build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Останати теми > Останати теми > Наука и технологија
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Земјоделие и рурален живот

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 1011121314 21>
Author
Message Reverse Sort Order
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #221 Posted: 16-Oct-2012 at 13:48
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #222 Posted: 14-Oct-2012 at 19:24

после f2f на монти, од GW тајфата би ја препорачал за сега единствената сезона од edible garden со хипи биљарката алис фаулер најверојатно наследник на карол клаин, која во истата се обидува да ги поучи англичаните дека и во град и со мал двор можат да тераат градинарство, а во ова епизода и како да прават туршија, што веќе и кај нас пополека станува неопходно...  и сето тоа е ок, доколку не им се градоите толку загадени, билките испрашени, теглите конзервирани!

исто ко f2f цела сезона EG засега ја има на тјубот или дејлимоушн, па симнувајте додека се може, во спротивно ако  ја скинат од тјуб барајте на uknova.com каде ќе ја најдете и цела архива на GW и сличните градинарски шоуа на bbc пр. Victorian Kitchen Garden





Edited by Max - 24-Sep-2015 at 19:35
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #223 Posted: 13-Oct-2012 at 16:51


после французиве тро и берлински англичанец кој на G аудиториумот им е омилен GW презентер, и иако сите шоуа му се забележителни, почетокот на кариерата ко тв-презентер му е најинспиративна, особено ако се има предвид дека е самоук градинар, единствен од таков калибар што се наметнал долго на GW, јасно кој друг ако не монти дон, последно што гледав од него е fork2fork, а за сега го има цело шоу и на тјуб, кон емисијава со салативе единствено би го дополнил со чарето на џон колер за полжавите - видеото од пост #142 бакар ил бакарна лента, кое јасно веќе го тимарат и англичаните ко бакарно чаре [1] но монти е шкот та ги треби со органско прскање   



http://books.google.com/books/about/Fork_to_Fork.html?id=dn-fPwAACAAJ&redir_esc=y



Edited by Max - 24-Sep-2015 at 19:43
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #224 Posted: 08-Oct-2012 at 12:01
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #225 Posted: 07-Oct-2012 at 15:10


бидејќи тогаш ми загина инспирација, во контекст на пост #138, еве нека одат сега ко интермецо швајцарциве




http://fxcuisine.com/default.asp?Display=201

http://www.coolinarika.com/magazin/clanak/mala-zemlja-velikih-sireva/

http://www.cheesemaking.com/Beaufort-AlpineStyle.html



Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #226 Posted: 04-Oct-2012 at 15:10





Edited by Max - 24-Sep-2015 at 19:44
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #227 Posted: 04-Oct-2012 at 15:01
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #228 Posted: 03-Oct-2012 at 22:45


Key policy question: Are fertilizers being used in a more efficient/sustainable way? - http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/indicators/total-fertiliser-consumption-outlook-from-fao/total-fertiliser-consumption-outlook-from

http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/fertiliser-consumption-in-1997-1999-and-projections-for-2030/agri-outlook-map-graph.eps/image_original.jpg 

...At one extreme, overuse of fertilizer has led, in the European Union, to nitrogen (N) deposition that threatens the sustainability of an estimated 70 percent of nature1. At the other extreme, in most parts of sub-Saharan Africa, the under-use of fertilizer means that soil nutrients exported with crops are not being replenished, leading to soil degradation and declining yields. 

How did the current situation arise? The main driver was the quadrupling of world population over the past 100 years, which demanded a fundamental change in soil and crop management in order to produce more food. That was achieved thanks partly to the development and massive use of mineral fertilizers, especially of nitrogen, since N availability is the most important determinant of yield in all major crops2-5.

 Before the discovery of mineral N fertilizers, it took centuries to build up nitrogen stocks in the soil6. By contrast, the explosion in food production in Asia during the Green Revolution was due largely to the intensive use of mineral fertilization, along with improved germplasm and irrigation. World production of mineral fertilizers increased almost 350 percent between 1961 and 2002, from 33 million tonnes to 146 million tonnes7. Over the past 40 years, mineral fertilizers accounted for an estimated 40 percent of the increase in food production8...

http://www.fao.org/ag/save-and-grow/en/3/index.html


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #229 Posted: 26-Sep-2012 at 19:24


Совети за ѓубрење

Согласно генералните препораки за одржување на почвената плодност според принципите на органското земјоделско производство, пред да се пристапи кон ѓубрење, задолжително да се изврши педолошкаанализа за присуство на макро и микро елементи.

Анализата на почвата мора да се врши на секои 5 години на следниве параметри:
• механички состав;
• органска материја;
• рН;
• електроспроводливост;
• микро и макро елементи;
• натриум.

Понатамошната шема за ѓубрење да се изврши во соработка со стручни лица преку примена на органски ѓубрива, придржувајќи се на одредбите од Прилогот 1 од Правилникот за органско растително производство. Употребата на ѓубривата треба да биде во координација со сертификациското тело, откако претходно биле применети другите мерки за подобрување плодноста на почвата (плодоред, зелено ѓубрење,
компостирање...).
Арското ѓубре, осоката и урината од домашните животни (од говеда, компост од растителни отпадоци, заедно со природните органско биолошки додатоци и ѓубрива) ја сочинуваат основата на ѓубрењето во органското производство.

Генерални насоки за употреба на ѓубривата:
• Употребата на органските ѓубрива (посебно некомпостираните), треба да се изведе со нивно внесување во почвата (заорување, да не се остават расфрлани по површината) за да се избегне загубата на азотот. Подобро е вршење плитко заорување, за да не се оштетат корењата од растенијата, како и да се намали опасноста од појава на ерозија. Ѓубривата би требало да се внесат во почвата најмалку 3-4 месеци пред бербата;
• Растворливите форми на органски ѓубрива (рибна емулзија, пепел
од морски алги, пепел од морски треви, деривати од соја) се погодни
за примена преку системи “капка по капка”, при што овозможуваат
брзо надополнување на потребните материи;
• Најголемиот број програми и шеми за ѓубрење се фокусираат на надополнувањето на азотот како главен елемент, со оглед на тоа што тој количински е најпотребен на растенијата. Вообичаените калкулации за определување на потребните количини азот кои треба да се додадат обично се однесуваат на вештачките ѓубрива.
Органските системи дејстуваат на друг начин. Генерално, органските ѓубрива поспоро го ослободуваат азотот и се потпираат врз биолошката активност на микрофлората во почвата, која го разложува во форма соодветна за растенијата;
• Кога се прават калкулациите за количините азот кои ќе бидат внесени, задолжително да се земат предвид количините кои во почвата ќе бидат внесени од меѓуредните култури (легуминози или мулч). На пр., ако во меѓуредот има посеано детелина (правилно прихранета и инокулирана), истата може да изврши фиксирање на
50-100 кg/ha годишно;
• Да се води сметка за анализа на ѓубривото кое ќе биде внесено. Ако определените количини ѓубре се однесуваат само на количините од азот, може да предизвикаат проблеми при употреба на т.н. неизбалансирани ѓубрива (честата употреба на живинско ѓубре, кое е богато и со фосфор, може да предизвика проблеми со загадување на околината, како и недостаток на цинк во почвата). Овие проблеми се избегнуваат преку вршење редовни анализи и приспособување на количините врз база на резултатите од анализите.

Јаболката, како и останатите овошни видови најмногу содржат вода и шеќери и одземаат многу помалку хранливи материи, споредено со другите култури. Оттука, пред подигање на насадот, најголемиот дел од потребите на овошките можат да бидат задоволени преку воведување соодветни меѓуредови посеви и органски мулч, како и со додавање вар и камено брашно.

Ориентациони вредности за задоволување на потребите на растенијата 1:
I. Ѓубрење на млад насад:
a. Максимални дози: 40 kg/ha во I и 60 kg/ha во II година.

II. Ѓубрење на насад во род:
a. Азот:
- 1. Годишните дози не смеат да надминат 140 kg/ha
- 2. Количествата над 60 kg/ha, се додаваат во повеќе наврати
b. Фосфор и калиум. Не смеат да се пречекорат следниве количини:
- 1. Почви со ниска содржина: 250 kg/ha P2O5 и 300 kg/ha К2О
- 2. Почви со нормална содржина: 50 kg/ha P2O5 и 150 kg/ha К2О
- 3. Почви со висока содржина: 30 kg/ha P2O5 и 75 kg/ha К2О.

Вкупно внесените количини на ѓубре на имотот не смеат
да содржат повеќе од 170 kg N годишно/ha.
http://prespanews.com/index.php?option=com_content&view=article&id=176:2010-03-03-17-41-46&catid=66:2010-03-03-17-15-52&Itemid=149


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #230 Posted: 11-Sep-2012 at 16:47

во контекст на пост #61 ето сме имале форум арно ама сеуште се разработува, де додека народ да чуе или додек да добие интернет, сепак аирлија нека е, битно бар малку од малку фаќаме чекор! http://zemjodelie.macedonianforum.net/

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #231 Posted: 29-Jul-2012 at 22:00

смешно или трагично незнам, но со усаид-книжулиња дека ќе преструктурираат земјоделци тоа тешко, таман за ложење следнава зима одбро да дојдат ако ништо друго!

ако се паметни ќе отворат еден земјоделски тв канал во мртв, или бар да имаат цел ден за земјоделие каде две три емисии ќе ги вртат наизменично, како што е случај на дискавери та белки некој нешто ќе фати и разбере ко што треба, под услов да излезат од калапот на балканско-социјалистичка тв продукција! но ето до тогаш со флаери, буклети и плакати ќе едуцираат полјари!

тука е потребата од општ абер и за почетници кои немаат појма ни од општи информации за кои би се склепале така речи учебници за секоја култура оделно или пак превод на општи книги со подобни информации пр. Povrtnjak u Proljece] - Optimalne temperature za rast i razvoj rajčice tijekom dana su 20 - 25oC, a tijekom noći 15 - 18oC. Na temperaturi nižoj od 0oC rajčica trajno stradava - пластеник и се е можно

не дека не требаат и флаери, но и тие па и агресивна тв агитација се' бадијала додека не се обезбеди неделно советување на земјоделците, кое сега го има во стихијна форма, може најдобро ветеринарите да ги обучуваат и за агро-конслатинг за што нормално и би добивале бонус од државата, така бар сточарите полесно и поредовно би се информирале за сите опции, плус потака овие би го проследувале аберот и по останатите!                     

Промовирани прирачници за полесно преструктуирање на македонското земјоделство кон европскиот пазар

Четири прирачници, за пазарни стандарди за свежи домат и пиперка, за стандарди за квалитет при откуп на зеленчук за преработка, за агроеколошки мерки и за форми на здружување на земјоделците, се промовирани денеска пред производителите и останатите субјекти вклучени во секторот производство и преработка на зеленчук.
Прирачниците имаат за цел да ги прошират основните информации и барања за воведување на агроеколошките мерки и поддршката за нивна имплементација, минималните пазарни стандарди за зеленчук, како и поддршката за формирање земјоделски задруги и други групи организации на производители.

- Дефинираните стандарди во овие четири брошури за производителите се одличен совет и насока како да го прилагодат производството кон потребите на пазарот, првенствено преку презентираната платформа за промовирање на здружувањето во задруги, групи или огранизации на производители за многу побрзо и полесно да го променат производството и комплетно пазарно да го ориентираат кон она што го бара пазарот за свежа консумација, но и индустријата, рече ресорниот министер Љупчо Димовски на промоцијата.
Според него, особено ќе биде корисно секој земјоделец да ги добие овие мали книшки со многу совети и да ги користи во своите секојдневни активности со цел поуспешно воведување на одржливите и поконкурентните производни практики.
Прирачникот за агроеколошките мерки, додаде министерот, ќе даде нов импулс во процесот на приближување на македонскиот агро комплекс кон барањата и стандардите на Зедничката земјоделска политика на ЕУ која се однесува на заштитата на животната средина и биодиверзитетот.

- Овие принципи се однесуваат на подигнувањето на свеста на производителите за потребата од избегнување производни мерки кои можат да имаат негативен ефект врз околината. Веруваме дека за кусо време нашите земјоделци ќе ги совладаат техниките за производство и ќе ги имплементираат високите стандарди за квалитет кои ги диктира Европа бидејќи тоа се условите за развој на целокупниот земјоделски сектор, нагласи Димовски.
За земјоделците издавањето литература од ваков тип, која обработува пазарни стандарди, агроеколошки мерки и форми на здружување, е секогаш добредојдена. Во иднина, како што рекоа, треба уште повеќе да се работи на ова поле. Многу е важно информацијата за потребното приспособување кон законската земјоделска регулатива на ЕУ да стигне до македонскиот фармер, како и да се работи на оние земјоделски производи што се стратегиски и препознатливи.

- Првпат аграрот во државата добива нов изглед и стана интересна гранка за инвестирање. Се хармонизираат многу закони, се ажурира катастарот, но најголема предност е што се препозна вредноста на македонскиот земјоделец и неговите компаративни предности. Со инвестирањето преку субвенциите, Програмата за рурален развој и ИПАРД се додаде вредност на македонскиот аграр која ќе биде уште поголема со натамошна едукација и публикување нова стручна литература, посочи претседателот на Федерацијата на фармери Андрија Секуловски.
Пиперот и доматите опфаќаат 28 отсто од вкупните градинарски површини во Македонија, 51.000 хектари. Во последните три години со пипер се засеани 8.459 хектари од кои се добиваат 159.000 тони или 19.000 килограми по единица површина, додека со домати се засеани 6.000 хектари од кои се добиваат 160.000 тони или 28.000 килограми по единица површина.
Брошурите ги изготвија консултантската компанија МЦГ и секторите во Министерството за земјоделство во соработка со АгБиз проектот, финансиран од УСАИД. На прирачниците им претходеа обуки за фармерите кои производството на зеленчук треба да го приспособат кон ЕУ барањата.
http://mzsv.gov.mk/?q=node/1046


Од Федерацијата на фармери пак бараат и поголема едукација на фармерите, за да се подобри производството, пласманот, атрактивноста на производите, и полесно да се исполнат барањата на европскиот пазар.

- Кај нас недостасува дофинализација на производот да биде поатрактивен на меѓународните пазари, но и подобар маркетинг и промоција. Треба да се воспостават пазарни стандарди во однос на кавлитетот, вели Наташа Љубецкиј Анѓелиќ од консултантската куќа МЦГ.
- За развој на аграрот важно е корпосративното здружување, само така може да се направи конкурентен производ. Потребна е едукација и постојано следење на пазарните побарувања, вели претседателот на федерацијата на фармери, Андрија Секуловски.

Со финансиска поддршка на УСАИД денеска беа промовирани четири нови прирачници.

- Главни цели на програмата се зголемување на приходите на сите учесници и зголемување на продажбата и продуктивноста, вели Мери Цуцулоска од УСАИД.
- Дефинираните страндарди во овие прирачници за поризводителите се одличен совет и насока како да го прилагодат производството, вели министерот за земјоделство, Љупчо Димовски.
http://www.vesti.alfa.mk/default.aspx?mId=37&eventId=52880



Edited by Max - 03-Oct-2015 at 08:40
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #232 Posted: 19-Jul-2012 at 23:53

секаде брендот се плаќа петпати поскапо, и тиквеш и бовин прават добро вино но награда плус минус и ето ти цена, капак ние ни вино за извоз сеуште немаме ко што треба а не па карфиол да рекламираме, ова брендирањето кај нас се подразбира само ко процес до лепење етикета!

но да не ги клеветиме сегашните или идните производители, просто кај нас не може да се крене глава бидејќи за големите зборот диверсификација е мисловна именка, ако некој треба да повлече нога тоа се тие, но освен камчеви немам чуено друг наголемо да влегол во земјоделие од нашиве, настрана винариите, и по некое бачило од ќејф што си тераат "менаџериве", ајде пополека сфаќаат дека се поисплатлив бизнис е храната особено ако има каде и како да се преработи и складира истата, може ако микросам пуштат во погон една лента за земјоделски машини работите да му ја летнат LOL арно ама на прилепчани патриотизмот им е сеуште резервиран за по светски саеми!

бар домашните потреби да ги задоволат, но не се ни тие криви колку што се кусогледи, а може е и обратно работата ќе да чекаат да свртиме масовно на органско производство за да не се запусти почвата и водата со отрови, та ето некои следни генерации да имаат фајде од нашава мрзливост! 


Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #233 Posted: 19-Jul-2012 at 23:20
кај нас конзервната индустрија е буквално конзервна,полупроизводите ги спакуваат во метални конзерви од по 5 кг како да треба да ги користат градежни фирми во Либија сместени во бараки.

треба да се огледаат на грците,италијанците и другите,како во тегла од 1/4 кг со добар дизајн и убав полопец,нормално и со квалитетно изработена етикета,се продава во супермаркет колку нашата 5 кг конзерва
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #234 Posted: 19-Jul-2012 at 23:12

сеуште слабо ако се земе предвид дека ваквиот исфорсиран извоз е резултат на субвенциите, и повторно бадијала кога извезуваме претежно суровина, ајде за европа немаме абер заради хасап, но да се нема асолна конзервна индустрија на волку потенцијал е греота, па ако по нешто е познат овој народ тоа е по зимници, а ние освен ајверо и тук таму по некоја капка компот скоро и да немаме никаков извоз на преработено овошје и зеленчук! 

може зик сега со скопјани на чело да ја врати битолската конзервна во живот, но која банка и кои технолози ќе поткрепат нов домашен бренд тоа незнам, за неготинци не ми се ни зборува, а и свети николчани ко да ја скубнаја, нејсе добро би било да чујам за македонско доматно пире, ајде кечап имет но салца само по роднини...

може удел во цел овој извоз има и изградбата на ладилници ширум земјата, но и агрокор дополнително ќе го осигура извозот, единствено прашање е што ќе направи државата за да ги потикнемладите да се вратат на село!? интернет има, двбт исто, моб максимално озрачени, и толку кренаа раце доста се тија услови, токму се што е вишок за на село!


Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #235 Posted: 19-Jul-2012 at 18:47
иако има малку политика во текстов,не е лошо да стои заради бројките

Ставрески: Двојно зголемено производството и извозот на земјоделски производи
     
19.07.2012 | 17:06
Извор: Нетпрес
Прочитано: 137 пати
     Испрати на пријател
     Зголеми го фонтот
     Намали го фонтот

Доколку производството и извозот на земјоделски производи во 2006 година бил на ниво од 240 милиони евра, оваа година се очекува тој износ да изнесува над 500 милиони евра, што е двојно зголемување, истакна денеска вицепремиерот и министер за финансии, Зоран Саврески.
“Во 2006 година производството и извозот на земјоделски производи беше 240 милиони евра, во 2010 година 424 милиони евра, додека во 2011 година 469 милиони евра. Во 2012 година очекуваме тој износ да биде над 500 милиони евра, два пати повисоко производство и извоз од 2006“, рече Ставрески.

Тој истакна дека и покрај големата економска криза во Европа, Владата за само еден месец исплатила 63 милиони евра субвенции за земјоделците.

“Од почетокот на годината има исплати за сите видови на земјоделско производство со тоа што вкупните средства што се исплатени за растително производство се 33 милиони евра од кои 12 милиони евра се исплатени на лозарството, 9,7 милиони се исплатени за житни и други полјоделски култури , за овоштарството се наменети 5,2 милиони евра“, рече вицепремиерот, додавјќи дека на сметките на тутунарите легнале 20 милиони евра субвенции.

За сточарското производство се исплатени 25,5 милиони евра од кои за поддршка на говедарството 8,3 милиони, за производство на млеко 3,5 милиони евра, за подрршка на свињарството два милиони евра субвенции и исто толку и за живинарството, додека 1,6 милиони евра за пчеларите.

“Еден милиони евра се исплатени за поддршка на органското произовство и половина милиони евра како помош за премии за осигурување на земјодеслтвото“, рече Ставрески.

Во сите градови биле исплатени субенции за земјоделството, а најмногу во Кавадарци и Неготино-5,6 милиони евра, 4,9 милиони во Битола, 4,1 милиони во Велес, четири милиони во Струмица, по три во Штип и Тетово...

http://tocka.com.mk/1/70989/stavreski-dvojno-zgolemeno-proizvodstvoto-i-izvozot-na-zemjodelski-proizvodi
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #236 Posted: 02-Jul-2012 at 15:08
не макс,ова се точни бројки од само еден пример што го запамтив.човекот е од мариовскиот дел и стварно во зимата нема како да ги нахрани овците и еден дел заминале за месо,а тоа го коштало на крај цирка 22 000 евра за нешто над 1000 овци.

тие што се поупатени знаат да извадат субвенции за една иста дејност од повеќе фактори.има многу детали кои треба да се проучат за да се добие што е можно повеќе.се добива на број на грло,се добива за оставено женско јагне,се добива за извезено јагне,за предадено литар млеко,дури постоеле поволности и за запослување на член од семејството под некои услови да се добијат некои пари.

е сега ако сето ова исполнува некои услови како чување и напасување на стоката на над 10 км од било каков регионален или магистрален пат,се исполнуваат условите за добивање на сертификат за органско производство и тогаш субвенциите се зголемуваат за 30%.

субвенции има за се и сешто,само треба да се проучи подобро сето тоа.

иначе роднината е во подолните службеници во агенцијата(нормално со ВСС)
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #237 Posted: 02-Jul-2012 at 12:21

чисто за залутаните да не дозалутаат, ова малку жонглираш со бројкиве но ок се разбираме, камо да имаа сите субвенционер од роднина, белки место да зијанат по кладилници ќе ќаруваа по кладенци, ех судба бар неписмениот не го јаде јанса, додека ова ко мене полуписмениве тргни застани попат одат запат питат иако и компас имат... а и ова здруженијава треба да фрлат појќе абер, па не е можно да сеуште немаме никаде земјоделски форум, освен тук таму по форумиве некоја нишка ко оваа...



иако владата т.е. во мин.зем. имаат ето консултанти кои одат да советуаат по селата, оваа едукацијава најизводливо е да се спроведе преку луѓе кои постојано се воконтакт со селаните пр. производители на сточна храна или уште подобро да ги дообучат самите ветеринари бар информативно да ги тегнат за уши сопствените клиенти, кои патем ко алва ги топат а неретко и сурутка од нивната пот си праат, мора државата да најде начин како да ги надои земјоделците, но уште повеќе како да ги врати младите по селата! не ми е јасно зошто не се нафатат на модел ко кибуците или мошавите [1][2][3], за почеток бар ко државни-еко-фарми каде би можел секој да се нафати да живее, сезонски ако не постојано, а каде би имале на располагање заедничка механизација, земја, производство итн. нешто што сега во европа функционира на ниво на кооперативи т.е. некогаш кај нас селските задруги [1][2][3] нешто што ќе биде се понеопходно во наредните децении...


Edited by Max - 02-Jul-2012 at 12:21
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #238 Posted: 02-Jul-2012 at 10:53
главната поента на развојот на земјоделието и сточарството во рурарните средини е да се најди начин да се подучи селското население за тоа што можат и што треба да направат за било кој бизнис во оваа дејност.

да знаеле тие да работат со хартии и документи немало да се занимаваат со мотика и со крави.ќе оделе да работат во банки.

сум имал искуство со мој близок роднина кој работи во агенцијата за субвенции и кога оди на терен некогаш му правам друштво,и гледам дека еден дел од селаните паѓаат на субвенциите чисто од неинформираност.

еден пример-сточар со над 1000 овци имал штета од волци и од немање на храна за време на големите снегови,и штетата не ја пријавил кај ветеринар за да му направи записник,и врз основа на 10% разлика на глави губи 22 000 евра субвенции.требало само да пријави.голема штета
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #239 Posted: 02-Jul-2012 at 09:11

ова со мотел-рибнициве е хит и им се исплати бидејќи е врзано за ИПАРД фондот, од кој може да се повлечат пари за реконструкција на објекти со намена за рурален туризам надополнети со рекреативни капацитети стр.43/44 арно покрај земјоделците и угостителите си вадат камен од ипардот, само кое фајде ако кофинансирањето е условено со 1/1 тапии кога цели села се дивоградби, јасно освен ако не се обноват стогодишни куќи, како и да е, ова би можело да се искористи максимално доколку владини и невладини служби го подучат и организираат народот што би довело до колективно ревитализирање запуштени региони и села, дури наместо за амортизирање невработеност комотно државата може да кофинасира во секое село вакви проекти, таа пола еу-ипард пола и ето бар третина млади ангажирани да не денгубат...

настрана руралниот момент, аквакултурата посекако е најисплатлива опција во однос на останатите начини на производство месо, а како минува време и се множи бројот гладни усти, ова ќе биде и далеку поздрава и покорисна опција, не дека и сега не е! единствено треба чоек да се одлучи дали ќе тера скроз природно, скроз вештачки или нешто помеѓу!, езерце или базен, отворено или затворено, изворска или рециклирана вода, крма или концентрат, или пак ќе се нафати на одржлив систем како што е Аквапоника(аквакултура + хидропоника), неколку примери се веќе наведени во пост #110 понапред

Aquaponics is Far Superior to Both Hydroponics and Aquaculture - [1][2][3] за сега претежно појава за еко-ентузијасти најчесто ориентирани кон мали домашни системи и одржливи изведби [1][2][3] иако има се повеќе и комерцијални фарми




Edited by Max - 02-Jul-2012 at 09:12
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #240 Posted: 01-Jul-2012 at 21:55

вносен бизнис ако се има абер и пазар, еве нешто инфо ко за старт [1][2][3] иакo кај нас веќе има подоста рибници, но комбинацијава со рекреативен парк е поуникатна, слична има на козјак рибникот кај пешна, преку планина тој во нежилово и со своја хидроцентрала рибник идила во пехчево... всушност секаде никнуваат вакви рибници па и онаму каде не смеат [1][2][3], сепак по ова адресариве нема многу пријавено [1] иако има еден куп корпоративни и приватни од езерца до базени, пример ето ја битола имат екстра риба по тоа корпоративните пр. крапот од зиковите езера или лососот од рибникот стрежево, а до пред некое време имаа и приватен раритет од рибник над с.Цапари каде поточната пастрмка беше содружник на Mенка која живееше слободно и во рибникот а си скиташе и по пелистер, по уникатна глетка здравје... мрт имаше снимено документарец за неа и рибникот, еве тро реквием-монтажа за нејзиното заминување



се што сум бил по рибници, имаат и риби и птици и животни, но се сотрено по кафези или оградено да не моит да скубни никаде, незнаеш што е пожално рибникот или золошката, единствен позитивен пример беше само рибникот Цапари арно ама некој од селаните се намерачи на мечката, ко што вели домакинот по партиска основа иако други велат почнала да слегува по селото и да краде јаболка, како и да е, токму ко на сон а и не беше извикана работа без хотели и пропратни комерцијални банки, затоа беше права атракција кој има храброст од рака да му јаде слободна мецана...
    

Edited by Max - 01-Jul-2012 at 22:03
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 1011121314 21>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.339 seconds.

Copyright ©2007 - 2025  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.