Author |
Topic Search Topic Options
|
ATC@LWSK
Newbiе
Joined: 12-Dec-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#61 Posted: 03-Sep-2011 at 21:14 |
http://www.zelenaenergija.org/kako-do-statusa-povlastenog-proizvodaca-elektricne-energije/ Објаснување на процедурата во Хрватска за добивање статус на повластен произведувач. Скромно, само 18 точки
|
 |
Max
Senior Member
Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
|
Quote Reply
#62 Posted: 03-Sep-2011 at 16:17 |
http://www.kmgeol-kvazar.com.mk/page10/page10.html http://www.kmgeol-kvazar.com.mk/page7/Katalog_solarni_paneli.pdf
Originally posted by Max
ако се твоите панели од Феникс пазарени еве ги и во мк индиректно, или како филијали ќе ги најдеш најблиску во грција и бугарија од комшилуков, па евентуално на тој начин да заштедиш на транспорт... |
од Германија засега само хб-солар е присутен кај нас http://www.hbsolar.eu/en.html http://www.hbsolar.mk/
Edited by Max - 30-Sep-2011 at 21:16
|
 |
Max
Senior Member
Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
|
Quote Reply
#63 Posted: 03-Sep-2011 at 11:00 |
АндреЈ Мласко, сопственик и директор на „М-ЛАН Словенија“ИНВЕСТИРАЈТЕ ВО СОНЦЕТО Македонија има 1.400 сончеви часа годишно, односно има 50 отсто подобри услови во однос на Словенија или други земји на поранешна Југославија за инвестиции во алтернативни извори на енергија, вели Мласко Македонија не произведува ниту еден мегават електрична енергија од соларни централи, а има поголем потенцијал од многу земји во регионот. Вашата земја има 1.400 сончеви часа годишно, односно има 50 отсто подобри услови во однос на Словенија или други земји на поранешна Југославија за инвестиции во алтернативни извори на енергија - објаснува Андреј Мласко, сопственик и директор на „М-ЛАН Словенија“ која планира да инвестира во соларни централи во земјава. l Има ли интерес за соларни централи ?- Во Словенија постои огромен интерес за алтернативни извори на енергија. Заради тоа, државата направи феед-ин тарифа, која постои во многу европски земји. Се разликуваат само цените и условите. Германија е земја со најдобар систем, бидејќи има најмалку сонце. Шпанија има повеќе сонце и има добар феед-ин систем, но проблем е квотата, оти многу е изградено. Во Словенија, на годишно ниво, се намалува квотата за овој систем за 10 проценти, но тоа оди многу бавно. По исполнувањето одредени квоти, не ќе може да се градат соларни централи. l Зошто се одлучивте да инвестирате во земјава и кои се потенцијалите на Македонија во однос на алтернативните извори на енергија? - Вашата земја има многу сончеви денови. Постојат добри услови. Работите по феед-ин системот, имате непотполнета квота. Ние сакаме да го пренесеме нашето знаење и искуства на тукашните партнери за правење и користење на вакви централи. Во Македонија годинава планираме да изградиме референтен дизајн, од 30 до 50 киловати на Скопскиот саем. Таа инвестиција чини околу 150 илјади евра. Македонија има голем неискористен потенцијал на ова поле. Вашата земја има 1.400 сончеви часови годишно, во зависност од регионот. Најдобро е на југ и на запад. Направена е соларна мапа на која најдобро може да се видат сончевите региони, места со најмногу сончеви часови енергија. Споредбено, Србија има помал потенцијал, Македонија е слично како во Далмација и на некои острови во Хрватска. Словенија има најмалку сончеви часови, од 1.050 до 1.150 годишно. Споредувањето покажува дека Македонија има 50 отсто подобри услови во однос на Словенија или други земји на поранешна Југославија.l Дали „М-ЛАН“ инвестирал во други земји од регионот?- Размислуваме за Хрватска, но огромната бирократска процедура ја закочува идејата за инвестирање. Кај вас, иако немаме практично искуство, сознанијата велат дека работите одат многу побрзо. Нормално е документите за работење да се обезбедат за околу половина година и тоа е поволно за инвеститорите. Дотогаш може да работите на идејата за прва соларна електрана паралелно со развојот на проектната документација. Може, и доколу се дозволи, да почне градбата на централа. Ова го договоривме во Словенија, иако на почетокот беше неопходно да се добие дозвола за вклучување во дистрибуциската мрежа или да се добие информација дека следните градби може да се вклучат во мрежата, односно дека се исполнети техничките услови.l Кои се вашите потенцијални клиенти. Достапни ли се системите за индивидуални корисници?- Според нас, во Македонија постојат три категории кои може да го спроведат овој систем. Едни се земјоделците-сопственици на фарми или стакленици. На покривите може да постават панели за производство на електрична енергија. Другиот сегмент е индустријата и многу важниот сегмент, домаќинствата. Вашето законодавство не прави разлика во монтирањето на панелите на покриви или на земја. Во Словенија тоа е поинаку, тешко е да се добие дозвола за монтирање на земја. Потребно е да се инвестира и да се гради. Тогаш кога ќе имате производство на електрична енергија, државата ќе ве субвенционира. Доколку во Словенија вложувате во земјоделство, може да добиете и до 70 проценти неповратни средства, но со смалена феед-ин тарифа. Меѓутоа, многумина изградија со земање кредит од инвестициска банка и примаат полни субвенции. И во Македонија постојат субвенции.l Доколку некој вложува, значи дека очекува корист и заработка. Кои се предностите и времето за враќање на инвестицијата?- Предноста, пред се,значи добар бизнис. Парите се вложуваат за изградба на мали системи во Македонија и просечен период за поврат на инвестицијата е околу 8 до 9 години. Тие, со производството на ваква енергија, стануваат независен објект. Доколку произведуваат повеќе од што им е потребно, тие може вишокот да го продаваат во системот. Ноќе, кога нема сонце, може да користат акумулирана енергија од денот или да купат струја од системот. Секако, намалувањето на нивната сметка за потрошена електрична енергија и продавањето на вишок струја значи добивка. Трето, тоа значи дека нема дополнителни државни инвестиции во постојниот систем доколку напојувањето се обезбедува од алтернативни извори. Најголема корист е во областа на екологијата бидејќи се чуваат необновливите извори и не се произведува штетен јаглероден диоксид. Изразено во бројки, една куќа за свои потреби, троши до 5 киловати, а стан околу 3,5 киловати. На покрив од 60 квадратни метри може да се посават панели за производство на 7 киловати инсталирана снага, доколку работи, просечно, со 60 отсто од капацитетот. Доколку имате куќа од 150 квадратни метри, а сакате да е независна од енергетскиот систем на државата преку производство на 5 киловати, ќе биде потребно да се вложи околу 17.000 евра.l Ваши очекувања од инвестицијата во Македонија? - Направивме неколку стратегии. Како инвеститор, ќе почнеме да градиме своја фабрика како референца. Ќе ја направиме во Скопје, а потоа и некаде во Македонија. Потоа, ќе работиме со комерцијални клиенти - партнери. Знам дека досега се земени дозволи за градење, но малку е изградено. Во Словенија, лани, се изградија 35 мегавати, а само оваа година се направени уште 15 мегавати. Македонија не произведува ниту еден мегават. Споредбено, Германија, минатата година, од вакви извори произведе 30 гигавати, а Италија нешто помалку. http://www.dnevnik.com.mk/default.asp?ItemID=AC4BB6799A80CC40A3FF83BB74B987D7 |
и кај нас
преку државната програмата за рурален развој
земојделците се субвенционирани со 60-70% за колектори (3.1. стр.9) (6.2 стр.4), но и 50% од европската ИПАРД програма[1][2]
Македонија има 1.400 сончеви часови годишно, ама е скарана со сончевата енергија - 14.10.2011
Македонија и регионот Далмација во Хрватска се подрачја кои имаат најголем сончев потенцијал од поранешната Југославија – околу 1.400 сончеви часови годишно, изјави Андреј Мласко, сопственик на компанијата „М-ЛАН СОЛАР,“ на трибината „Соларната енергија – перспектива во Македонија, реалност во Словенија,“ во организација на оваа компанија, а која се одржа вчера во Скопскиот саем.
Токму големиот број на сончеви часови е една од причините неговата компанија да инвестира во Македонија.
- По 9 години работење, од кои последните 6 на подрачјето на сончевите електрани, стекнавме огромно искуство, изградивме околу 60 мали и големи електрани на подрачјето на Словенија, чија вкупна моќ изнесува повеќе од 4 мегавати. Одлучивме да го шириме бизнисот, а наша прва дестинација е Македонија - вели Мласко.
Повикувајќи се на искуството во Словенија, Мласко препорачува систем со кој ќе се стимулира сопствено производство на струја за да се добијат енергетски независни поединечни објекти и да се растовари електричната мрежа.
Наташа Вељановска, стручен советник во Регулаторна комисија за енергетика, објасни дека со користењето на обновливите извори на енергија се зголемува сигурноста во снабдувањето со електрична енергија, а се намалува увозната зависност од фосилни горива.
Според Вељановска, моментално, во Македонија, 8 компании кои изградиле фотоволтаични системи се повластени производители и ја продаваат произведената електрична енергија по повластени тарифи, а уште 10 компании се во фаза на изградба на своите фотоволтаични системи. Со Стратегијата за развој на обновливите извори на енергија се предвидува изградба на 10 до 30 MW фотоволтаични системи до 2020 година со производство од 14 до 42 GWh годишно.
Инвестирањето во соларната централа во Република Словенија стана добра алтернативна инвестиција, што претставува профитабилна и релативно безбедна, а воедно и пријатна инвестиција за околината. Поради овие причини банките ја стимулираат изградбата на соларните централи, затоа што располагаат со безбедни долгорочни инвестициони средства, вели Деан Грегориќ од Волксбанк, Словенија.
„Инвестицијата во соларните централи во Словенија се третира како посебен проект, којшто генерира доволно финансиски средства за покривање на главницата, каматата, сопствениот капитал, а воедно создава и вишок средства (принос). Моменталната откупна цена на пазарот на електрична енергија не може да овозможи постојан принос, па затоа е потребна поддршка од државата“, вели Грегориќ.
Според него, структура на кредитирањето е обично таква, што банките бараат основање во проектната компанија, најмалку 20% од сопствените средства, наплата на долговите од продажбата на електрична енергија, залог на составните делови на централата, како и гаранција од сопственици на компанијата.
|
Edited by Max - 07-Mar-2012 at 23:12
|
 |
bojm
Newbiе
Joined: 18-Aug-2011
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#64 Posted: 03-Sep-2011 at 10:33 |
Vo ramkite na svojata rabota GEC ( www.gec.mk) se bavi so tematika nakoja se postaveni prasanja vo forumot. Toa opfakja analiza,proektiranje, izvedba i pustanje vo rabota na solarno FV-postrojki. Vo GEC raboti i solarnata skola za obuki na tema FV,Solartermija i energetska efikasnost. Povelete za sorabotka.
|
 |
Max
Senior Member
Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
|
Quote Reply
#65 Posted: 03-Sep-2011 at 00:05 |
ако се твоите панели од Феникс пазарени еве ги и во мк индиректно, или како филијали ќе ги најдеш најблиску во грција и бугарија од комшилуков, па евентуално на тој начин да заштедиш на транспорт...
Сонцето е најдобрата алтернатива за Македонија Уве Хартман - директор на Германското друштво за сончева енергија.
Неодамна, во Скопје, на Факултетот за бизнис економија (ФБЕ) свечено беше отворена единствената Школа за обновливи енергии, како една од активностите на германскиот Центар за енергетска ефикасност и обновливи енергии http://www.gec.mk. Школата работи по принципот на германските Соларни школи, a целта е да се пренесат германските искуства во тие области. Формирана е преку јавно- приватно партнерство со DGS - Германското друштво за соларна енергија (Deutsche Gesellschaft fuer Sonnenenergie), германската фирма за производство на сончеви колектори Феникс http://www.phoenixsolar.com и GTZ - Германското друштво за техничка соработка.
Носител на Школата во Македонија е Факултетот за бизнис економија од Скопје (www.fbe.edu.mk). Наставата во Школата опфаќа различни видови обуки меѓу кои за соларна термија - загревање на вода со користење сончева енергија, фотоволтаик - за добивање струја од сончевата енергија и курс за енергетската ефикасност во градежните објекти. Школата е опремена со најсовремени наставни помагала, како симулациски уред за следење на работата на соларните колектори, лиценцирани софтвери за симулација, мерни инструменти, термовизиска камера, примерок на целосен систем за соларно греење на вода и т.н. Обуката ја изведуваат предавачи од Германија согласно наставните програми на германските Соларни школи и литература преведена на македонски. Токму ова беше повод за разговор со директорот на Германското друштво за сончева енергија д-р Уве Хартман, кој покрај присуството на официјалното отворање на Школата го одржа и четвртиот курс во неа. Седиштето на ова друштво е во Берлин. Како што вели д-р Хартман, Друштвото има тесна соработка со германската влада по овие прашања, тој и неговите експерти работат во Соларни школи, издаваат списанија, прават стручни експертизи... За неговите очекувања од Школата во Македонија вели дека се надева во следните четири до пет години уште многу такви курсеви да се органиираат и знаењата од оваа област да се прошират низ убавата Македонија.
Господине Хартман, како експерт за соларната и воопшто за обновливите извори на енергија и познавач на состојбите со тие видови енергија во светот, во германија и во Македонија, како ја оценувате актуелната состојба во германија со користењето на обновливите видови енергија?
- Ситуацијата во оваа област во Германија е одлична, ако се гледа развојот последните години, посебно во областа на производство на електрична струја. Тоа значи дека учеството на струјата произведена од обновливи извори достигнa до 20 проценти во вкупното производство.
Во германија се водеше бурна расправа за работата на атомските централи. Дури беше предвидено некои од нив да се затворат во наредните 10 години, но потоа таквите решенија се одложија. Дали сте вие приврзаник на изградбата на атомски централи или на користење на обновливи извори енергија?
- Ова е директно прашање и сакам такви прашања. Ситуацијата е комплексна и деликатна. Ние, како DGS (Германско друштво за соларна енергија) секако се залагаме за почитување на договорот од 2000 година, со кој се предвидува затворање на сите атомски централи во Германија до 2020 година. Ние стоиме цврсто за исполнување на тој договор. Како што кажав ситуацијата е деликатна бидејќи, фактички тајно, е направен договор на владата со големите концерни за производство на струја за продолжување на работата на атомските централи. Меѓутоа, сакам да напоменам дека тоа не е конечно решение, бидејќи ќе дојдат жалби, тужби и сл. Тоа решение не е конечно. Сакам да кажам дека оваа варијанта што сакаат да ја направат, со продолжување на работата на постојните атомски централи, не служи за подобрување на снабдувањето со електрична енергија на Германија, туку единствено служуи за зголемување на профитите на големите концерни кои произведуваат струја од атомска енергија. Според договорот што го споменав, од 2000 година, од 22 атомски централи што беа тогаш во Германија, пет се затворени и не се предизвика нарушување на снабдувањето со струја. Од 17-те атомски централи кои останаа да работат, две имаа сериозни технички дефекти, но и покрај тоа снабдувањето со струја не се наруши.
Вие повеќе пати доаѓате овде и претпоставувам дека сте запознати со состојбите. како ја оценувате ситуацијата со користењето на обновливите извори на енергија во Македонија?
- Ситуацијата практично е нула, ако ги исклучиме хидроцентралите. Мене посебно ме загрижува производството на струја од мазут и јаглен кои многу влијаат врз загадувањето на воздухот. Тоа значи дека јас посакувам за снабдување со струја да се изградат погони за нејзино производство од ветерна енергија и од фотонапонски ќелии. Сакам да напоменам, во однос на сертификатите за емисиите на CO2, тие досега се поделени, но од 2013 година тие ќе треба да се купуваат. Не знам како ќе се однесуваат тие што произведуваат струја од мазут или јаглен, кога ќе треба да ги купуваат. Според мене во Македонија, посебно, има смисла користењето на фoтоволтаични ќелии за произведување на струја. Особено земајќи предвид каква голема сончева радијација имате.
Што мислите Вие за искористувањето на тие потенцијали од сончевата радијација?
- Прво, би кажал за фотнапонските ќелии. Македонија има околу 25.000 квадратни километри површина. Една теоретска претпоставка: aко се затворат сите извори на енергија кои сега ги има во Македонија и се стават (користат) само фотоволтаици, тогаш за производство на истото количество струја е потребна една површина од само 160 квадратни километри со фотоволтаици, значи теоретски се покрива целата потрошувачката. Следно што би можело да се направи е да се намали потрошувачката на струја за топла вода, бидејќи како што слушнав прилично струја се троши за загревање на водата. Па наместо тоа, барем делумно да се користи соларна енергија за термички потреби. Значи не фотоволтаици, туку термички да се користи сонцето, што технички е сосема едноставно, евтино и не бара некои посебни услови.
Кај нас има идеи да се гради атомска централа или пак да се учествува во изградбата на централата во Белене. Може ли да споредите колкава е инвестицијата да се направи фотонапонска централа на тие 160 км2 или да се изгради една атомска централа?
- Значи, за фотонапонска централа ќе ви требаат околу 10 милијарди евра. За атомска централа меѓу 5 и 10 милијарди евра, бидејќи никој не знае колку на крајот ќе чини таа. Најмалку пет, а можеби и 12 милијарди евра. Но, да не заборавите дека фотонапонската централа нема такви трошоци за експлоатација, за разлика од атомската централа, каде што никој не знае, на пример, каде ќе го носи атомскиот отпад и колку чини тоа. Значи трошоците за одржување на атомската централа се многу поголеми. Да не се заборави, а тоа е актуелен факт, дека Кина забрзано гради атомски централи, го купува целиот ураниум во светот и никој не знае колкави ќе бидат цените на тоа гориво.
При отворањето на школата рековте дека во германија има многу добра правна регулатива за обновливата енергија и Вие би сакале тоа искуство да го пренесете во Македонија. Знаете ли до каде е Македонија во оваа област?
- Секако, но прво би кажал за искуствата во Германија. Прво во 1990 година, а потоа во 2000 година има донесено Закон за обновливи енергии. Значи, таму се дадени откупните цени - тарифите за откуп на енергијата од сонце, геотермија, од биомаса и од хидроцентрали. Овој закон им дава правна сигурност на инвеститорите дека ќе работат, ќе ги користат постројките со обновлива енергија за профит. Од тоа ќе имаат профит, бидејќи без профит никој не работи. Значи тоа е клучно прашање, било да се работи за атомска или за централа на јаглен или фотонапонска, никој нема да инвестира ако нема профит. Таква правна сигурност за Македонија е од одлучувачко значење за вакви инвестиции. Меѓутоа, секако, ова некој мора да го плати. И Германија нема пари да го плати ова од буџетот, да стимулира, па решението беше најдено во минимално покачување на струјата за сите потрошувачи, и таа разлика во цената да се употреби во оваа цел.
Вие сметате дека Македонија со многу малку пари може да произведува, да постигне големи резултати на полето на енергетска ефикасност. но, како да се постигне тоа?
- Едноставно, ако имате постоечки објект кој е голем потрошувач на енергија, со мала инвестиција драстично ќе ја намалите потрошувачката, тешко е така намалената потрошувачка уште повеќе да ја намалите, како што е направено во Германија. Првиот чекор е со мали инвестиции драстично да се подобри состојбата.
Во Македонија има расправи за енергетски пасоши, за пасив хаус, а нема вистински акции. како во германија го решивте овој проблем?
- Во 1985 година направивме прв Правилник за штедење енергија. Тој ја дефинираше горната граница на трошењето енергија на новите објекти годишно. Во 90-тите години со нови правилници или со корегирање на постојните, каде што тој критериум претрпуваше измени. Во 2000 година се направи квалитативна промена на Правилникот, бидејќи во претходните правилници не беше земена предвид техничката опрема што служи за греење, вентилирање на објектите и сл. И со Правилникот во 2009 година уште повеќе се симнаа максималните за тоа колку може градежен објект да троши примарна енергија, паралелно, какви треба да бидат градежно физичките делови на објектот и уште повеќе која техника треба да се примени. На пример, ако има стакло вградено во 80-тите, да се смени со ново и сл. Македонија во секој случај би требало да направи правилник за штедење енергија, да се постави едно ниво како што беше кај нас пред 10 до 15 години и од таму да се почне, меѓутоа мора да има некаков акт. Видов дека има некои стандарди и пресметки на одделни градежни делови, надворешни ѕидови и сл. Но тоа не е правилник каде што е дефинирана максималната потрошувачка. И можеби по пет години нов правилник или нивелирање на постојниот со што ќе се заострат тие критериуми. Чекор по чекор. http://www.porta3.com.mk/index.php?option=com_content&task=view&id=2772&Itemid=73 |
Edited by Max - 03-Sep-2011 at 00:10
|
 |
Max
Senior Member
Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
|
Quote Reply
#66 Posted: 02-Sep-2011 at 21:10 |
јас мислев генерално зборувате дека индивидуалец има право општо поврат на ддв, а всушност станува збор за субвенција преку даночно олеснување...
Large scale commercial systems are given tax credits, which means that they might benefit from VAT exemption. In Germany, there are also green loans, provided to both private and commercial investors. Private investors can benefit from 100 percent interest free loans, while commercial investors are provided 50 percent redemption on interest rates for several years. http://www.renewablepowernews.com/archives/1610 |
|
 |
Makedon PV
Newbiе
Joined: 28-Aug-2011
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#67 Posted: 02-Sep-2011 at 19:55 |
Da, DDV se vrajka. Ti go plajkas prvin a vo rok od 3-4 nedeli ti go vrajkaat. So panelite nema vrska kade se kupine, oti ti gi kupuvas vo Germanija i plajkas skoro na se DDV od 19% osven na jadenjeto e 7%.
I mene mi e smesno. Ali se plajka na firmata a drzavata ti go vrajka nazad.
Pozdrav
|
 |
pbanks
Admin Group
Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
|
Quote Reply
#68 Posted: 02-Sep-2011 at 17:54 |
Originally posted by ATC@LWSK
Max, тие субвенции државата ги нуди за соларни термални колектори, а не за фотоволтаици, и изнесуваат максимум 300 евра.
|
Не само што субвенцијата е смешна (во однос на цената на чинење на еден термален колекторски систем и во однос на бенефитот кој би го имале како држава ако се користат соларни термални колектори) туку и бројот на поделени субвенции е прилично мал инаку по FIFO принцип. Дополнително, од се убаво звули во рамки на кампања но таму никој не ги спомнува разноразните правилници кои некои бирократи ги сковале. На пример знам за случај каде апликацијата е одбиена, каде инвеститорот гради куќа за живеење во едно скопско предградие, но нормално адресата на живеење му е сеуште старата во град во процесот на градба. Епа бирократите во таков случај сметаат дека инвеститорот гради викендичка а за викендички решиле да не даваат субвенции.
|
 |
Max
Senior Member
Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
|
Quote Reply
#69 Posted: 02-Sep-2011 at 15:16 |
ова излезе дека не се ни ограничени што е за царината таа исто е дефинирана како сончеви колектори а се однесува на сите видови, пребарај тарифен број т.е. ознака 8419 19 00 10 или наименување сончеви на http://www.customs.gov.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=61 засега царина 0% ддв 5% а ова за поврат на ддв за физичко лице во германија прв пат слушам, претпоставувам може соларниот систем како бенефиција да е ослободен од ддв или да го купиш системот преку фирма па да добиеш поврат на ддв, но дека на индивидуалец му враќаат ддв нит сум чул нит можам да најдам на нет инфо[1] освен евентуално ако ги нарачал панелите од друга еу земја[2]
|
 |
ATC@LWSK
Newbiе
Joined: 12-Dec-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#70 Posted: 02-Sep-2011 at 09:29 |
Originally posted by Max
на субвенции не се надевај многу, со оглед дека се ограничени http://energetskaefikasnost.info/?p=269 единствено од корист ти е да бараш екстра попуст од постојната компанија со која веќе си соработувал, ем бидејќи повеќекратен муштерија ем бидејќи индиректно би им направил реклама на овој пазар... оди на опција бар транспортот да не ти го вкалкулираат за да ги добиеш постојните цени со се' него, а на крај понудата споредија со балканските од пост #28 во нишкава Makedon мене ме интересира (да прашаш) колку расте цената на панелите заради заштитното стакло, пр. отпорни панели на физички стрес како врнежи од град, имаат заштитно стакло но и намален коефициент на апсорпција на светлина заради истото http://www.electricgreensolar.com/solarpv.html#Q5 |
Max, тие субвенции државата ги нуди за соларни термални колектори, а не за фотоволтаици, и изнесуваат максимум 300 евра.
|
 |
ATC@LWSK
Newbiе
Joined: 12-Dec-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#71 Posted: 02-Sep-2011 at 09:25 |
Originally posted by pbanks
АТЦ, колку што јас знам, нема регулатива за вишокот од вакво индивидуално производство на струја да може да се продаде преку дистрибутивната мрежа. Значи приклучок може да се направи со дистрибуциската мрежа но за вишокот струја не би добил ништо.
|
pbanks, и јас ги имам истите информации, дека нема начин вишокот да се продаде, но и тоа е надминливо, се што треба да се направи е да се проектира системот да е со капацитет помал од потрошувачката, но не се знае како би се вршело порамнувањето (дневно, месечно или годишно), во смисла, ако денес произведам 40kw, а потрошам 10, дали можам останатите 30 да ги искористам во следните неколку дена кога на пример нема да има сонце и нема да произведува системот. Во некои држави гледам дека порамнувањето се врши годишно, и доколку се јави вишок на страната на индивидуалниот производител (пример, ПВ системот произвел 12000kw, а домаќинството потрошило 10000, тогаш, во некои држави тој вишок се плаќа по повластени цени, во некои по редовни пазарни цени, а во некои, едноставно вишокот се брише, односно и го даваш гратис на енергетската компанија. Сепак, тоа се регулативи кои ги поставува државата. Кај нас би било доволно вишокот да можеш да го "складираш" во мрежа, и да го користиш тогаш кога ќе ти треба. Ова се постигнува наједноставно, со двонасочно броило, а новите дигитални броила што ги поставува ЕВН од Искра, ја имаат таа можност. Е сега, од маилот што го добив од ЕВН, и кој го постирав во претходниот пост, може да се заклучи дека таква опција е возможна, но немам повеќе информации.
Originally posted by Makedon PV
Zdravo ATC@LWSK
Kako
prvo ti blagodaram mnogu za tvoite informacii, no sepak kako sto jas
sum zapoznaen preku mediumite znam deka vo MK ima subvencii i deka sekoj
KW se plajka (odkupuva) od prilika 24 centi vo rok od 15 godini.
Cenata
sto e plativ od 2100 evra po KW e pazarna vo taa cena nema nikakvi
subvencii. Samo ovaa cena od 2100 e bez DDV (danok od 19%), danok se
plaka od 19% ali vo rok od 4 nedeli drzavata ti gi vraka 19%. Vo tie
2100 € e se vnatre (montaza, priklucok, konstrukcija, sat za merenje,
shrankche za satot, panelite, inverter, kabel itn.). Pa mnogu me zacude
kolku e visoka cenata vo MK.
E sega vaka, kako odi subvencijata vo GER. Ima dve mogucnosti: Prva
- Cela struja sto kje e proizvedis e prodavas na lokalnata mreza (ovaa
godina po 28,74 centi pa se do narednite 20 godini e dobivas istata
cena) Vtora mogucnost - Mozis da e koristis strujata za svoja potreba
a toa sto e povejke go prodavas. Za taa struja sto e koristis dobivas
plus subvencii ali pomalce od 28,74 ali na kraj ti ispajga povejke zatoa
sto 19 centi sto normalno koshta strujata ne gi plajkas i plus dobivas
subvencii pa ti ispajga povejke od 28,74 centi. A dodeka iskoristis
povejke od 30% od taa struja sto si proizvedil dobivas uste povejke
subvencii mislam deka se nad 20 centi. Ednostavno Germanija saka so toa povejke da gi navlece lujgeto za svoja potreba da go pravaat, se isplajka povejke.
Kaj
mene e vaka. Do juli mesec juznata strana mi bese za svoja potreba i
toa sto bese povejke go prodavav. Od juli koga go napraviv i vtoriot
sistem go smenav dogovorot. Juznata strana sto proizveduva go prodavam
seto na gradskata mreza zatoa sto subvencijata mi e pogolema i povejke
pari nosi i plus vo najubavoto vreme od 12h pa do 15h nikoj ne e doma i
nemozam bas ubavo da e koristam strujata i nikako kje nemozam da dojdam
do potrosuvacka od 30% posto. Dodeka zapadnata strana kade sto e
najpogodno vremeto izmejgu 15h pa do 18h se razbira zboram za vo leto,
vo toa vreme sme site doma i se razbira najmnogu struja trosime. Pa
zatoa se odluciv za zapadniot sistem so svoja potrosuvacka i toa sto e
povejke da go prodavam.
Izvini ako pisuvam preopsirno.
Eve malce podatoci od mojite sistemi. Imam
na sekoj sistem po dva inverteri od markata SMA Sunnyboy na juznata
dvata od po 3000 wati, a na zapadnata 1 od 4000 wati i eden od 3000
wati. Panelite od juznata strana se od Canadian Solar (kanadska firma koja denes seto proizvodstvo go pravi vo Kina) a Panelite od severnata strana se od firmata ET Solar edno dobra Kineska firma so germanski kapital.
Sto
se odnesuva do proizvodstvoto sprema sever i jug, razlikata vo letniot
period ne e bas mnogu golema zatoa sto e mnogu golem denot pa zatoa
proizvodstvoto e priblizno isto. Dodeka na Jug se dvizi okolu 6 kw po
kw/p toes 6 po 6.8 = 40.8 kw a na zapad okolu 5,1 pa do 5,4 kw po kw/p.
Jas
vo Germanija sum mnogu na sever vo blizinata na Dortmund pa tuka nemame
tolku mnogu soncevi denovi, tie sto se vo juzna germanija uspevaat da
napravat mnogu povejke zatoa sto imaat povejke soncevi denovi a da ne
zboruvame za Makedonija.
Pa za skoro vreme se nadevam deka kje napravam nesto i vo MK. Pa mozi i nesto povejke.
So ovaa tematika se bavam vejke nekolku godini.
Dodeka imas uste prasanja, slobodno prasuvaj ili nekoj drug.
A jas tragam uste po informacii za tocni subvencii vo MK! Na nekolku veb stranicii imaja stari informacii za subvenciite od pred nekolku godini.
Pozdrav od Makedon PV
|
Македон, како што напишав во претходниот пост, а и другите можат да потврдат, субвенции, односно откуп на ел. енергија произведена од ПВ систем по повластени тарифи може да добие само правно лице, чија дејност е производство на ел. енергија од обновливи извори, за што мора да поседува лиценца издадена од РКЕ (www.erc.org.mk) и за која лиценца мора да достави обемна документација. Таа лиценца ако се сеќавам добро чини околу 500 евра. Моменталните тарифи можеш да ги видиш овде http://www.erc.org.mk/Uploads/EE-C-2010.07.27-ODLUKA%20POVLASTENATARIFA%20EE%20OD%20FOTOVOLTAICI%20-%20GS.pdf Значи, цената од 2100 евра по kw е без ДДВ. Овде, во Македонија поврат на ДДВ нема, а не знам по која стапка се тарифираат овие производи. Значи во најлош случај, очекувај ДДВ а можеби и царина (ако знае некој кои давачки се плаќаат за овие производи, нека сподели). Плус, ако фирмата ти ја нуди оваа цена сосе транспорт, тоа е феноменална понуда, бидејќи за транспорт на сите материјали, сигурно ќе треба најмалку камион, кој од Дортмунд до овде не е помалку од 3000 до 5000 евра (слободна проценка). Инаку за опциите за субвенции што ги наведе, воопшто не ме чуди, затоа што Германија е лидер во светот од однос на поттикнување на користење на обновливи извори на енергија, и ние можеме само да копнееме по таков поттик од нашата држава. Ни треба и нам еден Herman Scheer да ги мрдне работите, но ние таков немаме  Поздрав
Edited by ATC@LWSK - 02-Sep-2011 at 09:34
|
 |
Max
Senior Member
Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
|
Quote Reply
#72 Posted: 02-Sep-2011 at 00:34 |
Originally posted by Makedon PV
A jas tragam uste po informacii za tocni subvencii vo MK! Na nekolku veb stranici imaja stari informacii za subvenciite od pred nekolku godini. |
на субвенции не се надевај многу, со оглед дека се ограничени http://energetskaefikasnost.info/?p=269 единствено од корист ти е да бараш екстра попуст од постојната компанија со која веќе си соработувал, ем бидејќи повеќекратен муштерија ем бидејќи индиректно би им направил реклама на овој пазар... оди на опција бар транспортот да не ти го вкалкулираат за да ги добиеш постојните цени со се' него, а на крај понудата споредија со балканските од пост #28 во нишкава Makedon мене ме интересира (да прашаш) колку расте цената на панелите заради заштитното стакло, пр. отпорни панели на физички стрес како врнежи од град, имаат заштитно стакло но и намален коефициент на апсорпција на светлина заради истото http://www.electricgreensolar.com/solarpv.html#Q5
|
 |
Max
Senior Member
Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
|
Quote Reply
#73 Posted: 01-Sep-2011 at 22:28 |
Originally posted by pbanks
АТЦ, колку што јас знам, нема регулатива за вишокот од вакво индивидуално производство на струја да може да се продаде преку дистрибутивната мрежа. Значи приклучок може да се направи со дистрибуциската мрежа но за вишокот струја не би добил ништо. |
да, домакинство сеуште неможе да продава, за сега само фирма ја имат таа привилегија[1] но и ова ќе се смени
Произведената струја ќе се предава на нисконапонската мрежа на ЕВН- Македонија, а плаќањето на предадената струја ќе оди преку МЕПСО, бидејќи според законската регулатива државата преку привилегирани тарифи ја откупува струјата произведена од сонце, ветер и биомаса. http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=256&PID=39513#39513 |
Регулаторната комисија за енергетика со одлука објавена во Службен весник определи дека цената за купопродажба на електрична енергија произведена и испорачана од фотоволтни системи е најмалку двојно повисока од струјата приозведена од традиционалните извори. Соларната електрична енергија со моќност до 50 киловати се продава по 38 евроценти за еден киловат-час, а соларната струја со моќност од 51 до 1.000 киловати ќе се продава по 34 евроценти за киловат-час. http://forum.kajgana.com/threads/Соларна-енергија.35369/page-9#post-3419497 |
|
 |
Makedon PV
Newbiе
Joined: 28-Aug-2011
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#74 Posted: 01-Sep-2011 at 20:25 |
Zdravo ATC@LWSK
Kako prvo ti blagodaram mnogu za tvoite informacii, no sepak kako sto jas sum zapoznaen preku mediumite znam deka vo MK ima subvencii i deka sekoj KW se plajka (odkupuva) od prilika 24 centi vo rok od 15 godini.
Cenata sto e plativ od 2100 evra po KW e pazarna vo taa cena nema nikakvi subvencii. Samo ovaa cena od 2100 e bez DDV (danok od 19%), danok se plaka od 19% ali vo rok od 4 nedeli drzavata ti gi vraka 19%. Vo tie 2100 € e se vnatre (montaza, priklucok, konstrukcija, sat za merenje, shrankche za satot, panelite, inverter, kabel itn.). Pa mnogu me zacude kolku e visoka cenata vo MK.
E sega vaka, kako odi subvencijata vo GER. Ima dve mogucnosti: Prva - Cela struja sto kje e proizvedis e prodavas na lokalnata mreza (ovaa godina po 28,74 centi pa se do narednite 20 godini e dobivas istata cena) Vtora mogucnost - Mozis da e koristis strujata za svoja potreba a toa sto e povejke go prodavas. Za taa struja sto e koristis dobivas plus subvencii ali pomalce od 28,74 ali na kraj ti ispajga povejke zatoa sto 19 centi sto normalno koshta strujata ne gi plajkas i plus dobivas subvencii pa ti ispajga povejke od 28,74 centi. A dodeka iskoristis povejke od 30% od taa struja sto si proizvedil dobivas uste povejke subvencii mislam deka se nad 20 centi. Ednostavno Germanija saka so toa povejke da gi navlece lujgeto za svoja potreba da go pravaat, se isplajka povejke.
Kaj mene e vaka. Do juli mesec juznata strana mi bese za svoja potreba i toa sto bese povejke go prodavav. Od juli koga go napraviv i vtoriot sistem go smenav dogovorot. Juznata strana sto proizveduva go prodavam seto na gradskata mreza zatoa sto subvencijata mi e pogolema i povejke pari nosi i plus vo najubavoto vreme od 12h pa do 15h nikoj ne e doma i nemozam bas ubavo da e koristam strujata i nikako kje nemozam da dojdam do potrosuvacka od 30% posto. Dodeka zapadnata strana kade sto e najpogodno vremeto izmejgu 15h pa do 18h se razbira zboram za vo leto, vo toa vreme sme site doma i se razbira najmnogu struja trosime. Pa zatoa se odluciv za zapadniot sistem so svoja potrosuvacka i toa sto e povejke da go prodavam.
Izvini ako pisuvam preopsirno.
Eve malce podatoci od mojite sistemi. Imam na sekoj sistem po dva inverteri od markata SMA Sunnyboy na juznata dvata od po 3000 wati, a na zapadnata 1 od 4000 wati i eden od 3000 wati. Panelite od juznata strana se od Canadian Solar (kanadska firma koja denes seto proizvodstvo go pravi vo Kina) a Panelite od severnata strana se od firmata ET Solar edno dobra Kineska firma so germanski kapital.
Sto se odnesuva do proizvodstvoto sprema sever i jug, razlikata vo letniot period ne e bas mnogu golema zatoa sto e mnogu golem denot pa zatoa proizvodstvoto e priblizno isto. Dodeka na Jug se dvizi okolu 6 kw po kw/p toes 6 po 6.8 = 40.8 kw a na zapad okolu 5,1 pa do 5,4 kw po kw/p.
Jas vo Germanija sum mnogu na sever vo blizinata na Dortmund pa tuka nemame tolku mnogu soncevi denovi, tie sto se vo juzna germanija uspevaat da napravat mnogu povejke zatoa sto imaat povejke soncevi denovi a da ne zboruvame za Makedonija.
Pa za skoro vreme se nadevam deka kje napravam nesto i vo MK. Pa mozi i nesto povejke.
So ovaa tematika se bavam vejke nekolku godini.
Dodeka imas uste prasanja, slobodno prasuvaj ili nekoj drug.
A jas tragam uste po informacii za tocni subvencii vo MK! Na nekolku veb stranicii imaja stari informacii za subvenciite od pred nekolku godini.
Pozdrav od Makedon PV
|
 |
pbanks
Admin Group
Joined: 01-Sep-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 9141
|
Quote Reply
#75 Posted: 01-Sep-2011 at 18:50 |
АТЦ, колку што јас знам, нема регулатива за вишокот од вакво индивидуално производство на струја да може да се продаде преку дистрибутивната мрежа. Значи приклучок може да се направи со дистрибуциската мрежа но за вишокот струја не би добил ништо.
|
 |
ATC@LWSK
Newbiе
Joined: 12-Dec-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#76 Posted: 01-Sep-2011 at 12:08 |
Originally posted by Makedon PV
Dobra vecer, da, ova e mojata kuka. Kje bidam malce po opsiren. Lani 2010 bese instalirana juznata strana po cena od 2400 € od Kw. Godinava staviv na Zapadnata strana po cena od 2100 € od kw.
Lani subvencijata bese od drzavata 38,14 centi od proizveden kilovat. Godinava subvencijata padna na 28,74 centi od kilovat.
So istata firma sakam da napravam nesto i vo MK, zatoa sto mi ponudija po ista cena so se Transport, Montaza i se sto treba za 2100 € od KW.
Pa zatoa me interesira kako se cenite vo MK.
Blagodaram Bojan za iminata na firmite pa kje pobaram po Internet.
Pozdrav
|
Здраво МакедонПВ, Пред неколку месеци бев сериозно заинтересиран за инсталација на ПВ систем на кровот од мојата куќа, и разговарав со неколку фирми во Македонија. Понудите што ги добив варираа и во понудените материјали (од brand name do no name панели, инвертери и батерии), и во понудените цени. Најскапата понуда што ја добив беше 6000 евра по kw (Photowatt панели и SMA Sunnyboy инвертер), а најефтината беше 4500 евра по kw (со украински панели kvazar и германски инвертер Steca). Споменав и батерии затоа што ми беше кажано дека доколку сакам пв систем, мора да биде off-grid, затоа што ЕВН не дозволувале приклучување на вакви системи на нивната мрежа. Ова ми го кажаа сите тројца понудувачи со кои разговарав. Јас пробав да добијам информации, и испратив еден маил до ЕВН, на што ми беше одговорено: " Согласно доставениот допис, Ве известуваме дека истиот
е проследен до надлежните служби, и согласно информациите со кои располагаме Ве
известуваме за следново:
Приклучокот од овој тип е возможен во зависност
од локацијата на истиот, и одалеченоста од постоечката
мрежа.
Воедно, Ве известуваме дека пресметката на тековните
трошоци за реализација на истиот ќе се изврши согласно Мрежните правила за
дистрибуција на електрична енергија
.
За
подетални информации во однос на тековната процедура за реализација на
предметниот приклучок ќе Ве замолиме да се обратите во одделот за Мрежен
Инжинеринг"
Од ова може да се заклучи дека сепак приклучок е возможен, и нема потреба од батерии. Но, на кој начин би било регулирано, што би се случило со вишокот kw, и се друго стварно немам поим, а и никаде немам сретнато регулатива. На крај се решив да почекам некои подобри времиња за инсталација од неколку причини: 1. Цената на чинење на системот и повраток на средствата Според сегашната цена од ЕВН за kwh енергија (скапа тарифа од 5,5 денари или 9 евро центи) повратокот на средствата се движеше од 25 до 35 години, што е вон секоја логика. 2. Немањето државна регулатива. Ти спомна во твојот пост дека субвенцијата од државата е 28евроценти, дали е ова за секој произведен kw? Тоа значи дека ти твоето целокупно производство го продаваш по повластени цени, а за потрошувачка купуваш по редовните пазарни цени? Тоа кај нас го нема, и тоа треба државата да го воведе. Кај нас постојат тие феед-ин тарифи, но само за правни лица кои мораат да обезбедат сериозна документација и да плаќаат значителна сума за дозвола од регулаторната комисија, што за резиденцијални системи ја губи смислата за инвестирање во ваков систем. Но, и покрај тоа, цената што ти ја кажуваш од 2100 евра за 1kw е феноменална! Дали е тоа пазарната цена, без субвенција? Ако некој може да ја понуди овде во Македонија таа цена, јас веднаш би бил спремен за инсталација на 5kwp систем, и покрај горенаведените пречки. Ако не ти е проблем, наведи повеќе детали за твојот систем. Какви панели и какви инвертери користиш, и како ти се движи дневното производство. Сигурен сум дека има разлика од системот на јужната и тој на западната страна, но колкава е таа разлика? Исто така, значајно е и во кој дел од Германија си, и какво е времето таму, во смисол на сончеви саати на годишно ниво. Македонија располага со од 2100 сончеви часа годишно до 2400 во јужните делови. Поздрав
|
 |
Makedon PV
Newbiе
Joined: 28-Aug-2011
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#77 Posted: 30-Aug-2011 at 18:57 |
Tie od lani se po 175 wati (juzna strana) Od godinava se po 195 wati (severna strana)
Na dvete strani imam po 40 paneli. Juznata strana ima kapazitet od 6.8 kilowati a svernata 7.8 kilowati.
Pozdrav
|
 |
Cloverstack
Admin Group
Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
|
Quote Reply
#78 Posted: 29-Aug-2011 at 23:09 |
Originally posted by Makedon PV
Lani 2010 bese instalirana juznata strana po cena od 2400 € od Kw. Godinava staviv na Zapadnata strana po cena od 2100 € od kw.
|
Колку панели како овие што си ги инсталирал ти се еднакви на капацитет од 1kW ?
Edited by Cloverstack - 29-Aug-2011 at 23:11
|
 |
Makedon PV
Newbiе
Joined: 28-Aug-2011
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#79 Posted: 29-Aug-2011 at 22:15 |
Dobra vecer, da, ova e mojata kuka. Kje bidam malce po opsiren. Lani 2010 bese instalirana juznata strana po cena od 2400 € od Kw. Godinava staviv na Zapadnata strana po cena od 2100 € od kw.
Lani subvencijata bese od drzavata 38,14 centi od proizveden kilovat. Godinava subvencijata padna na 28,74 centi od kilovat.
So istata firma sakam da napravam nesto i vo MK, zatoa sto mi ponudija po ista cena so se Transport, Montaza i se sto treba za 2100 € od KW.
Pa zatoa me interesira kako se cenite vo MK.
Blagodaram Bojan za iminata na firmite pa kje pobaram po Internet.
Pozdrav
|
 |
BOJAN
Senior Member
Joined: 09-Sep-2008
Location: SKOPJE
Online Status: Offline
Posts: 3438
|
Quote Reply
#80 Posted: 28-Aug-2011 at 22:42 |
Има компании како Сието, Аресе солушнс, Солартерм и уште неколку кои нудат фотоволтаични панели, но ќе треба да се консултираш со нив за цената. Сите овие имаат веб-страници, пребарај ги преку Гугл ќе дојдеш до контакт-информации.
|
 |