build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Инфраструктура > Железници
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Железници (општо)

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 3334353637 69>
Author
Message
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
BOJAN View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 09-Sep-2008
Location: SKOPJE
Online Status: Offline
Posts: 3438
  Quote BOJAN Quote  Post ReplyReply #681 Posted: 04-Jun-2011 at 21:17
ОЦБ, стрпи се, имам еден поголем текст за приватни железнички оператори, додека истражував за текстот што ќе излезе на Билд, утврдив дека дефинитивно не е приватизирана националната железница во ниту една балканска држава или во држава од средна европа, а истото со сигурност можам да го тврдат и за голем дел од западноевропските држави, иако се прават обиди во некои земји.

Инаку не е чудна цената од 100 денари за легитимацијата, бидејќи меѓународна картичка како ISIC чини околу 300 денари, а покрај попустот од 30% за патување со воз во МКД, имаш и стотици попусти на други локации во земјава и огромен број во странство.
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #682 Posted: 05-Jun-2011 at 13:34
Originally posted by OCB

Значи попустот за купување на само една повратна карта Скопје - Битола е поголем отколку цената за легитимацијата. Како тогаш очекуваме да има фирми кои би биле заинтересирани за вршење приватен железнички сообраќај?
Патничкиот превоз во железницата ретко каде е профитабилен. Товарниот е сегментот кој може да донесе сериозен профит и каде што може да се очекува заинтересираност на приватни субјекти.


Edited by Cloverstack - 05-Jun-2011 at 13:35
Back to Top
build.mk View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 13-May-2010
Online Status: Offline
Posts: 216
  Quote build.mk Quote  Post ReplyReply #683 Posted: 08-Jun-2011 at 21:36
ОСВРТ: Кога ќе влезат приватни железнички оператори во Македонија?

Ниту влез на приватни железнички компании, ниту приватизација на Македонски Железници – Транспорт. Веќе неколку години државата најавува влегување на свеж приватен капитал во железничкиот сообраќај во Македонија, но досега ниту една инвестиција не се реализирала. Последните измени во законската легислатива предвидуваат либерализација на железничкиот транспорт од почетокот на 2012 година.

Делта Реил Карго и Елинг беа првите две приватни компании заинтересирани за почнување на бизнис со товарен железнички транспорт во март и во октомври минатата година. Министерството за транспорт и врски ги одби поради неусполнување на условите за вршење на услуги пропишани со законот за железници. Оттогаш до денес ниту една друга компанија не се заинтересирала за организирање на товарен и патнички железнички сообраќај во земјава.

Во меѓувреме, се јавуваат дилемите дали е потребен влез на приватна железничка компанија или е потребно приватизирање на јавното претпријатие Македонски железници – Транспорт. Искуствата од соседните држави даваат позитивни и негативни примери од влезот на приватен капитал во железничкиот сектор. Во Грција, Албанија, Косово, Црна Гора, Молдавија, БиХ и Хрватска состојбата е идентична како онаа во нашата земја. Железничкиот сообраќај во овие земји го врши компанија во државна или јавна сопственост која има монопол во превозот на стока и патници.

Најдалеку во трансформацијата на државниот железнички оператор отиде Црна Гора која изврши поделба на монополот на три претпријатија во државна сопственост: Железничка Инфраструктура на Црна Гора, Железнички превоз на Црна Гора која го опфаќа патничкиот сообраќај и Монтекарго која стопанисува со товарниот сообраќај. Слична трансформација на државниот капитал е планирана во Србија и Бугарија, а обемни промени се подготвуваат и во Грција.

Приватните железнички компании кои одамна сообраќаат во западноевропските држави се реткост на Балканскиот полуостров. Во Словенија и во Србија постои по еден приватен железнички оператор. Адриа Транспорт е приватен железнички оператор кој е специјализиран за превоз на товар помеѓу пристаништето во Копер и Австрија. Компанијата е заедничка инвестиција на пристаништето во Копер, неговиот оператор и австриската приватна железничка компанија GKB. Наспроти Словенија, Комбиновани превоз е компанија за превоз на товар со железница во Србија, кој во моментов соработува со најголемите српски комбинати: Рафинерија Панчево, Петрохемија Панчево и US Steel Србија.

Значително поголем број приватни компании за превоз на товар и стока со железница има во Бугарија и во Романија, каде и железничката инфраструктура е значително поголема. Во моментов во Бугарија сообраќаат четири приватни железнички оператори: Bulgarian Railway Company (BRC), Bulmarket, DB Schenker Rail Bulgaria и Unitranscom. Списанието RailwayPro пресметало дека 10 – 15% од целокупниот товарен железнички транспорт во Бугарија се врши од страна на приватните компании со тенденција на натамошен раст и губење на пазарот од страна на Бугарските државни железници. Два од постоечките оператори се основани од романски компании, па така Bulgarian Railway Company претставува сегмент од големата романска компанија Grup Feroviar Român (GFR) и истата претставува прв приватен железнички оператор во Бугарија основан во април 2005 година.

Лидер на Балканот, кога станува збор за приватни железнички оператори, е Романија. Помеѓу 15 и 30 приватни железнички оператори во товарниот и во патничкиот сообраќај сообраќаат на околу 12.000 километри отворена железничка пруга во Романија. Компанијата GFR е најголемиот приватен железнички превозник во Романија и е една од најголемите приватни железнички оператори во Источна Европа со сопствени компании во Унгарија, Бугарија, Молдавија, Украина и Србија. Финансискиот извештај покажува дека претпријатието во 2010 година остварило добивка од 115 милиони евра, а во неговиот возен парк се вбројуваат 160 локомотиви и 6.200 вагони. Во Романија постојат приватни железнички оператори и во патничкиот сообраќај, па така помеѓу одредени градови во Романија сообраќаат по неколку железнички оператори. Regio Trans е најголемата приватна компанија во патничкиот сообраќај, која своите услуги ги нуди помеѓу градовите во Трансилванија.

Искуството од соседните балкански земји укажува дека приватниот капитал во железничкиот сообраќај влегува најпрвин преку приватни железнички оператори, кои со мал број локомотиви и вагони влегуваат како конкуренција во товарниот сообраќај. Имајќи го во предвид фактот дека големите европски железнички компании не се заинтересирани за влез во превозот на стоки и патници на Балканскиот полуостров, Македонија ќе треба да го бара приватниот оператор од големите македонски компании или од балканските поголеми железнички компании.

Приватизацијата на државната железничка компанија, со цел за влез на приватен капитал во овој сектор, претставува потег кој не е преземен од ниту една држава во регионот и пошироко во Европа. Приватизацијата на Македонски Железници – Транспорт може единствено да го претвори државниот монопол во приватен монопол, што ќе доведе до севкупно влошување на состојбата во оваа област и укинување на патничкиот сообраќај. Сепак, реформите кои се спроведуваат во соседството и во Европа укажуваат дека е потребна натамошна поделба на Македонски Железници – Транспорт на две компании во државна сопственост кои одделно ќе го вршат товарниот и патничкиот сообраќај.

Македонската влада и Министерството за транспорт и врски треба повеќе да се ангажираат во пронаоѓање на приватни инвеститори во овој сектор, а треба да се размислува и за давање субвенции за влез на приватен железнички оператор во патничкиот сообраќај на одредени линии во земјава. Со тоа, ќе се развие железничкиот патнички сообраќај, но и ќе се намалат моменталните загуби на Македонски Железници – Транспорт. Агенцијата за регулирање на пазарот на железнички услуги е уште една клучна институција која треба многу повеќе да работи на влегување на приватни железнички оператори, бидејќи истата е замислена да биде двигател во развојот на пазарот на железнички сообраќај во земјава.


Бојан Блажевски

http://www.build.mk/?p=7751
Back to Top
Goran View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 09-Jul-2009
Online Status: Offline
Posts: 195
  Quote Goran Quote  Post ReplyReply #684 Posted: 09-Jun-2011 at 02:27
Bravo Bojan dobar osvrt od koga jas ova go spomnav odamna.
Zeleznicata najdobro bi bilo da se podeli na tri dela Железничка Инфраструктура , Железнички превоз кој го опфаќа патничкиот сообраќај и Makedonskiкарго trasport која стопанисува со товарниот сообраќај.
Zeleznicka infakstratura da bidi dadena na koncisioner ili drzavno privatno partnerstvo sto ima zadaca da go izgradi koridirot 8 i da ja mondernizira prugata niz cela Makedonija.
Patnickiot da se dade na privantnici sto drzavata ke gi subsidira po km na linja a parite od kartite ke odat vo drzavna kasa samo na ovaj nacin moze da se postigne dobar servis>na ovaj nacin raboti zelzninckiot patnicki sobrakaj vo Melbourne.Pazaren model ne dobar za patnicki sobrakaj vo glavnina ne profitabilen skore sekade nosi zagubi ako sakas da ima redoven i dobar servis.
Makedonskiot kargo Javno prepriatie da se prodade so uslov  da mozat da se izdadat licenca i za poveke operatori na kargo transport.
Back to Top
N23 View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 03-Feb-2011
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2159
  Quote N23 Quote  Post ReplyReply #685 Posted: 09-Jun-2011 at 03:01
Горан се согласувам делумно со тебе, но не и за патничкиот. Да дојдат приватници, ќе купат нови возови, со тоа автоматски ќе ги поскапат цените, па народот ќе го избегнува железничкиот сообраќај, особено и поради неговата временска пречка. Се додека не се реновира целата железничка инфраструктура, неам логика од приватен инвеститор во патничкиот сообраќај. Кога ќе се достигне до минимум 120 км/час, тогаш би се исплатело да влезе приватен капитал, затоа што со брзи возови на брзи пруги, граѓаните би се решавале повеќе да го користат овој тип на превоз.
Back to Top
Goran View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 09-Jul-2009
Online Status: Offline
Posts: 195
  Quote Goran Quote  Post ReplyReply #686 Posted: 10-Jun-2011 at 02:34
@N23
Ne me imas dobro razbrano za delot na patnickiot.
Ke probam da objasnam podetalno.
Privatnik ke gi opsluzuva linite po fiksna cena po km opsluzen dogovorena so drzavata za izvesno vreme da receme 10 god a dogovor e sto mora da zadovoli standardi na voziniot park tocnost i bezbednost ako nastant problemi okolu toa mozi da ima sankcii kazni a vo najloso scenario raskinuvajne na dogovor .
Drzavata e vo soptstvenost na kartite tie ke gi prodavaat kontroliraat cenite a isto kontrolata na patnici.Taka sto vo formirajne na cena se vzema vo predvid se a isto da bide konkuretna na alternativen nacin na prevoz.Ovaj model se koristi vo Victoria Avstralija i fukcinira dosta dobro.
 
Sevo e zasnovano od konceptot javno prepriatie vo najpoveke slucaevi ne produktivno i mnogu tesko za kontrolirajne>sto nosi zagubi a tie se kompezirrat od budget.
 
Privatnik ke ja maxsimizira produktivnosta a profitot e delot na nefikasnosta na javni prepriatia.
Na ovaj nacin Drzavata ne investira vo nabavki nema sumlivi tenderi i ne se zaborcuva za ne profitabinost.
 Si plaka fiksna cena za trasport sto lesno se procenuva kolku kosta vozen park kapital zatvoren kolkavi se rashodite palti delovi  struja plus kolku treba da plati na Zelznicka infrakstratura za koristejne. Posle ovie matematiki se sozdava cena po km servisiran so minimalna kilometreaza zagarantirana.
Se stremi privatnikot posle seto ova da ima za rabotka od 10 do 15% na zatvoren kapital sto e sosema normalno so toa e normalno ne postooi rizik na investicija lesno toj da zemi povolen kredit sto mozi da go vrati navreme i da zaraboti edistveni rizik ima ako menigirajneto ne sposobno i mu go raskinat dogovorot vozniot park ostanuva negov ima dva slucaii da si go povleci vo celost ili da se dogovori na prodazba so noviot opsluzuvac sto bi bilo ekstremen slucaj sto ne bi trebalo da se sluci ako si ja vrsi rabotata.
 Kartite se vo kontrola na drzavata taka tie sto ne se rentabilni linii se odrzavaat a se kompenziraat so tie linie sto se profitabilni ako se sluci deficit se pokriva od budget da se kompezira za koncesii za penzineri, studenti, socialci i drugi vidovi na koncesii.
Kraj kraeva vo interest na drzavata e protokot na luge da bide dobar sto lugeto pomalce ke se zavisni od avtomobili i derivati sto go namaluva uvozniot deficit.
Sega mozis da me svatis kako ova raboti za sto ima model razraboten veke i fukcinira relativno dobro.
Sekoj drug model se desava linija sto e rentabilana da ima zaenterisirani privatnlici a ne retabilnite ili trebat da se ukinat ili drzavata treba da gi uplsuzuva so zaguba posto se raboti za zeleznicki sobrkaj kade bezbednosta mora da bide na visoko nivo ne mozis da imas privatnici so dve lokomotivi i 20 vagoni ne izvodlivo.
Sega mozes da savatis deka modelot e super i fukcinira dobro vo korist e na patnicite imaat relativno dobar servis a drzavata si ima fiksen rashod a i privatnikot si zarabotuva mnogu pomalku ama profitabilno, nego ako otvori biznis kade sto ima rizici konkurencija plasman marketing nepogodi varirajne na cena. Ama toa se kompenzira sto rizikot e sveden skoro na nula.
 
Detali za Zeleznicka infrakstratura
Koncisiner za primer 30 God mu se dava cela segasna pruga i stanici
Detalna tehnicka dokumentacija sto treba da izgrdi
Primer Koridor 8 ,modernizacija na postojnata izgraba na Pruga Bitola Ohrid.
Sevo ova so detalna tehnicka dokumentacija i vreme traejne na gradejne vo etapi.
Konciserot mora da ja odrzuva i opsluzuva od komaden centar po odnapred dogovoreno.
Ako se sluci zloupoterba kazni duri i raskinuvajne na dogovor.
Za vozvrat zagarantiran return na investicija. Ke se presmeta kolku kosta da se izgradi kolku ke bide odrzavjne taka sto ke se napravi fer cena na km patarina prifatliva za dvete strani
 
Miinmalno zakupeni km patarina od drzavata zagaratirani sto ke gi koristi za patnickiot a ke gi prodava na tovarniot. A na koncesierot mu e vo koris da stvra poveke koristejne na prugite sto ke znaci poveke vozovi i linii i pogolemi profiti sto znaci podobri konekcii i podobra Makedonsaka ekonomija.
Posle zavrsuvajne na koncesija isplata na nekoja suma na pari na koncisinerot (mora da bide taka zatoa sto zeleznicka investicja e dolgorocna ne za 30 god mora da se zemi najmace 100 god vo predvid) za pomal period na vreme nemoze zatoa sto ke bidi mnogu skapo i ne konkuretno. A nemora da se isplati mozi da se napravi drug dogovor za pod koncesija so istoit operator ili drug proodolzuvjne na koncesija.
So ova se stvar biznis model sto lesno moze da se finasira od banka so povolen kredit.
Sto zanci ke se izgradi na vreme i na budget.Drzavata ne se zaborcuva si ima fiksen rashod a efikasna zeleznicka infrakstrutura.
Taka sto koncisierot ke zarabotuva ama pomalku od  investicuja vo marketen biznis kade sto profitite variraat a ima opcija i na zagubi.
 
Ova e slicno kako aerodomite malku pokomplikovano.
 
Zaminuvam od topic od ovde se izvinuvam ama sakam da ja naslika posiroka slika.
 
No ova ima poveke dlabina nego sto gleda na ovaj nacin mu se odzemaa na Vladata i politicarite od race centralizacijata i veteni partiski vrabotuvjna pa kolku vladi da se  smenat toa ostanuva isto sto nosi na ekonomska stabilnost.
Taka i da se smeni vlada luge nema da gubat rabota ili da se prevrabotuvaat sektori so ova vladata ke si prestane da bide rabotodavac i davac na servisi.
Ova mozi da se primeni vo seokoja granka
Primer
Vo opstinite odzuvjane i cistejne po parkovi ulici tenderski.
Javen gradski sobrkaj ist pricip kako gore navedeniot
Sobirajne na smet tender
Kocesii za deponii i taka nataka
Odrzuvajne Ulicno osvtluvajne tendersko.
Toa znaci se ke bide privatno i pofikasno i poftino polesno da se smeni poflesibilno.
 
Da se svedi na miumum na javni preprijatija sto ke znaci Vladata ke stani oplsuzuvac na narodot a ne obratno kako sto e vo momentov i porano
Vladata i opstinite da se skoncetrira na nosejne zakoni ,regulativi i sproveduvajne na tie zakoni.Ke se svede na min korupcija tederstvoto ke bidi potrasparetno.
 
Edinstveno sto ne mozi da se privatizira e skolstvo,zdrastvo, policija, odbrana i sudstvo no mozi da se privatiziraat uslugi sto gi opsluzuvaat ovie departmeni.
Toa e mnogu kompleksno i opasno ako se stavi vo privatni race.
No i za toa ima delumni resenija
Privatni skoli mozi da dobivaat drzavinii  finasii fiksno po broj na deca sto ucat vo skoloto sto moze da se presmeta budget za osnovni skoli podeli kolku deca ima pa tolku da mu se ispalti na privatno skolo da ima regulativa za niv i kontrola isto i za sredni a roditelite da doplakaat .
Ima uste mnogu primeri ama ne sakam da ja gnavam niskava so offtopic .


Edited by Goran - 10-Jun-2011 at 06:55
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #687 Posted: 15-Jun-2011 at 01:57
Originally posted by Goran

Privatnik ke gi opsluzuva linite po fiksna cena po km opsluzen dogovorena so drzavata za izvesno vreme da receme 10 god a dogovor e sto mora da zadovoli standardi na voziniot park tocnost i bezbednost ako nastant problemi okolu toa mozi da ima sankcii kazni a vo najloso scenario raskinuvajne na dogovor .
Drzavata e vo soptstvenost na kartite tie ke gi prodavaat kontroliraat cenite a isto kontrolata na patnici.Taka sto vo formirajne na cena se vzema vo predvid se a isto da bide konkuretna na alternativen nacin na prevoz.

Но каде е тука мотивацијата на приватникот да превезе што повеќе патници? И каде е мотивацијата на приватникот да обезбеди што поквалитетна услуга, работа која треба да биде оставена да ја ценат патниците, а не државата (на крајот на краиштата доколку проценката на сите критериуми биде оставена само на државата, тоа остава простор за огромни злоупотреби).
Back to Top
Goran View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 09-Jul-2009
Online Status: Offline
Posts: 195
  Quote Goran Quote  Post ReplyReply #688 Posted: 15-Jun-2011 at 02:36
Kako se ocenuva usluga na javen prevoz
Da bidi frekfenten.
Na vreme
Intierot i ekstierot da bidi na nivo.
Bezbeden
Cenite da bidat poevtini nego alternativa da se vozis sam vo avtomobil ili na sekoja druga alternativa.Patnicite imaat pravo do podnesat zalba do ispektorot ako ne se zadovolat standardite.
 
Clover ima samo tri opcii nikoja ne  e optimalna treba dase opredelis za najdobrata e koja po tvoe bi bilo.
 
Prva opcija nema drzaven kapital drzavata e vo uloga na ispektor i korisnik na usluga i preprodavac
Nema javni nabavki a  kartite se prodavat preku agenti koji zemaat provizija i avtomati.
A vladata se ocenuva na izbori ako lugeto ne se zadovolni ke ja smenat.
Privatnikot ima zadaca da ja odrzuva linijata i da bide na vreme a isto vagonite da bidat na nivo i higiena.Drzavata e vo sopstvenost na kartite i kontorla na patnici , i na operatorot.
Motivacijata za privanikot da ne bidi paricno kaznet i da mu se prodolzi dogovorot 
Inspektrorite ke kontroliriat i ako se sluci vo prosek vozovite kasnat poveke od dogovorenoto poradi defekti predopreduvajne pa kazni, isto ako higienata ne e na nivo, isto ako ne se obrni vimanie na bezbednost togas kazni no i personalna odgovornost na menigmentot i vrabotenite za nesovesnost.
Se vodi evidencija za hgiena na vozovite i na redovno servisirajne i na tocnost da ne kasnat.
A kolku patnici ke se vozat vo nego toa e na drzavata da promovira lugeto da gi koristat vozovite.
 
Vtora opcija najlosa opcija
Marketen  prevoz na patnici mozi ama togas privatnik samo bi opsluzuval ekonomski isplatliva relacija.No sto so drugite da se ukinat i da se opsluzuvaat so zaguba.Isto bezbednosta mozi da se narusi ako nema kontrola.
Sto ke zanci ne ramnomerno raspodelen nivo na servis postojani zagubi na odredeni linii
 
Javno prepriatie  treata opcija sto znaeme ne cini dokazano.
Nisko nivo na griza za tocnost odrzavajne higiena postojani marvelzacii i naverovatno ke raboti so zagubi.
Aj sega od trite odberigo podolgoto.


Edited by Goran - 15-Jun-2011 at 03:17
Back to Top
Danielbtmk View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 26-Jan-2010
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 693
  Quote Danielbtmk Quote  Post ReplyReply #689 Posted: 16-Jun-2011 at 00:13

Македонските железници на слеп колосек

Македонскиот железнички транспорт е оценет oд Светска банка како мал и застарен

Тамара Грнчароска



Железничкиот сообраќај во Југоисточна Европа и во Турција е во криза. Според истражувањето направено од Светска банка за 2009 година, а објавено вчера, железничкиот транспорт во регионот забележал значителен пад, што предизвикало влошување на финансиското работење кај повеќето државни железници. Стапката на покривање на трошоците за државните железници во регионот покажало дека повеќето од нив се значителни загубари, дури и со државно финансирање. Притоа се наведува дека не е мудро да се одложува спроведувањето на реформите во железничкиот сектор кога економијата е добра, бидејќи последиците можат да бидат премногу тешки ако економски пад се случи пред да се преземат реформите, што беше случај со економската криза во 2008 година.

Но, освен зголемување на конкурентноста и пазарна одржливост на железниците без помош од државата, како и усогласување на железничкото законодавство на земјите со она на ЕУ, целта на извештајот е да посочи дека потребните реформи во железничкиот сообраќај во регионот се и за создавање подобро интегрирани железнички услуги за меѓународен товарен транспорт, поефикасно користење на инфраструктурата, а пред се' да се олесни создавањето единствен европски железнички простор.

Состојбата со железничкиот сообраќај во Македонија, според Светска табанка, не се разликува многу од состојбата со железниците кај нашите соседи. Резимето на оперaтивните резултати одделно за секоја железница од регионот ја рангира Македонија во средината од табелата, зад Турција и зад Хрватска, кои се' повеќе се приближуваат до европскиот просек, но пред Црна Гора, Босна и Херцеговина и Албанија, кои се наоѓаат на дното од табелата.

Меѓутоа, железничката мрежа, транспортот, опремата на „Македонски железници“, на нашата земја, кои се наоѓаат во златна средина заедно со Романија, Бугарија и Србија, сепак, се оценети како мали и застарени.

Македонија од вкупно 699 километри железничка пруга, само 235 км. се електрифицирани. Според Светска банка, дури 98 проценти од железничкиот карго-сообраќај во Македонија во 2009 година отпаѓа на меѓународниот транспорт и тоа, главно, преку Коридор 10. Извештајот донесува заклучок дека во голем дел двете сестри-компании на „Македонски железници“ оперативно и финансиски се зависни токму од развојот на транспортот на оваа мрежа.

Железничкиот транспорт во земјава забележал пад и во патничкиот сообраќај и тоа од 176 милиони патни километри во 2000 година на 154 милиони, што е еднакво на 24 проценти од вкупниот железнички сообраќај. Најголем пад на патничкиот сообраќај е забележан во 2009 година.

За разлика од нашата земја, Турција има најдобри резултати и по продуктивност, а има и позитивен раст на сообраќајот во периодот 2005-2009. Хрватска е на второто место со показатели за продуктивност кои во сите случаи се над 50 проценти од просекот на ЕУ. Во некои области, како што е продуктивноста на патничкиот сообраќај, Хрватска ги надминува дури и резултатите на Полска.

Што се однесува до старосниот век на пругите, вагони, локомотивите, состојбата во Македонија е поразителна. Само осум проценти од железничката мрежа е обновена во последните десет години, додека дури во 68 проценти е постара од 31 година. Но, освен пругите, и оперативната опрема со која располагаат нашите железници не е за пофалба. Па така на крајот од 2009 година нашата земја располагала со употребливи само 920 товарни вагони од вкупно над илјада и тристотината, со просечна старост од 30 години. Инаку, „Македонски железници“ рапослага со само 68 патнички вагони, само малку понови од товарните. Речиси идентична е бројката на локомотиви, но само дванаесет проценти од нив биле оперативни до крајот на 2009 година, во просек постари од 37 години.

Светската банка смета дека моќна мотивација за осигурување на напредокот на реформите во железничкиот сообраќај во регионот пред се е приемот во ЕУ пред се за Хрватска, Македонија и Црна Гора. Втората мотивација зголемените трошоци на државните буџети кои потекнуваат од државните железнички компании кои прават загуби. Притоа како пример се наведува стечајот на романските државни железници во 2010 година, но и на моменталната слична ситуација со која се соочува бугарските железници

Извор: Утрински

Можам да кажам дека овие од Утрински често се интересираат и пишуваат за железницата, но треба малку и да обрнат внимание и на пишувањето. Слична ваква статија со идентичен наслов ја имаше и пред некое време...
Back to Top
Danielbtmk View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 26-Jan-2010
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 693
  Quote Danielbtmk Quote  Post ReplyReply #690 Posted: 19-Jun-2011 at 18:18

Стагнираат реформите во железницата, важни за членството во ЕУ

Реформите во железничкиот сектор стагнираат, а тоа му носи огромни загуби на стопанството и ја оддалечува земјава од членството во Европската унија - Светска банка е последната меѓународна институција што ја детектира тешката состојба на македонските железници. Во извештајот, во кој се објавени податоци собрани во 2009, е нагласено дека земјава мора итно да ги сфати како приоритет исполнувањето на европските директиви во овој сектор, бидејќи тоа се бара од неа како земја - кандидат за членство во Унијата. Меѓутоа, анализите на Светска банка откриваат поразителни податоци за државните вложувања во овој важен дел од инфраструктурата. Само 8 проценти од македонските пруги биле обновени во последните 10 години, а во истиот период државата набавила само 4 проценти од локомотивите со кои располагаат Македонски железници. Големите компании - извознички, чија работа зависи од квалитетот на железничките услуги, одамна бараат државата да инвестира повеќе.

Изградба на пругата кон Бугарија и кон Албанија, модернизација на дел железничкиот Коридор 10 - сето ова го има во владината програма, но повеќе од пет години овие проекти останаа на хартија. Владата позајми пари од Европската банка за обнова и развој за обнова на дел од пругите, но 17-те милиони евра се многу мал дел од парите што се потребни за посериозна ревитализација.

Извор: Алфа
Back to Top
FoSsiL View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Mar-2009
Location: Аеродром
Online Status: Offline
Posts: 4699
  Quote FoSsiL Quote  Post ReplyReply #691 Posted: 19-Jun-2011 at 18:27
Јас да бев премиер во државава на прво место би ја ставил железнцата, притоа и нејзино промовирање и кампања за нејзнино употребување од страна на граѓаните. Но и без тоа мислам дека ако се создаде квалитет и ефикасност во железницата, вклучувајќи одлични услови комфор и брзина, како и достапност, мислам дека самите граѓани би се ориентирале кон овој вид на превоз. Македонија е мала држава и тоа и дава голема предност. Како еден поголем град низ светот. Треба да се стремиме железницата да стане како градска железница но на државно ниво, освен за товарниот сообраќај.

Мислам дека ќе се добие многу, и ќе се отворат многу други нови можности во развојот и поврзување на регионалните економии, но притоа и голем придонес кон рамномерниот регионален економски развој. Но и од социолошки, културолошки и многу други видови на аспекти.


Македонија - Земја на чудата!
Back to Top
BOJAN View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 09-Sep-2008
Location: SKOPJE
Online Status: Offline
Posts: 3438
  Quote BOJAN Quote  Post ReplyReply #692 Posted: 19-Jun-2011 at 21:00
Добра рекапитулација на Алфа ТВ, инвестициите ги одложуваме од година во година, а се сеќавам на еден наслов од весникот Нова Македонија од пред 2 години кој говореше дека во балетот се вложува повеќе од железницата во Македонија.
Back to Top
zabegan View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Jul-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 7859
  Quote zabegan Quote  Post ReplyReply #693 Posted: 19-Jun-2011 at 21:02
Originally posted by FoSsiL

Јас да бев премиер во државава на прво место би ја ставил железнцата, притоа и нејзино промовирање и кампања за нејзнино употребување од страна на граѓаните. Но и без тоа мислам дека ако се создаде квалитет и ефикасност во железницата, вклучувајќи одлични услови комфор и брзина, како и достапност, мислам дека самите граѓани би се ориентирале кон овој вид на превоз. Македонија е мала држава и тоа и дава голема предност. Како еден поголем град низ светот. Треба да се стремиме железницата да стане како градска железница но на државно ниво, освен за товарниот сообраќај.

Мислам дека ќе се добие многу, и ќе се отворат многу други нови можности во развојот и поврзување на регионалните економии, но притоа и голем придонес кон рамномерниот регионален економски развој. Но и од социолошки, културолошки и многу други видови на аспекти.


абе не знам зошто толку се фаќате за превозот на патници, кога најголемиот бизнис кај железниците лежи во товарниот транспорт, и треба да се стремиме кон тоа да го превземеме транспортот на балакнот во некоја мера, бидејќи и онака имаме поволна положба
а ако се поднови железницата, нема да има потреба од било каква кампања, луѓе ќе ја користат во секој случај, главната причина што железницата не се користи е што во голема мера е скапана, дискомфортна и назадена

Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #694 Posted: 19-Jun-2011 at 21:56
за железницата треба да се гледа и социјалниот ефект.Колку луѓе и фирми купиле шлепери и камиони,и колку од нив ќе останат без леб,а и ние немаме некоја железничка инфраструктура па да се вложуваат големи пари.Пругата кон Кичево воглавном е направена за рудникот Тајмиште за железна руда кој сега нема повеќе руда,за Сопотница преку Прилеп исто така,за Кочани сообраќа еден воз на пет дена,и остабува коридорот 10 кој го користат други(транзит).Е посебна приказна е ако се изгради коридорот 8 па да носиме големи стоки од турција,па транзит према Албанија.Иначе дури се организира една композиција од Солун за Скопје ќе поминат 2-3 недели(секоја фирма своја агенда),а фирмите за 5 минути по телефон ќе се договорат за шлепери,многу побрзо и поедноставно.Железница на кратки растојанија не носи пари.За џабе Европа не се договара за линија до Кина
Back to Top
lslcrew View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
  Quote lslcrew Quote  Post ReplyReply #695 Posted: 20-Jun-2011 at 02:07
До кога со тие бејбиситерски методи. Купиле шлепери, па нека ги продадат нека почнат друг бизнис, ќе треба ли да работи некои за тие возови. Како така паушални работи се тресат.дефицитот ќе гобилдаме зашто некој купил шлепер, дајте малку подолгорочно да се гледа одколку така на некој краток рок медикритет и импровизација на секој ќош.
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #696 Posted: 20-Jun-2011 at 09:52
на нашиве кратки релации железница не се исплати,единствено се исплати железницата Албанија-Бугарија за инвестиција.Е сега пак да прашам lslcrew,коклку време треба да се договори управителот на транспортна единица што располага со композиција воз,со сите фирми да им угоди термин,услови и сл,па од Солун да им донесе една композиција.Еден ќе сака денес попладне да тргни затоа што ќе му се расипи робата,друг ќе сака задутре затоа што нема обезбедено некои папири,друг ќе бара незнам што,а во меѓувреме со телефон за 5 минути секој од фирмите ќе се договори со газдите на шлеперите и ете ја робата одма дома.Пак ќе кажам,друга работа ако се изгради коридорот 8,тогаш ќе правиме муабет за носење роба од Турција,а не од Солун кој е на два чекора од Скопје.на кратки релации воз не бива
Back to Top
BOJAN View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 09-Sep-2008
Location: SKOPJE
Online Status: Offline
Posts: 3438
  Quote BOJAN Quote  Post ReplyReply #697 Posted: 20-Jun-2011 at 12:30
Originally posted by gjoko

на нашиве кратки релации железница не се исплати,единствено се исплати железницата Албанија-Бугарија за инвестиција.Е сега пак да прашам lslcrew,коклку време треба да се договори управителот на транспортна единица што располага со композиција воз,со сите фирми да им угоди термин,услови и сл,па од Солун да им донесе една композиција.Еден ќе сака денес попладне да тргни затоа што ќе му се расипи робата,друг ќе сака задутре затоа што нема обезбедено некои папири,друг ќе бара незнам што,а во меѓувреме со телефон за 5 минути секој од фирмите ќе се договори со газдите на шлеперите и ете ја робата одма дома.Пак ќе кажам,друга работа ако се изгради коридорот 8,тогаш ќе правиме муабет за носење роба од Турција,а не од Солун кој е на два чекора од Скопје.на кратки релации воз не бива


Мислам дека мешаме работи, МЖ има редовен возен ред како кај патничките, така и кај товарните возови и точно се знае кога поаѓа/пристигнува одреден товарен воз. За помалите стопанственици, си постои товарна станица каде се товари стоката од камион на воз и обратно, додека големите комбинати како Југохром, Фени, Макстил... имаат изградено железничка пруга до самата фабрика каде се товарат композициите. Да не ја заборавиме и ранжирната станица во Трубарево.


Товарниот железнички сообраќај си е добро организиран, она што недостига се доволен број на товарни вагони што доведува до изнајмување од странски железници и штрајковите на Грчките железници и пристаништа кои доведуваат до прекин во превозот на стока.



Edited by BOJAN - 20-Jun-2011 at 12:32
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #698 Posted: 20-Jun-2011 at 14:05
комплетно се согласувам со Бојан,моите размислувања се околу големи инвестиции во железници,за постоечкиве е скоро Ок,треба нови вагони и некоја локомотива,но севкупно тоа е мала инвестиција(збориме за ред величина од стотици милиони евра).За Кичево возот е полупразен а автобусите се полни иако поскапи,но тоа е тоа
Back to Top
FoSsiL View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Mar-2009
Location: Аеродром
Online Status: Offline
Posts: 4699
  Quote FoSsiL Quote  Post ReplyReply #699 Posted: 20-Jun-2011 at 14:12
Но ако се постигне брзина од 100-120км/ч тогаш ќе има повеќе што би го користеле. Треба и да се стремиме и на 160км/ч иако тука можеби ќе треба и посебни траси, тунели и слично.

Ама мислам дека ќе се исплати. Ако можеме да успееме да направиме од секој град во Мк до секој друг да се стига за најмногу 1,5 до 2 часа, мислам дека ќе имаме голем успех. Ако некогаш постигнеме 1 час. Пф кој не би користел железница. Секако и да има поголем број на возови и линии. И прифатлива цена.

Тогаш воопшто не би било проблем некој да живее во Велес, Куманово, Тетово и да работи во Скопје или обратно. Или Охрид, Битола, Кичево  тој регион... Или Струмица, Штип, Кочани, Гевгелија.
Македонија - Земја на чудата!
Back to Top
Goran View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 09-Jul-2009
Online Status: Offline
Posts: 195
  Quote Goran Quote  Post ReplyReply #700 Posted: 21-Jun-2011 at 02:35
Smesno koga luge sesekiraat sto ke stani so vozacite na avtobusi i na kamioni toa ti e razmisluvajne do pred nosot.
Kazi edna od top od 50 ekonomi na svet koja svojata mikro ekonomska politika ja bazira okolu transport so kamioni i avtobusi sto go zema vo predivid socialniot efekt od toa.
Da imas uspesna ekonomija treba da uspolnis cetri uslovi evtina energija evtin trasport i stabilna ekonomska politika i dobar protok na luge i idei.
Od ovie cetri
Makedonija delumno ispolnuva samo edno stabilna ekonomska politika .
 
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 3334353637 69>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.480 seconds.

Copyright ©2007 - 2025  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.