи со имиња како гауди или калатрава да не се опушти повеќе од што треба-може-смее во сопствените интерпретации и проекции, особено е тешко ако и самиот не е секојдневно дел од Црковниот живот како би ја сетил(видел) а не сонил потребата и изведбата

[tube]WeNDrhthdrc[/tube]

Тема - "Храмова Архитектура на XXI век". Емисијата објаснува што претставува современата црковна архитектура: копирање познати модели, стилизација или развој на традицијата? Како, без да се нарушат каноните, да се биде слободен при работата со архитектонската форма? Како да се комбинираат модерната технологија и традиционалните архитектонски решенија на Руската црковна архитектура? Што да се претпочитува - естетиката и функционалноста, оригиналноста на проектот или модуларни конструкции?
Гостин во емисијата - Андреј Анисимов, архитект и реставратор


Posted By: Max
Date Posted: 07-Mar-2012 at 02:04
модернизирањето оди до таму та има обиди и повикот на заедничка молитва да се автоматизира, што не' доликува на Црковен Храм кој треба да има во себе автентичност, а не имитација на авто аларм и особено не заради поткрепување и потикнување на мрзливост по ѕвонарите чија ревност за биењето на камбаните треба да биде исто толку голема колку и проповедта на Свештеникот, слично како кога по минарињата наместо мујезинот да ги вика верниците на молитва тоа го прави касетофон...

[tube]hs7vJ8i4UqY[/tube]

посекако ова во ваква форма прв пат го гледам, а се надевам дека нема да земе замав, иако и за во сред Скопје чинам имам чуено за сличен пример, но не е во ред јавно да покажувам со прст имајќи предвид дека секој има слободна волја и право како да го организира самиот Црковен Живот во сопствената црковна општина, каде повикот може и преку клепало да се врши доколку има кој да клепа...

[tube]OysirXk1Gvk[/tube]

http://alfaiomegaduhovniforum.forums-free.com/crkvena-zvona-t3502.html - http://alfaiomegaduhovniforum.forums-free.com/crkvena-zvona-t3502.html

~

кај нас Камбаната воопшто Црковното Ѕвоно, освен што е начин за објава на Молитвените церемонии, воедно е и начин за бркање на злото > прво и' со самото тоа што се највува Богослужба односно се мобилизираат верниците на Заедничка Молитва, а потем и' со http://physics.stackexchange.com/questions/2490/why-is-the-bell-well-bell-shaped/2494#2494 - резонантниот звук кој не само што е мелозвучен туку веќе денес и научно е докажано дека како таков ја обновува структурата на водата односно со тоа и на се живо од околу ... настрана паганското уверување односно симплификација дека ѕвегорот на ѕвоната ги сотрува лошите духови што како индиректен заклучок може да се изведе и од будистичкото користење на ритуални ѕвона [ http://asian.sudokuone.com/praybell.htm - 1 ][ http://classroom.synonym.com/meaning-burning-incense-ringing-bells-buddhism-8388.html - 2 ] но на кои исто би можело да се гледа пред се ко разглас како што е и претежно случај кај нас [ https://www.youtube.com/watch?v=wuZwcUkguBs - 3 ] во овој контекст интересно е да се наведе дека ѕвоната уште во неолит се застапени ширум светот иако најнапред како рачни [ https://en.wikipedia.org/wiki/Bell#History - 4 ][ https://en.wikipedia.org/wiki/Handbell#History - 5 ][ https://books.google.mk/books?id=ve1h53NTNW0C&lpg=PA136&ots=6XOJD6IWKR&dq=handbells%20neolith&pg=PA134#v=onepage&q=handbells%20neolith&f=false - 6 ] додека кај нас како сакрални се користеле во антиката посведочено во очи погребната поворка на Александар Велики [ https://books.google.mk/books?id=kvnZAAAAQBAJ&pg=PA158&lpg=PA158&dq=and+bells+of+gold+on+either+side+of+their+heads&source=bl&ots=ojJkXEyiLW&sig=TBQWktsCt0NSKpD00Uf3W4RQu2k&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=and%20bells%20of%20gold%20on%20either%20side%20of%20their%20heads&f=false - 7 ] што укажува дека тоа веројатно било пракса во Македонија со оглед дека мајка му Олимпија го организирала погребот но до сега чинам не е најдено ниедно кај нас, археолози поправете ме, чинам попрво ќе најдат неолитско отколку античко со оглед дека во антика тука бил центар на светот па ретко и некоја уметничка или ритуална вредност и да преживеала



Posted By: Max
Date Posted: 07-Mar-2012 at 16:21

http://en.wikipedia.org/wiki/Russian_Orthodox_bell_ringing#Blagovest - http://en.wikipedia.org/wiki/Russian_Orthodox_bell_ringing#Blagovest [ http://rusijadanas.rs/component/content/article/122 - 1 ]

O crkvenim zvonima

   Važno obeležje pravoslavnih hramova danas predstavljaju zvona, koja se postavljaju ili na krov hrama, u tornjevima kupola, ili kod ulaza u crkvu, u posebnim zvonicima, ili u blizini hrama, u naročitom zdanju podignutom za njih koji se naziva zvonara.
   U periodu gonjenja drevni hrišćani se, naravno, nisu sabirali zvonjavom zvona kao danas, nego ili po prethodnom dogovoru, ili pomoću ličnog obaveštavanja, za šta su služili posebni glasnici. Od četvrtog veka, kada su hrišćani dobili pravo da javno obavljaju bogosluženje, kod njih su počeli da se pojavljuju i javni načini za sazivanje vernih na molitvu. U egipatskim i nekim palestinskim manastirima za to su upotrebljavali trube, u drugim palestinskim manastirima čekić kojim su udarali u vrata kelije svakog monaha.
   Zvona su se prvo pojavila na Zapadu. Tako su između sedmog i osmog veka bila već široko rasprostranjena u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i Španiji. To se ne može reći za Istok. Tamo vidimo samo pojedinačne slučajeve upotrebe zvona: tako, na primer, u sporazumu Omara sa Jerusalimskim patrijarhom Sofronijem, posle opsade Jerusalima 628. godine, postavljen je uslov da se ne upotrebljavaju zvona. U devetom veku venecijanski vojvoda Ursus Patrikije, na molbu vizantijskog cara Vasilija Makedonca, poslao je u Konstantinopolj dvanaest velikih bronzanih zvona za jednu ponovo podignutu crkvu. Grčki pak pisci, kada govore o načinima za sazivanje vernih na molitvu, ukazuju samo na "klepala". Postojale su tri vrste klepala: veliko i malo drveno klepalo, i "agiosidiron" (σιδηρον), gvozdeno klepalo koje je pravljeno u vidu savijene, poput duge, gvozdene ili bronzane šipke. Zvona su se na Istoku raširila verovatno tek sa dolaskom krstaša, i dobila su naziv "kampane" (satrapa), verovatno zato što su prvo počeli da ih proizvode u italijanskoj oblasti Kampaniji u sedmom veku. Nakon što su Konstantinopolj zauzeli Turci, koji su mrzeli zvuk zvona, ona ponovo izlaze iz upotrebe na Istoku, ali se zato široko rasprostranjuju kod nas u Rusiji. Može se reći da upotreba zvona nigde nije doživeli tako širok razvitak i primenu u bogoslužbenoj praksi kao u Rusiji. Ruski narod, koji se po prirodi odlikuje velikom muzikalnošću, uložio je u zvonjavu zvona svu silu svog religioznog osećanja, stvorivši neobično bogatstvo raznih vrsta i nijansi zvonjave, koja duboko dira dušu izazivajući u njoj različita molitvena osećanja i doživljaje.
   Danas zvona u našoj Crkvi ne služe samo da bi "najavila" to jest dala znak da u hramu predstoji bogosluženje, nego i zato da objave pobedu Crkve, da one koji nisu u hramu obaveste o tome da je nastupio određeni trenutak bogosluženja podstičući ih na taj način da svoje molitve sjedine sa onima koji se mole u hramu.
   U crkvenom Tipiku i bogoslužbenim knjigama, zvona se označavaju sledećim rečima i izrazima: "bilo" "klepalo", "kampan" "teška" i "zvona". Nije teško videti da su prvi među tim nazivima sačuvani još iz vremena kada zvona nije bilo, nego su verni na bogosluženje sazivani pomoću daske ili šipke u koju se udaralo čekićem ili palicom. Postojalo je i kameno klepalo. Međutim, i nakon uvođenja zvona ponegde su sačuvana i klepala, koja se koriste u određenim slučajevima, posebno u postu i na Strasnu sedmicu. Crkve obično imaju nekoliko zvona, različite veličine i jačine zvuka. U velikim hramovima razlikuju se sledeća zvona: 1) praznično, 2) nedeljno, 3) polijelejno, 4) svakodnevno, 5) malo zvono. Pri tome postoji još nekoliko manjih zvona različite veličine.

   Sam zvuk zvona u različitim periodima bogoslužbene godine nije jednak. Zvona zvone na jedan način za prazničnu službu, na drugi za svakodnevnu, na treći za velikoposnu, a na četvrti za zaupokojenu službu.

   Pre svega razlikuju se dva načina zvonjave: prvi se naziva "blagovest", a drugi zvonjava u užem smislu reči. "Blagovešću" se naziva zvonjava kada se udara u jedno zvono, ili u nekoliko zvona, ali ne zajedno, nego redom u svako od njih. U ovom poslednjem slučaju "blagovest" se naziva još i "prebiranjem". Zvonjavom u užem smislu reči naziva se ona zvonjava pri kojoj se udara u dva ili više zvona istovremeno. Kada se zvoni u nekoliko zvona na tri zamaha, onda se to naziva "trizvonom". Uoči manje svečanih službi zvoni se samo blagovest, a uoči svečanijih službi nakon blagovesti sledi i trizvon. Za obeležavanje naročitog slavlja u Crkvi trizvon se zvoni i posle bogosluženja: tako biva u sve dane Vaskrsa (Pashe) i u sve nedeljne dane posle Božanstvene liturgije. Zvoni se i na litijama. Za vreme Liturgije zvoni se u jedno zvono prilikom njenog najvažnijeg dela, takozvanog kanona Evharistije, to jest od pevanja "Dostojno i pravedno jest, poklanjatisja Ocu i Sinu i Svjatom Duhu" do pevanja "Dostojno jest jako voistinu", zbog čega se ovo zvono obično naziva zvonom na "Dostojno".

   "Prebiranje" biva 1) prilikom čitanja vaskršnjeg Jevanđelja na Liturgiji u prvi dan Vaskrsa, a po okončanju čitanja završava se "trizvonom"; 2) na jutrenju Vozdviženja, Krstopoklone nedelje i 1. avgusta, na kraju Velikog slavoslovlja, kada se iznosi krst; 3) na Veliki Petak prilikom iznošenja Plaštanice i Veliku Subotu prilikom nošenja Plaštanice oko hrama; 4) prilikom iznošenja upokojenih, opela i sahrane. Nešto drugačiji karakter ima "prebiranje" uoči osvećenja vode u dane hramovnih praznika, a takođe i prilikom posvećenja za episkopa.
   Zvonjava za službe razlikuje se i po svome tonu: ponekad ona zvuči veselije, ponekad tužnije. Zvonjava tokom Velikog posta biva "lagana", to jest spora i otegnuta. Nasuprot tome radosna zvonjava se u Tipiku naziva "zvonjavom u svetle (dane)".
   Dužina zvonjave se za zvonara određuje time što prema propisu Tipika treba u sebi da pročita ili "neporočne" (17. katizmu), ili 50. psalam. Propisano je da se tokom Velikog posta uoči časova udara u zvono: pre trećeg časa tri puta, pre šestog časa šest puta, pre devetog časa devet puta, pre povečerja dvanaest puta.
   Osim navede namene crkvena zvona su kod nas upotrebljavana i za upozorenje o požaru, što je nazivano "zvonjavom na uzbunu", kao i za vreme snežnih mećava kako bi se pomoglo putnicima da se orijentišu na putu.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_04.htm - http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_04.htm


[tube]LQ6I8_WNU2U[/tube]

[tube]ptovOQIrF7E[/tube]

[tube]bwNWYN2HUa8[/tube]


Posted By: Max
Date Posted: 08-Mar-2012 at 16:00

In a long period of time (as early as since the 11 century) there had been made up a special style of playing on the bells, in which the leading role belonged to the rhythm and harmony, not the melody http://www.russianbells.com/acoustics/NICANOROV-Acoustics.pdf - http://www.russianbells.com/acoustics/NICANOROV-Acoustics.pdf
The zvon of the Russian Orthodox Church makes use of both improvisational and repetitious rhythmic patterns, and is a highly developed form of public music. http://www.russianbells.com/acoustics/what-is-bell.html - http://www.russianbells.com/acoustics/what-is-bell.html


The zvon has a curative property as well. A group of researchers under the direction of a Russian candidate in biological sciences, F.Shipunov, has established that bells work as ultrasonic generators, and ultrasound destroys a morbific environment. The influence of a bell on the soul condition of the man, his sanity is great. For many years, psychiatrist A. Gnezdilov of St. Petersburg has successfully treated many mental diseases by placing his patients under the sounding of bells. Hundreds have been healed. http://www.russianbells.com/akir/korzh-deeproots.html - http://www.russianbells.com/akir/korzh-deeproots.html
http://shkolazhizni.ru/archive/0/n-8458/ - В чем заключена тайна колокольного звона - http://shkolazhizni.ru/archive/0/n-8458/
ZNAČAJ CRKVENIH ZVONA NA ČOVEČIJE ZDRAVLJE
Suprotno od rok muzike, crkvena muzika, naročito zvonjava crkvrnih zvona blagotvorno deluje na ljudsko zdravlje. U ruskim laboratorijama, pomoću ogleda, utvrđeno je da oscilacija ultrazvučnog dijapazona crkvenih zvona odbijaju bakcile kuge i virusa i drugih infektivnih oboljenja. U vezi sa tim ovaj veliki ruski pravoslavni um tvrdi: "Prije svega, zvono nije tvorevina toliko ljudskog koliko Božijeg uma! Nijedan matematičar nije u stanju da izračuna formulu zvona, niti jednačinu njegovog zvonjenja. Pokušali su to i Florenski i Ojler, ali nisu uspeli. Ja verujem da je zvono stvoreno uz pomoć Božijeg otkrovenja, isto kao što je samo tako moguće naslikati dobru ikonu, tako je dvanaestooktavna zvučna simfonija zvona koja su zvonila u velikim manastirima Zadonski, Danilov, Stejski. Na rastojanju od 7 km, prema podacima za merenje, sterilisala je sve patogene mikroorganizme. Oni ne mogu da izdrže oscilaciju ultrazvučnog dijapazona, a ultrazvuk je veoma snažan energetski izvor kojim se mogu seći stabla, razbijati cigle. Prije 12 godina smo istraživali okolinu Jeloholske Saborne crkve u vreme Uskrsa, kada je zvonilo veliko zvono, uništavan je virus gripa. Sve epidemije koje su nailazile sa Bliskog Istoka na jug stare Rusije, u talasima su obilazile rejone u kojima je bilo locirano mnogo većih manastira, crkava, gde je bilo mnogo zvonjenja. Dakle, simfonija zvona ih je odbijala, uništavala. Naši matematičari su izračunali snagu zvonjenja, odnosno moć dijapazona u Rusiji, gde je bilo 80.000 crkava i 1250 manastira, pa se zvuk jednog zvona pretapao u zvuk drugog. Ispostavilo se da se nad Rusijom nalazilo snažno polje u obliku poklopaca koji je moglo odstranjivati i let raketa, i poređenja radi, dok je zvonjenje stvoreno Božanskim snagama radi jačanja prirodne zvukosfere, u biosferi rok muzika je tvorevina demonskih sila", zaključuje doktor Šipunov http://www.pravoslavniforum.com/index.php?topic=361.msg3819#msg3819 - http://www.pravoslavniforum.com/index.php?topic=361.msg3819#msg3819



Posted By: Max
Date Posted: 25-Mar-2012 at 12:00



Камбанариите се сродни со http://build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=490&PID=39281#39281 - пирговите - средновековни камени кули за набљудување, каде формата ја следи функцијата, па така пирговите најчесто имале знаме со Крст додека камбаните најчесто имале и имаат конструиран Крст или пирговите се својствени за изолирани Манастири додека камбаните се Црковни Кули кои се користат за објавување на времето за молитва... исто Манастирските и Црковните кули биле најсигурни места за чување на книгите од пожари и кражби, а неретко биле и места за подвиг или во нив биле правени параклиси, таков параклис пример имало во http://build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=475&PID=49908#49908 - манастирскиот пирг на манастирот Свети Наум во Охрид

денес Пиргови се сочувани во неколку живи манастири во Македонија но со помали димензии како во Зрзескиот, Лесновскиот и Велусинскиот Манастир или како дел од самите конаци како што е во Бигорскиот, Трескавечкиот и Слепчанскиот Манастир додека во поголем број сочувани се на Света Гора

[tube]NRoVP64jfsU[/tube]




Posted By: Max
Date Posted: 25-Mar-2012 at 23:00



малку спојката на Паско е дискутабилна за теолошки комплекс, но чим иницијативата е на археолог а не на теолог, повеќе од јасно е зошто и како изгледа предложеното возобновување
http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=720&PN=3 - http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=720&PN=3

Замислено е да се спои сакралното со световното, да се направи една симбиоза на времето св. Климентово, со времето на двaесет и првиот век. Симбиоза на просторот, значи да се вклопи во крајоликот на цитаделата самоiлова - Самоиловата тврдина, па Плаошник, па св. Јован Канео. Да направиме еден центар којшто ќе ги спојува сите овие елементи. Значи св. Климентовото време со дваесет и првиот век, сакралното со световното. Што значи тоа? Значи во изградениот, во возобновениот св. Климентовиот универзитет ќе има и свешtеници и монаси, бидејќи најверојатно таму ќе биде пренесен Теолошкиот факултет или средното Богословско училиште на МПЦ и други луѓе коишто ќе се занимаваат со наука.

Генерално се знае како ќе изгледа универзитетот и тоа е прифатено на првата седница на Oдборот за возобновување на Св. Климентовиот Универзитет. Ќе бидат изградени објекти во кои ќе бидат сместени Теолошкиот факултет можеби, а можеби Богословијата, потоа со сигурност ќе биде сместена Галерија на икони, и еден голем библиотечен центар, бидејќи св. Климентова книжевна академија не може да се замисли без една богата библиотека. http://preminportal.com.mk/content/view/21/54/ - http://preminportal.com.mk/content/view/21/54/



Posted By: Max
Date Posted: 25-Mar-2012 at 23:43

дали знае некој, која и каде е оваа Црква



и химната и местото чисто смирение





Posted By: Max
Date Posted: 26-Mar-2012 at 21:21

[tube]WSQwShYvAEE[/tube]    [tube]C7vvPXz-Qes[/tube]

[tube]1ve_U88CLwA[/tube]    [tube]ejczq2Nxapc[/tube]


Posted By: Max
Date Posted: 02-Apr-2012 at 19:30


     http://a.blip.tv/scripts/flash/stratos.swf#file=http://blip.tv/rss/flash/3074023=true - Црква Св.Ѓорѓи (1191 г.) , с.Курбиново, Преспа, Храмот е долг 17 метри и широк 7 метри, со ова тој е најголемата еднокорабна Црква во Македонија[ http://mk.wikipedia.org/wiki/Манастир_„Св._Ѓорѓи“_-%20_Курбиново - 1 ] - http://sketchup.google.com/3dwarehouse/details?mid=350965d3451a8b2888ff06e6a8a31e6e - http://sketchup.google.com/3dwarehouse/details?mid=350965d3451a8b2888ff06e6a8a31e6e [ http://www.flickr.com/photos/bob_onosimoski/6813239563/sizes/l/in/photostream/ - 1 ][ http://static.panoramio.com/photos/original/55562870.jpg - 2 ]

Предвесник на европската ренесанса - http://www.fidanoski.ca/Macedonia/Kurbinovo/index.htm - http://www.fidanoski.ca/Macedonia/Kurbinovo/index.htm [ http://star.vest.com.mk/default.asp?id=65979&idg=4&idb=945&rubrika=Revija - 1 ][ http://sankire.narod.ru/Kurbinovo.html - 2 ]

 




Posted By: Max
Date Posted: 07-Apr-2012 at 18:25



[tube]dFmM-OalpVQ[/tube]

http://preminportal.com.mk/content/view/4427/1/ - http://preminportal.com.mk/content/view/4427/1/

http://orthodoxwiki.org/Iconostasis - http://orthodoxwiki.org/Iconostasis [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=617&PID=107792#107792 - 1 ][ http://borbazaveru.info/content/view/1515/52/ - 2



Posted By: gjoko
Date Posted: 08-Apr-2012 at 21:23
ЧУДО ВО ЦРКВАТА СВ. ДИМИТРИЈА ВО СКОПЈЕ

Несекојдневна појава или Божје чудо се случува со фрескоживописот во црквата Свети Димитрија во Скопје, кој се чисти сам од себе. За само неколку минути фреските и ореолите на светците и ангелите добиваат боја како да се сега сликани.

Со утринската литургија по повод Цветници чиноначалствувал отец Зоран, кој пред камерата на Канал 5 го опиша чудото.

Само уште во една црква во Русија, вели отец Зоран била евидентирана ваква појава. Во православната вера, вели тој, се случуваат чуда. Бог ни праќа порака дека треба повеќе да се вртиме кон духовното, а не кон материјалното.

За настанот бил информиран и поглаварот на Македонската православна црква- Охридска архиепископија господин господин Стефан. Засега се воздржа од коментар, но не го криеше изненадувањето од појавата.

Видеото од Канал 5 можете да го погледнете на следниов линк

Чудо во црквата Свети Димитрија- фреските „крвават“ и сами се чистат

Мирјана Трпческа, Канал 5
http://www.fakulteti.mk/news/12-04-08/chudo_vo_crkvata_sv_dimitrija_vo_skopje.aspx


Posted By: Max
Date Posted: 17-Apr-2012 at 22:00

  Христос Воскресе! ваквото празнично сведоштво во Црквата Свети Димитрија ( http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/OkultizamMagija/Lat_OkultizamMagija21.htm - ако е за арно ) за воцрковените Христијани е радосна но многу нормална појава, како што се    дејството на http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=490&PID=39277#39277 - Крстот  [ http://www.youtube.com/watch?v=j9c9g9LlLDE - 1 ][ http://www.youtube.com/watch?v=a5FDzZN6Bng - 2 ][ http://preminportal.com.mk/content/view/3340/1/ - 3 ]  ,    Чудотворните http://preminportal.com.mk/content/view/8145/158/ - Икони [ http://www.bigorski.org.mk/index.php?content_type=manastir&name=istorija - 1 ][ http://iconi.komentiram.com/чудотворни-икони.html - 2 ][ http://iconreader.wordpress.com/tag/wonderworking-icon/ - 3 ]  кои можат да бидат и Мироточиви, или http://mk.orthodoxwiki.org/Мошти - Светите Мошти  т.е. http://en.orthodoxwiki.org/Relics - Светите Реликвии кои се чуваат во http://mk.wikipedia.org/wiki/Кивот - Кивоти



Posted By: Max
Date Posted: 29-Apr-2012 at 16:31

скалестата разиграност на кровните калкани и ниши кои водат кон куполата симболично секогаш потсетуваат на потребата на секој Христијанин духовно да расте преку добродетелите[ http://orthodoxwiki.org/Virtue#Christian_virtues - 1 ][ http://www.mpc.org.mk/svetootecko-predanie.asp?id=4158 - 2 ][ https://web.archive.org/web/20080313232236/http://www.mpc.org.mk/Kalendar/prolog.asp?id=2203 - 3 ][ http://www.stprohor.org.au/%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8/ - 4 ][ http://mk.orthodoxwiki.org/Вовед_во_Православие#.D0.A1.D0.B2.D0.B5.D1.82.D0.B8_.D0.A2.D0.B0.D1.98.D0.BD.D0.B8 - 5 ][ http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=Благодат - 6 ][ http://bg.orthodoxwiki.org/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82 - 7 ][ https://web.archive.org/web/20130328021737/http://preminportal.com.mk/content/view/4819/54/ - 8 ] некој на тој скалест пат се подвизува доброволно свесен за потребата или наградата заради Христа а некој тоа го прави и несвесно живеејќи Богоугодно и Православно а да не е ни воцрковен, односно иако Крстен сепак помалку учествува во Црквата како Христијанска Заедница, во која нејзините членови добротворат и молитвено и мисионерски и хуманитарно...

      

http://staronagoricane.blogspot.com/2009/09/sv-ori-staro-nagoricane-sv-djordji.html - http://staronagoricane.blogspot.com/2009/09/sv-ori-staro-nagoricane-sv-djordji.html [ http://photovolan.blogspot.com/2010/08/holy-father-prohor-pcinjski-old.html - 1 ]

дури и да не сме стигнале до или пак сме заборавиле на спасоносните скалила, како не би паднале во очајание, најмалку што можеме да сториме е да не судиме! за да утре и нам да не ни биде судено [ http://www.mpc.org.mk/Kalendar/prolog.asp?id=1270 - 1 ][ http://preminportal.com.mk/content/view/9945/54/ - 2 ][ http://preminportal.com.mk/index.php?option=com_content&task=view&id=7827&Itemid - 3 ] имајќи разбирање за раската во окото на ближниот доколку и не можеме да му помегнеме истата да ја очисти, но и сами да се исправаме за исправени да подадеме рака...


Posted By: Max
Date Posted: 05-May-2012 at 23:00

ме чуди како порано при немаштија луѓето подигале толку многу http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=490&PID=39291#39291 - Храмови та и до три во едно село, а денес и при изобилство и при секаква машинерија ем со лиен бетон(а не со клесан и реден камен) не наоѓаме ни средства ни волја за подигање нови или обновување постојни Храмови, ова е почудно уште повеќе бидејќи во поголемите градови каде во една населба по број на семејства пример има од 10 до 30 села не се наоѓа ни еден Богослужбен Храм или http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=202&PID=5365#5365 - истиот е премал како би им бил од литургиска корист на верниците т.е. канонски потребно е по еден Храм на 8000 жители каде јасно дека сите не би ги собрало но молитвено истиот на сите би им бил од корист, сега нема ни параклис на секои 8000 не па Храм освен ако не се вбројуваат тука и макетите по малџиските паркчиња сепак http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=65819A5D06004D459180F37BCABA5F3D - да не излезе дека воопшто не се гради

денес може бидејќи немаме ни доволно чест према Светиите но ни кон традицијата затоа и најверојатно немаме ни слога ни меѓусебна почит како би здружиле сили и воопшто би почнале изградба или обнова на Храм, ова особено важи за поновите генерации каде станува навика ктиторството да преминува во едноличен чин наместо заеднички преку кој подигањето на Храмот нема да се разбере како волја на поединец него како волја на Христијанската заедница како Црква...

оправдан исклучок можеби се Македонците од дијаспората, заради потребата за неодродување односно утврдување на корените, но таму пак се соочуваат со други проблеми како http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=313&PID=74045#74045 - директиви од локалните урбанисти та мора да се прават модернистички компромиси, но не е разбирливо кога истото дури и дома се зема за мерка http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=202&PID=36320#36320 - ко што имаше предлог проект за Црква во Ново Лисиче

[tube]OSepYlb_kAA[/tube]

чудни времиња, ова конзумеристичкиов начин на живот е попогубен по продуховувањето на народот него што бил пример тоа феудализмот, http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=742&PID=128666#128666 - небаре денес живееме под диктатура , та и во османлиско под туѓа власт имало повеќе Христијанска волја него сега кога сме слободни
Како значаен христијански центар во ранохристијанскиот преиод со околу 18 ранохристијански базилики забележани досега, регионот во кој припаѓа Виничка општина продолжува да се развива и во периодот кога Македонија е под турска власт. Новите освојувачи биле духовно ориентирани кон муслиманството и при покорувањето на македонското население безмилосно ги уништувале христијанските духовни престојувалиштва. Меѓутоа иако со намален интензитет духовниот и културен инпулс на македонскиот народ не стивнал. Во Македонија во текот на овој период со ситни прилози се обновувале старите цркви и манастири а дури се граделе и помали светилишта. Во втората половина на 18 век настанала малку поповолна ситуација. Имено турските закони дозволиле формирање на црковни општини и поправка на старите градби. Оваа дозвола се користела и за прикриено градење на нови цркви и манастири. Во 19 век се продлабочило националното чувство во човековата свест и опстојувањето на црквите и манастирите било сфатено како запазување на сопствениот духовен, социјален, културен и национален идентитет.
http://www.muzejterakota.mk/crkvi.html - http://www.muzejterakota.mk/crkvi.html




Posted By: gjoko
Date Posted: 05-May-2012 at 23:41
се сеќавам за крстот на Водно главна забелешка на противниците на градба беше дека `се немало пари,требало да се гради кога ќе има`,а најголем број од православните градби се градени кога народот бил најсиромашен-12,13 до 16 век(црквата во моето село Врбјани-Охридско е од 13 век со пишани документи,и кровот е сеуште од клесан камен-лиска)


Posted By: Max
Date Posted: 06-May-2012 at 17:01

ќе биде идеално доколку сите Светињи на и околу Водно се поврзат скалесто ко маршута се до врвот, а зошто утре не би се возобновиле и сите Манастири на реката Треска - Скопската Света Гора, но за тоа би требало да се спушти браната на матка1 како би се направила исконска поклоничка маршута

[tube]D1STSx3a-TY[/tube]

Originally posted by gjoko

се сеќавам за крстот на Водно главна забелешка беше дека се немало пари

силна симболика има во оваа иницијатива по која сега е препознатливо Скопје [ http://verskiobjekti.skopskonasledstvo.skopje-3d.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=52:2012-03-20-10-31-35&catid=2:bezkartoni&Itemid=794 - 1 ][ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=29&PID=105553#105553 - 2 ][ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=190&PID=122835#122835 - 3 ], а за гласните но малубројни негодувања најверојатно посреди е скриен срам од сопствената Tрадиција ако не и Вера!?

Крстот на Водно не е само Христијанско обележје туку во случајов е и патоказ до Врвот кој духовно уште посилно ќе зрачи кога ќе има Литургии во Црквата која е предвидена горе, најверојатно на почеток за поголеми празници и јубилеи а подоцна доколку има услови и за неделни Богослужби! овој подвиг и денес би бил исто толку голем како и http://volino.mk/gjurgjovden-praznik-na-proleta/ - подвигот на Свети Ѓорѓија исповедајќи го Христијанството сред гонењата на диоклецијан, а денес тоа би бил конзумеризмот(материјализмот) како појава, та силата на молитвата ќе прави Крстот на врвот Крстовар освен симболично да биде уште поделотворно духовно копје над Скопје против аждаите на омразата, славољубието, среброљубието, сластољубието и неверието! заради тоа дополнително не' треба пример горе да се отвори ресторан од типот на кафеана туку ресторан налик градска кујна каде ќе се служи пакувана храна од традиционални македонски јадења, како би се избегнало утре место за џумбус!
на овој проект симболично се надоврзува и идејата да се спои Богословијата со Крстот преку жичарница но незнам колку ова ќе биде изводливо, едно бидејќи ќе се наруши мирот на теолозите од постојаната навала патници, а друго и заради населените места врз кои би врвела жичницата!?


Posted By: Max
Date Posted: 08-May-2012 at 20:25

со оглед дека на доста места го имам сретнато податокот за каноњот на реката Треска кај Матка како Скопска Света Гора или како Мала Света Гора, ми се јавува една недоумица дали тоа е така иако по кањонот има 16 Цркви и Манастири, а кога на ова би се додале Црквите и Манастирите по селата околу и на Водно сигурно станува збор за над 30тина
Матка изобилува и со голем број културно-историски споменици поради кои ја дефинираат и како мала Светла Гора. Сега се останати десетина манастири, меѓу кои шишевскиот, посветен на Св.Никола, изграден или пак обновен во 1345 година, манастирот „Св. Јован Златоуст“ во селото Козарево, манастирот „Света Богородица“ во близина на селото Глумово, манастирот „Св. Андреј“, црквите „Св. Троица“, „Св.Ѓорѓија“, „Св. Петка“, „Св. Атанас“, „Св. Никола“ во Нир и „Света Недела“...
http://mn.mk/kultura/6050-Matka-e-mesto-za-relaksacija-na-skopjani-i-za-stranskite-posetiteli - http://mn.mk/kultura/6050-Matka-e-mesto-za-relaksacija-na-skopjani-i-za-stranskite-posetiteli


но двојбата ми е заради топонимот од карши http://www.youtube.com/watch?v=pAEJgfA0P-U - Скопска Црна Гора која го носи ваквиот епитет заради Црнорисците - оние кои носеле црна риза(мантија) т.е. Монасите, а на планината имало 30 Цркви и Манастири [ http://www.bikemap.net/route/1333914#lat=42.061913811853&lng=21.420765&zoom=11&maptype=ts_terrain - 1 ]
Се вели дека во 1392 година кога Турците го освоиле Скопје на планината Скопска Црна Гора постоеле повеќе од 50 манастири, цркви и свети места од кои многу се сочувани до денес...
http://www.gomacedonia.com/mk/kultura_i_duhovnost/vizantiska_makedonija/10/skopska_crna_gora_-_duhovna_tura.aspx - http://www.gomacedonia.com/mk/kultura_i_duhovnost/vizantiska_makedonija/10/skopska_crna_gora_-_duhovna_tura.aspx


но ако Скопје со 50 Цркви го носел епитетот Мала Света Гора т.е. Скопска Света Гора, што да се каже за Битола и Охрид, првиот заради големиот број Цркви и Манастири именуван од Турците како Монастир а вториот главен словенски расадник на теолози, свештеници и учители... http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=373&PID=15282#15282 - http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=373&PID=15282#15282

ако подобро се размисли сите гори во Македонија можат да се сметаат за Свети бидејќи Манастирите се подигале по горите и планините а ги имало во голем број, така покрај Пелистер, Галичица и Јакупица, и останатите поголеми планини како Бистра, Бигла, Беласица и Кожуф исто се Светли места, не ми е познато како висорамнини колку мариовската и кожанската висорамнина биле богати со Духовни Светилници, но најверојатно во средниот век тоа и било случај...

јасно и Источна Македонија е полна Светилишча пример Осоговието и Пирин, а и топонимот Свети Николе доволно кажува сам за себе, всушност уште од антиката секој поголем град во Македонија бил Епископски Центар а голем број од тие Епископи учествувале во утврдувањето на Православието на http://mk.orthodoxwiki.org/%D0%92%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8 - Вселенските Собори држејќи го едрото а многу пати исправајќи го и кормилото...


Posted By: Makedonij
Date Posted: 09-May-2012 at 18:25
Мислам дека состојбата е слична во целата дражава, но на другите локации не им се дава толкаво внимание, во источна Македонија, има пример Крупиште регионални центар со над 40 цркви, откриени се само три, се претпоставува дека тоа бил градот Равен, потоа Лесново со 3 метохи, Мородвис регионалелен центар со повеќе верски објекти. На Виничко кале одкриени се две поголеми базилики, една во Горица, една постојната во центарот и во Јакимово на која што сега стои новата црква, тоа се 5 цркви во круг од слаби 3 километри....Така да како шо реков низ цела земја состојбата е иста, Струмичко, Штипско (само по тврдината има 6 цркви), Скопско..... 

-------------
ЈАС ГО РАЗБИРАМ СВЕТОТ КАКО ПОЛЕ НА КУЛТУРЕН НАТПРЕВАР...ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ


Posted By: Max
Date Posted: 22-May-2012 at 04:22

малку ме затекна со писаниево и прости ако ти се затекнеш од моево морализирање да не излезе дека некого нешто му спорам или оспорувам туку намерата ми е да се дообјаснам... мислам дека зборував за тоа колку Храмот е неопходен за Црквата како Заедница на Христијани, патем воопшто не сум против да се возобновуваат Светилници, сепак приоритет да се даде на оние кои имаат потреба од молитвен простор отколку на оние кои имаат потреба од археологија, историја или туризам, да не излезе дека некако сакам да ги маргинализирам потребите на останатите, туку укажувам на потребата од Литургиски Живот за кој јасно потребни се Храмови, особено во големите населби по градовите потребно е луѓето да имаат што повеќе можност да земаат учество во http://mk.orthodoxwiki.org/Свети_Тајни - Светите Тајни и заедно да го прослават Господа како и посилно би го сетиле Неговото присуство и http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=Благодат - Неговата Благодат која се излева на нас постојано и покрај тоа што не сме свесни за тоа, освен ако не ни се отворат духовните очи што е случај со еден од генерација до генарација ко што вели старец Клеопа, ќе повторам денес особено е битно т.е. неопходно по големите населби да се подигаат Црковни Храмови како би имале повод да се трудиме да се https://crkvaveles.wordpress.com/2012/04/25/preobrazuvanje-vo-svetost/ - Осветуваме и Спасуваме

значи пред се’ потребата од Жива Вера а не само експонати за радување и фалење, иако и преку второво се стигнува до првото, иако подобро да се фалиме со она што е црковно т.е. духовно наспроти световното т.е. материјалното, бидејќи така ја одржуваме во живот бар мислата за тоа колку и како нашите предци биле верни и воцрковени како и нам тоа би ни било за пример! да имаа волку Света Земја односно Светилишта на запад па тоа само од почит кон местата ќе се обновуваа и одржуваа Храмовите, сепак во моментов за нашата скромна економска состојба иако многу не можеме, доста правиме, иако секогаш има простор за повеќе, оп ако нема телевизија и кафиќи, па и интернет на кои иако можеби креативно сепак денгубиме доколку повеќе од саат заседнуваме, иако и тоа не е некое оправдување http://www.akmpe.org/index.php?option=com_content&task=view&id=87&Itemid=134 - бар дома за ручек молитва да кажеме , ако и само ако сакаме Христијани да бидеме пред се заради сeбе а потоа за/пред другите
Зар не знаете дека сте храмови на Светиот Дух? - не прашува св. ап. Павле. Точно, Човекот е создаден да биде храм на Светиот Дух, и каде ќе се најде достојно место, то ест, кај оној што излегол на олтарот на своето срце, таму ќе дојде Бог и живеалиште во него ќе направи. Значи пред се, треба да се трудиме да го градиме храмот Божји во нас, за да не заприлегаме на легендата за Немата црква. А откако ќе станеме достоен дом Христов, ќе научиме, http://www.prohor.org/blagodatta-dopusta-iskusenijata/ - ќе знаеме што е најдобро да Му принесеме . Точно е тоа дека храмовите што се градат треба да бидат полни, и дека акцентот пред се треба да се стави на духовниот подвиг и воцрковување на народот, а потоа на надворешното украсување и доградување. Но, сепак мораме да бидеме внимателни и да се трудиме и на обата плана со надеж дека барем во иднина ќе бидат полни, и да не ја пропуштиме шансата да изградиме, да бидеме креатори и плодотворни, зашто во иднина можеби ќе нема можност за тоа. И ако нашите предци не размислувале на таков начин, и не граделе во слава на Бога, и ние денес немаше да ги имаме овие прекрасни манастири во кои се вложиле многу труд и пари од народот Божји, но и љубов и благодат и сила од Бога. http://preminportal.com.mk/79-odgovori-na-vashite-prashanja/4662-za-gradenjeto-na-crkvite-molitvenoto-pravilo-manastirite- - http://preminportal.com.mk/content/view/4662/127/



Posted By: Max
Date Posted: 22-May-2012 at 18:33

доколку и навистина финансиите се проблем наместо Цркви можеби решение е градење на мали Молитвеници т.е. http://en.wiktionary.org/wiki/παρακαλώ - Параклиси (на запад познати како http://orthodoxwiki.org/Chapel - Капели ) по примерот во Русија [ https://archive.is/gblq5#selection-203.0-203.78 - 1 ] Но потребни се и поголеми Храмови пример веќе таков обид имаше во времето на градоначалникот Кирил Тодоровски http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=202&PID=6371#6371 - во општина Аеродром кој по неговата смена се компезира со http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=1500&PID=129321#129321 - украсни макети бар со тие пари да се изградеше еден Параклис вака ни свеќа нема човек каде да стави, а ми се чини ни за икона и кандило нема простор во макетиве!?

и иако и за вакви појави ко макети има простор, но попрво во училишни дворови, амбуланти или ко што има кај Бисер пред трговски центри, сепак ова е само симболично одбележување на Православната Вера но не и практично, со оглед дека пред фонтани или трговски луѓето помалку веројатно е дека ќе се поМолат или ќе се преКрстат, ваква симболика можело да се постигне и со поголеми реплики пример на Теракотните Икони [ https://web.archive.org/web/20101206031204/http://muzejterakota.mk/hristoloski.html - 2 ] или Христијански Симболи и Светци истакнати на Црковни Бајраци [ https://web.archive.org/web/20130506163629/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/CrkveniZivotArhiepiskopAverkije/Lat_CrkveniZivotArhiepiskopAverkije05.htm - 3 ], ем покреативно, ем подостоинствено, ем повпечатливо односно поуверлива симболика!

нека извинат за критиката сите добронамерни дарители на проектов со фонтаните кај Острово, сепак и ова е добро, не е толку без абер идејава, бар наутро или навечер попат кон работа или на враќање дома аеродромци ќе имаат можност да се потсетат дека можат да му заблагодарат на Бога за денот што ги обденил или го минале во мир, бар спомнувајќи Го Божјото Име во попатна молитва...



Posted By: Max
Date Posted: 22-May-2012 at 21:55

Македониј имам приметено се интересираш и имаш познавање за Православните Храмови и тоа од антика па навака, можеш ли да најдеш некои стари црковни карти за Епископските центри во Македонија, или евентуално да составиме ние некоја!? добро би било да имаме појасна претстава кои се центри, кои векови под која јурисдикција биле, ова ми е познато и истото може да се најде по книги како што е двотомната https://web.archive.org/web/20101217080620/http://www.makedonskosonce.com/1_1/knigi/petar2.htm - Македонска Средновековна Црковна Дипломатија од др.Петар Поповски или писанија на други историчари [ http://www.scribd.com/full/49699467?access_key=key-1tdrn2vn2fnadv2oot04 - 1 ][ http://www.mn.mk/komentari/5473 - 2 ][ http://www.scribd.com/doc/37266689/КНИЖЕВНИ-И-ЕПИГРАФСКИ-СВЕДОШТВА-ЗА-РАНОХРИСТИЈАНСКА-ХЕРАКЛЕА - 3 ] налик тематска карта на која ваквите информации би биле одбележани, почнувајќи од самите почетоци до денес http://preminportal.com.mk/duhovnost-2/eparhii-na-mpc/69-evropska-eparhija/269-makedonskata-pravoslavna-crkva-i-pravoslavieto-mitropolit-evropski-g-pimen - http://preminportal.com.mk/content/view/269/111/ ваквата карта потоа http://www.wix.com/journaldub/tesina-upc/conclusiones#!__euro - би можело да се дополнува и интерактивно со информации како кои се Цркви биле за време на кој Епископ итн.


Posted By: Max
Date Posted: 24-May-2012 at 02:35

интересно да на линкот погоре во вториот дел од текстот има и англиски превод на статијата, општо корисно за секого, еве мал дел од почетокот
Apostle Paul who speaks about a man – Macedonian, who invites him to come to Macedonia and save them (Acts 16,9), and then when he speaks about the baptism of Lydia and her household (Acts 16, 14-15). During his journey he is accompanied by the Apostles Luke, Timothy, Silas and Tychicus who along his side work in parallel on the Christianization of this region. The holy Apostle Andrew, who appoints the holy Apostle Urban as the first bishop of Macedonia, also passed through Macedonia. The holy Apostle Silouan was the first bishop of Thessalonica, and Epaphroditus of Adria, which shows that as early as those times, on these territories the foundations of an already organized church were laid. Here we can add the names of the Apostles Aristarchus and Secun that came from Thessalonica, Epaphroditus from Philippi and Gaius from Derbe (Daria) which was located between Strumica and Valandovo...
http://preminportal.com.mk/duhovnost-2/eparhii-na-mpc/69-evropska-eparhija/269-makedonskata-pravoslavna-crkva-i-pravoslavieto-mitropolit-evropski-g-pimen - http://preminportal.com.mk/content/view/269/111/
единствено тематски мапи недостасуваат, како кратко би се опишале и патувањата на Апостолите, но ова би требало да може да се најде, посекако бар за мисионерството на Светиот Апостол Павле...

едит: За Многу Години http://mk.orthodoxwiki.org/Вознесение_Христово - - Свети Кирил и Методиј [ %20http://mk.orthodoxwiki.org/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9C%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB_%D0%B8_%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98 - 1 ]



Posted By: gjoko
Date Posted: 24-May-2012 at 11:24
Со закаснување го пишувам овој пост,со напомена дека во 1619 година ватикан правел разлика помеѓу СРБИ,МАКЕДОНСЦИ И БУГАРИ






           
Светата столица одвојувала посебни стипендии за Македонци пред четири века!

Во огромниот фонд на Ватикан има многу интересни, всушност сензационални сведоштва за Македонија и за Македонците, кои покриваат период од 1622 до 1644 година. Според еден од документите, во Колеџот во Лорето во 1620 година студирале тројца Македонци, стипендирани од Ватикан




Ватикански документи за Македонија од 17 век
Во трезорите на Ватикан се чуваат значаен број документи за Македонија и за Македонците, кои допрва треба да бидат истражени и објавени. Во архивот на Конгрегацијата за пропаганда на верата во Рим (Арцхивио делла Сацра Цонгрегазионе де Пропаганда Фиде), кој е формиран за да ги собира и чува документите од тајното дипломатско функционирање на Светата столица, се чуваат документи што го покриваат периодот од 1622 година до денес. Првиот секретар на Конгрегацијата, Франческо Инголи, уште од основањето на Конгрегацијата како „ресор за пропаганда на католицизмот во светот“, целокупната документација систематски и стручно ја распоредувал, а на тој начин ги удрил темелите на денешниот архив.
Кога по десет години работа се собрала голема збирка на тајни документи, Инголи почнал да го пишува првиот водич (Мемориа Рерум), овозможувајќи со тоа лесно и едноставно пронаоѓање на сите архивирани списи. Од друга страна, пак, одредувајќи простор во Ватиканската палата за сместување на архивската граѓа, папата Урбан Осми покажал не само разбирање за напорите на Инголи туку со тоа оваа драгоцена збирка ја ставил под личен надзор и патронат. Извесен период документите се наоѓале во Апостолската канцеларија, каде што била и канцеларијата на Инголи, а потоа оттаму, по неговата смрт, збирката била преместена во зградата на Конгрегацијата за пропаганда на верата. Веќе кон крајот на 18 век овој архив поседувал богатство со кое го привлекол вниманието и на францускиот цар Наполеон. Имено, Наполеон наредил целокупната архивска граѓа да се пренесе во Франција, од каде што, по неговиот пад, повторно е вратена во Рим и сместена во просториите на Конгрегацијата, каде што се наоѓа и денес. За време на транспортот во Франција, односно при враќањето назад, одреден број кутии со значајни документи засекогаш биле изгубени, а 74 кутии стигнале во Виена. Овие 74 кутии австриската влада ги вратила во Конгрегацијата дури во 1925 година. Како работела Конгрегацијата, односно Центарот за пропаганда на верата во Ватикан?

СЕДНИЦИ ВО ПРИСУСТВО НА ПАПАТА

Според документите од функционирањето на оваа институција може да се види дека е основана во времето на папата Григориј Петнаесетти. Документот за основање е потпишан на 6 јануари 1622 година, а основна задача била да стане централен и врховен орган за ширење на римокатоличката вера, односно за создавање унија со православието и враќање на протестантите во пазувите на Римокатоличката црква. Освен тоа, обврска на Конгрегацијата била да го организира и надгледува ширењето на католицизмот меѓу нехристијаните. Конгрегацијата, според актот за нејзиното основање ја сочинувале 13 кардинали, од кои еден бил префект, двајца прелати и секретар. Во овој состав подоцна влегол и еден кармелитанец, а потоа и протонотар и акцесор на Светиот уред. Членовите на Конгрегацијата редовно одржувале седници еднаш месечно, и тоа најчесто во присуство на папата. На тие седници (Цонгрегазионе Генерали) биле разгледувани важни прашања, додека оние сложените биле поверувани на посебни комисии што ги воделе кардиналите во Конгрегацијата и други експерти (Цонгрегазионе патриколари). Секојдневните работи ги водел префектот на Конгрегацијата со секретарот и минутантите. Тие одржувале седници еднаш неделно (Цонгресси). Прашањата, кои барале интервенција на папата, му биле соопштувани лично нему на аудиенција. Своите одлуки Конгрегацијата ги објавувала со декрет, препораки и писма.

До 1665 година генералните или месечните седници се одржувале во присуство на папата, меѓутоа таа практика е прекината во 1666 година. Оттогаш, секретарот на Конгрегацијата, во одредени денови, го известувал папата за најважните прашања и од него барал неопходни одобрувања за решавање на прашањата што ја надминувале надлежноста на префектот и на целата конгрегација. Од овие извештаи, и кратки молби, поднесени до папата, основан е посебен фонд. Мнозинството документи во овој фонд се однесуваат на прашања од приватен карактер, како молби, индулгенции, привилегии, одобренија за склопување брак во недозволени степени на сродство и слично. Овие прашања, односно прашањата за кои реферирал папата, во почетокот биле бележени во општи бележници, а подоцна секој предмет бил запишуван на посебен лист. На крајот на листот секретарот на Конгрегацијата ја нотирал и одлуката на папата.

СТИПЕНДИИ ВО 1619 ГОДИНА!

Во еден документ од 1624 година се зборува за обновување на Илирскиот колеџ, значи Словенски колеџ во Лорето, кој би основан 1580 година. Токму своето образование на овој колеџ го почнале 40 студенти. Пред тоа, во 1593 година, истиот колеџ бил преселен во Рим, а бројот на слушателите бил сведен на 12 ученици. Во 1619 година, далматинските бискупи побарале папата Павле Петти да донесе одлука колеџот да се врати во Лорето, а истовремено да се доделат места на питомци„Срби, Бугари и Македонци,кои во иднина нема да имаат причина да се обраќаат до Светата столица за стипендии“. Значи, уште во 1619 година во Ватикан правеле разлика меѓу Македонците, Србите и Бугарите, па затоа за нив била одобрена посебна квота во колеџот, посебна графа во документите за апликација како за одделен народ за кој треба да се одвојат одреден број места според националната припадност. Во Колеџот во Лорето во 1620 година студирале тројца Македонци, стипендирани од Ватикан.

Освен овој, во Архивот на Когрегацијата, односно во Ватикан, има и друг документ што е мошне значаен за нас. Станува збор за писмо од февруари 1625 година, испратено од Мантова од охридскиот патријарх Порфириј Палеолог. Во писмото го известува папата дека поради болест се задржал во Мантова, и дека тука ја добил веста да не се враќа во својата резиденција во Охрид, затоа што му се заканува голема опасност од Турците поради големиот долг на неговите претходници кон Портата. Се работи за даноци што ги наметнал султанот, а кои Охридската патријаршија не можела да ги плати. Во прашање се околу 40.000 скуди. Откако Конгрегацијата го добила ова писмо на патријархот Порфириј, стигнува понуда да остане во Мантова и да служи во црквата според неговиот обред, но Порфириј таа понуда не сакал да ја прифати без дозвола на папата. Конгрегацијата веднаш го известила папата за барањето на охридскиот патријарх, односно одлучила писмото на Порфириј да го достави за одлука до папата.

ОД ТАТКОВИНАТА НА АЛЕКСАНДАР!

Исклучително интересни се двете оригинални писма на „епископот македонски Мардарије од отечества великого цара Александра“, епископ на Охридската архиепископија, испратени до кардиналот Беберини, во кои жали за зулумите што ги прават Турците, особено Албанците, во неговата диецеза. Во двете негови писма, кои стигнале во Конгрегацијата, а со нив бил запознат и папата, стои дека тој е „епископ македонски од татковината на големиот цар Александар“. На заднината на истото писмо во Конгрегацијата било запишано да се достави на увид на кардиналите Алвициј и Инголиј, за да видат што може да се направи по тоа прашање. Врз основа на документацијата што се чува во Ватикан, Францеско Инголи, како прв човек на оваа своевидна влада на Ватикан, детално го известува папата за овој проблем на охридскиот архиепископ. Целата таа преписка се случува во јануари и февруари 1640 година.

Мошне интересен документ е и писмото испратено од Паштровиќи на 15 февруари 1642 година, во кое Франческо де Леонардис, специјален пратеник на папата, кој чекал да отпатува за Пеќ, каде што со српскиот патријарх требало да преговара за унија на Српската православна црква со Светата столица во Ватикан, известува за состојбите на теренот. Во своето доверливо писмо, Леонардис го известува папата дека е принуден да го одложи патувањето за Пеќ, затоа што бил известен дека српскиот патријарх отпатувал за Цариград „каде што охридскиот патријарх се обидува повторно да ги потчини сите поранешни територии под своја јурисдикција, односно да се прогласи за глава на ‘Бугарија, Србија, Македонија и Босна‘“. Тоа се случува во средината на 17 век. Во таа насока мошне интересно е и едно известување испратено од Скопје, на 22 март 1642 година, значи еден месец по паниката на Србите дека охридскиот патријарх ќе договори со султанот враќање на целосната контрола на Охридската архиепископија врз своите поранешни, одземени територии. Имено, барскиот надбискуп Георго Бјанки, известува дека на Скопска Црна Гора, освен православни, живеат и 500 католици, а ниту еден муслиман.
Како и кога се населени Албанците на теренот од денешното Арачиново до Танушевци, нема податоци во Конгрегацијата.

Во секој случај, овие и многу други документи што се чуваат во Ватикан сигурно ќе фрлат ново светло на затемнетиот дел на балканската историја, која, како што се знае, особено по пропаста на античка Македонија, ја пишувале само победниците.




http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=32512204537&id=9&prilog=0&setIzdanie=22540 - http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=32512204537&id=9&prilog=0&setIzdanie=22540


Posted By: Max
Date Posted: 24-May-2012 at 14:51

претпоставувам многу што може да се научи доколку целосно се обзнанат ватиканските архиви, но тоа е дискутабилно со оглед дека тие податоци можат да отворат стари рани, раскринкувајки многу денешни етаблирани фалсификати кои во историографијата се сметааат за конечни вистини...

Јустинијана Прима а потоа и Охридската Патријаршија одсекогаш биле посредник помеѓу Рим и Цариград, всушност откако Ватикан го формира Солунскиот Викаријат (со http://orthodoxwiki.org/Auxiliary_bishop - Викарен Епископ кој е претставник на Папата) во http://www.mn.mk/istorija/2569-Kontraverzna-teorija-za-doaganjeto-na-Slovenite-na-Balkanot - 5-ти век сакајќи да има јурисдикција над овие простори, предизвикува револт и оштра реакција кај Цариградската Патријаршија, заради што Јустинијан како би ги помирил двете столици во http://en.wikipedia.org/wiki/Archbishopric_of_Justiniana_Prima - 6-от век иницира формирање на Архиепископијата Јустинијана Прима, која ќе биде независна и за време нејзиното постоење ќе има http://ortos.wordpress.com/2008/11/27/императорот-јустиниан-i-велики/ - тројца Архиепископи ... во иднина ваквиот статус ќе го превземе http://en.wikipedia.org/wiki/Constantinopolitan_Archbishopric_of_Ochrid#History_2 - Охридската Архиепископија која ќе стане и Охридска Патријаршија, а нејзините поглавари ќе се именуваат како поглавари на Прва Јустинијана фактографски документирано во погоре наведената книга на др.Петар Поповски http://www.makedonskosonce.com/broevis/2005/sonce593.pdf/31_34_Petar_feljton.pdf - http://www.makedonskosonce.com/broevis/2005/sonce593.pdf/31_34_Petar_feljton.pdf

засега повеќе археолошки отколку духовно што е битно, но ватиканските архиви во иднина можат да дадат прецизен одговор и за локацијата на Јустинијана Прима, за која србските археолози велат дека е во Царичин Град локалитет близу Лесковац, додека македонските археолози ја лоцираат кај родното место на Свети Јустинијан http://www.youtube.com/watch?v=XnwFzowphaQ - село Таор југо-источно од Скопје , и едните и другите транспонирајки ги http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=31810155778&id=17&prilog=0&setIzdanie=21938 - скудните писанија за Јустинијана Прима на палестинецот http://en.wikipedia.org/wiki/Procopius - Прокопиј Кесариски


Posted By: gjoko
Date Posted: 24-May-2012 at 16:46
нема мажи кои би копале по ватиканските архиви и да напишат семинарски,магистерски и докторски трудови.најлесно е да се напише некој труд од видот на една докторска дисертација `паганските верувања и обичаи во тетоските села....` и завршена работа.


Posted By: Max
Date Posted: 24-May-2012 at 16:51

факт е дека сме слаби со историографи кои знаат и можат да истражуваат, но тоа по турските архиви кои ни се целосно на располагање слаби сме со истражување не па за ватиканските, добро треба некој да ги владее и арапскиот односно латинскиот, а и некој треба да фрли пари за тоа итн. така да и да има мажи не секогаш имаат простор за да се растрчаат...

edit:
со прелистување ништо не се прави, исто ко да отидеш да ловиш риба на пола саат, може и ќе фатиш нешто ако знаеш што и каде да бараш но пред се' ако си вичен! затоа е потребно истражувачот лично да го познава јазикот а и да се пресели таму со оглед дека архивите ретко даваат материјали да се изнесуваат надвор, иако подобро и кампањски него никако, иако она што е за општа корист само си наоѓа бел ден директно или индиректно...

ме чуди како од академијата немаат абер кого да консултираат во земјава, иако бар некој од поетите би требало, но сите не' висат на закачалка ниту пак јазикот го знаат професионално, за тоа треба некој да праќа стипендирани лингвисти во Tурција кои би специјализирале османски јазик! и до сега се имаат истражувано архивите но се додека не се дигитализираат тешко од нив да се извлече максимум!




Posted By: Dexter26
Date Posted: 24-May-2012 at 21:39
Previous
 
Академик Блаже Ристовски неодамна спомна дека планира да ги прелиста турските архиви, но за тоа му е потребен преведувач од арапски турски јазик на современ денешен турски јазик или на било кој друг современ денешен јазик, па ако некој од вас познава таков преведувач, контактирајте го академик Ристовски, не знам каде и како да го контактирате, веројатно во МАНУ би можеле да ви дадат информации за тоа каде и како да го контактирате.


Posted By: Max
Date Posted: 03-Jun-2012 at 19:42
Originally posted by Makedonij

во источна Македонија, има пример Крупиште регионални центар со над 40 цркви, откриени се само три, се претпоставува дека тоа бил градот Равен

додека да се откријат сите и бар дел да се возобноват и стават во функција, дотогаш најверојатно Крупиште ќе биде мултикултурно место! како велат ако не можат да се грижат и градат нашите, ќе гледаат да помогнат туѓите, не дека ова е спорно, туку не ми е јасно како чоек волку лесно се симнува од своја на туѓа чатија, токму ко да учиш еским опинци да носи, оро да игра и ајвар да прави, не дека неможе но кое фајде од одродување!? иако ова денес и кај нас има многу ескими та потешко импаѓа сопствената одошто туѓата ука
Last November, Jimmy set out his vision for the future when he gathered sixteen churches tgether for a rally in Gradsko. Many who attended commited themselves to praying for and raising money for a huge Festival of Evangelism in Gradsko and its surrounding areas.

That commitment is now starting to manisfest itself in church growth in other areas of Macedonia. Last month, in the small town of Krupiste in the eastern part of the country, yet another newly-planted church opened its doors. Here, nine adults and 29 children and young people met with Jimmy, who asked everyone to pray that this tiny church might grow until it, too, becomes self-sustaining.
http://content.yudu.com/Library/A1hmql/KeepTheFaithIssue51/resources/33.htm - http://content.yudu.com/Library/A1hmql/KeepTheFaithIssue51/resources/33.htm

патем арно што http://www.vecer.com.mk/default.asp?ItemID=D2712B088532284C86788C58AC14C8BE - Џими од К-15 сака сесрдно да помага по народот, но со вакви донаторски одродувања, и понатака донаторите имаат за цел раслојување на Македонците и МПЦ како што http://mk.wikipedia.org/wiki/Протестанска_пропаганда_во_Македонија - тоа било случај и порано , впрочем и јас на ова гледам вака бидејќи Благовестењето и Мисионерството евангелистите треба да го шират онаму каде луѓето не чуле за Христа, но во една од колевките на Христијанството ваквото мисионерсто е лицемерно уште повеќе што се наметнува благоречено наемнички!

но ако е за утеха подобро неутврдените Православни Христијани да претрчуваат по блиски улици, него да заскитаат по тоа нуејџ паганизмите, та ако и кога им згусне лесно и брзо да го најдат патот дома...


Posted By: Max
Date Posted: 03-Jun-2012 at 19:55

еве по некој туристички патоказ, ех да имаше вакви кога и јас бев еским бар поубаво ќе си ја научев традицијата, ако не и Верата, додека скитав по Македонија, но еве сега и кој век сме ем интерактивни та пак скромни сме со туристички а не па духовни патокази


ПАТЕКИ КОН МАНАСТИРИТЕ НА БАБА ПЛАНИНА - http://www.pelagonijaregion.mk/portal/index1.php?page=info&cat1=10&cat2=37 - http://www.pelagonijaregion.mk/portal/index1.php?page=info&cat1=10&cat2=37 каталогот е 156MB, а е описна брошура за Црквите на Пелистер, додека маршутите може да ги проследите и симнете од issuu каде ги има и нивните англиски верзии   [ http://issuu.com/pelagonija/docs/trnovo-malovista_eng?mode=window&backgroundColor=%23222222 - 1 ][ http://issuu.com/pelagonija/docs/malovista-slivnicki_eng?mode=window&backgroundColor=%23222222 - 2 ][ http://issuu.com/pelagonija/docs/grupna_eng?mode=window&backgroundColor=%23222222 - 3 ][ http://issuu.com/pelagonija/docs/grncari-dupeni_eng?mode=window&backgroundColor=%23222222 - 4 ][ http://issuu.com/pelagonija/docs/brajcino-golemo_ezero_eng?mode=window&backgroundColor=%23222222 - 5 ]


ВРЕМЕТО НА БАЗИЛИКИТЕ ВО ОХРИД - http://www.see-heritage-download.org/Ohrid_Makedonska.pdf - http://www.see-heritage-download.org/Ohrid_Makedonska.pdf [ http://www.see-heritage-download.org/Ohrid_World_Heritage_Sites_EN.pdf - 1 ]


Posted By: gjoko
Date Posted: 03-Jun-2012 at 20:54
ако ги тргниме настрана сите контроверзии на Кузман паско,може да се кажи за човекот дека си ја знае работата,и ќе беше голема штета доколку владите не му излегуваа во пресрет на неговите молби за средства за работа на разните проекти што ги има реализирано.


лично верувам дека после период на негово творештво,во Македонија ќе има вакум во реализацијата во оваа област


Posted By: Max
Date Posted: 16-Aug-2012 at 07:04


документарец за Иконата како појава http://www.prijateljbozji.com/index.php?p=Филмови - http://www.prijateljbozji.com/index.php?p=Филмови



српски

[tube]GhYbU9BLRPA[/tube]



англиски

[tube]II0SimpmMEw[/tube]



Posted By: Max
Date Posted: 18-Aug-2012 at 22:32

[tube]ccJ1pCXIx4A[/tube]

ζωγραφιά (zographia) е живoпис однсно од ζω - "live" + γραφή - "writing", значи зографи биле оние кои изобразувале вистинити "живи" слики за животот на Господ Исус Христос и Светителите односно преку слика го символизираат духовниот живот, а воедно и со тоа на сликовит начин го проповедале Евангелието на Љубовта...




Posted By: Max
Date Posted: 04-Oct-2012 at 17:28


Додека се чека грантот, фреските во Старо Нагоричане пропаѓаат - НМ 06.07.2012 - http://novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=7612936183&id=16&prilog=0&setIzdanie=22623 - http://novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=7612936183&id=16&prilog=0&setIzdanie=22623

Перивлепта е тест за Старо Нагоричане - НМ 11.08.2010 - http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=811101031366&id=9&setIzdanie=22056 - http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=811101031366&id=9&setIzdanie=22056

[tube]sNm-_mLe6VM[/tube]




Posted By: gjoko
Date Posted: 04-Oct-2012 at 19:32
еве нешто и од мене од новото апаратче.


овие ископини се од ранохристијанска базилика од 3-4 век во манастирскиот комплекс Св Ѓорѓија Кнежински кај с.Кнежино,7 км западно од Кичево.Името е добиено по кнегиња(Кнежино) Кита,сестра на Крали Марко,која и има основано град на кичевското кале каде има остатоци од тврдината.(населбата под калето се вика `Подварош` каде и јас седам,а значи дека варошот бил горе на калето).пронајдени се многу вредни фрески кои се извадени и сега се чуваат во кичевскиот музеј.сум ги видел пред некоја година така потпрени на зид една врз друга.На просторот помежу овие ископини и конаците пронајдени се неколку стотини гробови на ученици кои престојувале и учеле во манастириот.



ова е новата црква со мозаик на Св.Ѓорѓија од природен камен во различни бои над влезната врата




Posted By: Cloverstack
Date Posted: 05-Oct-2012 at 23:13
Со здравје да си го користиш апаратчето. Што зема?
Извинете за офтопик  Smile


Posted By: gjoko
Date Posted: 05-Oct-2012 at 23:37
SAMSUNG EC-ES90 14.2 mp,5x оптички зум,HD video 1280 x 720 и све тоа за 3999 денари.





Posted By: Max
Date Posted: 08-Oct-2012 at 20:00

аирлија апарато, овој ист ко http://www.whatdigitalcamera.com/equipment/reviews/compactcameras/27132/1/samsung-nv100hd-review.html - nv100 само што пред две години ваквата конфигурација чинеше 200 евра + 50 за додатна картичка и батерија, така да екстра цена за тие перформанси си добил!

туку оваа информација ме изненади скоро, немав претстава дека порано сме имале бакроресци и бакрпописи во Македонија http://10bez10.com/prilep/institucii/162--18-19- - http://10bez10.com/prilep/institucii/162--18-19-

Музејот на Прилеп ја има најголемата збирка на графички листови од 18 и 19 век на Балканот (околу 250), кои претставуваат впечатлива ликовна хроника за Света Гора. Дел од овие листови, стотина на број, се пронајдени при конзерваторските работи на таванот на црквата "Св. Димитрија", а дел (уште деведесет) при интервенција на кровната конструкција на црквата "Св. Благовештение" во Прилеп. 

...

Основоположник на балканската графика е македонскиот зограф и графичар http://mk.wikipedia.org/wiki/Христофор_Жефаровиќ - Христифор Жефаровиќ , кој потекнувал од свештеничко семејство од Дојран. Бил искусен зограф, а техниката на бакрорез ја изучил во Виена. Неговите бакрорези биле присутни во сите светогорски манастири. Во 1748 година ја изгравирал иконата Богородица, а од овој период е и графиката со претстава на св. Наум Охридски, изработена во соработка со виенскиот гравер Тома Месмер

http://preminportal.com.mk/content/view/9475/82/ - http://preminportal.com.mk/content/view/9475/82/

Книжните икони датираат од 18-от и 19-от век.
Најстарата е од 1763 година и ја изработил Џулијано Зулијани во Венеција. Печатени се во Виена, Венеција, а на нив се претставени ликови на чудотворни светители, религиозни композиции кои пленат и самите манастирски комплекси на Света Гора.
Според податоците од Музејот делата се изработени од Захариј Орфелин, Партениј
http://www.plusinfo.mk/vest/42288/Retkite-knizhni-ikoni-vo-Novi-Sad - http://www.plusinfo.mk/vest/42288/Retkite-knizhni-ikoni-vo-Novi-Sad





Posted By: gjoko
Date Posted: 08-Oct-2012 at 22:10
фала Макс,и мене ме изненади цената,ги зумирав сликите и не гледам некоја аберација на лежата.прошлиот апарат имаше на десниот горен дел,овде засега не приметувам ништо.промотивната цена е за цел балкан(можеби и на други места)

многу ме чуди што ќе испадне ова со гробницава на линкот(и на други портали),вакво нешто немало во Македонија,сме гледале во Египет и на други места.Многу мегалитски се камениве блокови.ќе излезе нешто големо од ова





Posted By: Max
Date Posted: 09-Oct-2012 at 11:22


опуштено си истражуваат и опуштено нека тера офтопиков во археологија, тука стави слики од некоја средновековна ротонда, иако ваквите тумулуси се директен предок на куполата како архитектонска појава во византија, иако намената им е различна макар интерпретацијата била иста...



Posted By: +Protagorist
Date Posted: 19-Aug-2013 at 16:54

ова ме изненади како интерпретација - http://en.wiktionary.org/wiki/cupola

Cupola. A light structure on a dome or roof, usually crowned with a dome and serving as a belfry, lantern, or belvedere. - http://www.aspu.ru/images/File/Izdatelstvo/sbornik%20troodov%202010/Radvan%20V.M.,%20Plavinskaja%20V,S..pdf - http://www.aspu.ru/images/File/Izdatelstvo/sbornik%20troodov%202010/Radvan%20V.M.,%20Plavinskaja%20V,S..pdf


но ова кај нас ко значење би било претпоставувам Тамбур, а купола велиме најчесто кога мислиме на домо - http://en.wiktionary.org/wiki/dome - а порано чукав глава од каде дошол зборот дома просто природно местото ни е таму...




-------------
HaјсилнoтoOpужјe https://archive.is/Vu2G4 - е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв


Posted By: +Protagorist
Date Posted: 02-Sep-2013 at 05:16


http://en.wikipedia.org/wiki/Onion_dome - http://en.wikipedia.org/wiki/Onion_dome

according to one theory, onion domes were strictly utilitarian, as they prevented snow from piling on the roof

РПСА - http://www.youtube.com/watch?v=rRVD9hzRsDI&t=30m - http://www.youtube.com/watch?v=rRVD9hzRsDI&t=30m

[tube]Y8EiVjWX5no[/tube]

[tube]-9JVBHwDOjM[/tube]




-------------
HaјсилнoтoOpужјe https://archive.is/Vu2G4 - е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв


Posted By: +Protagorist
Date Posted: 08-Jul-2014 at 10:33

во контекст на пост http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=625&PID=135215#135215 - #54 од нишкава

http://orthodoxinfo.com/general/icon_faq.aspx - http://orthodoxinfo.com/general/icon_faq.aspx

[tube]--8oApudpEE&start=120[/tube]

-------------
HaјсилнoтoOpужјe https://archive.is/Vu2G4 - е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв


Posted By: +Protagorist
Date Posted: 12-Jul-2014 at 18:18

https://web.archive.org/web/20110122012553/http://preminportal.com.mk/content/category/13/43/158/ - http://preminportal.com.mk/content/category/13/43/158/

[tube]yWVFA14VL9o[/tube]   

http://myweb.rollins.edu/aboguslawski/Ruspaint/underst.html - http://myweb.rollins.edu/aboguslawski/Ruspaint/underst.html
Иконописни периоди и школи

   1. Првиот период го опфаќа периодот до иконоборството (724 год.). Ѕидните слики од овој период се изработувани како фрески или мозаици. Карактеристика на овој период е нагласениот символички елемент. На мозаиците небото е сино. Дури во VI век станува позлатено и оттогаш овој обичај преовладува. Само фреската засекогаш го задржува синото небо. Символичкото сликарство постепено се повлекува и му го отстапува местото на историското сликање и на догматската икона.

   2. Вториот период ги опфаќа 120-те години на иконоборството (724-843 год.). Историчарите тврдат дека врз безиконичното сликарство кое преовладувало, влијаеле јудаизмот и мухамеданството. Овие религии се против сликите, така што ширењето на арапската власт влијаело врз византиската уметност и сфаќање. Впрочем и византиските цареви Лав III Ерменец и неговиот син Константин III Копроним биле Сиријци, а и двајцата биле на чело на иконоборците. Подоцна и Теофил ја следел нивната пракса и го заменил иконографскиот циклус со декорации. Па така, на сцената од црковната агиографија се јавува древната старохристијанска декоративност. Иконописците кои побегнале од престолнината во Италија и Мала Азија продолжиле и понатаму да сликаат икони и фрески.

   3. Третиот период се протега од средината на IX век до крајот на XII век. Тоа е време на династиите Македонци и Комнени. Овој период е познат како преродба на православната агиографија. Иконоборците паднале пред аргументите на иконофилите – Отци на Црквата, и победата на православието значела нова епоха на иконите. На VII вселенски собор поставени се правилата за ерархиска поставеност на иконите, па така постојат: догматски, литургиски и историски икони. Овој период на иконографска преродба трае до епохата на Комнените. Подоцна се зацврстува и ограничува на повторување на претходните достигнувања со тенденција на формализам.

   4. Епохата на Палеолозите (1259-1453 год.) се смета за „златен период“ на агиографијата. И навистина, достигнувањата од овој период се со висок квалитет. Живописот на оваа епоха означува чекор напред, па со текот на времето да се стигне до нов вид агиографија, со нагласени духовни својства. Но, како по правило, пред појавата на некој нов стил или школа, секогаш му претходи појавата на нови религиозни или научни идеи, кои се одразуваат на целиот општествен живот, па и на творештвото. Во времето на Палеолозите интелектуалната елита на Цариград поприма хуманистички сфаќања. Хуманизмот бил општ феномен на западот, а Цариград традиционално одржувал добри односи со Рим (дури и со тенденција на унијатење), па така овие сфаќања навлегле во Цариград. Свртувањето кон човекот и природата, својствено на хуманизмот, врши непосредно влијание врз агиографијата. Движењата, изразот на лицата, личниот карактер се појавуваат поинтензивно, а природата и пејзажот заземаат сè поголемо место во живописниот циклус.

Овој нов вид агиографија се нарекува „Македонска школа“, која настанува во Цариград, но паралелно се развива и во Солун, со уште пореалистични црти, додека во престолнината била поидеалистичка. Од Цариград се проширува во Македонија и во други делови од православниот Балкан, особено во Мистра. Македонската школа е еден од двата дела на живописот од епохата на палеолозите. Ја карактеризира реализам, слобода, живи движења и емотивност, која достигнува и до драматичен занес. Осветлувањата се прават со широки потези и заземаат голем дел од лицата. Се работи за „широк стил“ на сликање. Честопати, живите тонови се постигнуваат со импресионистичко додавање бои (зелена проплазма – розово осветлување). Македонската школа особено се развива и го чува реалистичниот израз својствен на агиографијата од Солун. Македонската агиографија повеќе му одговара на ѕидното сликарство, затоа што импресионистичкото додавање на бои изискува потребно растојание од гледачот за да создаде оптичко мешање. Иконата, пак, со вистинското мешање на бои нема потреба од големо растојание, зашто со средствата со кои се изразува одблизу ја покажува убавината. Македонската школа, благодарение на нејзиниот стил, ја стекнала наклонетоста на Цариградскиот двор. Нејзин најпознат претставник е зографот Емануил Панселинос.

5. Сè до Комнените немало видлива разлика помеѓу ѕидниот живопис и иконата. Таа разлика почнува да се чувствува од почетокот на XIII век. Иконата не го прифатила хуманистичкото настроение на ѕидниот живопис, туку го задржала својот традиционален воздржан став, благодарение првенствено на монашкото влијание. Монасите се труделе да ја задржат во агиографијата смиреноста, свештеноста, побожноста и умилноста; останале воздржани кон новините на македонскиот стил во црковната уметност. Ова монашко настроение создава нов стил на живопис. Новата уметничка струја е позната како „Критска школа“ затоа што подоцна се развила на Крит и преку критските живописци преминала на другите краеви. Критскиот живопис го оформил својот стил во втората половина на XIV век, во времето кога македонската школа опаѓа, а во XV век исчезнува. Практично, почнала да исчезнува со падот на Цариград во 1453 год. Патријархот Генадиј помогнал во ширењето на критската школа која се проширила на Мистра, а во XIV век оттаму се пренела на Крит, каде што доживеала голем процут и развој до почетокот на XVI век. Нејзин главен претставник е зографот Теофан Критски. Во XVII век преовладуваат икони од Критската школа, а во ѕидниот живопис преовладува византиско-лаичкиот стил.

И покрај традиционалноста и конзервативноста, во XVI век критскиот стил поприма елементи од западната ренесанса. Во тој период има добри мајстори, но недостасуваат опитни теоретичари живописци, познавачи на длабоките закони и основи на православниот иконопис. Всушност, тоа е и главната причина за сè поголемото влијание на сликарите од западната ренесансна уметност, влијание кое достигнува врв во XVIII век. Натуралистичкиот италијански живопис успеа да изврши големо влијание врз православните иконописци и да го потисне древното живописно предание.

Православна светлина бр. 9 Според изворникот: Јован Вранос, Градац, Чачак, 1988, 113-116.

http://amvon.mk/ikonopisni-shkoli-i-periodi/ - http://amvon.mk/ikonopisni-shkoli-i-periodi/

[tube]bWlnOHW71IY[/tube]   [tube]63Y3Pcgb6dA[/tube]

http://www.atma-o-jibon.org/file_pdf/camminiamo_n25_novemmre_dicembre2013.pdf - http://www.atma-o-jibon.org/file_pdf/camminiamo_n25_novemmre_dicembre2013.pdf



-------------
HaјсилнoтoOpужјe https://archive.is/Vu2G4 - е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв


Posted By: +Protagorist
Date Posted: 08-Nov-2014 at 20:26

мало туристичко ЕПП и не дека неможе без него туку бидејки повеќето така стигнуваат побрзо до аберот од претходниот пост

Originally posted by http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=373&PID=138976#138976 - Max

]
http://issuu.com/pelagonija/docs/grupna_eng - http://issuu.com/pelagonija/docs/grupna_eng [ http://issuu.com/pelagonija/docs/brajcino-golemo_ezero_eng - 1 ][ http://issuu.com/pelagonija/docs/grncari-dupeni_eng - 2 ][ http://issuu.com/pelagonija/docs/malovista-slivnicki_eng - 3 ][ http://issuu.com/pelagonija/docs/trnovo-malovista_eng - 4 ]

http://vimeo.com/moogaloop.swf?clip_id=90260260 -


Posted By: +Protagorist
Date Posted: 09-Nov-2014 at 19:00

уствари турата од Горна кон Долна Пелагонија исто е феноменална, пример од Журче за Прилепец па кон Зрзе а од таму назад за Трескавец па Варошкиот манастир та сетне кон Мариово до http://www.makdenes.org/content/article/2139578.html - Свети Никола во Витолиште (видеото) и http://www.itarpejo.org/nature/villages/846-mariovo-gradesnica-itar-pejo - Свети Никола во Градешница (фотката), бар по оние кои се живи Манастири иако последниот е исклучок, овој во Витолиште немам отидено но веројатно немаше ни да чујам да не беше Жири посреди, што да кажам спокојно место и спокоен Манастир

[tube]VCo_5JxY1-4[/tube]




-------------
HaјсилнoтoOpужјe https://archive.is/Vu2G4 - е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв


Posted By: kultuzin
Date Posted: 15-Nov-2014 at 18:31
[tube]UzrysWSS-3s[/tube]


Posted By: gjoko
Date Posted: 15-Nov-2014 at 19:55
овој манастир го раководи мој колега,иначе дипл.ел.инженер кој по апсолвирањето одма се замонаши,и последните испити ги доположи во мантија.има огромна помош од локалното муслиманско население,и буквално секојдневно со нешто му помогаат.

чуден животен пат,но за секоја пофалба


Posted By: Max
Date Posted: 24-Nov-2014 at 08:00

зошто чуден ПАТ а не па и ЖИВОТодавен... мене чудно ми е како не успеваме да се поучиме и угледаме на примерот од подвижниците - макар живееле мирјански, да наоѓаме радост во скромноста и простодушноста, да имаме разбирање за сите и насекаде, со насмевка и благодарност да трпиме...

во http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80 - Рајчица не сум бил, а сите велат дека е бисер мијачки и заради локацијата и заради локалците [ http://www.mn.mk/kultura/5215 - 1 ] особено што таму мијаците се исламизирани та алкохол речиси и да не се пие - претпоставувам местото Цвета во Смирение штом Литургиски се разлие Славословие...

Рај на земјата - http://infomax.mk/wp/?p=377 - http://infomax.mk/wp/?p=377



Posted By: Max
Date Posted: 06-Dec-2014 at 19:31

обично не размилувам аскетски со оглед дека нема поголем пад за душата од умисленост за подвиг, но понекогаш се потсетувам дека сред овие декадентни времиња [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=2056&PID=174909#174909 - 1 ] треба трезвеноумно да бдееме на себе!

а дали е тоа возможно доколку живееме атлетски, раскошно или натпреварувачки во овој свет, и не само како индивидуи туку и колективно како членови на Црквата... дали Трезен Ум може да остане смирен доколку си дозволи да се товари доброволно со секакви искушенија... ем дали малку искушение е навистина малку или искушение е искушение та било малку или многу!? сепак не е наше да судиме а уште помалку да релативизираме нечиј подвиг или бреме, и посекако Различно тежат едно кило и сто кила јаболка, односно едно е доколку некој се спасува со едно модерно ауто, а сосем друго со елитна ергела болиди, иако оној пак со едно едно ауто има помалку прилики некому да помогне него оној со повеќе, но бидејки денес заборавот е норма па ни на сон не можеме да живееме социјалистички ко монасите денеска а не па комунистички ко терапевтите некогаш [ https://web.archive.org/web/20120201034303/http://essenes.net/index.php?option=com_content&task=view&id=290&Itemid=633 - 1 ]...
можам слободно да кажам навистина Чудно е во очите на повеќето денеска да живееш со Љубов кон сите сакајки на секому во се простодушно да помогнеш во секојдневните тешкотии, а воедно избегнуваш да им помогаш во секојдневното безделничење или фестивалски дружби - токму ТОА го прават денес монасите бар како духовници и лекари ако не ко измеќари, иако многу често и од последниот залак двојат за на оние кои им се духовни чеда да им подадат вака или онака нешто милостиња, само што ние тоа не го гледаме истакнато на огласна табла а потем и ги судиме дека немаат милосрден подвиг Иако самото Литургиско Славословие е повеќе од доволно од нивна страна за сите околу нив и при нив да се спасуваат и жевејат Радосно онака исполнети со Благодат а која за жал потем најчесто ја трошат пред телевизор, компјутер или друго електронско тенеќе, ајде бар со надеж дека и тоа е подобро него во такво расположение да мерат дискотеки, плажи и фестивали, она денес причест в Цркваа утре коктелче на ибица, смешно но токму вака изгледа преминот на испрелестен чоек кој се воцрковува, а тоа така може и да потрае додека вистински човек да се воцркови, мене пример ми требаа добри десет години ваков кросовер иако пет претходно бев свесен дека живеам екстра-декадентно

и не дека на почеток или на крај е тешко, колку што човек лесно неможе да се победи себе си доколку е сред волци, она или ќе го изедат или пак ќе стане волк, затоа и неопходно е повлекување, а потем и расчистување со стариот адам, што незначи дека пак чоек неможе да биде заведен од старите слатки искушенија макар се преселил и на врв планина, но со троа наивност (смиреноумност) и нешто молитва (искрен разговор со Бога) посекако и себе а и на други утре ќе може да им помогне, но ако на мирјаните не им е лесно уште помалку на подвижниците макар достигнале степен и на старци, иако ко монаси истите уште одма се челичат со турбо-духовни искушенија пр. како во исто време да се молиш ем да слушаш нечии световни теории на млака вода а на крај и да го испратиш дома излечен оној кој дошол по Благослов, сепак најколемо прекршување копја в себе имаат пишман монасите т.е. оние искушеници кои не го нашле својот мир а потем назад и во свет не ги држи место, што вика архимандрит Софроние Сахаров останале ниваму нитаму, да не сум им во кожа иако бидејќи туристички имам отседнато во манастир два три пати по месец дена та токму и можам да посведочам дека враќањето во свет после таква авантура е налик паѓање од небесен тобоган на сред пуст остров каде интересно е само зајдисонцето и ништо повеќе
Живот по заповестима Христовим - уистину је Голгота. То је такав пут да онај који је на њега ступио, ако не буде молитвом побеђивао тешкоће које се стално увећавају и ако устукне, ако се врати назад, онда ни тамо куда се вратио, то јест у свету (то јест у животу по страстима), неће наћи ону радост какву имају људи овога света који нису познали Бога. [ http://svetlostvostoka.blogspot.com/2009/06/blog-post_16.html - 1 ]


Навистина Чуден Пат Имаат Тоа Монасите во право си Ѓоко најчесто летаат по него додека ние мирјаните не можеме ни да се расониме сред истиот, до душа и оние мигови кога се расонуваме гледаме што побрзо пак да се фрлиме во дремеж, онаа уште една минута сон што ни е потребна секое утро земено духовно е речиси ко цел живот кај Христијанинот кој живее во светов!
   



Posted By: Max
Date Posted: 06-Dec-2014 at 21:51

[tube]T6_rVEXQX3A[/tube]

прв пат во манастиров в Зрзе имав отидено со екипа апла туристички летото '97 чинам, но и манастирот немаше монаси, а единствено дедо Иљо беше ко доманикин таму, но повеќе ко чувар на традицијата кој потем доведе еден чоек мислам од Ниш изгледа се викаше Мино ил така нешто, нејсе, имавме прилика тогаш и коритото од кладенецот да го зашалуваме, а тек годиње подоцна го направија ко што е сега иако и тогаш беше тоа камената одаја, битно од таа година ето ко архи-турист месец дена имав прилика да видам што е тоа манастир и поднаучам по нешто и за градителската и за црковната традиција, иако поминаа приличнo години од тогаш додека и да се приучам, но сега е нај'склет бидејки нема ништо полошо на овој свет од полуписмен чоек кој мисли дека со својта просечност може да префрли умно и тро потака... туку тогаш пред да стигнеме до манастирот барајки го патот наидовме на едно девојче и ни вели 'само следете го патот со белите камчиња' за жал истиот денес е асфалтиран за што повеќе туристи да можат да се прошетаат иако ко што може да видите по мене туристите далеку знаат да стигнат и без никаква особена подготовка единствено што треба е ЉУБОВ - Љиљаков Убав Бран Од Виножито ( онака ко за почеток или мисија прва

[tube]N9cNLOCoQVY[/tube]





Posted By: Max
Date Posted: 07-Dec-2014 at 19:08

денес бев Сведок на две убави работи, првата е Блажена Мајка а другата е Радосна Невеста, и на Двете Господ Да Им Подари Спасение, а кое како Православни Христијанки ќе го заслужуваат живеејки во подвиг, што може на мирјаните им делува дека е норма само за отшелниците, но дефакто сите сме повикани на Целомудреност од кој аспект оние кои живеат во манастир или потака в пештера ил пустина ко аскети ним иако искушенијата им се претежно од духовна природа, сепак се во подобра положба од оние кои се Спасуваат во светот односно сред цивилизација, и не бидејки на монасите им е полесен патот од мирјаните ТУКУ бидејки мирјаните имаат одговорност во Бракот далеку поголема него што тоа е случај со монасите кои пред Бога одговараат сами за себе, но и во двата случаи доколку Православните не се стремат кон подвиг во Љубов тогаш и делата и плодовите им се млаки ко што вели Апостолот ко кимвал што ѕвечи...
е сега ако Љубовта се' простува и не се противи, ако Љубовта трпи и сострадува, ем ако Љубовта значи милост а не жртва, тогаш лесно се пребродуваат сите искушенија, а уште полесно се надминуваат сите разлики, но дали денес се наоѓа искрена Љубов - е тоа е друга работа за која потребно е https://www.youtube.com/watch?v=78Y7znFvkI8 - хируршка прецизност во животот

сето ова би било лесно применливо доколку се држиме до поуките на Светите Отци кои својот опит и традицијата ги преточиле во Канони а кои денес како поуки ни се предадени на Црквата доколку сакаме Живот со лесно бреме и осигурано спасение, во спротивно Црквата повторно има простор за покајание и за оние кои отпаѓаат но само доколку тоа го прават скрушено а не од разонода колку да исполнат одредена форма, ОД овој аспект уште поголем престап е да се живее вон Црковните закони а да се очекува дека ко такви можеме редовно да им пристапуваме на Светите Тајни... дури денес од овој аспект ми е навистина шубе да размислувам и за работи како флерт со жена за време пост а не па вонбрачен живот со неа капак ко таков да барам да се Причестам... ех, http://www.frpeterpreble.com/2012/07/being-a-christian-is-not-easy.html - If being a Christian is not easy being an Orthodox Christian is even harder

еве неколку страни извадок од книгата Беседи Под Крстот издание на Небески Цветови Св.Атанасие ман.с.Журче а каде едноставно се укажува дека добро е да се живее во Чистота и Страв пред Бога доколку сакаме животот да го минеме во Слобода на што никој не е присилен но на крај посекако ќе сконта дека така би било полесно за него да се спасува, другиот аршин е падни стани бранувања се додека не се почне да се игра по правила а кои не се за нас да не ограничат туку да ни помогнат ограничувањата на овој свет лесно да се надминат... последната е за оние кои стапуваат во Брак, а средната е за се потоа, односно дека Љубовта е како таписерија та кога ткаеш доколку конците ти се врзани за небесата (осигурани од Христа преку венчање и светотаински живот) резултатот секогаш ќе биде Благ макар живееле во горчливи околности или времиња, Спасувајте се Изворно... бар одвреме навреме ако не можете постојано сепак најдобро преку духовно раководство та и старателство кај избран Духовник, живејте како достојни Христијани доколку веќе се декларирате ко такви, бар бидете искрени доколку не можете ни да се разбудите со три чисти...

 








Posted By: Max
Date Posted: 08-Dec-2014 at 12:08






нека е Честит духовниот и националниот празник Свети Климент Охридски
и по неговите Молитви да им подаде Господ трпение и смирение во овој краток живот на оние кои бараат застапништво од Светителот пред Христа

...


дали некој знае каде може да се најдат реплики од http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=617 - охридската резба на Светиот Словенски Архиепископ чинам прв е кај Словените бидејќи Свети Кирил и Методиј се Рамноапостоли Словенски без царски указ за епископи, иако и Седмочислениците како нивни ученици и наследници меѓу кои Свети Климент е поставен како прв меѓу еднаквите се воедно и самите Словенски Рамноапостоли




http://ortos.wordpress.com/2008/12/07/свети-климент-охридски/ - http://ortos.wordpress.com/2008/12/07/свети-климент-охридски/
Се искажуваат претпоставки дека Климент ги придружувал Кирил и Методиј во нивната мисија во http://www.apfn.org/thewinds/images/khazar_map.jpg - Хазарија



Свети Климет Охридски е најистакнат ученик на творците на словенската писменост, светите браќа Кирил и Методиј, и најверен продолжувач на нивното дело. Ги придружувал дваесетина години во просветителската мисија за одбрана на словенскиот јазик во Велика Моравија.

Не помалку значајна е и неговата преведувачка дејност. На Св. Кирил и Методиј им помагал во преведувањето на потребната литература за црковната богослужба, а самиот го превел целиот Цветен триод.

Во младоста отпатувал на Исток, каде што се запознава со верата во Христос. Учители му се самите апостоли.

Не се знае каде е точно роден, нема податоци за семејството и потеклото, освен дека бил закопан на 27 јули 916 година во манастирот на Плаошник во Охрид, што тој сам го изградил и го посветил на св. Пантелејмон.

Кога манастирот бил претворен во џамија, моштите му биле пренесени во црквата Св. Богородица Перивлепта, која оттогаш е нарекувана со неговото име.

Моштите му се повторно вратени во август 2002 година по обновата и осветувањето на неговиот манастир. Се претпоставува дека починал на 70-80 години и дека е роден околу 30-40 години на 9 век.

Според професорот Ратомир Гроздановски, неговото значење е големо за цела Европа.

-Свети Климент Охридски е не само просветител, туку и голем духовник, голем книжевник, голем црковен пастир. Неговото учење, неговата просвета, неговиот книжевен опус е распространет не само во Македонија, туку и низ цела Европа. И навистина, личности од таков карактер и од такво величие, ги заслужува целиот свет, ги заслужуваат повеќе народи, а не само еден народ“, вели универзитетскиот професор Гроздановски.

Свети Климент Охридски, меѓудругото, е основач на првиот универзиет во Европа и коректор на првата македонска азбука – Глаголицата, која ја нарекол Кирилица.

http://denesen.mk/web/?p=315634 - http://denesen.mk/web/?p=315634


[tube]m3wFKAx_f1U[/tube]



Posted By: Max
Date Posted: 11-Dec-2014 at 07:10

http://preminportal.com.mk/content/view/276/111/ - За Многу Години Искреноста на 15те Тивериополски Маченици одбележена во овој ден


Средниот Пат, царскиот пат, умерениот колосек, како и да е свртен исто ко горната слика в среде (пост #74 погоре) значи токму Пат со Душа, а дали човек (или живот) со душа е тоа доколку е заробен од материјализам и страв по земното, дали ропството е вредно на крајот од краиштата како би биле во тренд и по духот од овој свет наситувајки се само со минливи страсти наместо со вечни емоции, дали смртта значи само музејска витрина в земја или само чекпоинт односно граничен премин за душата...

И сам се прашувам често дали средниот пат значи буквално умереност и златна средина ИЛИ средниот пат е Трпение (кое раѓа Смирение а ова Спасение)
некој ќе рече тогаш по тој аршин средниот пат е автогол за Гордоста, алчноста и ненаситноста, а за жал понив нели сите денес слиниме искрено, бидејки реално и со по некој кредит можеме сето тоа и да си го дозволиме бар на вересија итн. но дури и кога ќе се наситиме повторно чувствуваме празнина, налик вкус во устата кој не одминува брзо http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=2056&PID=163900#163900 - но бидејки не сме уживале искрено додека траел не сме се ни израдувале ко што треба а потем пак сакаме нестрпливо повторно да ни биде ко тогаш заради што сме спремни да не трпиме ем бараме скратен пат како повторно до насладите, бар да беа природни и изворни истите, бар да беа искрени та и ради нив да трпиме и се смируваме, или излудиме и изгинеме, за жал денес тоа го правиме жртвуваји се за и поради тешки лаги ко шминка и конзервански спакирани во добра амбалажа и намакани во бомбастични етикети за случајно да не би имало простор да се поколебаме во сопствената самоизмама!

но и да е така, и контра од ова макар некој искрено одлучил да живее Живот Со Душа наместо добро етаблираниот живот по тело, тој или таа просто незначи дека со самиот почеток на утакмицата ја однеле победата, настрана што мора постојано преку автоголови да победува се до последната секунда!!!

...


земено како Архитектура може да се каже старите камени градби се токму Градби со Душа, истото важи и за Традиционалното Славословие кое е иако церемонијално сепак Искри од Срце, додека ова современиве трендови на бетон и пластика а на тоа донакалемени и театарските клупи за церемонијата да бидне ко кино претстава наместо Служба пред Бога ја сведува духвноста на инстант уметничка закрпа за побожни носталгичари, ДОБРО претерувам но дефинитивно не е исто плетени чорапи и неопренски сред зима иако доколку нема добри обувки стапалото сигурно ќе накисне макар чоек ги комбинирал и двата вида чорапи а ТИЕ обувки идеално би требало да се направени од Милост и Скромност...

да поедноставам Царски Пат во православната духоносна архитектура би било да се држи до традицијата Милозвучно во формите на византискиот стил, додека Скромно со модернизирањето околу материјалите не дека треба само со камен и цигла да се гради напротив тоа денес е екстралуксуз, но да се избегнува од Црковните Храмови да правиме трендовски модни салони И на првоместо акцентот да биде кон Молитва макар истата се излевала во параклис од ламарина!

вака видено некој ќерече византискиот стил тогаш би бил раскош, и тоа дури може и било така доколку се посматра од средновековен агол, но прво тогаш на Луѓето центар во својот живот не им бил телевизорот и компјутерот туку Црквата и Спасението па народ богат или сиромав и последниот алтандоброволно го двоел за да во селото, градот или државата се подигат Цркви та макар тоа го правел и нахоризонтално ниво за да се знае дека тоа можел да си го дозволи и сите преку тоа индиректно да му одадат признание, иако длабоко сум уверен дека нашите предци не граделе за да фрлаат чалам ами за да ко ктитори измолат милостиња пред Бога преку молитвите на сите оние кои ќе служат утре во тој Храм со оглед дека на секоја литургија во секоја Црква се молиме во континуитет со векови за сите оние кои го дарувале и граделе тој Црковен Храм

денес пак некој повторно ќе приговори дека византискиот стил е непотребен луксуз, но знаејќи дека се крева истиот со калапи и вештачки, сепак ко таков не потсеќа на Славната Духоносна Традиција од минатите два милениума со што бар формално би допреле до онаа СИЛА која ја имале верниците и верските војводи претходно а чив подвиг денес може да ни биде само мисловна именка макар што живееме во далеку поголемо материјално изобилство и технолошки напредок но Сиромаштијата на Духот го компензира екстра лесно сето тоа!



струмичката базилика Свети 15 Тивериополски Маченици





Posted By: Max
Date Posted: 19-Dec-2014 at 17:00

[tube]cdJe4R20RWg[/tube]


денешен Свети Никола да ни биде пример за ревност и кон Милоста и кон Жртвата но од првиот Севселеснки Собор каде присуствувал милостивиот застапник за сиромисите и пожртвуваниот архиепископ за Мирската Црква па се до денес има светлосни години разлика како во Славословието така и во Спасението, Солта денес е размлачена што може да се види преку осигураните отстапувања од традицијата како церемонијално така и архитектонски, а во многу што и духовно!

искрено доста народ ако не и мнозинството не знае како да се постави општо кон различните, а не па да проникне потака во Верата и се што е околу неа, настрана што и оние ко мене кои се трудат нешто да разберат мораат вака да калемат абери за да воопшто и нешто си насадат во меморија, за срце и да не помислувам а не да говорам!

на оваа тема добро четиво е Тајната на Спасението од архимандрит Рафаил Карелин, еве и мал извадок во контекст различните http://www.slideshare.net/krugoi-okoliski/ss-42869925 - http://www.slideshare.net/krugoi-okoliski/ss-42869925 и препис во однос млакоста

Кога мислам на минатото

КОга мислам на минатото, тоа ми се претставува каконекаков список на штети и збир на загуби. Тоа е одговор за проживеаниот живот пред самиот себе си. А што ќе открие во вечноста кога ќе се разголат темните длабочини на душата, - кој знае?

Ако се прашувам себе си за што најповеќе жалам, ќе одговорам: не жалам толку за своите гревопадови, кои се неизбежни за гордиот дух, колку за нешто друго. Господ ми даде можност, која веќе не може да се повтори: средби и општење со луѓе кои го имаа стекнато она што го изгубил нашиот праотец - Благодатта. Во тие луѓе се чувствуваше неземска сила, тие зрачеа некоја недостижна духовна топлина. Со самиот овој живот тие сведочеа за Бога, како зраците - за постоењето на сонцето, во срцата свои носејќи светлина, запалена од Таворската светлина. Тие го имаа она што го заборавил светот, она што толку трагичного изгуби човештвото, - светост. Бев покрај тие луѓе, ги видов, разговарав со нив, ја чувствував Благодатта што исходеше од нив, онаа особена мудрост, која не само што знае туку и гледа.
Ја чувствував силата на нивната молитва, проникливоста на на нивните зборови и, и во исто време, колку и тоа да е чудно, не ги ценев тие скапоцени средби со нив, средби, кои до ден денес остануваат најголем настан во мојот живот. Мислев дека тие ќе бидат засекогаш, дека општењето со нив не е дар Божји, туку нешто обично и секојдневно. Не ги ценев доволно, и тоа е една од најголемите грешки на мојот живот. Не го зедов од нив она што ми го даваа. И повеќе од тоа - какво слепило! - мислев дека ги знам творбите на аскетитеи патерицитеподобро од нив, и често го заменив општењето со нив со книга, која ја читав низ призмата на своите страсти.

Сакаа да ми го предадат она што тие го стекнале со голем труд, борба со гревовите и со послушание на своите Старци. Но јасништо не можев да стекнам од нивното богатство, зошто мојата гордост како ѕид стоеше меѓу нас.
Старец што стекнал Благодат, сака да ја сподели, тој се радува ако најде душа способна да го прими тоа богатство, се радува така како самиот да стекнува. Другите беа попослушни од мене, по својата простота, тие успејаа во голем степен да го пренесат Духот на Старците. Но, макар што воопшто не ги осудувам, ми се чини,дека и тоа беше само еден матен одраз. Тие пренесоа повеќе отколку јас, но и тоа "повеќе" се шпкажа на малку.

Преподобен Макариј Велики веле: "Јас не сум монах, само сум видел монаси", иако и самиот беше ѕвезда на небото на Тиваида. Што да кажеме ние? На наши очи си заминаа последните духоносни Старци. Тоа веќе не е оскудност, туку катастрофа. Старците личеа на земни ангели. Својство на ангелите е - смирение. Ангелот е невидлив за овој свет. Само оној кој имал духовни очи можел да ја види вистински нивната величина и убавина. Само после нивното заминување во вечноста разбрав што можев да имам и што сум изгубил.
Трагизмот на положбата на современото монаштво е во тоа дека тоа практично нема наставници, кои во текот на својот живот би се занимавале со извршување на Исусовата молитва и очистување на срцето. Но имаше и момент на трагизам и во животот на последните Старци: тие не наоѓаа искрени ученици и послушници, такви кои ќе можат да ги заменат, да го примат нивниот опит ида станат наследници на нивниот Благослов. И тие Старци се чувствуваа сами - не во смисла на сфаќање на тој збор: нивната душа секогаш беше со Бога, - но се чувствуваа сами, како престарен цар кој не може да си најде преемник и не гледа рака, способна да го држи неговиот скиптар. Околу Старците имаше народ. Но тие мораа да разговараат со луѓето низ нивниот детски јазик, а најскриеното не можеа да го предадат.

Древните Отци како да продолжуваат да живеат во своите ученици, а тие Старци го носеа богатството, кое го стекнаа, со себе в гроб, давајќи им на луѓето само еден мал дел, зашто тие не можеа повеќе да носат. Да можев тогаш да ја прозрам во тие Старци таа духовна сила, способна да му даде сила на моето срце и да ме преобрази, тогаш, веројатно, би гледал на нив како бедник на богат, би се трудел да ги слушам, како пратеници Божји, да им служам, како на свои господари; би го фаќал во лет секој нивни збор, како што во древни времиња луѓето фаќале златнимонети, кои во толпата ги фрлал царот. Нивните зборови ми се чинеа многу прости. И тие заминаа од овој свет, оставајќи во мојата душа само жал за моето слепило. Но не; ниги оставија, и мене и на светот, тие луѓе своите имиња и гробови. Можеби, преку молитва кон нив или молитва за нив јас невидливо ќе се сретнам со нив, и тие без збор ќе ми го кажат она што не ги прашав при сребрата. Или ќе ме потсетат за тоа што сум го слушнал, но не сум му обрнал, кутриот, внимание и сум го заборавил.

Како што вели Ездра, самата земја се умори од времето и нашите гревови, и децата ќе се раѓаат послаби и покржлави од своите татковци (види Езд. 5, 52-53). Символички тоа значи дека луѓето не ќе можат да ја достигнат таа духовна височина која ја достигнаа претходните подвижници, ќе оскудне Духот на благочестието, тие ќе раѓаат и ќе растат во атмосфера отруена од грев. И навистина: сега веќе нема такви Старци како порано; тие заминаа, оставајќи зад себе неисполнива празнина, што зјапи.
Завршија времињата на прогони, манастирите почнаа да се обновуваат, се појави ново поколение монаси, среде нив многумина кои искрено веруваат, добри и предадени на Црквата луѓе. Но кога при Зоровавел, жителите на Ерусалим, што се вратија од ропство, изградиле нов храм, и народот ликувал, неколкумина старци, кои го имале во детството видено Храмот Соломонов, плачеле и од радост - дека се подига светилиште, и од тага - дека убавината на претходниот храм веќе нема да се повтори.

Светот брзо се менува. Две поколенија поминаа пред мои очи, и повторно сакам да ги повторам зборовите на Св.Макариј Велики: "Јас не сум монах, но видов монаси" И за тоа му благодарам на Бога. Во споредба со Старците што не напуштија, дури и најдобрите од монасите на нашето време се како јаглен, што тлее во пепелта. Сепак, тие јаглења се уште зрачат топлина, и ако не се оган што силно гори, околу нив сеуште може да не се умре од духовно студенило. Во споредба со поранешните Старци, сегашните отци се слични на матна светлина, но и при нејзиното треперење можат да се разликуваат контурите на предметите, може да се разликува патот од зараснатите џбунови и ровови. Затоа современите монаси што тагуваат дека веќе нема Старци, треба да знаат: како и ние, тие не би можеле да го примат духот на поранешните отци; но дека ги почитуваат оние што се наоѓаат близу нив.
Денешните наставници ја немаат силата на оние кои заминаа. Духот на светот во голем степен тежи над нив, но и во нивна близина може да има спасение. Кога ќе заминат и тие, во светот ќе стане уште потемно и постудено, и многумина со тага ќе речат по нив: "Зошто, зошто не зедовме макар и од тие трошки што ги имаа!.."



Posted By: beTon
Date Posted: 07-Jan-2015 at 13:21



+ + + Христос Се Роди + + +


Ако некаде Свети Јован Крстител е чествуван како светител на Балканов тоа дефинитивно е во Македонија каде нема околија да нема еден манастирска Црква која е под негов патронат, а поука за ова се и двата наши манастири предводници на локалните резбарски школи Слепчанскиот и Бигорскиот манастир [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=373&PID=161313#161313 - 1 ] и двата манастира дополнително поѕнати и по своите фрескописи и икони [ http://preminportal.com.mk/content/view/2206/54/ - 1 ][ http://www.bigorski.org.mk/index.php?content_type=manastir&name=ikonata_vistinita_chudotvorna - 1 ]

она што го прави дополнително посебен Слепчанскиот манастир е неговата историска нишка врзана за ослепените самоилови војници а кои тука наше засолниште после суровата http://www.macedonium.org/Macedonium.aspx?jazik=2&kid=1&pid=2&ppid=9&tid=140 - византиска опомена до Самоил [ http://en.wikipedia.org/wiki/Political_mutilation_in_Byzantine_culture - 1 ]   

+ За Многу Години Нека Се Сите Божиќни Празници +

[tube]xCfVg1p9Vh0[/tube]


патем има претпоставки дека првата Црква на ова место е од 7 век иако неофицијално тоа се смета ѕа 11 век односно официјално од 14 век

инаку во овој манастир имав прилика да научам молзење крави за време Велигденски Пост а за време Светлата Недела и Славословие со битолчани севкупно прилика да сетам што е тоа Православна Среќа на Свето Место а во сеќавање ми се и шарпланинците со кои првата средба ми беше молтвена а сепак на работ на гладијаторска борба, среќа баба Софче се појави од никаде па останав целосен, иако потем и Белка и Роки ми станаа побратими, се сеќавам истата среќа ја немаше еден друг Лав      

Манастирот во Слепче ги крие тајните на ослепената Самуилова војска

Освен што со векови бил духовен центар, манастирот во Слепче е нераздвоен дел од македонската историја. Се споменува како место во кое редовно престојувале Никола Kарев и Јордан Пиперката, а дека местото имало бурна историја сведочат и тајните тунели, тесните вртени скали, ходниците и собите што се кријат во старото запалено здание до манастирската Црква чиишто ѕидови се подебели и од еден и пол метар и чиишто куполи воопшто не се гледаат од надвор

...
Тај­ни­те ход­ни­ци ја кри­јат исто­ри­ја­та

Освен што со ве­ко­ви бил ду­хо­вен цен­тар, ма­на­сти­рот во Слеп­че е не­разд­во­ен дел од ма­ке­дон­ска­та исто­ри­ја. Се спо­ме­ну­ва ка­ко ме­сто во кое ре­дов­но пре­сто­ју­ва­ле Ни­ко­ла Kарев и Јор­дан Пи­пер­ка­та, а та­му му би­ло пре­су­де­но и на ко­до­шот од При­бил­ци, кој ја пре­дал сво­ја­та че­та со 17 ко­ми­ти. Во еден пер­и­од ко­га не­мал мо­на­си, ма­на­сти­рот имал ле­ар­ни­ца за оруж­је. Де­ка ова ме­сто има­ло бур­на исто­ри­ја све­до­чат и тај­ни­те ту­не­ли, тес­ни­те вр­те­ни ска­ли, ход­ни­ци­те и со­би­те што се кри­јат во ста­ро­то за­па­ле­но зда­ние до ма­на­стир­ска­та цр­ква чи­и­што ѕи­до­ви се по­де­бе­ли и од еден и пол ме­тар и чии ку­по­ли во­оп­што и не се гле­да­ат од­над­вор. Тај­ни­те пре­ми­ни и про­сто­рии ги про­наш­ле се­гаш­ни­те мо­на­си кои ко­га ја рас­чи­сту­ва­ле фур­на­та, ко­ја ве­ќе не­ма да се ко­ри­сти, са­ка­ле да ви­дат што се крие зад мно­гу­број­ни­те ин­тер­вен­ции на ѕи­до­ви­те пра­ве­ни во раз­лич­ни вре­ми­ња. Вна­тре е вле­зот во скрив­ни­ца­та во виз­ба­та од ка­де што има­ло и та­ен из­лез од ма­на­сти­рот пре­ку кој без­бед­но мо­же­ло да се из­ле­зе во бли­ска­та шу­ма. По не­кол­ку ве­ка, овој пат е пре­ки­нат по­ра­ди нев­ни­ма­ние ко­га се про­би­вал се­гаш­ни­от асфал­ти­ран пат до ма­на­сти­рот

Слеп­чен­ски­от ма­на­стир, ка­ко еден од ду­хов­но нај­раз­ви­е­ни­те цен­три, бил че­сто огра­бу­ван, па­лен и уни­шту­ван. Два­па­ти, во 13 и во 17 век, бил комп­лет­но за­па­лен од Ар­на­у­ти­те и од Тур­ци­те, кои то­гаш ги уби­ле и си­те мо­на­си. А, и се­га се гле­да ште­та­та од пос­лед­ни­от по­жар во 1970 го­ди­на ко­га, по­ра­ди нев­ни­ма­ние од за­па­ле­ни­те све­ќи, на­стра­дал дел од ол­та­рот. По­ра­ди се­то тоа, ов­де мал­ку е оста­на­то од ста­ри­от автен­ти­чен фре­ско­жи­во­пис и од на­да­ле­ку поз­на­та­та пли­тка слеп­чен­ска рез­ба, за ко­ја се ве­ли де­ла е мно­гу по­те­шка и по­де­ли­кат­на за изра­бо­тка откол­ку дла­бо­ка­та рез­ба. Во ма­на­сти­рот мо­же да се ви­ди пев­ни­ца на­пра­ве­на во пли­тка рез­ба и реп­ли­ка од ико­на­та „Св. Бо­го­ро­ди­ца Па­те­во­ди­тел­ка“, ко­ја се сме­та за ед­на од нај­вред­ни­те и е ра­мо до ра­мо со уште не­кол­ку во це­ли­от ре­ги­он. Освен фре­ски­те над вле­зот во ма­на­стир­ски­от комп­лекс кои се од по­стар да­тум, жи­во­пи­сот во ма­на­стир­ска­та цр­ква е од 19 век, во ли­ков­но мно­гу по­си­ро­ма­шен стил кој ги на­пу­штил ста­ри­те ка­но­ни на пра­вос­ла­ви­е­то. По­го­ле­ми­от дел од автен­тич­ни­те вред­но­сти одам­на не се во ма­на­сти­рот – ста­ри­те две­ри се во Со­фи­ја и во Бел­град, а вред­ни­те ико­ни во Скоп­је.

По­ра­ди тоа, мо­на­си­те по­ми­на­ле обу­ка за да изра­бо­ту­ва­ат ико­ни во автен­ти­чен стил и ве­ќе има­ат не­кол­ку го­то­ви, а сла­ва­та на не­ко­гаш­ни­от кни­же­вен и пре­ве­ду­вач­ки цен­тар во Слеп­че, чи­и­што ра­ко­пи­си со ма­на­стир­ски­от пе­чат и де­нес се чу­ва­ат во ла­ври­те во Ру­си­ја, по­ле­ка се вра­ќа со 21 из­да­де­на кни­га и 170 ака­ти­сти што ги под­го­тви се­стринс­тво­то од со­сед­ни­от ма­на­стир во Жур­че, за кој над­ле­жен ду­хов­ник, исто та­ка, е отец Се­ра­фим.

http://republika.mk/?p=286060 - http://republika.mk/?p=286060


во контекст датирањето на манастирот од мештаните уште пред самоилово време имав прилика еднаш да чујам за сонот на Баба Софче која долги години го прислужува манастирот при кујната, вели синко немој да му кажеш на Отецототи нејќе празни муабети но јас сонив кко по манастирската црква има столбови ко од врата која води кон постара Црква, се смеевме велев баба Софче ти си сонила нешто од онојсвет та пази да не заминеш такаод овој т.е. не им верувј на соништта за да не ти земат мирот и те прелжат макар биле и вистинити со оглед дека ретко кој е достоен за да разбере што каде како има а тоа да не го испрелести, што вели Свети Јован Злтоуст оној кој верува на соништата е како оној кој сака ја фати својата сенка, што пак незначи дека неможе да распознае колку е сат преку истата односно кој дел од денот го разденило од таа страна...

[tube]OY4aKTgm9Ds[/tube]


инаку севкупната книжевно-духовна историја на слепчанскиот манастир за жал е сотрена прво од ромејците во антиката, потем арнаутите во средниот век, а на крај и титоистите го досардисале она што претходниве немале прилика, капак и самиот манастир и самата Црква се повеќратно опожарувани, сето тоа сега обновено и одржувано од Отец Серафим кој со своето необично смирение се носи прилично инветивно со пелагониските стихии со оглед дека https://www.youtube.com/watch?v=5cNaJGLhUbo - слепчанскиот манастир со метохот во Журче се единстевните светилници за сега во цела битолско-смилевска околија, веројатно добар дел од снисходливоста на о.Серафим е потпрена и на неговото претходно искуство ко балкански шампион во кунг-фу мислам беше, дефинитивно за да чоек излезе на крај со битолци му треба познавање и на вакви боречки вештини таман за да ја релативизира добро познатата битолскиот презир од комунизмот кон монасите и монаштвото, чудно та и смешно речиси да не сум чул за монах од битолско освен ето од ресенско, но тоа незначи дека вака ќе биде во недоглед имајки предвид дека Битола и битолско низ вековите биле монашки расадници... она што им фали веројатно на битолци е пристап ко на есените со оглед дека не се навикнати на системска хиерархија ето можеби скитови посреди мариово, и по некој заскитан по пелистерот ко што беше случај со Диме Илиевски некогаш!

симболично Слепче и денес е лечилиште за сите и физички и душевно а особено духовно ослепени браќа и сестри, кој ошол ова и го сетил ако веќе и не го разбрал, а сигурно затоаи самоиловите војници отседнале баш таму, следната 1015 прва пат и чествувајки го денот на Претечата Свети Јован Крстител, ова 2015 година впрочем прилика да се одбелижи 1000 години од ваквата чест кон Претечата од сите сродници на овие некогашни македонски предци... чествувањето иако читири пати повторено секоја година сепак основно е на 20 јануари по нов стил веднаш после Богојавление, та после Божиќ, Свети Стефан, Василица и Водици, зимскиот циклус празници симболично се завршува со Претечата кој го навестува Христовото доаѓање а со тоа и припремата за Великиот Пост и нашиот стремеж за Богопознание преку усрдна молитва и литургиско заедничарење кое кулминира символично напролет на Велигден...



Posted By: beTon
Date Posted: 07-Jan-2015 at 13:36



Олтарската Апсида ...



Posted By: beTon
Date Posted: 07-Jan-2015 at 16:08

во манастирската Црква во Слепче постојниот Живопис е од 19 век а со тоа и нешто поренесансен, иако повторно во голем ел византиски но со некои наивни моменти посреди, но плаветнилото го прави навистина уникатен како целина, штета што и иконостасот не остнал нечепнат, претходниот Живопис впрочем е покриен со овој веројатно после опожарување на манастирот, но одма над манастирот има помала веројатно аскетска Црква порано посветена на Свети Јован Богослов, иако в Слепче редот бил таков да некогаш општожителните монаси биле стационирани тука додека аскетите оделе во метохот од каршија во село Журче в манастирот на Свети Атанасие Велики воочливо едноставно и по изобилството на вода во Слепче а сушните ридои во Журче



    

На околу 300 метри над Слепчанскиот манастир, во 1617 година била подигната црква посветена на Свети Јован Богослов, денес меѓу народот позната како црква „Св. Никола“.

Таа претставува еднокорабна градба со скромни димензии и живопис, настанат десет години по нејзиното градење, односно во 1627 година. Зографот е непознат, но се претпоставува дека бил еден од монасите од слепченскиот манастир кои се занимавале со иконопис и живопис. Во внатрешноста на црквата се забележува дрвен иконопис на кој е поставен големиот крст со претстава на распнат Исус Христос, крст за кој науката претпоставува дека потекнува од XVI век.

По својата уметничка вредност, од оваа црква можат да се издвојат насликаните композиции „Деизис“ „Успение Богородично“, „Свети Лука го слика ликот на света Богородица со Христа“, како и иконата од 1627 година на која е претставена Св. Богородица Троерачица.

http://www.demirhisar.gov.mk/kultura-i-kulturno-nasledstvo/manastiri-i-crkvi.html - http://www.demirhisar.gov.mk/kultura-i-kulturno-nasledstvo/manastiri-i-crkvi.html



Posted By: beTon
Date Posted: 08-Jan-2015 at 16:41



[tube]iTyOalGWa1I&start=895[/tube]
Originally posted by http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=625&PID=37135#37135 - beTon

]
http://i685.photobucket.com/albums/vv213/kojekoj/Crkovna%20Arhitektura/arh1_zps53f27af9.jpg - 7 ~ http://i685.photobucket.com/albums/vv213/kojekoj/Crkovna%20Arhitektura/arh2_zpsa84d934d.jpg - 10

Стварноста на Бога кој постана човек и на светот кој постана Црква, односно, литургијата на Логосот во православната архитектура е изразена со помош на една величествена и генијална техничка замисла.



Posted By: beTon
Date Posted: 09-Jan-2015 at 20:55



најблиску до руските влијанија се македонските зографи во романтизмот кога во сличен стил е фрескописана наново Црквата в Слепче, а кој е присутен пример и во Црквата Света Тројца во Врање, еве свежи фотки од денес каде ме изненади исто и самата акустика на Црквата ем што и ко во Русија речиси сета Црква во цел глас да Славослови што е ретка слика на балканов, плус и самата резба а и самите бои потсеќаат на руско влијание пример Тронот е обоен Златно и Зелено итн.

инаку Црквта е навистина екстра акустична ем крената од папрадишките мијаци браќата Дамјанови и поењето денес таму ми беше една од најмелоѕвучните литургии на која сум присуствувал јасно воедно и заради соборноста

http://sr.wikipedia.org/wiki/Саборна_црква_у_Врању - http://sr.wikipedia.org/wiki/Саборна_црква_у_Врању

http://www.eparhijavranjska.org/eparhija/Sematizam/ObjektiQview.asp?ID=53 - http://www.eparhijavranjska.org/eparhija/Sematizam/ObjektiQview.asp?ID=53

Црквата е изградена 1840-та година. Се одликува со одлична акустика и ретките концерти кои тука се одржуваат се   одлично примени.   Познавачите тврдат дека ова се должи на користењето на стомни при градбата на црквата како и на лушпи од јајца во малтерот.

Родот на Дамјан и неговите синови Андреја како градител, Ѓорги како зограф, Никола како резбар, Коста кој помагал во се, сите тие со своето творештво оставиле вредно, непроценливо богатство, културно наследство. Во овој храм Св. Пантелејмон е вградено сето знаење на Андреја и неговите браќа. Тие се родени во Папрадиште, но потекнуваат од   Мала Река, до Тресонче, но поради лошите услови за живот ги донел во велешко. Оваа црква има национален и духовен карактер - рече проф. д-р Димитар Ќорнаков, историчар на уметноста.

Тој потсетува дека таткото на Андреја, Дамјан градел цркви низ Грција, во Кавала, Серез, Воден, Солун и додава ,,факт е дека денес нема ништо од овие градби... [ http://www.tirekovmirece.com/Novost/Капиталното-дело-на-Дамјанов,--црквата-Св.-Пантелејмон- - 1 ]


















Posted By: beTon
Date Posted: 19-Jan-2015 at 17:00



За Многу Години http://mk.orthodoxwiki.org/Свето_Богојавление - Светото Богојавление


о.Ивица вели денес ко православни правилно би требало да отпоздравиме со Бог се Објави а не со Бог се Јави а веројатно оправдано во овој век и заради дистинкција односно исклучивост од телефонирање, сепак лично сметам дека ние и буквално преку молитвата телефонираме кон Бога а за возврат според чистотата на срцата и според неопходноста (иако постојано чуени) биваме услишени, поздравени, разбрани и пофалени, но настрана моите мислења, едно е јасно дека Богојавление е најнапред настан преку кој нам луѓето ни е Посочено и Посведочено дека Исус Христос е Месијата преку кого луѓето се повикани на Спасение а заради што веројатно поправилен отпоздрав при празнувањето на овој настан би бил Бог се Пројави бидејќи јавување е налик на појавување што за нас исто е суптествена работа во овој контекст но пројавување е суперлатив кој го нагласува денешниов настан кој го чествуваме во Црквата како еден од најсветлите моменти за време земното овоплотување на Бога

веројатно значајно е да се потсети дека во ранохристијанската Црква најнапред се чествувал споменот на Крштевањето Исусово а дури потем Рождество Христово со оглед дека главното обраќање на иноверните кон Христа е преку доброволно Крстење па од таму и церемонијално Славословие за да ова и се потенцира како битна основа за помирување со Бога а потем и примање Негов печат преку крштевката од кога и се обврзуваат воцрквовените да го пазат Заветот на Љубовта... веројатно подоцна Црквата ставилаи особен акцент на Рождеството земено церемонијално а многу веројатно кога истата станала сеприсутна чествувањето на Рождеството Христово како настан го поместила на 25 декември за да ги засени паганските обичаи во народот за славење на зимската рамнодневница, а во чиј рецидив за бадникарските огнови пр. им дала нова симболика како пастирски оган на исчекување и сл. - компромис кој имал за цел воедно и да се воцркови народот а потем и неговите обичаи да не му се сотрат насилно него така речи со Љубов да се испеглаат подобно оставајки им ја на мирјаните да ја задржат формата ете со бадниковите огнови пример а на истата да и се даде друга суштина Како акцентот би отпаднал на Христијанско Славословие

...


по оваа аналогија некој ќе рече истото важи и за Иконата односно подоцна Живописот та како наративно сликарство дека истото било пред се за неписмените а го разберат поусрдно Евангелието, но иако ова не е спорно дека таков момент носеле в себе како појави, сепак Иконата има и подлабоки мистични аспекти а кои се разбирливи само доколку истата се перцепира како Симбол а не симулакрум [ http://preminportal.com.mk/duhovnost/kolumna/8463-risto-solunchev-simbol-ili-simulakrum - 1 ] до душа традицијата во многу што го надограува ова па така модернизирање на Иконата која достигнала своја класичност во смисла на оние кои истата ја соѕерцувале а потем и предавале ко таква просто не остава простор за нејзино редефинирање макар што ренесансни варијации се јавувале како во 12 век кај костурските фрескописци [ http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0 - 1 ][ http://www.thefreelibrary.com/The+Angel+of+Kurbinovo--The+Dawn+of+European+Renaissance.-a0339118867 - 3 ][ http://ncolloff.blogspot.com/2011/04/transfigured-in-macedonia.html - 4 ][ https://mybyzantine.wordpress.com/2012/07/22/church-of-saint-georgi-george-kurbinovo-prespa-republic-of-macedonia/ - 5 ] а потем и во 18 век ко кај горе предочените Икони во Врање од папрадишките мајстори кои дефакто со стилот се блиску до рускиот во тоа време а веројатно бидејки било време на пансловенско освестување но и јака руска православна мисла та многу веројатно ваквото влијание е и очекувано и разбирливо!?


Богојавление фреска од Црквата П.Богородица Перивлепта


Можеби ќе претерам ако кажам дека преку Иконите и воопшто живописите Бог на сите наме постојано ни се јавува, но тоа е токму така бидејќи како луѓе нам и ни треба патоказ за да полесно се ориентираме а тоа посекако во православието се и Крстот и Иконата без разлика колку некој успешно или прецизно ги користи, Битно истите ни се дадени за наше Спасение симболично суштински... дали тоа ние го препознаваме и разбираме тоа е сосем друга работа врзана за нашиот духовен капацитет и умно расудување!



еве извадок апропо Иконите како појава од писанието на арх. Рафаил (Карелин) со наслов За Јазикот на Православната Икона, превод на Небесни Цветови од ман. Журче

http://www.slideshare.net/krugoi-okoliski/za-jazikot-na-pravoslavnata-ikona-arh-rafail-karelin - http://www.slideshare.net/krugoi-okoliski/za-jazikot-na-pravoslavnata-ikona-arh-rafail-karelin

Православните апологети иконата ја изедначувале со Светото Писмо. Библијата носи во себе не само важни информации но и животворна сила, која што непосредно дејствува во душата на човекот и проникнува како зрк во самата длабочина на неговото срце. Светото Писмо тоа е откровение и благодат Божја содржана во човечкиот разум.

Иконата тоа е Црковно Предание и благодат Божја пројавена низ линии и бои, како низ букви во боја

На Светото Писмо се внимава во безмолвие, кон Иконата се обраќаме со молитва

Светото Писмо и го открива духовниот свет човечката душа, преку Иконата човечката душа општи со тој свет...






Posted By: beTon
Date Posted: 20-Jan-2015 at 23:51

[tube]9BcV2Ywq7wQ[/tube]


Posted By: beTon
Date Posted: 04-Feb-2015 at 08:30



[tube]b_zf_MiA_qo[/tube]


Posted By: beTon
Date Posted: 06-Feb-2015 at 23:55





http://sveta-gora-zograph.com/manastira/slova.php?id=7 - http://sveta-gora-zograph.com/manastira/slova.php?id=1


Од голема национална и културна вредност за македонскиот народ е манастирот Зограф. Тој е изграден од тројцата браќа и подвижници на Атон: Мојсеј, Арон и Јоан од Охрид. Тие најпрво се подвизувале во одделни келии, а потоа го изградиле општиот храм Св. Ѓорѓи.
Името Зограф, „животописец“, доаѓа од преданието за чудото на светецот, кој сам се нацртал врз иконата приготвена за него. Порфирије Успенски, пак, тврди, дека иконата е донесена од двајца сириски калуѓери. Во секој случај, станува збор за чудотворна икона која сведочи за силата на светецот низ вековите.
Зограф е огниште на живи светии, како Козма и Пимен Зографски, но и на истакнати црковни великодостојници и монаси од македонско потекло. Тие се истакнуваат како црковни композитори, автори и преведувачи. Ќе ги спомнеме: владиката Партениј Зографски од Галичник, епископот Натанаил од Скопско Кучевиште, митрополитот Мелетиј од Струмица, епископот Доситеј од Прилепско Дабница; архимандритите Лазар од Прилеп, Анатолиј од Лазарополе, Калистрат Зографски од Струга по чиј благослов и денес, родот и потомството негово ја гради свештената историја на Струга.

http://preminportal.com.mk/duhovnost-2/manastiri-i-crkvi/8402--gj-vasko-golaboski-kratka-istorija-na-monashtvoto-na-sveta-gora-atonska - http://preminportal.com.mk/duhovnost-2/manastiri-i-crkvi/8402--gj-vasko-golaboski-kratka-istorija-na-monashtvoto-na-sveta-gora-atonska


Еден од ретките манастири што не ги држат грчки монаси е манастирот Зограф (денес бугарски) посветен на Свети Ѓорѓи одалечен на еден час одење од морето. Во 13 век го превзеле бугарските монаси благодарејки на помошта на нивните цареви. Инаку манастирот Зограф е основан во 11 век, а неговата изградба се поврзува со тројцата браќа Мојсеј, Арон и Јован, родени во Охрид. Легендата вели дека, по изградбата на Црквата, браќата не можеле да се договорат на кого да му ја посветат, така што со денови стоеле и му се молеле на Бога да им помогне во нивната нерешителност. По долги молитви, еден ден во Црквата нашле Икона насликана на штица, посветена на Свети Великомаченик Георги Победоносец на кого и му го посветиле овој манастир.

Токму по таа Икона, настаната на необјаснив начин, манастирот бил наречен Зограф или во превод иконописец. Името на манастирот Зограф првпат се среќава во типикот на Цимиски од 972 г. во еден од патеписите како „Георгиос Зографос“ што упатува на тоа дека односниот Георги бил основач на манастирскиот Храм, при што неговото име, според грчката традиција се поврзува со посветувањето на Храмот на Свети Георги. Влијанието на Бугарите најмногу е изразено кон крајот на 13 век, кога овој Храм се споменува како „манастир на бугарите“ при што најголем допринос дава монахот Пајсиј инаку автор на историјата на бугарскиот народ.

Освен Соборната Црква, посветена на Свети Горѓи, во манастирот се наоѓаат осум параклиса, од кои еден играден во 1900 е посветен на словенските просветители Свети Кирил и Методија.
Во дворот на манастирот е изграден споменик во знак на сеќавање на папските прогони од 1276 г. кога биле изгорени 26 монаси од овој манастир.

Денес над десетина монаси живеат и секојдневно се молат во манастиор Зограф, чија библиотека брои десетина илјади печатени книги, 60 ракописни кодекси на грчки и близу 400тини на словенски јазици.

...

ивадок од книгата Света Гора Светилник на Православието од Драган Бошковиќ - издание на Огледало Скопје




-------------


Posted By: beTon
Date Posted: 15-Feb-2015 at 07:30

https://web.archive.org/web/20140213214053/http://www.isihazm.ru/?id=368 - http://www.isihazm.ru/?id=368 [ http://www.svetagora.info/index.php?option=com_content&task=view&id=41 - 1 ]

http://orthodoxwiki.org/St._Panteleimons_Monastery_%28Athos%29 - http://orthodoxwiki.org/St._Panteleimon%27s_Monastery_%28Athos%29 [ http://www.bigorski.org.mk/index.php?content_type=vesti_od_pravoslavieto&action=details&record_id=1615 - 1 ]





Posted By: beTon
Date Posted: 14-Apr-2015 at 21:11

Христос Воскресе !!!

http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=62 - http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=62

[tube]pOqZdvZj5Pw[/tube]

[tube]c4Jqr6lkMV8[/tube]


Posted By: +Protagorist
Date Posted: 28-Apr-2015 at 01:35

налетав на инфо дека и кнез Волкашин (подоцна и крал (татко му на Крали Марко) покрај ктиторството на неколку манастири во Македонија ко што е пример http://skopjesvetiistarimesta.blogspot.com/2009/10/markov-manastir-sv-dimitrija.html - Марков Манастир в Скопје го дарувал веројатно и Хиландар [ http://en.wikipedia.org/wiki/Vuka%C5%A1in_Mrnjav%C4%8Devi%C4%87#cite_note-SERBS-9 - 1 ][ http://netlibrary.net/articles/Vuka%C5%A1in_Mrnjav%C4%8Devi%C4%87#cite_note-SERBS-9 - 2 - ] иако на српската википедија ова за Хиландар не се спомнува [ http://sr.wikipedia.org/wiki/Вукашин_Мрњавчевић - 3 ] интересно е дека Волкашин како совладар на последниот српски владетел од лозата на Немањичи веројатно бил и обврзан да го дарува Хиландар прашање е само кој дел од манастирот е негово завештание или во што е неговото ктиторство...

сепак и Марков Манастир не го завршил, а таквиот звет го исполнил ко ктитор Крали Марко
Всушност, кра-лот Марко е вториот ктиторна манастирот, затоа што ус-тројувањето на манастирот "Го молам Бога да им помогне на христијаните, ајас прв да загинам во таа борба", биле пос лед-ните зборови на кралот Марко пред почетокотна битката кај Ровине.Југоисточно од Скопје, во подножјето на пла ни-ната Караџица, во непосредна близина на се-лото Сушица или Маркова Сушица, се наоѓаМарковиот манастир. Покрај манастирот те-че Маркова Река. Сè е во знакот на Крали Мар-ко, легендарна епска фигура, но и историскаличност, човек кој владеел со поголемиот делод Македонија во втората половина на XIX век. почнало во времето на вла-деењето на неговиот татко -кралот Волкашин, во 1345 го-дина. Но, кралот Волкашинне успеал да го заврши поч-натото завештание, загиналво пресудната битка со ос-манлиските војски, кај мес-носта Черномен на рекатаМа рица, во 1371 година, пошто Османлиите навлегле вовнатрешноста на Бал кан ски-от Полуостров. Започнатотого завршил синот, кралотМар ко. Манастирот е за вр-шен неколку години по доц-на, за што сведочи и натписотнад вратата во манастирскатацрква, а оттогаш, 1376/1377година, датира и живо пи са-нието на црквата.

http://www.makedonskosonce.com/broevis/2005/sonce558.pdf/50_51_atanas.pdf - http://www.makedonskosonce.com/broevis/2005/sonce558.pdf/50_51_atanas.pdf


исто и на страната за Хиландар нема абер за некои ктиторски случувања во врска Волкашин во овој период ко што е наведено на англиската википедија
Druga polovina XIV veka broji mnogo više igumana, koji se dosta brzo smenjuju. Za Dušanova vremena su Kalinik, Teodul (starac Karejske kelije), Sava (kasnije patrijarh srpski kao Sava IV , 1354-1375), a zatim Jovan, Dorotej i u kratkim razmacima Teodosije, Kalist, Jovan, Jevtimije, Neofit i drugi. Od svih je najznačajniji Dorotej (1355-1361), koji se naročito borio za odbranu prava i obnovu starih povlastica hilandarskih. U toku sedme decenije XIV veka, Dorotej postaje svetogorski prot. Na tom položaju čini velike usluge srpskom monaštvu u Svetoj Gori, uprkos crkvenog raskola do koga je došlo kada je carigradski patrijarh Kalist ekskomunicirao Srbe 1350. zbog samovlasnog Dušanovog uzdizanja srpske crkve na rang patrijaršije. Hilandarac i Srbin, starac Isaija posreduje 1375. sa svojim učenicima Nikandrom i Silvestrom, i s bivšim protom Teofanom i Nikodimom Grkom, između srpske crkve i Carigradske patrijaršije radi ukidanja ekskomunikacije, uspostavljanja crkvenog jedinstva i priznanja srpske autokefalne patrijaršije. To je poslednja izuzetno važna i uspešna diplomatska misija hilandarskih i svetogorskih Srba između Srbije i Vizantije pred propast slobodne države i pad pod Turke.
http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=64 - http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=64


друг интересен факт за овој влдетел е дека веројатно исто како и Цар Душан воедно, се прогласувале за “Цар на Србија и Македонија“ а не ко што наведуваат доста извори како цар на србите и грците [ https://web.archive.org/web/20120505061715/http://www.macedonianspark.com/mk/istorijaideologija/makedonskaistorija/391-2010-11-09-11-46-06 - 1 ][ https://web.archive.org/web/20130217102124/http://www.macedonianspark.com/en/history-ideology/macedonianhistory/391-2011-11-01-08-30-05 - 2 ]




-------------
HaјсилнoтoOpужјe https://archive.is/Vu2G4 - е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв


Posted By: beTon
Date Posted: 18-May-2015 at 21:32

за разлика од Марков Манастир кој се смета дека го кренал Крали Марко за кого се смета дека не е роден во Македонија туку во Захумље (Ливно), грото манастири биле стари македонски или византиски Цркви а кои биле возобновени со освојувањето на Македонија од српските деспоти, кнезови и кралеви, заради што често е уверувањето во Србија дека тоа се српски светилишта [ http://sr.wikipedia.org/sr/Категорија:Српски_манастири_у_Македонији - 1 ] што по Хиландарската логика и може да се гледа така,но таму континуитетот бил задржан додека тоа не било случај ширум Македонија каде по доаѓањето на турците Охридската Архиепископија вратила во своја власт доста Епархии кои претходно од неа ги зела Печката Патријаршија

по овој аршин попрво излегува дека имаме заедничко минато со србите отколку што не им припаѓаат овие свети места на македонците, сличен е примерот со Лесновскиот Манастир кој иако е возобновен постар манастир, сепак кај србите се доживува како српско светиште бидејки 1. го дарувал и доградувал деспотот Јован Оливер 2. и бил седиште на Злетовската Епископија во времето на Цар Душан   

http://mk.wikipedia.org/wiki/Лесновски_манастир#Историја - http://mk.wikipedia.org/wiki/Лесновски_манастир#Историја

http://www.mn.mk/kultura/4464-Manastir-Sveti-Gavril-Lesnovski - http://www.mn.mk/kultura/4464-Manastir-Sveti-Gavril-Lesnovski

[tube]FZUoCXK4mk4[/tube]

[tube]YV0cO0rHxgs[/tube]

[tube]ld_daeLOg2M[/tube]





Posted By: Max
Date Posted: 31-May-2015 at 19:18

За Многу Години Спасовден и Духовден...

но Заедничко минато имаме сите преку сет Христијански Универзум на Балканов доколку Епископските Центри се подразбираат како галаксии, Манастирите како Супернови, а Црквите како рој Ѕвезди преку кои духовно извира Благодатта во овој свет,  неретко знам да ги споредам Христијаните како космонаути а Свештениците како капетани на брод, во спротивно и симболично а не па реално ако вака не си го претставиме спасувањето на душите просто многу лесно може да се предадеме на млитавост односно млакост макар и ги зауздале озбилно страстите 

Во овој Универзум еден Млечен Пат била Охридската Патријаршија потем Архиепископија која обединувала поприлично Галаксии во своето опкружување, јасно привлечени од традицијата на која се потпрела истата односно нејзиниот локален зародиш преку Јустинијана Прима

 

еве доста интересен епизоден документарец за неа од https://web.archive.org/web/20130122061352/http://www.filmfund.gov.mk/production-companies/Contacts - trice films , а изненадува дека го има и на нет, ко што и заслужува една Изворна Појава ко што е ОА

https://www.youtube.com/watch?v=gBYOLlDR_0A&list=PL8EC4A90F79789C1D&index=28 -       

 

 



Posted By: beTon
Date Posted: 02-Jun-2015 at 16:55


покрај овој Православен Универзум никнал и паралелен кај арапските племиња во очите на Исламот а кој нормално ко понов насбрал доста од ѕвездената прашина на својот претходник ако може така да се каже

еве паралела меѓу двата извадoк од книгата "Богомислие"  на О.Санџаковски, Метафорум, Скопје, 1993 https://drive.google.com/file/d/0BxHK4Q0MsY8Uc0dxdmIyell2SzA/view?usp=sharing - https://drive.google.com/file/d/0BxHK4Q0MsY8Uc0dxdmIyell2SzA/view?usp=sharing

а од истиот документарец горе ова е покриено во 5тата епизода

[tube]LCdiDf0ajhA[/tube]




Posted By: beTon
Date Posted: 03-Jun-2015 at 14:41


За Многу Години Свети цар Константин и царица Елена [ https://web.archive.org/web/20150603105231/http://www.crkvenikalendar.com/zitije_mk.php?pok=0&id=GKV - 1 ][ https://web.archive.org/web/20140608042713/http://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=GKV - 2 ]

воедно За Многу Години и минатонеделното чествување на Светите Рамноапостоли Солунски Свети Кирил и Методиј

Последниве неколку години имав прилика да присуствувам Литургиски во најразлични Православни Храмови и во Македонската и во Српската и во Руската Црква од стари до нови т.е. од византиски до нео-византиски градби та и наједноставни Параклиси, интересно е дека дојдов до еден битен заклучок дека Молитвата односно Литургијата не е воопшто лишена од својата убавина доколку Храмот не е внатрешно уреден со сите традиционални елементи од фрески преку резба па се до потребата од самиот иконостас, паралелата во однос аберот за изворната музика поназад во нишкава [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=625&PID=37313#37313 - 1 ] и навистина е целосно уникатно чувството кога човек има прилика да биде дел од полнотата на византиската традиција односно да Славослови во Храм архитектонски потпрен на камен и керамопластика односно ентериерно дополнет со Живопис и Резба, но без Византиското Поење ваквото чуство е исто така половично, ем таквата традиција се должи на самиот економски напредок на Византија [ http://en.wikipedia.org/wiki/Byzantine_economy - 2 ][ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=617 - 3 ] иако дрвената резба по иконостасите може да се каже дека е нус ефект од сиромаштвото на Православните сред отоманската империја [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=617 - 4 ] та и неблагодарно е да се расудува дали и каква треба да биде полнотата на Охристовување и Славословие  

конечно она што го остава главниот акцент, и таму и секаде другде, е самата Литургија преку Церемонијалното Славословие, кое како Византиското Поење нормално дека е попрефинето него Мокрањчевото кај србите или Бадевото кај македонците, иако кај русите пак сето ова дополнително е измешано, но и во Русија на неколку места византиски се Пое претежно манастирски ко и на балканов, но и руското поење во самата служба е исто на останатите, само со поинаков акцент ќе речам украсено соодветно за нивното поднебје и обичаи, значи Литургијата има ист редослед, но ето стилски двои донекаде налик нео-бизантиски микс и на архитектурата и на поењето кое кај русите имало разни напеви како: Путевои распев, Демественни распев - красним, болшои Знамении распев, Строчное пение, Киевскии распев, знаменим Многоголосием, пение на монастирские подобни - отчасти византискои и древнорусскои Печевски систем, распев Почаевскои лаври, Валаамски распев... ) [ http://orthodoxwiki.org/Russian_Chant - 1 ][ http://en.wikipedia.org/wiki/Russian_liturgical_music - 2 ][ https://ru.wikipedia.org/wiki/Знаменное_пение#.D0.92.D0.B8.D0.B4.D1.8B_.D1.80.D0.B0.D1.81.D0.BF.D0.B5.D0.B2.D0.BE.D0.B2 - 3 ]

интересно имав прилика и на арапски да чујам византиско поење каде Псалт беше една сестра од Сирија иако Свештеникот беше бугарски - конкретно во Загреб во Храмот на Свети Ѓорѓи на Јурјево кој е преадаптирана Католичка Капела исто ко и на МПЦ Храмот на Света Злата Мегленска која моментално е во Свети Рок над британскиот плоштад во Загреб [ http://www.jutarnji.hr/bogosluzje-u-kapeli-sv--rok-15-godina-bez-grijanja-i-sanitarija/532928/ - 1 ] инаку и во двете Цркви како и во европските и во америчките Православните Цркви имаат хоризонтално поставени клупи наместо стасидии, иако овде во Загреб е разбирливо макар не и оправдливо бидејќи и во двата случаи тоа се Католички Капели кои им се дадени на користење на МПЦ и БПЦ, од друга страна и Храмот на Преображение Христово на цветниот плоштад кој е на СПЦ иако асли Православен заради поновото фрескописување во руски стил делува невообичаено живописно... Битно во сите случаи она што е константа е начинот на Славословење односно духовниот а не материјалниот момент, веројатно Византиската Традиција е веројатно неопходна сама по себе во Православието, и тао во секој сегмент бидејки истата и духовно и материјално се рафинирала низ повеќе векови и периоди, додека сето етнофилетистичко освежување дал во Поењето како служба или Храмот како градба знае поприлично да не одвои едни од други како Православен Свет или Универзум бар во словенскиот сектор та наместо да тежнееме кон обединување ние дополнително се одалечуваме едни од други

но во дадени моменти и случаи етнолошката инерција помогнала во Христоцентричност на масите, кога била и повеќе од неопходна, пример Словенската Богослужба на Свети Кирил и Методиј наспроти наметливоста на тријазничниците [ http://www.rastko.rs/rastko/delo/11757 - 1 ] така истоветно онаму каде Византискиот распев не можел да фати корен односно биде разбран или прифатен од масите се јавувал спонтано или неретко и етнички мотивиран Нов распев произлезен од народниот музички код, следствено истото може да важи и за тонот на архитектурата односно стиловите кај сакралната... Сигурно дека убаво е да се повикуваме на совршените серии на дадена форма, но на крајот она што е најбитно е Молитвата и Славењето на Бога потпрени на духоносните светоотечки преданија и како канонските предожби...

можеби добро звучи паралелата за тоа кој Пост е неопходен повеќе телесниот или духовниот [ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/OcinskePoukeStaracJefremFilotejski/Lat_OcinskePoukeStaracJefremFilotejski30.htm - 1 ] та макар биле совршени во надворешното бадијала ако тоа не е потпрено на внатрешното совршенство, иако стои онаа поговорката - штом олади Суштината се спасуваме од заборавот и преку Формата, нешто што е се поизразено во последниве времиња


   



Posted By: Max
Date Posted: 05-Jun-2015 at 00:58



поздравен лапсус горе, правилно е Свети Рамноапостоли Словенски Свети Кирил и Методиј Солунски

офтопик - пред извесно време паднав на муабет за Светите Браќа со еден Свештеник дека добро би било заради освежување на словенската нишка во македонскиот ни континиум (кој во последно време преку патинирањето на малиот ринг во Скопје е пролуфтиран антички) да се побараат на Свети Кирил моштите или дел од нив да се пренесат кај нас од Рим, иако за такво нешто и да има простор заради грчки и бугарски притисок Папата посекако би ретерирал, нејсе, на ваквата досетка ме изненади дополнувањето од Свештеникот кој констатира дека ова и дополнително би било оспорено од грците бидејќи нема јасни докази дека самите Свети Браќа Солунски имаат асли словенско потекло, а кое по инерција се претпоставува бидејки одлично го влаедееле словенскиот јазик... но има една дума која упатува на тоа дека можеби и навистина имале словенски корен "Во Краткото житие на Константин-Кирил, напишано од неговиот ученик Климент Охридски, се кажува дека Кирил открил пред Хазарскиот каган дека не потекнувал од византиски род, ами дедо му бил од хранените људе на туѓ „цар„, но побегнал во Византија." [ http://mk.orthodoxwiki.org/Свети_солунски_и_сесловенски_браќа_Кирил_и_Методиј - 1 ]

не сум сигурен но мислам најстарата фреска со Светите Браќа е живописана во Курбиново, а најстарата како Светите Седмочисленици односно заедно со своите ученици е онаа живописана во Сливница, незнам од кога е оваа од манастирот Свети Наум иако пологично е дека е најстара, сепак вака имам чуено


 



Posted By: Max
Date Posted: 02-Aug-2015 at 08:44


...За Многу Години Илинден...

https://mk.wikipedia.org/wiki/Црква_„Св._Илија“_-_Стар_Дојран - https://mk.wikipedia.org/wiki/Црква_„Св._Илија“_-_Стар_Дојран


како катедрален овој е најстар, но интересно нема официјален податок по нетов кој е најстар црковен храм во земјава посветен на Свети Илија или кој бил некогаш најпознат во среден век а не па во доцна антика

[tube]5Ovep0Ro8so[/tube]


Originally posted by http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=373&PID=161102#161102 - +Protagorist

] "Propaganda activity in Macedonia, ‘although political in their ends, are religious and educational in their methods’, although it was not Christianity itself at fault; the Balkan church leaders rather than attending to the spiritual well-being of the people were ‘the prime movers in every political campaign that it started’" [ https://makedonika.files.wordpress.com/2008/03/05ch4.pdf - 1 ][ http://media.hoover.org/sites/default/files/documents/Macedonia_and_the_Macedonians_Andrew_Rossos_131.pdf - 2 ]





Posted By: Max
Date Posted: 19-Aug-2015 at 10:40


За Многу Години, Денес е Преображение Господово - ден кога се менува и гората и водата! [ https://web.archive.org/web/20150819062624/http://media.mk/article/97892/denes-e-preobrazenie-gospodovo-den-koga-se-menuva-i-gorata-i-vodata - 1 ]


кај нас највпечатливи Храмови посветени на Преображението Господово се една од трите манастирските Цркви во село Зрзе (г.пелагонија) воедно денот и манастирска слава [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=1302&PID=100268#100268 - 1 ] а втората е катедралната Црква во село Гопеш (д.пелагонија) за жал од каде 2013 беа однесени 50тина икони речиси цел иконостас останал обезличен, смешно но нашата одговорност оди дотаму да сеуште само на бугарската вики има абер за оваа Црква [ https://bg.wikipedia.org/wiki/Преображение_Господне_%28Гопеш%29 - 2 ] ксмет други да те знаат сами да не се знаеме, хм до скоро нит за Зрзе народ немаше абер

[tube]ckM3t3MB0Ko[/tube]


интересно има многу Храмови посветени на овој ден Господов кај нас, но ретко кој од нив е познат генерално ко што е случај со новиот крушевски манастир каде еден од поголемите ктитори е и Тоше, чинам таму донираше уште пред да оди на аџилак, интересно се чудам дали и кој му беше духовник, дали беше традиционален верник или беше и воцрковен, како и да е тек кога ќе стане жив манастирот неговата душа ќе види особен аир од дарувањето бидејки на секоја Литургија присутните се молат и за ктиторот а во жив манатир тоа значи постојано, прашање е дали в Крушево има сеуште револуционери во изобилство кои би се прифатиле на ангелскиот подвиг на монаштво...

од друга страна имајки предвид дека Тошка беше асли верник, макар фатен во мрежата на декадентниот поп-мелос од која гледаше и да се измолке но врзан со договори та и тоа лесно не му тргна од рака, денес ова што се случува по неговата смрт го крена на ниво на идол што тоа тој ни на сон не би го очекувал, јес да го обедини балкан културнош
[ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=373&PID=129836#129836 - 1 ] но заради тоа сега да му креваат кич фонтани, споменици и спомен домови тоа ако не е богохулно бар е срамота, ајде бар додека беше жив не го спопадна таква среќа она незаминат да те искалапат, ова е чист пример дека за Христијаните треба да бидат внимателни каков пример оставаат зад себе, во случајов за Тоше ќе остане споменот дека беше и Побожен и Хуманитарец камо цела естрада да го следеше неговиот пример ревносно





Posted By: beTon
Date Posted: 24-Jan-2016 at 12:55


За Многу Години Божикните и Богојавленските празници, а и споменот за денешен Преподобен Теодосиј Велики, еден од родоначалниците на http://orthodoxwiki.org/Cenobitic - киновијското (општежителното) монаштво [ http://www.mpc.org.mk/Kalendar/prolog.asp?id=0xC2EAF43A36C5143A840B97F251263C08421B87BF - 1 ][ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlnikolaj/SrednjiSistem/Lat_Nikolaj020402.htm - 2 ][ http://www.tsaritsyn-tours.com/?page_id=1492 - 3 ]

дефакто од секој аспект Преподобен Теодосиј за нас и директно и индиректно е главната алка за она што денес го разбираме и гледаме како Манастир, иако Свети Пахомие Велики уште предходно во Египет ја востановува монашката заедница би рекол уставно и практично како киновијска, од пасусов што следи може да се воочи дека Преподобен Теодосиј промовирал манастир од отворен тип кој им служел и на аскетите, и на верниците, и на патниците, но и болните итн. просто повторно ја испромовирал она изворна апостолска комуна која се јавила веднаш по Воскресението Христово од тој аспект поприлично и се разликува од монашкиот систем на Свети Пахомие кој манастирскиот типик го устроил по војнички односно по примерот на терапевтите во форма на скитови, додека Свети Теодосиј устроил општонародна форма која и најчесто се среќава низ вековите подоцна ширум Православниот свет, со оглед дека манастирите освен духовни воедно биле и материјални лечилишта, училишта, прибежишта, а секогаш имале издвоени манастирски метоси како дополнителни скитови каде се повлекувале старците односно схимниците [ http://radiovera.ru/shimonah.html - 1 ][ https://ru.wikipedia.org/wiki/Схима - 2 ]

...најбитно Манастирот претставува пустинска Црковна градба која уште од почеток Христоцентрично врзувала се одокулу за себе... истата Свети Отци ја посочиле како најсовршен начин за Славословење каде молитвата се разгорува особено бидејки е лишена од многу искушенија кои крчкаат в светот, може да се каже дека секој еден манастир е сигурна зона од искушенија, особено живите манастири, иако секој постар манастир каде престојувале молитвеници во минатото сеуште ја носи в себе светлина од Божјата Благодат која извирала таму, налик атомска централа после свое пензионирање, бреј што се случува па кога истата повторно се покренува камо тоа да можеа луѓето тоа да го гледаат, што велат отците за такво нешто (отварање на духовните очи) се удостојува само еден на илјада во една заедница... 


многу веројатно првите манастири биле пештерни или в колиби ко египетските, додека конечно со појавата на киновијското монаштво се издигнале Лаврите ко таа на Свети Теодосиј в Палестина (12 километри источно од Витлеем),,,, интересно е дека до истата патот со благослов до Преподобен Теодосиј духовно го отворил Свети Симеон Столпник, а симболично и денес за човек да стигне до манастир најнапред треба уште в град да се изолира и издигне над него, а дури потем да се повлече в планина...
[quote]Soon the Lavra of St Theodosius became renowned, and up to 700 monks gathered at it. According to the final testament of St Theodosius, the Lavra rendered service to neighbor, gave aid to the poor and provided shelter for wanderers. There was a communal table for all, communal property, communal penance, communal labor, communal patience and, not too rare, communal hunger. Theodosius was an exalted model of life to all the monks; an example in labor, prayer, fasting, watchfulness and in all Christian virtues.
St Theodosius was extremely compassionate. Once, when there was a famine in Palestine and a multitude of people gathered at the monastery, he gave orders to allow everyone into the monastery enclosure. His disciples were annoyed, knowing that the monastery did not have the means to feed all those who had come. But when they went into the bakery, they saw that through the prayers of the abba, it was filled with bread. This miracle was repeated every time St Theodosius wanted to help the destitute.
At the monastery, St Theodosius built a home for taking in strangers, separate infirmaries for monks and laymen, and also a shelter for the dying.
Seeing that people from various lands gathered at the Lavra, the saint arranged for services and hymns to be offered to God in the various languages: Greek, Georgian and Armenian. However when all were gathered to receive the Holy Mysteries in the large church, the divine services were chanted in Greek. [ http://orthodoxwiki.org/Theodosius_the_Great_%28Cenobiarch%29 - 1 ]
the story of the foundation of the monastery, which was organised following the lavratic system where a cenobite monastery, the centre of formation for novices, is surrounded by hermits cells. Indeed, desiring to live a more secluded life, Saint Anthony left his initial cave where several novices had come, leaving them under the spiritual care of Saint Barlaam, and settled in another empty cave. When Barlaam was appointed hegumenos of another monastery, Saint Theodosius became his successor at the head of the monastery of the caves. It was under his direction that the monastery developed. For his cenobium, he used the Studite Typikon of Patriarch Alexis, the liturgical and monastic rule observed in most Byzantine coenobite monasteries of that time. This Typikon regulated the liturgical services as well as the private prayer of the monks, their meals, and their duties[6]. Theodosius is thus considered as the founder of coenobite life in Russia. By his own example, Theodosius emphasised not only the spiritual aspects of ascetic life, but also the necessity for physical work and charity to the poor. [ http://www.bogoslov.ru/en/text/2372746.html - 1 ]




~


може да се каже дека општежитието како активна форма на спасение во последниве времиња е речиси заборавена, и не бидејки не постои туку бидејки денес речиси и да е невозмножно човек да се предаде на подвиг со леснотија макар останал и на улица, или пак доколку и тргне на тој пат брзо се поколебува, просто млакоста за спасение денес ко да е норма, што имаат речено Светите Отци во последните времиња и оние кои од мајчина утроба ќе бидат ушкопени за служба на Бога и тие ќе бидат расејани, а дури и оние што вкусиле изобилна Благодат ќе немаат ревност ко оние во минатото, нормално тогаш уште в град живееле аскетски додека денес и во манастирите индиректно навлегува изобилието, затоа пак оние кои се замонашиле јасно е дека се озбилно духовно исчеличени, нормално доколку успеале да го презрат овој свет како лажен иако вкусен, сведоштво за сето она што сме го имале но ко нераспадливо и вечно пред доброволното отпаѓање од повисоко небо, хм што има попривлечно од тоа човек да си го изврзи срцето за распадливи вкусови камо истите да му беа само мотив за спасение наместо причина за погибел - а кој е неизбежен доколку човек сопствената слободна волја не ја приклони кон Божјиот Закон на Љубовта...

во секој случај ако се има абер за тежината на искушенијата кои денес се истураат преку телевизијата и интернетот воопшто сите електронски инфо-тенекиња па и радиото, може слободно да се каже дека секој еден Христијанин што литургиски живее во светот е налик Монах, ајде Бел Монах со оглед дека денес е навистина подвиг да се задржи фокусот кон Спасение на Душата како главна цел на еден словесен човек, просто денес Обожувањето е скроз формално наместо суштинско, та неретко и верниците се фалат со своите цркви и манастири како градби наместо како духовни лечилишта каде има жива молитва, просто забораваме дека и мало невнимание треба (да неречам еден миг мамурлук(униние)) за да алпинистот летне од карпа, особено опасно за оние кои (високо) аскестски ем самостојно се подвизуваат https://www.youtube.com/watch?v=ZprGQi7LayI - , тренд кој сетне од Православните прави инстант гуруа кои нели стекнуваат особен акал за расфрлање а така лесно дотерувајки до славо/самоољубие, иако добро е 'и да се сведочи за Христа неголи да дреме чоек со даљинското у фотеља, ко што вели Господ Милост сакам а не Жртва, та подавајте утеха и помош штом за тоа ви се укаже прилика но не сосила но не по секоја цена, бидејки Љубовта треба да е и трпелива и умерена, та оној што останал в град да живее аскетски и навистина има големи искушенија но и поголем спасителен венец доколку истрае, слично ко војник што е во први редови него во позадина, иако монаштвото може да се каже дека е најнеопходната артилерија со оглед дека посочува колку и до каде човек може да стигне живеејки целосно предаден на Служба на Бога, ем конечно земено како покорисно (велат отците) аскетски се спасува еден на илјада додека општожително се спасуваат на илјадници со оглед дека станува збор за заедница, иако доколку човек живее умерено и трезвеноумно а воедно со озбилен фокус кон спасение во таков случај и Брачниот Пат е повеќе од спасителен, јас токму за него би рекол дека е средниот пат особено за оние кои неможат да го скротат телото, додека за оние на кои заради икс причини тоа им пошло од рака средниот пат е манастирот, а практично од Црквата тие два избора се благословени како спасителни, јасно доколку човек постојано се смирува пред искушенијата кои го снаоѓаат а преку кои и расте и се спасува...

во овoј контекст етимолошки интересен е коренот на зборот ПАТ односно словенскиот збор СТРАСТ е истоветен на грчкиот збор ПАТОС (болест) патологија, та кој и пат да го фати чоек само преку Славословие и Заедничарење со Бога преку Причестување со Неговите Свети Дарови го наоѓа и својот Мир а преку него и своето Спасението, ова била равенката за Христијаните уште од првите векови та веќе во третиот век се смета дека Причестувањето е лек за бесмртност, особено ако се прима со Вера, особено ако постои и воедно е разбирлива симболиката дека Причеста како спомен за Христа е навистина заедничарење со Христа примајки ги даровите како осветена Крв и Тело Господови ко што рече Воплотениот Бог Исус Христос и навистина ќе ви биде по вашата вера, во она во што ќе верувате тоа и ќе ви биде... та верувајте во Вечниот Бог и Неговата Милост за тоа и да ве снајде... 


не е благодарно да посочувам за Христијани кои подвижнички живеат в град, кои ревносно а литургиски се спасуваат в град, но искрено ме израдува еден собрат македонец од Загреб чии думи ме изненадија колку го изоштруваат фокусот кон спасение, особено преку во овие две радио емисии во кои елоквентно го демистифицира наметнатото соперништво помеѓу технократија и теологијата, една од главните сопки за секој полуписмен Христијанин да се одважи на опитот на подвиг во костец славословие, а како и во полнота би ја вкусил Благодатта која постојано од Бога се излева врз овој свет, сигурно во ова поприлично помага и рамнодушноста која е здраво стимулирана од сите гачки на информатичково општество, нормално со се сите трендовски стравови кои виреат во дадена средина - како што е срам од празноверност или елитизам од суеверија, ех колку само малку треба за човек да почне да се спасува она искрено да се запраша зар сите оние подвижници низ вековите напразно се предавале на подвижнички живот, зар навистина се е најслучајно и бројлерски предетерминирано


др. Петар Митрикески - Лимес Космос 1 https://www.youtube.com/watch?v=ec0G3_vzxqI - https://www.youtube.com/watch?v=ec0G3_vzxqI

Вечниот живот се крие во најразлично дејствување на Благодатта во душата, кое се чувствува по мерка на исчистување од страстите [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=2056&PID=174909#174909 - 1 ]

др. Петар Митрикески - Лимес Космос 2 https://www.youtube.com/watch?v=QWS9ssNgmE0 - https://www.youtube.com/watch?v=QWS9ssNgmE0


Posted By: +Protagorist
Date Posted: 28-Jan-2016 at 10:14

во 14тиот ден по православната нова година, го чествуваме споменот за Богоугодникот http://mk.orthodoxwiki.org/Свети_Гаврил_Лесновски - Свети Гаврил Лесновски еден од патроните на средновековното отшелништво во Македонија, иако сигурно има и многу незнајни кои се подвизувале аскетски пред и потоа ширум пештерите и горите, до душа и Свети Гаврил прво бил незнаен но потем е прославен...

ќе речам индиректно овој Светец е и наш аскетски преродбеник, со оглед дека влијаел не само на спасението на оние кои му се обраќаат за да се застапува за нив пред Господа, ами и за цел свој народ дури и денеска, ако за Свој народ би се гледало на луѓето кои живеат, на територијата каде се подвизувал односно во Македонија, да неречам Наша горна или република, непотребни епитети но заради дистинкција ете и да ги употребиме, со оглед дека влијаел индиректно на возобновувањето на современото монаштво во нашава земја... нормално духовно секој Светител помогнал во овој процес, но во случајов Свети Гаврил Лесновски помогнал и материјално, та во манстирот посветен од него на Архистратигот Михаил (пост 90 погоре) во 70тите години од минатиот век се настанал и http://www.preminportal.com.mk/images/stories/vesti08/o.Gavril.svetogorec1.jpg - отец Гаврил Светогорец подоцна епископ Велички [ http://www.bregalnickaeparhija.org.mk/index.php/95-uncategorised/669-24 - 1 ][ http://www.povardarska-eparhija.org.mk/pe/index.php?option=com_content&task=view&id=203&Itemid=32 - 2 ] но и духовен татко на првите монаси во ново возобновената Охридска Архиепископија во ликот на МПЦ, чинам веќе има и доволно чудотворни исцеленија за да истиот биде и официјално прогласен за Светител [ http://strumicadenes.mk/cudata-i-iscelenijata-na-episkop-gavril-svetogorec-strumicanecot-gjorgi-prozborel-po-molitvirte-na-svetiot-otec/ - 3 ][ https://web.archive.org/web/20160331211012/http://www.dnevnik.mk/default.asp?ItemID=F066E7FF297D474BAD1B991C9978BCD9 - 4 ][ http://falanga.com.au/ekslkuzivno-mpc-kje-dobie-ushte-eden-svetec - 5 ] што укажува колкав и каков ревнител бил, современ подвижник кај кого монашкиот занает го печеле и нашите владици, http://i685.photobucket.com/albums/vv213/kojekoj/prep.Gavril.Svetogorec_zpswhgswve4.jpg - на фотографијава на певницата заедно со него служи Литургија ко помлад псалт сегашниот Архиепископот Дедо Стефан (фатен коленопоклоно) и дедо Кирил кој стои кај владичкиот стол    во чест на овие аскети кои својот подвиг го завршиле на исто место и со исто име, ги постирам најсеопфатните и најконцизните научни трудови за постоењето на Охридската Архиепископија срочени од наши автори, едниот при крајот на минатиот а вториот од почетокот на овој век ... инаку не замерајте на печатните грешки во копииве, бидејки книгиве се прочитани (отворен текст за копирање) со AbbyFineReader, претходно се ископирани а потем искенирани (во фотокопирниците во Мавровка) - без тоа филтрирањето низ AFR основниот пдф од копирница а во зависност од резолуцијата е 50 до 100 мегабајти, а после скрин ридерот 1 до 10 мегабајти во зависност од обемот на книгата, во основа корисен момент пред се заради цитирање и аплодирање         Историските Основи за Автокефалноста на МПЦ од мр. Јован Белчовски https://drive.google.com/open?id=0BxHK4Q0MsY8UdXBnX2RMcUVNQ0U - https://drive.google.com/open?id=0BxHK4Q0MsY8UdXBnX2RMcUVNQ0U Македонска Средновековна Дипломатија од др. Петар Поповскитом 1 - https://drive.google.com/open?id=0BxHK4Q0MsY8UQUNxTGJ1WVJVdk0 - https://drive.google.com/open?id=0BxHK4Q0MsY8UQUNxTGJ1WVJVdk0 том 2 - https://drive.google.com/open?id=0BxHK4Q0MsY8UeUswZndHMHZHMEE - https://drive.google.com/open?id=0BxHK4Q0MsY8UeUswZndHMHZHMEE a во контекст еве и Сончево писание за МПЦ [ https://web.archive.org/web/20080907083026/http://www.makedonskosonce.com/broevis/2002/sonce421/Tekst38.htm - 1 ] од книгиве би го издвоил ко поучен канонскиот абер за достојност за служба, од стр. 39 во првата ИОАМПЦ, доволно прецизен зада се демистифицираат клеветите врз покојниот полошко-кумановски владика дедо Кирил оти бил недостоен за чинот ко вдовец...

Епископите морале да бидат безбрачни. За епископ можел да биде избран и свештеник, но само откако ке добиел согласност од сопругата за разделба, или пак ако и таа стапела во манастир. Епископите се титулирале со „чесњејши" и „всесвјаштени". Епископот во својата епархија се поставувал за постојано, а секаквото преместување се сметало за незаконско. Меѓутоа, во праксата доаѓало до преместувања ... Во едно писмо од Хоматијандознаваме дека како пречка за свештенички чин се сметале: незаконороденоста, душевната ненормалност и второбрачноста. Исто така, во свештенички чин немал право да стапи и кандидат кој по смртта на свршеницата ќе се оженел со друга. Но, ако умрената свршеница била малолетна, тогаш кандидатот можел да биде ракололожен.16) Посебно внимание привлекува црковното судство. Познати се архиепископскиот и епархиските духовни судови. Најмногу се разгледувале црковни, бракоразводни и дисциплински дела...
 инаку во истата книга па и општо во науката постои недоветен куриозитет за поимот елинизација, а кој во исто време се меша со повизантичувањето, за на крај да се дофилува во едно со терминот грцизирање, просто неможам да се изначудам зошто не се прави дистинкција меѓу она што е античка а она што е национална припадност од времето на романтизмот кога и се формирани новите нации, иако некој ќе рече чим збореле и пишувале на коине по дефаулт сите биле грци вклучително и византијците и античките македонци, небаре тоа биле етнички творби а не империи кои токму гледале час поскоро да суспендираат каков и да е етнички момент, впрочем меѓу другото на овој основ и јако се наметнало Христијанството како главна религија на овие простори со оглед дека и навистина империите имале полза од хомогенизација на населението, иакоподоцна токму преку етнофилетизмот почнала озбилно да се разнишува византија, ко да знаел Јустинијан дека во овие краеви е добро да се има уште една независна црква од рим и цариград а како би се смирувале страстите во иднина од друга страна навистина супер-елитистички звучи кога ќе се чуе дека современите грци прибегнувале кон исти асимилаторски техники во овие краеви ко тоа што го правела византија претходно, но во принцип она што се случувало било борба за власт и територија, особено ако се има предвид ко што вели Марија Гимбутас дека словените масовно се колонизирале по цел балкан па се до крит, настрана сите останати истражувачи кои терале имигрантски кризи в среден век дал ко келти, авари ил хазари, од овој аспект навистина е уникатен и нашиот етнички состав какои на останатите етникуми кои произлегле в среден век на овој заеднички балкон, а особено интересен миг е дека Православието како главен духовен столб на истиот ќе биде повторно обединето (единствено) само кога Охридската Архиепископија повторно ќе биде призната од сите за автокефална и посебна, иако во очите на МПЦ-ОА истата ко таква веќе е и возобновена, да се надеваме дека ситнопаланечките страсти и стравови ем фатаморгани набрзо ќе испарат, но се додека визијата на телото ги диктира настаните наместо молитвата - просто тешко е и да се поверува дека ќе се најде доволно трезвеноумие за да се сплотиме најнапред сите Православни в едно, а пшосетне Ако Бог Даде и сите Христијани во едно ...друга битна дума која ми светна на овие страници е етимолошкиот корен на името Скопје, дефакто запомнето според сеќавањето за седиштето на славната архиепиСКОПија Јустинијана Прима та дефинитивно и дополнителен аргумент дека Јустинијан за свој роден крај го имал денешно Скопје отколку српската теза дека тоа е Царичин Град понасевер, настрана Бадеријана денешно село Бадер во скопско ко родно место на вториот најзначаен византискиот император после Константин од Наисус (Ниш), настрана аквадуктот, ем настрана скопското кале како логичен приврзок за една Архиепископска престолнина независна и издигната на ниво на Рим и Цариград ко посредник помеѓу истите кој подоцна буквално и територијално/јурисдикциски но и духовно/канонски се префрлил врз Охридската Архиепископија односно Патријаршија...

по овој аршин востоличувањето на МПЦ ко наследник на ОА во Скопје наједноставно ја враќа историјата токму онаму каде и отпочнала независно архиепископски, само што сега нема сеопшт источен император кој ова и би го потврдил, та ситуацијата е оставена на милост и немилост на грото регионални архепископии денеска, со оглед дека денешните балкански патријаршии немаат царства зад себе како би го носеле и понатака тој епитет, ами популистичко-секуларни уредувања кои и неможат да ја корегираат односно запазуваат политиката на Црквата ко што било тоа случај во империите претходно, можеби доколку Русија повторно стане Царство некој иден руски Цар да ја исправи оваа локална ситнопаланечка гачка за непризнавањето на МПЦ од страна на ГПЦ со оглед сведоштвото на Владиката Амфилохие во емисија Во Центар кај Васко Ефтов дека „Вие„ имате проблем со нашата сестринска црква ГПЦ а не со Нас, решете си го проблемот со нив та ние веднаш ќе ве признаеме за автокефални„, но ваквата ситуација може да бидне и прилика да преку нам кои последни се потпревме на плеки на балканскиот етнофилетизам први истиот и да го разрушиме а како ГПЦ инстантно би не признала (потем и сите кои во моментов се солидаризираат со неа), веројатно прв чекор кон ова е додавањето на кратенката ОА на МПЦ за да во оној момент кога МПЦ-ОА би прешла чисто кон ОА со таквиот чекор не само да добиеме и официјално признание (чисто формален момент) туку и први да го скршиме проклетството на етнофилетистичката ерес која вирее подоста во православниот свет, односно да ја вратиме изворната традиција на именување на архиепископските центри според локацијата а не етникумот бидејки Христовата Црква за да биде Соборна не треба да има национално-посесивни препреки ко што е случај денеска, а заради што и нашиот народ низ вековите доброволно прифаќал да се држи до канонски определените епископи од кој и род да се тие, колку и ова да звучи слабачки, бидејки на тој ист народ пред се му било неопходно спасението преку литургиски живот но во исто време потпирајки се врз Апостолкото предание за послушност (а според која и се враќаме во единство со Христа) него ли формална локална гордост ко амблем од фудбалски/гладијаторски ранг/ринг! Разбирање кое порано не само обичниот човек него го имале и добар дел од преродбениците, а заради што и не им било проблематично доколку заеднички бараат излез со останатите (пр. Пат до самостојност преку егзархијата) а Мисирков ќе отиде и потака гледајки на Цариград ко морална православна глава како прва меѓу еднаквите, расположение кое денес веќе нема подлога бидејки териториите врз кои има јурисдикција се малубројни, логика по која пак денес РПЦ би требала да е прва меѓу еднаквите, тој ги гледа сите автокефални цркви ко обединети: „бидејќи црквата е:Едина, Соборна, Вселенцка и Апостолцка" — вели тој во статијата „Шчо направифме и шчо требит да праиме за однапред" стр. 130 - ИОАМПЦ ...само доколку вака се разбере сета оваа ситуација, односно како Божја Милост и Промисла, да последниот биде прв и првиот последен, само така ќе стигнеме брзо и до обединето Православие, веројатно судба која не стрефила заради нашиот последен цар, царот Самоил, кој прв преку надворешно влијание почнал да го цепи Православието на овие простори, вртејки се кон Рим за Благослов и титула, а ете наближи миг од истата таа земја да дојде и раката за помирување со сите остатоци од некогашна Византија, од кои грчкиот е најосновен со оглед дека културно истиот е потпрен токму на наследството од таа империја, бар јазично ако ништо друго, иако доволно за да се огледаат ко истородни со оглед дека и територијално е доволно за некој да се приврзе за некоја историска нишка а не па културно, ко што и ние имаме право пр. да се повикуваме ко наследници на славното античко минато од овие простори, само бељата е кога сето тоа посесивно се присвојува небаре империите знаеле за етнички момент, не тие имале строго граѓанска основа како и не би се распаднале, што било случај и со античка Македонија и со средновековна Византија, а мора да е случај и денес во современа Европа доколку истата сака да остане унифицирана заради што и се форсираат политиката на заеднички региони, економија и устав, разликата е што првата империја била паганска, втората Христијанска, а последнава технократска, сличноста е што ко централизирана посекако е подложна на корумпираност а која во време на посесивен капитализам може да изнедри само корпорациски детерминизам за бројлерска слобода, што вели Петар место општеството да му служи на човекот - човекот му слугува на системот, бар да беше хуман та и некако, иако декларативно ко таков го штимаат, сепак кога би бирал помеѓу две зла ако веќе неможе да се избре средниот Христијански модел веројатно подобар е овој технократскиот него паганскиот модел, под претпоставка дека технократијата внимателно ќе им пристапи на сите биоетички искушенија    веројатно МПЦ е налик положбата на лесновскиот манастир, но врз вулкан од етнофилетизам, во кој се надевам нема целосно да потоне – трајно закотвувајки се врз националното наспроти духовното, но со додавката ОА веќе и напола е избавена, дали и колку ќе успееме да се одважиме цврсто да застанеме над оваа напаст во православието, а воедно ко последни на ваквиот снобизам и да одолееме, тоа времето ќе покаже,

можеби за ова ќе помогне и ПОА доколку успее да издејствува со време автокефалнот од СПЦ а потем и природно да се припојат МПЦ-ОА и ПОА со што и индиректно цел народ би влегол во заедничарење со останатите сестрински правослани цркви, но комбинација која посекако не би се случила преку ноќ, а воедно бреме за кое оние "хардкор" православни македонци тешко да се согласат, но затоа се и епископите кои ко суверени веројатно и би се одважиле на ваков чекор доколку ПОА и навистина во догледно време добие автокефалност, но до тогаш и ПОА би требало ревносно да опстои а и МПЦ-ОА да има трпение односно да не се дозволи во никаков случај никаков дуел во народот со кој ваквата прилика би испаралa, просто ова и црковно-политички би било прифатливо за ГПЦ со оглед дека најнапред и нема да ја признајат официјално Македонската Црква туку Црквата ќерка на СПЦ статус во кој се врати ПОА ко што некогаш и беше МПЦ, а со тоа и ние би здобиле поголема Благодат воедно решавајки ги и нив од бремето на својата несолидарност та и гнев, кои пак очигледно извираат од самиот етнофилетизам кој за жал е и најизразен токму таму со оглед дека нивната Црква и порано и сега официјално тера пронационалистичка реторика, не дека и други не се во ист кош но тро помал, клопка во која штом се фати една црква и навистина е тешко потем да ја откачи, просто тоа би се разбрало како предавство кај народот а со тоа и губење на доверба од истиот кон самата црковна институција, нормално кај оние традиционалните верници кои и за влакно во јајцето се одвраќаат од спасение, а не па заради некој амблем кој иако веќе го немаат во фиока ето од суетни ил во најдобар случај носталгични причини не би им го признале на оние кои сега го имаат, истото е и на политички план, но политички губиме само прилика за повеќе конзумеризам додека духовно теоретски губиме прилика за полесно спасение, иако по дифолт не значи дека поголема Благодат и полесно спасение, напротив поголем подвиг се смета на оној кој не е намакан здраво во Светлина а сепак ревнува ко оној кој во истата заради соживот со останатите ето плива во истата, како и да е дури ова треба да се случи час поскоро на духовен план бидејки доколку ко држава претходно некако успееме да го смениме името, токму со тоа М-то во МПЦ во очите на народот истата ќе биде и последниот бастион за бранење на македонскиот идентитет, така да и на епископите нема да им биде нит лесно нит сеедно истотот да го претопат само во ОА[font]
Проштевајте што думам гласно, иако немам право нит в себе, со оглед дека сум екс ем иден гурбетлија, но здраворазумски земено логиката вели ова е идеален начин и прилика, сепак срцето ќе каже трпение-спасение та кој претрпи до крај тој и ќе се спаси нели, а цел фокус наместо кон формалното да се впрегне кон суштното ко што е веронауката, ко што е воцрковувањето, та и ѓаконијата, она постојаност во живата Вера наместо интригите околу нејзините институции, та ако два века чекавме на возобновување на Охридската Архиепископија та може и уште два за нејзино признание, та зар искушенијата не ни се дадени заради наше спасение, Слава Богу За Се што ни е и што ќе ни биде нормално се ‘и сме си заслужиле, макар што во овој свет посилниот граба од послабиот, но Блажени се Сиромавите оти тие ќе го наследат Царството Небесно ...






-------------
HaјсилнoтoOpужјe https://archive.is/Vu2G4 - е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв


Posted By: +Protagorist
Date Posted: 03-May-2016 at 03:00


Христос Воскресе



погребниот Крст на дедо Гаврил Велички


намерно или не во постов горе имам неколку пропусти, првиот за фотката каде велам дека дедо Стефан е фатен коленопреклоно, а впрочем е понизно исправен, веројатно сеуште во вијуги ми е импресијата од последната Педесетница каде Архиепископот заедно со сите мирјани коленопреклоно ја чита молбата до Светиот Дух, потоа на повеќе места етикетирам со терминот етнофилетизам, а никаде не линкувам подетално објаснување па еве едно [ https://en.wikipedia.org/wiki/Phyletism#History - 1 ]
за на крај кога велам Поголема Благодат незначи и полесно спасение, тоа всушност и навистина е така, но знаејки дека човек се опушта штом е на безбедно тоа е особена прилика за дефокусираност, униние, па и прелест, она ко појас при вожња - но истиот не е гарант дека некој нема да те собере попат или ти да собереш некого успат, ајде ние и така сме каубојци у табиет и ретко кој вози со појас - та и со помалку би прошле лесно, НО се додека (само и ако само) живееме во послушност - она да ги пратиме сите знаци и околности на патот така речи држејки се до инструкциите од органите, просто Послушноста е најделотворното средство на патот кон Спасение, односно кај православните послушноста кон духовникот (духовниот отец/татко/лекар), па ако отпаднавме од рајот заради непослушност, кон истиот повторно се враќаме штом се смириме и озбилно го прифатиме духовното раководство, во идеални услови довербата кон духовникот треба да е ко доверба во матичниот лекар, пред кого сме спремни заради телесно здравје целосно да се расоблечеме, додека ретко кој тоа го прави во однос својата душевна состојба пред духовникот, можеби полесно би било кога луѓето би се исповедале подетално според http://orthodoxwiki.org/Aerial_Toll-Houses - Митарствата [ http://www.sfaturiortodoxe.ro/orthodox/orthodox_advices_life_after_death.htm - 1 ] а со тоа и што повеќе склет да истераат од рамена, ИАКО секогаш нешто ќе прекутат или скријат в пазуви небаре духовникот за нешто ќе ги презре или осуди, та зар кај матичниот лекар не се признаваат сите појави, зар побитно е здравјето или болеста, малку смешно но толеранцијата на/кон ситни престапи може да доведе брзо до болест, плус во загадена средина човек свикнува на загаденоста та на крај и не ја ни осека, и нит нешто го секира околу тоа, а не пак да бара решение, просто прагот на толеранција нема крај па кога може и освестен христијанин да си дозволи да работи во недела што пак за другите кои се традиционални, примерот со дететото и семeјството во втората фуснота од претходниот пост, јас би дополнил - во ред можеби некој и немал среќа да ја одмине работата в недела, но бар тоа што тогаш го спечалил нека го подаде некому, дури и тоа го направил лицемерно како другите не би му замериле неголи како Благодарност до Севишниот за сето она што ни е и што ќе ни биде, настрана што оној кој дава и добива Благодарност и Благослови...       

горниов пост, а во многу што и овој, можеби немаат многу допирни точки со архитектурата, но преку нив се доловуваат два битни моменти, првиот дека како наследници на Охридската Архиепископија денешните македонци имаат право на оние Црковни Храмови кои се наоѓаат кај нив, макар истите биле дарувани, возобновувани или подигани од кнезови, кралеви и цареви на други етникуми од балканов, и вториот уште побитен момент ја прикажува МПЦ како наследник на една долга традиција која кога би се зела како континуитет дури и од попатен турист а не пак наш сограѓанин - ко таква им дава далеку поинаква тежина и на самите на црковните градби кои тука постојат и на самата традиција како нераскинлив континуитет и денеска, просто поинаку се доживува пр. манастирот Трескавец кога сето ова ко историски континуитет се има пред очи, отколку кога на МПЦ се гледа како некоја новопечена Црква, или пак ко што знаат често да апострофираат "душегрижнички" расположени поединци ко некоја екс-комунистичка творба - предрасуда која постои и кај воцрковени па и свештени лица во соседството, кои верувам кога би ја прочитале бар првата посочена книга погоре од мр. Јован Белчовски чинам далеку поинакво мислење би имале, нормално доколку не се запнале на дилемата за јајцето и кокошката во случајов излегува дека јајцето е постаро од кокошката, недвојбено, хипотетички ситуација која осуетува многу кои би требало да имаат разгорени срца ко Свешта (Свеќа) т.е. Свештеници, смешно но етнофилетизмот колку што може да не сочува земно - толку може и да не изрезили духовно - земено вака навистина не ми е јасно како може Епископите да му нудат на народот Светли Перспективи а цело време да си ги вадат очите обострано, каде е тука братската љубов, каде е смиреноумието, очигледно искушението е така замрсено да ние треба да се одважиме на поголем подвиг него да чекаме на останатите да се солидаризираат со нас, пак ќе повторам - додека за тоа има простор и време, да не е без ич има и реформски порив меѓу Православните Цркви [ https://web.archive.org/web/20160503011013/http://www.dnevnik.mk/default.asp?ItemID=3A72FA8E308F8243A3F63E26DDD62E64 - 1 ] преку кој потенцијално би дошле до сеопшто призната автокефалност, но отом потом ке речат у комшилук со оглед дека токму во такви околности и дополнително ке биде неопходно да раскрстиме со етнофилетизмот      

трет уште побитен момент според мене е воцрковувањето, без кое Храмовите ќе бидат чисто православни музеи, за воцрковените православната сакрална архитектура е токму Црковен Храм а самата Вера вистинска Црква, дури тогаш човек може да допре до она што навистина стои зад Славословието и потребата од даден прстор за него, слествено и разликите кај туѓите традиции, простори па и деноминации, би рекол едноставно а неретко и единствено - само литургиски човек е кадарен да ја осети вистинската убавина на еден Црковен Храм http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=625&PID=104179#104179 - макар претходно и ја разбрал , а само преку Литургијата во него и да ја насети сета вечност која се пројавува ко искра во чистите срца предадени на молитва...
но очистувањето и баш не одело ко песна нит порано а уште помалку денеска, а заради што и неопходно е думање, кое во нишкава провејува индиректно, сепак не ми замерајте што истото си дозволив да го спрострам и директно во овој пост, а неопходно заради оние кои би сакале да се воцрковат, но сепак успат имаат многу што од запирки, прашалници и останати интерпукциски знаци кои им провејуваат в мисли пред да се одважат на Светотаински Живот преку Исповед и Причест, кои всушност треба да се бонус на Славословието наместо само инстант лек ко што и најчесто се перцепираат, просто и песната кон Бога е почиста во почисто срце, да знаете каков глас имав на почетокот од моето воцрковување, а каков имам сега кога на плејбек в позадина се приклучувам на ектениите при службите, бреј ќе речете ваква аудио анимација тешко дека можело да се наштима некако та дури и секојдневно да ја пеглале со Благодат, но Голем и Милостив е Бог дури и кон оние кои си ги скамениле и гласните жици па и духовните очи, јасно во случај да му се обратат некако некогаш додека буричкаат по својата слободна волја, бар традиционално-туристички ако не спортско-клановски, ајде преку првото се стигнува до второто и обратно, лично сега се навратив на тоа традициско-туристичкиот момент со оглед дека поинаку ги доживувам сега Црквите и Манастирите кога ги посетувам, пред се заради поклонение и помош од локалните Светители кои таму биле или се, а сосем поинаку беше на почеток кога одев асли туристички заради бркање призвук на онаа изворна атмосфера која вирееше низ византиската архитектура по нашите села и гори, тогаш се изненадував кога ќе видев луѓе како одат на викенд вожња до некое Свето Место чисто онака, но тогаш и горивото беше за ич пари, а и немаше пуштено корен ова интернетов кај нас, хм, тоа планинарството и ловџиството се во аут денеска а не па Црковниот туризам, можеби субвенции би помогнале, камо туристичките агенции да имаа вакви редовни викенд тури него случајни... камо да имаше државата акал децата почесто да ги принудува на екскурзии додека сеуште имаат волја за слобода и потскитнување...
      

конечно за да ја растеретам нишкава од вакви намерно-ненамерни абери, истите ќе ги завршам http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=2056&PID=211956#211956 - со еден два поста во нишката Емоционална Интелигенција , а каде и може да продолжат евентуални недоумици апропо истите, иако претпочитам за какви и да е, да се консултирате со свештено лице или својот духовник доколку го имате, со оглед дека немам Благослов некого да советувам освен да сведочам за Христа и Христијанството, иако знам да се потпрам на апостолската поука - Словото Христово изобилно нека се всели во нас; во секоја мудрост да се *учите и да се советувате еден друг со псалми и химни, и со духовни песни, пеејки Му на Господа со благодарност во срцата ваши! (Колосјани 3:16) та неретко се фаќам во клопката да делам памет и поучувам "заинтересирани" а свесен дека после една тв-серија или целодневна радио-разонода се што влегло на едното ко потиснато излегло од другото уво, но добра изворна песна и баш неможе лесно да се истисне со турбо-фолк, ниту домашен зеленчук со индустриски! ех да не беа тенекињава та да сетевме во полнота што е Мир и Спасение, а веројатно најголем кабает има телевизијата, после 10 дена отштопан пак вклучив телевизор и што да кажам - и глава ми зуе - и мозок ми тежи - и расеан со мерак, камо фокусот да ни беше изоштрен при Славословие ко на мирјаните некогаш, во тој случај при ваква технологија ке градевме поизворни Црковни Храмови и од нашите предци (теоретски со оглед дека Центар во нивниот живот било Царството Небесно додека во нашиот повеќе e земното а помалку Небесното) сега едвај имаме акал и воља за новокомпонирани муабети - она колку редот да пројде дека се има и се може, сега пвц прозори ставаат и на селска куќа а не па на Црква, но просто самата архитектура е огледало на општествените вредности во даден момент, па ако порано бевме бар аналогно-вештачки наштимани вртејки од камен-дрво кон бетон-железо сега сме дигитално-вештачки преорентирани кон кнауф-пвц со се сите останати легури и лепаци, веројатно штом железото го замениме целосно со карбон во основата, ќе добиеме Црковни Храмови каде молитвата би течела и футуристички, иако ко што забележувам и претходно истата не е лишена од својата сила кога тоа е случај, што да кажат имигрантите или прогонетите кои се собирале и собираат во разноразни параклиси, во комунистичка русија и по подруми, но во нормални услови губејки контакт со традицијата стануваме налик бижутерија - слично ко што тешко можеме да ја пришиеме античката космополитска македонска мисла сред денешниве посесивни времиња, ајде секогаш ке има луѓе волни за аскетски подвиг иако буквално тоа би било неолитско-пештерски, в среде би биле оние традициоално посветените на природно култивираната комбинација од камен-дрво, токму антички, дури и чардаците и тремовите онакви какви ги познаваме рурално се од самата рана и доцна антика, а вклучително и резбата [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=617&PID=36570#36570 - 1 ] во најлош случај на крај бар Камбаните одоносно Ѕвоната ќе останат изворни, макар што и тие веке почнаа да ги дигитализираат [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=625&PID=124936#124936 - 2 ] што не е страшно доколку е неопходен исклучок туку доколку стане неопходен тренд, она да ѕвониш на копче или да пееш на звучки

слично по овој урнек би било Славословење преку цеде плеер, но кога нема друго и тоа е повеке од добредојдено, доколку не е наметливо а како не би станало одбивно за околината, впрочем ваков приод треба да имаат оние кои се воцрковувват со оглед дека нагло подвизување кон усрдна лична молитва е недоносливо со леснотија, та поарно пр. да го чујат утреното и вечерното правило (препишано од матичниот) него ли да го остават во немоќ, формален компромис преку кој не би дозволиле да се доопуштат додека повторно вратат кондиција, и ајде молитвеното правило туку уште побитен момент штом неможат да присуствуваат на Литургија бар за неделите и големите празници можат да свртат на цеде некое живоносно поење, јасно ко ден дека тоа нит може нит треба да ја замени Литургијата како заедничко прославување на Бога и се што е од Бога - но подобро нешто него ништо - но подобро и вештачко него никакво, православната мистика напросто се просејува и низ ситни пори без проблем, иако сосем поинакво е чувството кога истата врви низ инка, а не пак водопад од Славословија... та како да се вратиме кон Рајот кој е Најприроден а преку највештачки средства, во се' и за се' природно да делуваме, само така и би живеле во полнота на создаденото но и ветеното, (бидејки Православната традиција не е некаков неподвижен и мртов капитал, ами самиот живот на духот на Вистината - https://drive.google.com/file/d/0BxHK4Q0MsY8UWGE5cUtEcXFNbTg/view?usp=sharing - - стр. 21 Православна Библиска Светлина - Трајан Митревски )





-------------
HaјсилнoтoOpужјe https://archive.is/Vu2G4 - е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв


Posted By: +Protagorist
Date Posted: 13-Jun-2016 at 07:30

За Многу Години Спасовден ... Христовото Вознесение
и денешен Свети Апостол Ерма

https://orthodoxwiki.org/Apostle_Hermas - Св.Ап.Ерма еден од Седумдесеттемина Се спомнува во Посланието на Павле до Римјаните (16, 14). Родум беше Елин, но долго време живееше во Рим. Беше епископ во Филипопол, а животот го заврши маченички. Според откровение од ангел Божји ја состави https://en.wikipedia.org/wiki/The_Shepherd_of_Hermas - многупоучната книга „Пастир“. [ https://web.archive.org/web/20160422144103/http://amvon.mk/pastir-erma/ - 1 ]

https://web.archive.org/web/20160407072849/http://www.pravoslavieto.com/life/05.31_sv_ap_Erm.htm - http://www.pravoslavieto.com/life/05.31_sv_ap_Erm.htm


Ерма беше богат човек, но заради гревовите на своите синови западна во крајна сиромаштија. Еднаш на молитва му се јави човек во бела облека со стап во рацете и му рече дека е тој ангелот на покајанието којшто нему му е пратен за да го придружува до крајот на животот.

Ангелот му даде дванаесет заповеди:
1) да верува во Бога;
2) да живее во простота и невиност, да не злослови и да му дава милостиња на секого што проси;
3) да ја љуби вистината и да ја одбегнува лагата;
4) да го чува целомудрието во помислите;
5) да се учи на трпение и великодушност;
6) да знае дека покрај секој човек е поставен еден добар и еден зол дух;
7) да се плаши од Бога и да не се плаши од ѓаволот;
8) да прави секакво добро и да се воздржува од секое зло;
9) да Му се моли на Бога од длабочината на душата со вера;
10) да се чува од тагата, која е сестра на сомнежот и гневот;
11) да ги испитува вистинитите и лажните пророштва;
12) да се чува од секоја зла желба.


Поука на денот ... Старец Паисиј Светогорец

Затоа, ниеден грешник не треба никогаш да се обезнадежи ... Доволно е само да се покае (промени) бидејќи неговите гревови се помалку од оние на нечестивиот ... Човекот има и олеснителни околности бидејќи е направен од земја, а од невнимание може да се лизнево калта ... Немаме оправдание, ако не сакаме да се покаеме и да се исповедаме, и сакаме да останеме во калта
https://web.archive.org/web/20151103102852/http://agapi.mk/pravoslaven-kalendar-android/ - http://agapi.mk/pravoslaven-kalendar-android/


...


http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=625&PID=187802#187802 - http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=625&PID=187802#187802













-------------
HaјсилнoтoOpужјe https://archive.is/Vu2G4 - е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв



Print Page | Close Window