build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Останати теми > Останати теми
  Active Topics Active Topics RSS Feed: Книжара
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Книжара

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1234>
Author
Message Reverse Sort Order
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3887
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #21 Posted: 05-Aug-2023 at 22:19

https://www.amazon.com/Muzika-Molam-Sekulovski-ebook/dp/B01MF61IGY/ref=sr_1_52?crid=1WBFA5P02H6UM&keywords=skopje&qid=1691269267&s=digital-text&sprefix=skopje%2Cdigital-text%2C358&sr=1-52

Под Скопје го вади и ТомеС, веројатно натпреварувачки опус ... чунки Остен ќе извади и еден стрипуван туристички водич во иднина, a може за прва карикатура од патеписо би било убо да ја пуштат то скулптурата "жрец во око" пардон мост око, мислам ако нешто од се што во Скотје моежеби сега има најцентрално место то ет таа доколку Вардар е некаков геоглиф в котлината!, не за друго да си знаат гости колку сме откачени кога во колевката на Словенската Писменост и Покрстување ние за централен паметник од жиг си имаме едикоја паганска свештеничка!








Edited by beTon - 20-Aug-2023 at 15:12
Back to Top
beTon View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3887
  Quote beTon Quote  Post ReplyReply #22 Posted: 04-Aug-2023 at 23:17

СКОПЈЕ и неговата околина ~ 1986 ~ БИБЛИОТЕКА НА МАЛИ ТУРИСТИЧКИ МОНОГРАФИИ БРОЈ 64

https://gocemitevski.github.io/skopje-i-negovata-okolina/skopje-i-negovata-okolina.html


... конечно некој да се сети нешто од стари тур. водичи да закачи на нет, хм сигурно по то Книжарите Под Отворено на Кеј 13.11 та и на Бувљак кај Кванташки може да се најдaт интересни книги!, а кои доколку некој и малку има волја онлајн да ги споделува, тоа може да го стори "преку" фотокопирници каде во pdf формат може да го крене фотокопираното ~ едно време то беше налик нормал цена за фотокопирање, сетне кренаа чалам ко да скенираат фотомонографии, за сега веќе пак да си дојдат на нормал, претпоставувам, бар оние двете до и отспроти Олимписки ми рекоа свјо нормал!




Edited by beTon - 20-Aug-2023 at 15:12
Back to Top
Zelenikovo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Oct-2017
Online Status: Offline
Posts: 1631
  Quote Zelenikovo Quote  Post ReplyReply #23 Posted: 11-Nov-2017 at 17:33

ова е грешка некоја или само две архи книги се трошат во земјава ... да не знае некој за е-превод за поефтино ...

http://www.kniga.mk/tri/arhitektura.html
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #24 Posted: 29-Apr-2015 at 08:51

да имаа ваков преведувачки порив пред 10 а не па 20 години сега ќе имаше можеби и покреативни решенија по тендерите за патинирање на метрополата, иако теоријата и праксата се далеку од креативно сплотени

Архитектура, градежништво, транспорт, механика, електроника и инженерство
http://www.1000knigi.mon.gov.mk/cat.php?id=8&p=3

можеби би требало да направат и гласачки пол на сајтот или простор за предлози, но најнапред треба да извадат и е-изданија од книгиве на самиот сајт а како истиот и би го направиле попосетен, посекако корисна појава за секој научник кој ето нема воља, навика или време да се растрчува по библиотеки за хардкопи в рака

дури и читална имаат во гтц, уште кафемат да и стават






Edited by +Protagorist - 04-May-2015 at 19:26
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3659
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #25 Posted: 23-Nov-2014 at 20:39

до година може и 100ка ако се сетат и на градинките

Тарапуза Мора малку да ги оддалечиме децата од Интернетот
...
Годинава 60 проценти повеќе пари за детска литература
...
http://vecer.mk/kultura/tarapuza-mora-malku-da-gi-oddalechime-decata-od-internetot


фали може и билд да се промовира на ова поле, бар со една сликовница за градежни алати и локални проекти, едиција ко Ск'14 има да се продава ко алва, уште да има стрипувана атмосфера и ето ремек дело, но за ова fich-от ќе треба да консултира тајфата на Мичо
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #26 Posted: 19-Nov-2014 at 10:32

malku smeshno shto ova vaka go teraat od ministerstvoto, namesto Blesok da go dokapitaliziraat shto se vika, i taka donekade go finansiraat, no shto im e na um toa i tera po drum, normalno so reformski nastroeni ambici!

ajde ako nishto drugo Blesok kje si ostane alternativen fanzin za proza i poezija i ponataka, edno od retkite mesta kade i ponataka kje vireat poemi pr. ko ovaa na Mihail Rendzov

www.blesok.com.mk/avtor.asp?lang=eng&id=2

Edited by +Protagorist - 19-Nov-2014 at 13:03
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3659
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #27 Posted: 18-Nov-2014 at 17:40

Ќе се отвора центар за книга во атрактивен простор


Основање центар за книга како специјализирано тело во рамките на Министерството за култура, кој ќе ги промовира писателите, преведувачите, лекторите и книгите, неодамна најави министерката Елизабета Канческа- Милевска, како дел од Националната стратегија за култура 2013-2017 година
 


НОВО ТЕЛО НА МИНИСТЕРСТВОТО ЗА КУЛТУРА


Центарот за книга треба да почне со работа во јануари 2015 година, а со цел да се подобри состојбата во издавачката дејност и за поголем пласман на македонските автори во странство.
Од ресорното министерство потврдуваат дека до крајот на јануари 2015 година ќе биде формиран сектор за издавачка дејност, кој ќе биде просторно издвоен, сместен во атрактивен простор, со можност да се изложуваат дела од капиталните проекти од издавачката дејност, како и со можност за одржување манифестации и слично.

Центарот за книга ќе има за цел промоција на писателите, преведувачите, лекторите и на книгите и ќе даде соодветна финансиска поткрепа на трите сегменти на издаваштвото: творечкиот/авторскиот труд, дистрибуцијата и пласманот на книгата.

- Тука влегуваат и социокултурната функција на издаваштвото, зголемување на достапноста на малцинските книжевни творби преку поддршка и промоција на двојазични електронски изданија на македонски, албански, влашки, турски, српски и ромски, потоа поддршка на маркетингот во издаваштвото и субвенција на техничката реализација на книжевните продукти (на графичкиот и на веб-дизајнот на изданијата), подготовка за печатење и примена на креативните индустрии и на дизајнот за подобар пласман на книгата, како и финансиска поддршка на странски издавачи за преводи на дела од македонската литература со високи вредности - најавуваат од Министерството за култура.
Преку центарот за книга ќе бидат субвенционирани и лексикографските изданија,
потоа изданија на уметничката и на книжевната периодика, класични и дигитални списанија на повеќејазичните веб-проекти и книжевни колекции со меѓународна рецепција.

- Предвидена е поголема презентација на македонската книжевност и издавачка продукција на реномираните меѓународни саеми организирани во европските центри, како Франкфурт, Москва, Лајпциг, Париз, Варшава, Гетеборг, Болоња, Софија, Тирана и Белград, практикување општа панорамска презентација на актуелната издавачка продукција, но и селективна промоција фокусирана на неколку автори за чии дела постои интерес и кај странските издавачки куќи или кај земјата-домаќин на саемските и на други видови манифестации - велат од ресорното министерство.

Центарот за книга ќе објавува електронски и дивиди-изданија на печатените книги, кои, како што велат од Министерството за култура, ќе можат полесно да се вградат во меѓународните мрежи и да се дистрибуираат.

http://novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=1114141541591&id=16&prilog=0&setIzdanie=23323




Edited by Max - 11-Mar-2024 at 17:14
Back to Top
Џоле View Drop Down
Moderator Group
Moderator Group
Avatar

Joined: 23-Apr-2013
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 15089
  Quote Џоле Quote  Post ReplyReply #28 Posted: 29-Mar-2014 at 09:19
Македонски проект за е-книги. Треба да се регистрирате и да си отворите свој профил. На страницата ќе најдете исклучиво македонски автори. Книгите не можат да се симнат, туку само да се читаат. Бројот на книги постојано се зголемува. Уживајте!

http://www.makedonika.mk/index.html
За сè има вторпат
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #29 Posted: 29-Mar-2014 at 00:07



dali seushte e vo prodazba nekoe parche od amalgamot na Kire Ilievski beshe izdanie na fond.Ramkovski

www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=334&PID=14447#14447

ova e neshto ko "tao of physics" samo od makedonski slatkar ili pekar, iako Kire mi lichi ko za dvete a raboti plus sosem treto
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #30 Posted: 11-Dec-2013 at 12:11


ако кинџурењето е својствено за рококо односно екстремен ли егзотичен барок, посекако мора да постои и нормален барок, занос кој кај нас ко нерафиниран продуцираше свој локален отсјај, најнапред по профаните и сакралните ентериери во 18 и 19 век, а во 21-ов век истоварен ко инстуционално архитектонско будење - изматено со маниризам [1][2][3]

може за се е крива книгата за Аце [1] ко урнек кој ги озарил скулпторите и архитектите за Ск-14, ех и за тајван и за барок пак кусурот кај Циле, туку никој не ни е крив што незнаеме да премериме и пресечиме, а може се воделе од помислата дека се е минливо на овој свет па зошто и премногу да му се замараме, но бар малку од малку да се освежеле со барокен идеализам ако може така да се каже, она да се подготват и инспирираат за потфатот, пример да земеа совет од некој нормален кој живееле сред изворниот барок

еден од нормалните во тоа време е Балтазар Грацијан, кој ако скитал со коњо по Шпанија на млади години, би бил еквивалент на Че со моторот по латинска америка, и двајцата бунтовници и двајцата шпански говореле, само што првиов здраво распалил со зборои http://en.wikipedia.org/wiki/Baltasar_Gracián#The_Art_of_Worldly_Wisdom 



Извор на мудроста или правила за животот - Балтазар Грасијан

“На праведникот не му треба закон, ни на мудриот совет. Па, секак, сè уште никој не знаел колку што му е потребно.“

Да, токму така цел живот учиме, учиме од туѓите но, и од нашите грешки. Па сепак грешиме. Нема совршен човек, нема некој кој не страдал поради своите грешки.

Затоа во оваа книга на Грасијан ќе се сретнете со околку триста епиграми кои ќе ви помогнат полесно да го сфатите барконото сфаќање кон светот и човекот. Но, не само барокното, неговите епиграми можат да ви помогнат да го сфатите животот и денес, животот воопшто.

http://web.archive.org/web/20140212211237/http://www.sakamknigi.mk/index.php/ostanati-knigi/drugi?start=8

шпанскиов конфучие ќе ви се најде особено како урбан прирачник додека се возите по скопските автобуси, жичари и трамваи, а и во охрид на плажа ке ви плакне очи, иако секоја поговорка, мудрост или афоризам можат чоек да го освежат, но ако истите се срочени од озарен чоек знаат и да разбудат,  а кога се пропратени со слика и да здрмаат [1][2]

извадок

  • Внимателното молчење е светиња на мудроста.
  • Се’ да надминеш е омразено, а да го надминеш својот господар токму е или лудост или горчлива судбина.
  • Нема поголема власт од онаа над самиот себе и над својата судбина.
  • Животот е човекова војна против човековите зла.
  • Играчот никогаш не ја одигрува онаа карта која протвникот ја очекува, а уште помалку онаа која противникот ја сака.
  • Големите луѓе зависат од времето. Не се затекнале сите во она време коешто го залужиле, а многумина навистина се затекоа, но немаше кога да го искористат.
  • Некои ги оценуваат книгите по нивната дебелина, како да се пишувани за вежбање на рацете, а не на главата.
  • Никогаш не ја отворај вратата ниту на најмалото зло, оти со него ќе се вовлечат многу други и поголеми.
  • Многумина не го губат разумот, затоа што го немаат.
  • Мислењето е слободно и на него не може и не смее да се врши никакво насилство.
  • Никогаш не заборави дека човекот треба самиот себе да се почитува.
  • Ласкањето е поопасно од омразата, оти тоа ги скрива флеките, кои омразата сака да ги исчисти.
  • Има клеветници кои побрзо уништуваат некој добар глас со некаква досетка, отколку со отворена и дрска расправа.
  • Убавицата нека биде паметна, па уште на време нека го искрши огледалото, за да не мора тоа подоцна да го стори од огорченост, оти ја тргнало од измамата.
  • Да се говори вистината и да се одржи дадениот збор, се чини како да се работи од некое минато време.
  • О, несреќно столетие, во кое доблеста е непозната, а расипаноста е на дневен ред.
  • Подобро е да бидеш со сите будала, отколку сам паметен.

http://www.tema1.net/?p=123

 

се изнамолчевме внимателно по форумов LOL и никој не се праи паметен па и сеирџиите




Edited by +Protagorist - 11-Mar-2024 at 18:33
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #31 Posted: 01-Dec-2013 at 14:00
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #32 Posted: 13-Oct-2013 at 23:24
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3659
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #33 Posted: 23-Sep-2012 at 00:00
Back to Top
mladen_s View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 04-May-2010
Location: Macedonia
Online Status: Offline
Posts: 407
  Quote mladen_s Quote  Post ReplyReply #34 Posted: 10-Apr-2012 at 09:55
Долго време ја барав оваа книга, а сега е достапна на интернет. Бидејќи се работи за книга од српски автор, апсолутно е применлива и кај нас..

Мислам дека е добро да ја разгледаат многу форумаши кои подготвуваат свои решенија од областа на сообраќајот и јавниот превоз.

Maletin,Mihailo. Planiranje i projektovanje saobracajnica u gradovima. Beograd, 2009
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3659
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #35 Posted: 29-Feb-2012 at 18:22
за неимарите од егејска Македонија не се наоѓа книга, сигурно нешто инфо има во книгите на Ѓорѓи Констанивоски, но доколку некој има абер за ваква книга нека посочи, во архивата на кобис http://www.vbm.mk пребарувајќи под поимот градители не наидов на наслов кој се однесува на егејски или од егејските градови... единствено има нешто инфо на нет за раселените егејци во Бугарија по балканските војни - БЛАГОСЛОВЕНАТА МАЈСТОРСКА МИСТРИЈА - http://www.ego.com.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=736:blagoslovenata-majstorska-imperija&catid=175:294&Itemid=53

за средновековен градител од егејот немам чуено, но за антички да, личниот архитект на Александар, Динократ Македонецот познат по изработката на урбанистичкиот план за Александрија, а избран заради идејата за Александровата планина... за него знаеме преку 10те писанија за архитектурата од Витрувиус [1][2]

впрочем за името на архитектонскиот факултет во Скопје во деведесетите дилемата беше помеѓу Дамјанов и Динократ



Edited by Max - 01-Mar-2012 at 00:37
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3659
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #36 Posted: 22-Feb-2012 at 16:51

архитект и револуционер Стојан Везенков (1808-1897) - од Др. Максим Стојаноски - http://books.google.hr/books/about/Stojan_Vezenkov_1808_1897.html?id=TSrYJAAACAAJ&redir_esc=y издание на http://www.mnd-bitola.mk

Стојан Везенков (1828 Крушево, Македонија - 1897 Одеса, Русија)

Стојан Иван Везенков е роден во Крушево во 1828 година. Одредени автори ја оспоруваат оваа година и сметаат (врз основа на изградбата на битолската касарна во 1837 г.) дека вистинската година на неговото раѓање е 1808 година. Неговите родители, мајката Илинка и таткото Иван Везенкови, како и многу други семејства од тоа време имале пет деца. Од нив тројца биле синови: Стојан, Петре и Константин и две ќерки: Руса и Мара. Татко му Иван Везенков, по потекло Мијак од селото Тресонче, Дебарско, бил познат мајстор кој изградил голем број на куќи во Крушево. Иван Везенков бил прото мајстор, устабашија при изградбата на црквата „Св. Никола“, сместена на влезот од јужната страна на градот а уништена во пожарот во 1903 година.

Стојан Везенков израснал во родната куќа во Мијачкото маало во Крушево, која била една од најубавите во тоа време. Како прв син и најголемо дете во семејството Везенкови, Стојан морал да го придружува и да му помага во работата. Така го учи ѕидарскиот занаат и ќе израсне во мајстор кого луѓето ќе го паметат. Наследувајќи ја семејната традиција, Стојан Везенков станува ѕидар-мајстор кој каменот и дрвото ќе ги претвора во уметност. Набргу Крушево ќе стане претесен за неговите градителски способности. Стојан Везенков продолжувајќи ја долгогодишната семејна ѕидарско-градителска традиција на своите предци, ќе започне да гради не само во Крушево и Македонија туку и низ целот Балкански Полуостров. Во периодот помеѓу 1840 и 1870 година, Стојан Везенков се сретнува како градител во Србија, Бугарија и Босна и Херцеговина.

...

По порачка од турската влада гради клучни градежни објекти: воената касарна во Битола, мост на р. Марица кај Одрин и на р. Нишава кај Ниш.

- http://www.mn.mk/makedonski-legendi/3147
- http://mk.wikipedia.org/wiki/Стојан_Везенков
- http://www.monitor.bg/article?id=75090


Edited by Max - 27-Feb-2012 at 00:53
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3659
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #37 Posted: 21-Feb-2012 at 14:14


се понадевав ќе најдам бар некое книжуле за протомајсторот Андреја Дамјанов (1813 – 1878), но освен инфо друго нема [1][2]3] но нема ни книга каде да се купи, евентуално да се изнајмат двата труда за неговото дело, првиот од акад.Крум Томовски и вториот од Ј.Х.Алексиева, E.Касапова и Б.Гардановски[1][3] иако вториот понов(од 2001) можно е да има останато копија кај издавачот http://www.jugoreklam.com.mk наоколу има нешто извадоци од труд на токарев, но и тоа 'тнко
Стилските карактеристики на архитектурата на Андреја Дамјанов на релацијата исток-запад. Маѓународен симпозиум Делото на протомајсторот Андреја Дамјанов МАНУ, 1992

Градителската активност на мајсторската тајфа Рензовски – Дамјанови, започнува во времето кога строгиот неокласицизам веќе ги беше преплавил западноевропските престолнини и се беше вгнездил дури и во далечниот Санкт Петербург. Нео-класицизмот го претпочитаа и средновековните монархии, Германија и Автроунгарија, преку кои тој направи извесни рефлексии и на Балканскиот полуостров, особено во неговиот северен дел. Меѓутоа, неокласицизмот во тие краеви пристигна со задоцнување и не доживеа прочистени интерпретации, туку тој се јавува во спој со некој друг романтичен стил, а најчесто со необарокот.

Карактеристично е тоа, што романтизмот во архитектурата на севернобалканските краеви се појавува речиси истовремено со оној во западноевропските и има многу слични претензии. Тој бара инспирација од христијанството и неговата уметност во национален дух и не се однесува на некој одреден стил, туку на едно одредено сваќање, кое може да се изрази на разновиден начин.

И преку архитектурата на Рензовски – Дамјанови се докажува дека романтизмот всушност претставува обнова или повторно откривање и примена на дотогаш запоставените облици, чиј број практично е неограничен. И нивната ослободена творечка имагинација, слично како и кај останатите европски мајстори, придонесува често пати врз ист објект да бидат применети по 2-3 стила истовремено.

Во овој труд се прави компаративно согледување на архитектонското творештво на браќата Дамјанови, во споредба со главните романтичарски тенденции во европската архитектура на XIX век, при што се изведува заклучок дека меѓу нив пос-тои совпаѓање во творечките методи, изразените претензии и поставените цели.

Со подетална елаборација се констатира дека творештвото на Дамјанови произлегува и се гради врз темелите на македонската архитектонска школа, која има специфични карактеристики по однос на содржината, формата и конструкцијата. Сето тоа е поткрепено и со направените анализи на истакнати меѓународни истражувачи во таа област. Воспоставениот систем на градење од таа школа, на специфичен начин се рефлектира врз изградбата на цркви, создавани според заеднички принципи во поголем број објекти, што јасно упатува на дефинирана архитектонска школа.

Користејќи ги поуките од домашната архитектонска традиција, Дамјанови нив ги трансформираат за задоволување на актуелните социо-функционални потреби и вкусови и согласно техничко-економските можности на епохата. При тоа, тие селективно ги прифаќаат елементите на западноевропската романтичарска архитектура и нив на уметнички начин ги вградуваат во својата трансформирана традиционална архитектура од византиско потекло, создавајќи оригинална урамнотеженост на композицијата. На таков начин, Дамјанови стануваат значајни претставници на најпознатата балканска градителска школа на XIX век, македонската.

Низ анализата на бројни изградени објекти се докажува тезата дека со својата творечка постапка, Дамјанови воспоставуваат и посебен стил во областа на црковната архитектура. Тој стил добива извесни варијации, кога тие објекти ги градат во областите северно од Македонија, задоволувајќи ги тамошните потреби и вкусови. На таков начин нивното творештво се дефинира и како културна врска меѓу народите.
http://www.mihailtokarev.mk/trudovi.html


Edited by Max - 29-Feb-2012 at 17:21
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3659
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #38 Posted: 11-Oct-2011 at 15:56
Промовирана книгата „Интегрирана заштита на културното наследство - правни аспекти“

„Интегрирана заштита на културното наследство - правни аспекти“ од Јован Ристов во издание на Конзерваторскиот центар - Скопје беше промовирана денеска во Музеј на Македонија. Публикација на оваа тема првпат се објавува кај нас, а е новина и за поширокиот регион во Југоисточна Европа. 

- Обработува комплексна проблематика за односот кон недвижните добра и нивното опкружување, од аспект на просторното и урбанистичкото планирање, градењето во заштитени подрачја, експлоатација на минералните суровини, развојот локален, регионален, рурален, како и развојот на туризмот, користење на правните и финансиските инструменти на државата за да го помогне правилниот однос кон културното наследство. Оваа книга го прави тој интерсекторски пресек, доближувајќи го тоа и кон стручните, но и кон луѓето што сакаат да бидат информирани за оваа проблематика, изјави Ристов.

Според него, државата има солидна законска основа, приближена до меѓународните стандарди, но дека е друга сликата ако се анализира примената на законите. - Во тој поглед заостануваме, но, на нормативно рамниште имаме причина да се гордееме, рече Ристов.

За казнената политика, додаде тој, Македонија важи за земја со умерен пристап. - Во последните неколку години само во прекршоците имаме поголеми казни, но во кривичниот третман сме во земјите со умерен пристап кон деликвенцијата поврзана со културното наследство. Проблемот во односот кон него не е во репресивните мерки. Ние може да имаме и големи казни, но што со тоа ако го загубиме самото наследство. Акцентот е на превентивата, а репресивната мерка само дополнува нешто што општеството не би можело да го премолчи и мора да возврати како казна, рече Ристов.

Промовирајќи го обемниот труд со 580 страници и богата библиографија, рецензентот Јордан Спасески истакна дека изданието е водич за стручната јавност во функција на навремена едукација за градење свест и однос кон културното наследство и предупредување за опасности од негова злоупотреба или присвојување.

- Во Уставот и во другите закони културното наследство се вбројува во темелните вредности со национално значење. Тоа ја детерминира потребата за соодветна правна регулатива која ќе ги воспостави обврските, одговорностите и правата, рече Спасески, посочувајќи дека во книгата аргументирано е изложена комплексна проблематика што досега не е обработувана. Со тоа, додаде промоторот, Ристов е втемелувач на нова правна дисциплина во Македонија.

Трудот на Ристов е осми од мегапроектот за македонското споменичко право, во кој треба да бидат објавени уште два за да биде целосно заокружен.
http://www.idividi.com.mk/vesti/makedonija/713253/index.html
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3659
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #39 Posted: 08-Sep-2011 at 11:51


д-р Цветановски Иле - СОВРЕМЕНИ ТРАНСПОРТНИ ТЕХНОЛОГИИ - http://www.tfb.edu.mk/files/rezultati/47f5d50513469.pdf  

д-р Цветановски Иле - ИНТЕГРАЛЕН ТРАНСПОРТ - http://www.tfb.edu.mk/files/rezultati/integralentransport.pdf

д-р Цветановски Иле - СТОКОВНО ТРАНСПОРТНИ ЦЕНТРИ - http://www.tfb.edu.mk/files/rezultati/STOKOVNO_TRANSPORTNI_CENTRI.pdf



Edited by Max - 08-Sep-2011 at 14:21
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3659
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #40 Posted: 22-Aug-2011 at 13:54

Еко-Свест Публикации http://www.ekosvest.com.mk/publications_mac.html 


Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1234>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.102 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.