![]() |
![]() |
![]() |
Стакло |
![]() |
Post Reply ![]() |
Page <123 |
Author | |
gjoko ![]() Senior Member ![]() Joined: 18-Jun-2011 Location: kicevo Online Status: Offline Posts: 6554 |
![]() ![]() |
Во Кичево(поточно во село Извор) до некаде 92-93 работеше стакларата во која се правеа стаклени продукти и тоа со гравура со дијамантски машини.Фабриката западна во долгови како и сите во тоа време,но со новата управа некако фабриката се доведе во колосек и почна убаво да работи.Тогаш дојде наредба `од горе`,фабриката се затвори а машините или се исекоа со бренери или поубавите некој си ги зеде,без трага нормално.
Сите ние во кичево имаме по некој комолет од кристал,невидена лепота за сегашниве турски и кинески чаши |
|
![]() |
|
+Protagorist ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
![]() ![]() |
едно време бев изгорен по дувано стакло, само што атељето не преживеа иако оправдано, не добивме дозвола за поголема печка сред гази баба, иако проблем беа и средства со оглед дека беше хоби цел муабет та сосила не ни ја теравме работата, ајде никогаш не е касно со оглед дека истата печка би се користела и за стакло и за глина а зошто не и за леење метали, тро комплицирано за комбинирана печка но се се може кога се сака, за дувано стакло мајстори и баш незнам но имам чуено дека имало неколку скопје, нормално ризичен занат заради дувањето јасно главен проблем си имаат со плуќа и срце! стакларство како занат мислам го немаме по школите, а од другиве струки освен оптичари во средно-хемиско незнам дали имаме некоја струка во образованието, но никогаш не е касно бар меѓу вајарите на акдемија да се збрка некоја катедра за уметничко стакло [1] интересно е да се напомене дека и талиумот се користи во оделни случаи при обработката на стакло пр. за оптички леќи со висок рефрактирачки индекс [1] или во процесот на топење на стаклото на пониски температури во комбинација со сулфур и арсен [1] што пак би била несоодветна односно отрвона опција за дувано стакло најпознати средновековни мајстори на дувано стакло биле веницијанците, заради што и музеите во хрватска со оглед дека поприично долго и владеела таму млетачката република т.е. млечаните, пиедестал кој го држеле во доцна антика византијците http://en.wikipedia.org/wiki/Venetian_glass |
|
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
![]() |
|
+Protagorist ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
![]() ![]() |
mnogu jasno kade ako ne v priroda iako zato ogrevot seuste go cepkam so lezet mesto so vreme ![]() ![]() |
|
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
![]() |
|
gjoko ![]() Senior Member ![]() Joined: 18-Jun-2011 Location: kicevo Online Status: Offline Posts: 6554 |
![]() ![]() |
кај е само наоѓаш оваа енергија
![]() |
|
![]() |
|
+Protagorist ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
![]() ![]() |
патем намерно ги испуштив оптиката [1] и нејзиниот партнер осветлувањето [1] горе во воведот, иако се две области каде масовно се користи стаклото, но со цел да издвојам цел пост за нив поизвикана појава кај оптиката се стаклата за сонце и сигурносните наочари [1] иако поспецифична област од оптиката се издвојува оптоелектрониката каде се опфатени мониторите, телескопските леќи, ласерите... Edited by +Protagorist - 04-Nov-2018 at 06:19 |
|
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
![]() |
|
+Protagorist ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
![]() ![]() |
https://www.croatiannaiveart.com/about/the-art https://en.wikipedia.org/wiki/Reverse_glass_painting интересно е дека цената на рачно боеното стакло не е многу помала од рачно дуваните украси нормално доколку сликата е уникатна за времето изгубено ќе бидне и поскапо дело, ако е нешто налик футуристички витраж, наива и сл. експериментирање со стакленики слики исто толку оригинално би било дури во прашње не се стаклени бои туку акрилни, претпоставувам поразводнети за да се добие прозирен ефект [1] Edited by +Protagorist - 04-Nov-2018 at 04:08 |
|
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
![]() |
|
+Protagorist ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
![]() ![]() |
http://www.vitrum.com.mk/ http://www.glassismore.com/core/
|
|
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
![]() |
|
+Protagorist ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
![]() ![]() |
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
![]() |
|
+Protagorist ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
![]() ![]() |
случајно или не некој инсталира несоодветни и невклопливи "модерни" стаклени куполи на собранието, дали од немање абер или капацитет незнам, но битно ќе имаат дополнителна дневна светлина парламентарците http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=78&PID=28743#28743 [1] http://vimeo.com/28379790 Restoration of the World’s Largest Tiffany Stained Glass Dome 2. Light Screens: The Leaded Glass of Frank Lloyd Wright ~ http://vimeo.com/7789020 Edited by +Protagorist - 04-Nov-2018 at 05:30 |
|
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
![]() |
|
+Protagorist ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
![]() ![]() |
кај нас најпознати стаклари беа занаетчијата Драган Цветковски во чаршија и фабриката за рамно стакло 29-Ноември(до Кончар) иако најпозната беше Стакларница за амбалажно стакло(до Пинтија) сликата доле, која заврши од немукает по туѓи китапи [1][2][3] а која требаше да ја оживее индиректно Шишеџам [4][5] денес единствено преживеа Сигурност од Прилеп и нејзината помлада ќерка Изо-стакло ![]() ![]() дури сме имале и иноватори за дребонзи за резбање стакло
|
|
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
![]() |
|
+Protagorist ![]() Senior Member ![]() ![]() Joined: 01-Nov-2012 Online Status: Offline Posts: 3588 |
![]() ![]() |
она што било некогаш чорба од кварцен песок t.e. SiO2, која стопено истекувајки остакллувала, ја нарекле нашиве стакло, етимолошки изведено од зборот стекло-истекло, додека преносно може да се однесува на секој високо вискозно стопена материја [1] својствата ни се на сите познати не пропушта воздух а пропушта светлост, што го прави идеална природна амбалажа, која за да биде херметичка би и требало и затка, порано во форма на плута а денес гума, единствена разлика е што плутата се суши заради што се нанесува на неа и восок, било директно или побрзо и попрактично индиректно, плус за разлика од платиката не испушта отровни феноли ко амбалажа [1] но беа тоа времиња кога водата и сокоите се продаваа само во стакленки, а пластиката беше резервирана само за детергенти и прашоци! на балканов најголеми историски збирки имаат хрватските музеи, загребскиот за средновековно и задарскиот за античко стакло [1][2][3] додека во македонските музеи има нешто ориентално стакло по етнолошките збирки во скопје и битола... освен амбалажна најчеста примена на стаклото е архитектонска [1][2][3][4][5][6][7][7] но и уметничка иако неретко истите се комбинираат [8][9] додека најстара посекако е орнаментална со помош одозгора [10] |
|
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
|
|
![]() |
Post Reply ![]() |
Page <123 |
Forum Jump | Forum Permissions ![]() You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot create polls in this forum You cannot vote in polls in this forum |