за разлика од повеќето фирми кај нас кои пред се се' трговци имаме и производство на заштитна опрема од увозни материјали
ЈОСИБА-ПРОТЕКТ ДООЕЛ Скопје е продолжување на традицијата започната од 1992 година. Основна дејност на компанијата е производство и трговија на лична заштитна опрема. Поседуваме погон за производство на текстилни производи, магацин и деловни простории. Во овој момент во компанијата се вработени 30 лица кои се професионално обучени за извршување на својата задача.
Идејата на ЈОСИБА ПРОТЕКТ е да понуди високо-квалитетна лична заштитна опрема по достапни цени. Потврда за успешноста се нашите задоволни купувачи со кои соработката е долгогодишна.
Во нашата понуда можете да најдете заштитна облека од сопствено производство изработени од најквалитетни ткаенини од програмата на KLOPMAN. Заштитни ракавици, сигнализирачки елеци, еднократни комбинизони од програмата на NITRAS. Голема понуда на заштитни чевли и чизми од U-POWER. Лични заштитни средства за заштита на глaва и тело од програмата на JSP од Англија. Заштитни шлемови и останати додатоци од CENTURION и заштита на дишните органи од програмата на ESP.
во палета им фали уште некој фенси новитет за да бидат инстант хит и меѓу млади [1][2] но за ова ќе им треба и Cat програма, иако вакво нешто повеќе му личи на Дворник [3] како трговец
21.10.2015 - Австриски „Текспорт“ вчера отвори нов погон во Виница, а денеска стави камен темелник на идната фабрика во општина Илинден...
Австриската компанија „Текспорт“ со две инвестиции во два дена. Вчера отвори нов погон во Виница вреден 1,5 милион евра со 180 вработени, а денеска стави камен темелник на идната фабрика за против пожарна облека во Илинден. Со потенцијал од 800 вработени, од кои најголем дел во Македонија, „Текспорт“ ќе стане најголем светски производител во својата дејност, се пофали сопственикот Отмар Шнајдер.
„Планираната зграда за производство ќе биде околу 5.000 метри квадратни и ќе вработи околу 400- 500 луѓе. Вкупната инвестиција ќе изнесува повеќе од 4 милиони евра. Ова претставува најголема инвестиција на Текспорт. Од овие инвестиции се гледа колку Македонија е значајна за Текспорт“, вели сопственикот на компанијата, Отмар Шнајдер.
И досега локалните индустриски зони во Илинден беа плодна дестинација за инвестирање. Реалиизрани се вкупно 168 инвестиции, од кои 31 странска.
„Горди сме што вие и вашата компанија од денес станувате дел од нашето големо бизнис семејство, особено што станува збор за една од поголемите инвестиции во општина Илинден, но и за компанија која како темел го има семејниот бизнис“, рече Жика Стојановски, градоначалник на општина Илинден.
Првите парчиња специјализирана против пожарна облека се очекува да излезат од новата фабрика на „Текспорт“ во четвртиот квартал на 2016-та. Целосното производство од Илинден ќе биде наменето исклучиво за странските пазари.
„Текспорт“ е семејна фирма основана 1992-ра, а во земјава е присутна од 1997-ма кога го отворила првиот погон за облека. Во иднина најголем дел од продукцијата на „Текспорт“ ќе доаѓа со ознаката „Мејд ин Маседониа“.
Što je ozljeda na radu? To je svaka ozljeda izazvana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili kemijskim djelovanjem uzročno vezana za obavljanje poslova na kojima osoba radi. Povrede na radu mogu biti prouzročene i naglim promjenama u položaju tijela,njegovim iznenadnim trzajem, neprirodnim položajem pri radu, opterećenjem ili drugim promjenama fiziološkog stanja organizma. U ozljedu na radu spada i bolest koja je nastala kao posljedica nezgode ili neke više sile tijekom rada kao i ozljeda nastala na redovnom putu od stana do radnog mjesta i obratno. http://www.dom-tex.hr/
исчашување, и на тоа веќе некое време му кројат капа, прашање е само кога истата масовно ќе се користи како помошно средство при напорна работа, најверојатно по медицината, спасувачките екипи и пожарникарите ќе ги користат ваквите помагала, а подоцна можеби најексплоатирани ќе бидат од јавните служби, рударите, дрварите, магацинските работници итн.
http://www.engineeringservicesoutsourcing.com/b/fe/2008/03/wearable-biomechatronic-exoskeletons.html
Проф.Елисавета Стикова од Републичкиот завод за здравствена заштита потенцира дека според податоците, во светски рамки годишно се регистрирани 270 милиони повреди на работа, 160 милиони професионални заболувања. Секој петти работник во своето работење е изложен на канцерогени супстанци. Во земјите на ЕУ секои 4,5 секунди се повредува еден работник а секои 3,5 минути умира по едно лице поради причини поврзани со работа, додава Стикова.
Претприемачите кои тежнеат кон брза заработка, најчесто со стара и скромна опрема, се обидуваат поевтино и што е можно во помал рок да ја завршат работата. А како последица на тоа постојано се случуваат повреди на работното место кои знаат да завршат и со смрт.
Според Министерството за труд и социјална политика во било која фирма работодавачот е должен на вработените да им обезбеди мерки за заштита на нивната безбедност и здравје и самиот работодавач треба да биде свесен дека температурите влијаат врз работниците и воопшто работата.
Европската унија го дефинира својот легислативен пристап кон заштита и безбедност на работа. Во европската регулатива постојат повеќе рамковни и индивидуални директиви со кои нормативно се уредуваат одделни аспекти на здравјето и безбедноста на работа и тоа:
-Рамковна директива 89/391/ЕЕС;
-15 индивидуални директиви кои се во врска со имплементација на член 16 од Рамковната директива;
-7 директиви во врска со безбедноста и здравјето (за млади работници, за времено вработување, за транспортни активности, за работа во експлозивна атмосфера…);
-8 директиви за заштита на работниците од ризикот предизвикан од физички, хемиски и биолошки агенси;
-директиви за јонизирачко зрачење (Еуроатом) и многу други.
Имплементирањето на овие директиви и на препораките кои произлегуваат од нив е задолжително во Европската унија. Во земјите членки постигнат е висок степен на нивна применливост. Со оглед на нашите аспирации за членство во Европската унија сосема е јасно дека пред нас се отвара широк спектар на проблеми од областа на здравјето и безбедноста на работа што треба да бидат соодветно решени, а прв чекор треба да биде хармонизирањето на националното законодавство.
Овозможувањето на безбедноста, односно заштитата при работење претставува уставна категорија со статус на основно право на секој вработен и врз основа на тоа заштитата е составен дел од организацијата на работа и на работниот процес и истата ја организира, уредува и обезбедува работодавачот во согласност со Законот за безбедност и здравје при работа (Сл.весник на РМ бр 92/07 год) и други подзаконски акти донесени врз основа на овој Закон кои ја регулираат оваа проблематика.
Во рамките на финансиските инструменти на ЕУ од областа на вработувањето и социјалната политика создадена е програмата ПРОГРЕС со Одлука на Европскиот Парламент и Советот. Оваа програма започна да се применува во 2007 година и ќе се имплементира се до 2013 година и претставува еден од столбовите за исполнување на Лисабонската агенда.
ПРОГРЕС претставува единствена програма на активности(проекти) кои ќе се реализираат во пет области – сегменти од кои едниот се однесува токму на Подобрување на условите на работа, односно здравје и безбедност при работа и балансирање на работата и семејниот живот.
Во програмата ПРОГРЕС учествуваат 27-те Земји членки на ЕУ, земјите од европската економска област, Република Македонија, Хрватска и Србија.
...
Mjere zaštite pri Zavarivanja mogu se okvirno podijeliti na:
- opšte mjere zaštite na radnom mjestu,
- upotreba ličnih zaštitnih sredstava,
- preventivne mjere zaštite.
Opšte mjere U opšte mjere zaštite spadaju:
- ventilacija (lokalna usisna, ispušna ventilacija)
- paravani i pregrade,
- zamjena visoko štetnih tehnologija zavarivanja sa manje štetnim (modernim) postupcima, ako je to moguće.
U slučaju izvođenja zavarivanja u zatvorenim prostorima ventilacija je jedan od prvih i najvažnijih zahtjeva. Tu razlikujemo lokalnu usisnu ventilaciju na samom radnom stolu zavarivača i izduvnu ventilaciju cijele prostorije, a obje sa ciljem da u radnoj sredini ima što manje prašine i toksičnih gasova. U nekim posebno teškim slučajevima neophodna je primjena specijalnih zaštitnih maski sa posebnim dovođenjem kisika do lica zavarivača. Minimalno obnavljanje vazduha pri potpunoj ventilaciji zatvorenih prostorija treba da iznosi oko 2000 m^3/h na 1 kg/h potrošenih srednje-obloženih elektroda.
Pri zavarivanju u zatvorenom prostoru vrlo praktično rješenje je montaža usisivača za gasove i metalnu prašinu neposredno sa radnog stola (Slika 5). U velikim i modernim zavarivačkim pogonima ventilacija štetnih gasova i prašine se izvodi uz pomoć posebnog centralnog sistema koji ima izvod za svako radno mjesto.
Slika 5. Usisivač za gasove za više radnih mjesta
Organizacija radnih mjesta sa odgovarajućim pregradama, paravanima i sl. u mnogome poboljšava zaštitu ostalog radnog osoblja u blizini mjesta zavarivanja (Slika 6), sa postupcima koji su manje štetni kao i veće uvođenje mehanizacije i automatizacije pri zavarivanju doprinosi stvaranju boljih radnih uslova za zavarivače.
Slika 6. Transparentni zavarivački paravani
Lična zaštita Upotreba ličnih zaštitnih sredstava je prvenstvena obaveza svakog zavarivača i podrazumijeva upotrebu sljedećeg:
- zaštitne naočale i/ili zaštitna maska za lice
- rukavice
- radno odijelo i kožna kecelja
- štitnici za noge i posebne radne cipele
- kožna kapa i nadlaktice
- respirator
Zavarivačka zaštitna maska vrši zaštitu očiju, lica i vrata zavarivača od toplote i zračenja električnog luka kao i od letećih varnica istopljenog materijala. Pored toga maska ima vrlo značajan uticaj u zaštiti disajnih organa zavarivača od toksičnih gasova.
Nadglavne maske su neophodne kada je pri zavarivanju neophodno da obje ruke budu slobodne za obavljanje rada (TIG ili Plazma zavarivanje). Tamna zaštitna stakla na maski izrađuju se u više stupnjeva zasjenjenja tako da se za tvrdo lemljenje koriste jedna, za gasno zavarivanje druga, dok za elektrolučna zavarivanja potreban stepen zasjenjenja zavisi od jačine struje zavarivanja.
Preko tamnih zaštitnih stakala postavljaju se komadi običnog providnog stakla istih dimenzija kako rasprsnute kapljice metala ne bi oštetile tamno staklo. Maksimalno dozvoljena težina nadglavne maske je 0,7 kg, ali u novije vrijeme izrađuju se daleko lakše maske i to sa foto osjetljivim staklima tako da nije potrebno skidati masku sa lica jer kad nestane električnog luka stakla postaju normalno providna, a čim se uspostavi električni luk ona pocrne i vrše svoju funkciju zaštite.
Zavarivačke rukavice izrađuju se od prirodne kože debljine 1,5-2 mm, a dobro štite od opekotina u slučaju direktnog dodira sa vrućim materijalom kao i od zračenja luka i mehaničkih povreda. U slučaju nadglavnog zavarivanja ne koristi se standardna kožna kecelja, već kecelja sa produženim gornjim dijelom koji prekriva i ramena zavarivača.
Kada zavarivač radi nagnut ili u klečeći položaj, velika je vjerovatnoća da mu kapljice istopljenog materijala upadnu u cipelu pa je zbog toga, ali i zbog drugih razloga, neophodna upotreba štitnika za noge i štitnika za cipele tzv.kamašne.
Preventivne mjere zaštite U preventivne mjere zaštite zavarivača spadaju:
1) zaštita od strujnog udara,
2) zaštita od požara i eksplozije; radovi se ne smiju izvoditi u blizini lako zapaljivih materijala, te se treba pridržavati sljedećeg:
- osiguranje nadzora prije, u toku i poslije zavarivanja,
- odstraniti pokretne zapaljive stvari,
- nepokretne zapaljive stvari navlažiti vodom, ili ih na drugi način propisno zaštititi,
- pripremiti u neposrednoj blizini radnog mjesta sredstva za gašenje požara.
3) preventivne mjere za zaštitu zdravlja zavarivača, u koje spadaju:
- sistematski zdravstveni pregled (minimalno jednom godišnje),
- dodatni odmor u zimskom periodu,
- povremeni seminari o načinima zaštite na radu.
Iako je napon električne struje pri zavarivanju takav da u normalnim okolnostima nije opasan za čovjeka moguće je da se dese takve nepredviđene situacije (neispravne instalacije, nepravilnosti u radu) koje mogu biti opasne po čovjeka. Zbog toga je neophodno pridržavati se sljedećih mjera:
- električna instalacija mora biti dobro izolirana, a uređaji ispravni sa propisnim uzemljenjem, osiguračima i slično,
- masa se mora pričvrstiti direktno na radni predmet, a ne preko više elemenata,
- kada se koriste i drugi elektrouređaji na mjestu zavarivanja, treba izbjegavati istovremeni rad sa zavarivanjem, a držač elektrode ne spuštati na druge elektro uređaje zbog mogućnosti zatvaranja električnog kruga preko istog,
- gdje je god to moguće obezbjediti izolirajuće podloge,
- pri radu obavezno nositi zaštitne rukavice.
Glavno načelo pri spašavanju unesrećenog od strujnog udara je brzina akcije. Što brže prekinuti strujni krug na način koji ne dovodi u opasnost spasioca, te ako unesrećeni ne diše davati mu vještačko disanje toliko dugo (satima) dok ne počne sam da diše ili dok ne stigne ljekarska ekipa sa aparatom za vještačko disanje.
You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot create polls in this forum You cannot vote in polls in this forum