build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Урбани прашања > Јавен превоз
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Трамвај Скопје ( Лесна железница / LRT )

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 2728293031 60>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
Denko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 14-Aug-2010
Online Status: Offline
Posts: 2271
  Quote Denko Quote  Post ReplyReply #561 Posted: 08-Jul-2011 at 20:58
Originally posted by Superman

Значи Ѓорче - Лисиче би било 2 милијарди?! Сепак ако има надземни делови би било помалку, не?
Eve neka e npr. i 1 milijarda evra. Od kade Skopje ke najde tolku pari?
Back to Top
Superman View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 08-Jun-2010
Online Status: Offline
Posts: 154
  Quote Superman Quote  Post ReplyReply #562 Posted: 08-Jul-2011 at 23:01
Originally posted by Denko


Originally posted by Superman

Значи Ѓорче - Лисиче би било 2 милијарди?! Сепак ако има надземни делови би било помалку, не?
Eve neka e npr. i 1 milijarda evra. Od kade Skopje ke najde tolku pari?


Општинска обврзница + дотација од буџет + ИПА фондови + приватен инвеститор кој би имал одреден процент од новата компанија.
The One Whose Name Cannot Be Spoken...
Back to Top
nylon View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 23-Oct-2010
Online Status: Offline
Posts: 168
  Quote nylon Quote  Post ReplyReply #563 Posted: 08-Jul-2011 at 23:22
Kakvo metro? Nema potreba od metro. Prvo Skopje ne e gusto naselen, odnosno nema nabieni naselbi, pa duri nema takvi mesta ni vo centarot. Ima dovolno zeleni i neiskoristeni povrsini, mnogu siroki bulevari vo sporedba so brojot na zitelite, sto znaci deka ima mesto za trasa na zemja ili nad zemja. Monorail mislam deka e mnogu skapo, ako ne i poskapo od metro, no LRT ili nekoja modifikacija koja na delovi ke bide na emja, na delovi nad zemja na stolbovi, a vo centarot pod zemja mislam deka bi bilo idealno, sekako spored moite laicki i 'od oko' razmisluvanja. Ima mnogu modifikacii pomegju ttramvaj i voz, taka sto moze da se odbere najdobrata. Mislam deka ne e potrebna brzina pogolena od 90km/h i rastojanie pomegju stanicite od 500-700 metri.
Back to Top
Denko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 14-Aug-2010
Online Status: Offline
Posts: 2271
  Quote Denko Quote  Post ReplyReply #564 Posted: 08-Jul-2011 at 23:26
"Superman", najdobronamerno ti velam da se simnes od oblacite. Ova zvuci mnogu ubavo na hartija, no znaj deka e nevozmozno da stane realnost... Ednostavno, nema pari. Toa e isto kako da zboruvas za makedonska prosecna plata od 1.500 evra! 
Back to Top
vlatko.mk View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 17-Sep-2010
Online Status: Offline
Posts: 259
  Quote vlatko.mk Quote  Post ReplyReply #565 Posted: 10-Jul-2011 at 00:59
Според мене наместо да се занесувавме со трамваи и некакви си двокатни ретро згора на тоа и уникатни автобуси (чија цена и одржување се надвор од здрав разум) требаше да си направиме тролебуска мрежа и да набавиме одреден број тролебуси за централното градско подрачје и линиите кои се движат по главние сообраќајници - зошто тролејбуси:
- многукратно ПОЕФТИНО
- НЕМА ЗАГАДУВАЊЕ
- НЕМА БУЧАВА
- НЕМА ПОТРЕБА ОД КОПАЊЕ

Наместо 200 двокатни двеста ЛАЗ тролебуси



Edited by vlatko.mk - 10-Jul-2011 at 01:00
Back to Top
Tuvok View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 20-Aug-2010
Online Status: Offline
Posts: 173
  Quote Tuvok Quote  Post ReplyReply #566 Posted: 10-Jul-2011 at 15:02
Што се расфрлате со бројки паушално кога никој навистина не знае колку би чинело да се изгарди метро или монораил низ Скопје. Како прво терените во сите граодви не се исти (особено тоа е важно за изградба на метро). Друга работа и да имаме да дадееме и 200 милиони евра дали е воопшто економски исплатливо тоа да се изгради. За колку време ќе се врати таа инвестиција ? Да на Скопје му треба можеби алтернативен јавен превоз но сепак далеку сме од тоа тоа да биде метро. Можеби само еден минимален дела подземен, сепак LRT ни е најблиската варијанта.
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #567 Posted: 13-Jul-2011 at 23:41
@ vlatko.mk

За глупоста што ја направивме со ретро-двокатните автобуси потполно ќе се сложам со тебе. Но не и за тролејбусот.

Потребите на овој град не може да се подмират само со тролејбус. Тролејбусот во однос на капацитетот е на исто рамниште со автобусите, а во градов има линии кои изискуваат шински јавен превоз. Табелите подолу беа веќе постирани на форумов, но нема штета да се потсетиме.

Скопје мора да го направи следниот чекор. ЛРТ, брз трамвај, лесна железница, не е битно како ќе го крстиме, знаеме сите отприлика како треба да изгледа. За ЛРТ мора да се најдат пари во блиска иднина, се надевам дека нашиве недоделкани власти ќе го сфатат барем тоа, бидејќи е јасно како ден!

А тролејбусот може да биде комплементарен и на одредени линии внатре во градот да ги замени автобусите. Но во догледно време сигурно ќе влезат во широка употреба електрични возила и автобуси, па дали е исплатливо сега во 2011 допрва да размислуваме за тролејбус, којзнае. А пруга си е пруга...




Back to Top
vlatko.mk View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 17-Sep-2010
Online Status: Offline
Posts: 259
  Quote vlatko.mk Quote  Post ReplyReply #568 Posted: 14-Jul-2011 at 23:32
И јас мислам дека неопходна е побрза изградба на ЛРТ и тоа многу наскоро - бидејќи така може да се забрза и подобри јавниот превоз.

Идејата за тролејбусот ми беше само како замена за дел од двокатните автобуси со цел да се заштеди на финансии и да се овозможи намалување на штетните издувни гасови барем во централното градско подрачје.

Секако тролејбуска линија е изводлива само на некои сообраќајници - а во однос на новите (електрични) возила сметам дека ќе поминат минимум 20 години до нивнаа економска оправданост за користење. Тие пред се неможат да се користат за јавен превоз поради лимитираноста на километражата.

Од табеливе што ги гледам можам да се уверам дека дури и Градско Приградска железница за Скопје е оправдан проект - за ова потребни се само неколку современи шински возила и волја на надлежните



Еве 3 линии кои се економски исплатливи и оправдани (особено 1 и 2)

1. Драчево/Долно лисиче , лисиче , киселавода/аеродром, транспортен центар

2. Миладиновци, Аеродром Скопје*, Илинден, Хиподром, Автокоманда, Транспортен центар

3. Ѓорче, Бардовци, Визбегово, Бутел, Железара, Автокоманда, Транспортен центар

* Потребно е да се поврзе Аероромот со желзница - или алтернатива би била (до изградбата) превоз на патниците со градски автобус до железничката станица (која би се изградила).


Edited by vlatko.mk - 14-Jul-2011 at 23:33
Back to Top
Dexter26 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 2035
  Quote Dexter26 Quote  Post ReplyReply #569 Posted: 22-Jul-2011 at 21:45
Мало потсетување:
 
Цела 2011 година треба да се прави студија за изградбата на трамвајската мрежа, како и за концесија на истата, што навистина не им го разбирам, изработување на студија за концесија на нешто што сеуште не е изградено, што во моментов не постои.
 
Монораил ќе биде изводливо кога буџетот на град Скопје ќе изнесува барем половина милијарда евра, а во моментов буџетот на цела Република Македонија изнесува речиси 3 милијарди евра, така да монораил во моментов не доаѓа во предвид.
 
Тролејбус, дефинитивно треба, не може низ цел град, тоа е факт, но таму каде што може, особено таму каде што се најголемите гужви, како Рекорд и Битпазар, дефинитивно треба да има тролејбус.
 
А за LRT и да сакам не можам да коментирам бидејќи ништо не е претставено пред јавноста за да коментирање.
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3651
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #570 Posted: 22-Aug-2011 at 00:40
...
Имате ли долгорочна стратегија за решавање на сообраќајот во Скопје?
- Подземни и надземни сообраќајници, раскрсници со зелени бранови, проточни бу­левари и, секако, нови видови превоз, како што е трамвајот, се решение за сообра­ќајот во Скопје. Веќе работиме на сообраќајниците, ги усогласуваме и зелените бранови, а се работи и на трамвајот. Имаме ангажирано консултант (Period of implementation: Dec. 2010 - Dec. 2011) кој треба да направи студија и да ни помогне да одбереме концесионер. Верувам дека до крајот на мојот мандат ќе почне изградбата на трамвајот.
Сте ја разгледале ли можноста за метро во Скопје?
- Да, во неколку наврати ја разгледувавме таа можност и дојдовме до конечен став дека метрото не е за нашиот град, барем засега. Анализите што ги направија наши­те консултанти, ангажирани за трамвајот, покажаа дека Скопје нема доволен број жители и метрото не би било исплатливо.
...
http://www.vest.com.mk/?ItemID=9DE663644B787442B4CAE2C9F0BFC7C0
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3651
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #571 Posted: 22-Aug-2011 at 13:41

Во однос на одредени правци на патување, експертите препорачуваат:

• ако се помалку од 8.000 патници/h ⇒ автобус;
• ако се 8.000 – 9.000 патници/h ⇒ тролејбус;
• ако се 9.000 – 14.000 патници/h ⇒ трамвај;
• ако се 14.000 – 28.000 патници/h ⇒ лесни шински возила (брз трамвај);
• ако се 28.000 – 45.000 патници/h ⇒ подземна железница (метро)
• ако се 45.000 – 65.000 патници/h ⇒ брза приградска и градска железница.

http://www.ekosvest.com.mk/publikacii/urban_sinski.pdf

ако во блиска иднина поскапува горивото, Скопје се шири кон скопско поле, а ТИРЗ и Аеродромот го зголемат обемот на проток на луѓе (иако во моментов нема потреба) од градот можеле да нарачаат компаративна анализа и за оформување односно докомплетирање на брза градска железница[1]

најверојатно пред нарачката за студија на Коце, Трифун размислувал за ваква комбинација класичен трамвај+лрт[2]



Edited by Max - 26-Aug-2011 at 21:11
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3651
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #572 Posted: 22-Aug-2011 at 22:54

Tram-train#Europe јапонска варијанта[1][2][3] максимална брзина 88, на видеово 65 km/h

лесна железница во метрополава може да се адаптира и булеварски, но дефинитивно не е ефтин избор! евентуално доколку не е исплатлив или нема простор за LRT-то по средишниот дел од булеварите, може да се размислува за LRT по насипите на вардар[1][2]... 

во предвид треба да се земе можност и за точаци[1][2][3][4][5]...  

ЛЕСНОТО МЕТРО ВО ПРЕдНОСТ ПРЕД ТРАМВАЈОТ НАРЕЧЕН ЖЕЛБА

иМАјЌи јА ПрЕДВиД тОПОгрАфСкАтА ПОВОЛНОСт НА СкОПјЕ, СиСтЕМОт ЛЕСНО МЕтрО би биЛ НАјДОбрО ПриЛАгОДЕН и тЕХНички НАјСигУрЕН зА ПОДОбрУВАЊЕ НА јАВНиОт грАДСки ПрЕВОз НА ПАтНици

Повеќе од три децении во Скопје повремено се актуализира проектот наречен трамвај. Актуелната состојба со сообраќајот во градот и зголемувањето на цените на нафтата на светските берзи дејствуваат во насока на посериозно проучување на начините и можностите на државата и нa градот за реализација на проект за масовен јавен превоз на патници во Скопје. Кога се зборувa за системите за масовен јавен превоз на патници треба да се направи суштинска разлика помеѓу системот класичен трамвај и системот лесно метро. во што е разликата помеѓу овие два система на масовен јавен превоз на патници?

Лесно метро е јавен градски транспортен систем за превоз на патници кој има помал капацитет и помали брзини од градска железница или од класично метро, но овој систем има поголем капацитет и повисоки брзини во експлоатација од традиционалниот трамвајски систем.

Лесното метро се разликува од класичниот трамвај по две најбитни карактеристики: кај лесното метро инфраструктурата е изградена во посебен простор во кој може да се движат само возилата од овој систем. За разлика од класичното метро, инфраструктурата на лесното метро има вкрстувања во ниво со улици или со пешачки и велосипедски патеки. Колосекот на овој систем може да има т.н. трамвајски лесни шини или најприменуваниот облик на шини вињол како и кај класичните железници. 
Инфраструктурата на лесното метро во централните градски зони кои се најгусто изградени, најчесто се гради подземно за да се зголеми сигурноста во нејзината експлоатација.

Зошто е поповолен системот лесно метро за Скопје од класичниот трамвај? За да биде ефикасен еден урбан јавен транспортен систем треба да има сопствена инфраструктура за да ги избегне драстичните промени во сообраќајот условени од примената на автомобилите во секојдневната мобилност на граѓаните. Имајќи ја предвид топографската поволност на Скопје, системот лесно метро би бил најдобро прилагоден и технички најсигурен за подобрување на јавниот градски превоз на патници. во однос на класичниот трамвај, овој вид на транспорт ги има следните предности:

БРЗИНА
Системот лесно метро може да достигне максимална брзина до 60 км/час. Неговата комерцијална средна брзина е 26 км/час, односно за 60 до 70 отсто поголема од онаа на автобускиот или тролејбускиот урбан јавен превоз на патници.

РЕГУЛАРНОСТ
Регуларноста на услугата се обезбедува со обезбедување на сопствен простор за движење на железничките возила со кое се избегнуваат секојдневните закрчувања на сообраќајот во уличната мрежа.

КАПАЦИТЕТ НА ВОЗИЛАТА
Поврзувањето на две возила во една композиција овозможува вкупен капацитет од околу 450­-500 места во часовите кога побарувачката е најголема, што е за околу четири пати повеќе од капацитетот што го имаат зглобните автобуси и тролејбуси.

КАПАЦИТЕТ НА ЛИНИЈАТА
Бидејќи инфраструктурата е одделена од останатата патна мрежа, возниот ред може да биде воспоставен со регуларни интервали на патување на возилата кои би можеле да се регулираат да бидат на временски разлики од околу 5 минути, па и помалку (зависи од растојанието помеѓу станиците). 
Со тоа се овозможува часовен капацитет на линијата во еден правец од 5.500 до 6.000 патници на час по насока.

КОМФОР
Возилата од овој систем овозможуваат висок комфор за патниците условен од потребните проектни параметри на железничкиот пат, а висината на пероните се изведува во иста висина со подот на возилата за едноставен влез и излез на патниците.

СИГУРНОСТ
Сигурноста на овие системи се гарантира со вградување на блок­систем за интегрална контрола на патувањето, детектори за поминување на возилата на дадени делници од линијата и со уреди за автоматско застанување на возилата во случај да не е почитувана сигнализацијата.
Земајќи ги предвид претходните карактеристики на системот лесно метро за масовен јавен превоз на патници, истиот веројатно би бил најсоодветно решение за Скопје за драстично подобрување на понудата на јавен транспорт во градот и за намалување на сообраќајниот метеж и транспортните трошоци.

Проф. д-р Зоран Кракутовски Градежен факултет http://www.komoraoai.mk/gallery/Presing_br.2.pdf


 




Edited by Max - 26-Aug-2011 at 21:35
Back to Top
mr bombastic View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 10-Jun-2011
Online Status: Offline
Posts: 420
  Quote mr bombastic Quote  Post ReplyReply #573 Posted: 23-Aug-2011 at 02:45
Originally posted by Max

евентуално подобра опција е Tram-Train http://en.wikipedia.org/wiki/Tram-train#Europe

јапонска варијанта [1][2][3] максимална брзина 88 а на видеово 65 km/h низ град


Се е ова убаво друже едвај чекам да видам нешто вакво и кај нас ама изгледа дур да биде ќе се изначекаме Ohno
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3651
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #574 Posted: 27-Aug-2011 at 00:21

How to Review a Rail Project - http://www.ti.org/howtoreviewrail.html

There is no “cheap fix” - http://www.lrta.org/lrtasub.html#calcback

според линковиве, за скопје не е LRT, освен ако таквиот систем ја користи постојната градска пруга(која би се докомплетирала) а и истиот би бил конекција и до аеродромот... 

наместо булеварско лрт, поисплатливо е парите да се фрлат за клучки по раскрсниците во голем ринг[1] и заокружување на урбаните автопати[2], но за наш стандард најлогично е по булеварите да се трасираат експресни автобуски ленти[3]... 

LRT vs BRT http://www.lightrailnow.org/facts/fa_brt_2006-08a.htm


Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #575 Posted: 27-Aug-2011 at 02:11
Originally posted by Max

за скопје не е LRT, освен ако таквиот систем ја користи постојната градска пруга(која би се докомплетирала) а и истиот би бил конекција и до аеродромот...
Па се разбира дека треба да се планира интегриран систем. Го имаме транспортен центар, имаме постоечки железнички траси до неколку големи периферни населби и индустриски зони, го имаме аеродромот токму поред еден важен меѓународен коридор, имаме можност релативно евтино (во споредба со ефектите) да го изградиме Јужен Булевар комлет со шински коридор, и имаме предуслови сето тоа добро да го искомбинираме. Не е толку битно дали тоа ќе се направи со комбинација на ЛРТ и приградска железница, или ќе биде некаква посеопфатна модификација на ЛРТ... за таквите дилеми може да даде одговор една посериозна студија. А ова другово и од око се гледа.



Originally posted by Max

наместо булеварско лрт, поисплатливо е парите да се фрлат за клучки по раскрсниците во голем ринг[1] и заокружување на урбаните автопати[2], но за наш стандард најлогично е по булеварите да се трасираат експресни автобуски ленти[3]... 

LRT vs BRT http://www.lightrailnow.org/facts/fa_brt_2006-08a.htm

Го прочитав тоа на линкот и воопшто не гледам дека има нешто што наведува на такви заклучоци. Всушност, ако од таа содржина се бара некаков заклучок, тогаш заклучокот е дека автобуските БРТ системи најчесто потфрлаат во привлекување на патници, додека ЛРТ системите најчесто се успешни. Но колку ова и да оди во прилог на моите согледувања, воопшто не е применливо за Скопје, бидејќи системите кои се таму анализирани се на „гринфилд“ траси за јавен превоз и тоа во амерички градови, каде што и урбаното ткиво на градовите е сосема поинакво и менталитетот на луѓето е поразличен. А и тоа на страна, на нет може да се ископа се и сешто, дури и најчудни тврдења кои може да фаворизираат најпромашени концепти. Но во нашиов случај, за долгорочно и ефикасно решавање на јавниот превоз во Скопје, применувајќи ги најочигледните и најнепобитните факти и светски искуства, тешко може да се дојде до друг заклучок освен дека ни треба некаква форма на ЛРТ. Исто така тешко може да се дојде до друг заклучок освен дека на главната градска оска Партизанска - Јане Сандански ни е неопходен (што побргу) шински коридор кој во центарот на градот треба да биде подземен.

А она со клучките во Голем Ринг... Клучки се супер работа, ама освен оние кои горе-доле се предвидени во ГУП-от, клучки во центар многу тешко и неспретно се сместуваат и многу поскапо чинат доколку ад-хок се вметнуваат. Исто така, некаква опсежна конверзија крстосници->клучки во Голем Ринг (а вон предвиденото во ГУП-от), дури и да беше реално изводлива, пре би го поткопале јавниот превоз отколку што би решила проблеми. Дали сакаме акцент да ставиме на развиен и одржлив јавен превоз или сакаме амерички концепт со екстремно хипертрофирана патна мрежа? Вториов концепт се покажа како промашување дури и во Америка, а тие имаат неспоредливо повеќе простор и пари од нас.


Edited by Cloverstack - 27-Aug-2011 at 02:13
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3651
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #576 Posted: 27-Aug-2011 at 04:18

линкот lrt vs brt е повеќе иронија за тоа колку можат да бидат пристрастни промоторите (лоби групите), реално освен визуелна атрактивност, која чини многу за нивни а не па за наши услови, lrt во однос brt опцијата нема особени транспортни предности...

кој и систем да се имплементира чини пари, тука не врши работа сама локалната власт, тука е потребно сеопфатна студија за ГУПот зад која ќе застане цела научна јавност во земјава, а финансиски ваквиот проект во голем дел би паднал на товар на централната власт како регионален а не локален проект...

концесионер тешко се наоѓа за автопатите, за лрт уште потешко, можеби трамвај да но не и лрт, така да булеварски шински сообраќај може да имаме но со сите тие раскрсници попат тоа ќе биде класичен трамвај...

Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #577 Posted: 27-Aug-2011 at 05:01
Originally posted by Max

реално освен визуелна атрактивност, која чини многу за нивни а не па за наши услови, lrt во однос brt опцијата нема особени транспортни предности...
реално, дај малку посериозно...

Originally posted by Max

можеби трамвај да но не и лрт, така да булеварски шински сообраќај може да имаме но со сите тие раскрсници попат тоа ќе биде класичен трамвај...
Навистина во терминологијата на сите овие системи (и домашна и интернационална терминологија) има доста сиви зони, па и контрадикторности, ама никаде немам сретнато дека LRT бил дефиниран како систем кој не смее да помине по крстосница. А горе-доле дефинирани се оние критични точки во Скопје кои треба да се изведат со денивелирани делници. Ако градиме нешто, да го градиме така. Класичен трамвај не ни треба, а уште помалку автобуски BRT како замена за шински превоз.
Back to Top
Dexter26 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 2035
  Quote Dexter26 Quote  Post ReplyReply #578 Posted: 29-Aug-2011 at 00:00
BRT како алтернатива на LRT ???
 
Може BRT како усовршување на сегашниот автобуски превоз во Скопје, но LRT е повеќе од неопходен.
 
BRT како алтернатива на LRT ќе можевме да го разгледуваме пред моментот кога бројот на жители на Скопје надмина 500.000, до тогаш беше изводливо BRT да биде искористен како алтернатива на LRT, но сега кога ги имаме над 800.000 жители, а тука не спаѓаат студентите, средношколците, како и привремените работници кои доаѓаат надвор од градот, LRT е повеќе од потреба, со ненормалното и пред се неприродното растење на бројот на жители на Скопје, прашање на време е додека да LRT од потреба премине во услов не за нормален, туку за речиси нормален сообраќај во Скопје.


Edited by Dexter26 - 29-Aug-2011 at 15:44
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3651
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #579 Posted: 30-Aug-2011 at 19:51

како што напоменав, булеварското LRT за нас е визуелна атрактивност која ќе чини многу, во идеални услови дупло во однос на BRT систем http://en.wikipedia.org/wiki/Bus_rapid_transit#Cost

по инерција, lrt-то би имало дупло поскапи билети во однос на brt-то, така да освен за брза градска железница(лрт во кое ќе вложи средства државата заради тирз и аеродромот) како град немаме ни потреба ни економски капацитет за изолирано булеварско решение[1][2] патем еве дополнително добра поента http://www.youtube.com/watch?v=UZl1N6bTp_M&t=2m50s 

покрај горивото можеби единствен изговор според мене е одржувањето, делува поскапо кај brt-то, но можат да се најдат и други[3] сепак сите предности кои во западниот свет се истакнуваат про lrt-то кај нас неможат да наидат на ист сооднос заради реалната економија, но особено што градот немајќи средства за ваков проект верува дека надворешен инвеститор би се нафатил на концесиски договор



Edited by Max - 31-Aug-2011 at 00:14
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3651
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #580 Posted: 31-Aug-2011 at 19:30

но има и друг пристап освен концесискиот, оној кој го тераше Трифун за неповратен или поволен заем од еу фондовите[1][2]

најверојатно во постојната физибилитка и ваква опција би се разгледувала, но и на поклон да ни дадат lrt сметам дека интеграција на таквиот систем како двонасочно булеварско решение е непрактична опција...

доколку се обезбедат средства или инвеститор, можеби најпрактична комбинација е lrt-то да оди булеварски како еднонасочно во правец исток-запад (фактор густина на население), а назад запад-исток по јужниот насип на вардар, со што би се поврзале сите спортски терени и комерцијални објекти кои гравитираат околу вардар, единствено правците би се поврзале двонасочно под плоштад... со ваква комбинација би се ослободил простор и за реактивирање на жолтата лента која би служела како булеварско brt но на трета а не на прва лента[1][2]  

 

Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 2728293031 60>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.399 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.