една од повпечатливете појави е бонсаито, но за него инфо во бонсаи центарот во градски парк, само би истакнал дека аберот за оваа техника на џуџесто култивирање на дрвенести растенија најверојатно доаѓа од фасцинираноста на античките народи со Кипарисот т.е. Чемпресот кој источните култури го аранжираат преку/со зен-минимализмот [1][2][3] така да она што го сметаат за свето да го имаат и блиску до себе, истакнувајќи го или давајќи му централно место и онаму каде тоа не е возможно http://en.wikipedia.org/wiki/Penjing
може не е толку познато или не е толку впечатливо дека покрај источниот минимализам, тука во центарот т.е. во овој дел од европа уште и пред антиката постоел афинитет кон култивирање растенија... во доцна антика најпосветени на тие култивирачки вештини јасно биле Монасите кои како продуховени и посветени предничеле како во духовните и општествени така и во природните науки, пример Свети Климент Охридски меѓу другото на овие простори донел и калемел Круши... монасите покрај лековити саделе и украсни билки, а градините биле начин за тренирање смирение во духовниот раст - http://www.doaks.org/digital-humanities/publications/doaks-online-publications/garden-and-landscape-studies/byzgarden/byzgarch4.pdf/view [1]
секое цвеќе имало и своја симболика или се користело за поука пример Полските Кринови или Љубиките(Љубичици) и нивните сродни на лик Јагликите кои симболизираат вечна љубов... денес можеби наједноствани и најисплатливи за одгледување се Jагликите [1][2][3][4][5] со оглед дека одолуваат и на пониски температури а познати се и дивите лековити јаглики [1][2][3][4][5] кои за разлика од култивираните примули ги има над 400 видови ширум светот...
Најчесто се сретнува Primula vulgaris која може да се најде во сите бои. Кога ќе ја купувате внимавајте да има здрави зелени листови без кафени дамки и многу цветни пупки.
Ако го чувате внатре не смее да биде во многу топла просторија бидејќи кратко ќе цвета или едноставно ќе овене. Потребно му е многу светлина и влага. Овенатите цветови искинете ги со што ќе потикнете ново цветање т.е. ќе го продолжите времето на цветање.
Кога ќе престане да цвета, може да го посадите во градината па ќе ве израдува следната пролет кога ќе процвета. Ако го чувате во саксија на балконот, нека не биде на директно пладневно сонце, овозможете му доволно влага и прихранувајте го со течно ѓубриво за растенија кои цветаат на секои две седмици. Во саксијата тешко ќе презими и ќе ја дочека пролетта, но во градината ќе успее да ја дочека пролетта, особено ако користите мулчирање - ја покриете земјата со суви листови и гранчиња пред да дојдат студените зимски денови.
Примули или Јаглики
Примулите primula vulgaris, p. malakoides, p. obcoika, p. siesis. всушност се повеќегодишни растенија или перени, но ако ги одгледувате дома, виреат како едногодишни растенија. доколку не купите расад, Семето од овие видови треба да го засеете кога температурите се пониски (до април) за да може да цветаат наредната пролет. Откако ќе ги посеете постепено како што поникнуваат и постигнуваат оптимална големина пресадувајте ги во поголеми саксии, се до есен, кога конечно ќе ги засадите во саксија во која ќе треба да цветаат. Одржувајте ги постојано влажни. Колку често ќе ги полевате зависи од надворешната температура, но никогаш не дозволувајте земјата целосно да се исуши. Кога ќе се појават цветните пупки, додајте им течна прехрана на секои 14 дена. Не ги чувајте на директна сончева светлина туку дома на ладно место, или надвор во природна или вештачка сенка.
http://star.dnevnik.com.mk/default.aspx?pbroj=2178&stID=19527
Урбаното зеленило клуч за посреќна иднина на градовите
Меѓународните организации сметаат дека иницијативите за урбано шумарство може да помогнат во намалувањето на некои од негативните ефекти на брзата урбанизација и зголемената сиромаштија и нагласуваат дека ваквите иницијативи не треба да се комплицирани, иако градските рамки се комплексни и традиционално, урбаното шумарството не е вметнато во размислувањата, во неговото планирање и развојот на градските средини.
Урбаните области, се дом на повеќе од половината од светската сиромаштија. Се предвидува дека порастот на населението во текот на следните 25 години ќе се случува во градовите, односно 9 од секои 10 деца ќе бидат родени во градовите. Според ФАО, иницијативите за урбано шумарство може да помогнат во неутрализирање на влијанието врз животната средина, економските и здравствените ризици од брзата урбанизација и намалувањето на сиромаштијата.
Жителите на урбаните области се повеќе ја препознаваат важноста на дрвјата и другата вегетација не само како визуелен придонес во градскиот пејсаж, туку и многу повеќе. Многу градови чии главни улици се преполни со дрвја и цвеќиња, ревитализацијата на зеленилото може да ја припишат надобрата пејсажна практика.
Незаменлив придонес
"Во прилог на естетската вредност понудена од страна на урбаното шумарство, дрвата и другото зеленило може да направат значаен придонес за безбедноста на храната, општата благосостојба, здравјето и подобрувањето на квалитетот на животот со различен придонес во домаќинствата", укажуваат експертите за шумарство на ФАО.
Економските придобивки се бројни, според ФАО: дрвото ја намалува температурата на воздухот, што резултира со заштеда на енергија за жителите на градот. Дрвјата може да ја зголемат вредноста на имотот, да ја подобрат заштитата на патиштата и објектите од свлекување на земјиштето, да ја намалат опасноста од поплава и опесочување на просторот.
Зеленчуковите градини го зголемуваат и гарантираат квалитетот на храна за домаќинствата; огревното дрво од локалните шуми помага во намалување на потрошувачката на енергија во домаќинствата, а истите може да се користат за мебел за домаќинствата.
Наводнувањето на урбаните шуми со соодветно третирани отпадни води, може да им помогне на градовите полесно да се справат проблемите предизвикани од отпадните води и нивно повторно користење, а со тоа се потпомага унапредувањето на урбаното водоснабдувањето. Ваквото рециклирање и конзервација на водата се покажаа како особено важна во сувите и полусувите области ширум светот.
Многумина не се воодушевени од урбаното шумарство и сметаат дека неговата улога е пренагласена. Сепак според д-р Камел Махадин, професор по пејсажна архитектура на Јорданскиот универзитет, во Аман, треба да има единствено правило за нашето разбирање на урбаното шумарство: „Посади колку што можеш повеќе дрва“.
Урбанизација и урбано шумарство
Масовниот егзодус на луѓето од руралните во урбаните и полу-урбаните средини е глобален тренд, а сиромаштијата во и околу градовите стана причина за голема загриженост. Постојаното влошување на условите за живот во урбаните сиромашни живеалишта претставуваат сериозни закана по здравјето, предизвикуваат неповолни услови за економски инвестиции, а исто така и нанесуваат голема штета на животната средина.
Меѓународните организации сметаат дека иницијативите за урбано шумарство може да помогнат во намалувањето на некои од негативните ефекти на брзата урбанизација и зголемената сиромаштија и нагласуваат дека ваквите иницијативи не треба да се комплицирани, иако градските рамки се комплексни и традиционално, урбаното шумарството не е вметнато во размислувањата, во неговото планирање и развојот на градските средини.
Дрвјата во густо населените области се соочуваат со големи предизвици: нивниот раст и преживување се загрозени од просторната ограниченост, просечниот квалитет на почвата, несоодветно наводнување и недостаток од хранливи материи се само некои од овие проблеми.
Во многу урбани средини иницијативите за озеленување на просторот и користењето на услугите на професионалните планери за оваа намена сеуште ја немаат добиено соодветната улога во практиката.
„Експертите за локално шумарство играат голема улога во одредувањето на тоа кое дрво ќе опстане и под кои услови, земајќи ја во предвид ограничената животната средина кои ги нуди пренатрупаната и загадена урбана средина“, вели Мишел Готје од ФАО. „Тие можат да обезбедат технички решенија за проблемите во врска со виталноста на дрвото во урбаните средини, но исто така треба да бидат и обучени за планирање на дрвниот фонд и садењето во урбана средина“
Вклученоста и раководењето од страна на локалните заедници, општинските власти и јавните и приватните инвеститори, исто така, е потребно.
Д-р Томас Б. Рандруп од данскиот центар за шумарство, пејзаж и планирање, кој работи на прашања поврзани со урбаното зеленило со години наназад, вели: „Не е доволно да се засади дрво, мора да бидете сигурни дека тоа дрво ќе опстане и дека свеста на населението за опстанокот на тоа дрво е исто така висока и го разбираат неговото значење“. Тој ја нагласува и потребата од формирање ефикасна мрежи помеѓу научно-истражувачката јавност и надлежните за планирањето и одржувањето на урбаното зеленило преку споделување на експертиза и взаемна грижа.
„Урбаното шумарство навистина ќе го збогати дијалог помеѓу владите, општините, истражувачките институции, невладините организации и приватниот сектор во потрага по одржливи решенија за ублажување на сиромаштијата и подобрување на благосостојбата на населението“.
Дрвјата, освен што се главен украс на градовите, во урбаните средини тие се јавно добро, исто како што се улиците, плоштадите, тротоарите, јавните згради или просторите за рекреација. Освен нивната неспорна естетска вредност тие се 24 часа на работа, подобрувајќи ги условите и квалитетот на животот на луѓето во градовите. Притоа ДОМ потсети дека дрвјата го подобруваат нашиот воздух, ја заштитуваат климата и водата во градовите, обезбедуваат заштеда на енергија, ја подобруваат безбедноста во сообраќајот, обезбедуваат економска одржливост и ја зголемуваат вредноста на недвижностите, порачаа од ДОМ од каде додаваат дека придобивките од дрвјата се во директен сооднос со нивната големина.
Поголемите дрвја обезбедуваат поголеми придобивки од помалите.
- Дрво со висина од 20 м крошна од 12 м во текот на еден сончев ден преработува 9.400 литри јаглендиоксид. Притоа тоа ги прочистува и бактериите, спорите, прашината и другите штетни состојки во воздухот, а во исто време обезбедува влажност на воздухот, затоа што дрвото во текот на еден ден испушта околу 400 литри вода. Во тој период тоа преку фотосинтезата произведува 13 кг кислород, што задоволува потреби за 10 луѓе. За да се надоместат овие придобивки од едно „старо“ дрво, доколку тоа се исече потребно е да се засадат 2.000 нови, млади дрвца. Затоа е од клучно значење урбанистичките планови да предвидат доволно простор за садење дрвја на кои ќе им се овозможи да се развиваат максимално, а во исто време со најголема внимателност да се планира нивното евентуално сечење или поместување, истакнаа по повод Светскиот ден за заштита на животната средина од ДОМ.
добра насока,налик органска фенг-шуи хортикултура т.е. фрактална пејсажна архитектура,а на која може да се редат и симболи и ориентации па и жива смисла,сепак мозок вели дека ова видео ко абер може е поприкладно за во пејсажен урбанизам иако срце нејќе ни да чуе за бетон макар го озелениле
кога во една градина има многу бои и форми, тоа е исто ко во една книга кога има многу информации, што незначи дека книгата или концептот нечинат односно градината не ја бива, туку дека не секогаш на човек му треба идентична естетика, затоа најдобро е дворот да е поделен зонски по периоди, стилови, техники, или ротација на истите за да уште полесно се прифати четивото, односно во градината може да се влезе од секоја страна кон секоја насока - а воедно смислата да биде иста "исполнето срце со природа полна смирение"
сепак понекогаш човек сака да остави свој белег, а експертите на тоа да гледаат недоносено како во случајов со примерите од 3-тата епизода на Love Your Garden, конкретно на неговото дизајнерско сиво-зело и компактно дворче да му додадат боја и рефлексно движење, неговата насмевка кажува се, иако незначи дека учените не се во право само што имаат свој различен вкус, што пак добро се одразува на другите примери понатаму во епизодата http://www.dailymotion.com/video/xwva5p_love-your-garden-3_lifestyle
Edited by +Protagorist - 26-Feb-2015 at 16:36
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
сите самостојни системи се добри, разликата е што кај одвоен систем на секое растение може да му се додава различна количина на NPK а со тоа и да се тимари правилно времето на растење, цветање, берба итн.
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
If you like the idea of growing your own plants for free, then collecting and storing the seed from plants in your garden is a must. Waiting for the seed to ripen properly and then collecting on a dry day is the start of the process. If you then carefully and thoroughly dry the seed, using a suitable desiccant like silica gel or dried rice grains, many seeds of garden plants can then be stored at very low temperatures and last for years.
UNDERSTANDING YOUR SOIL
An understanding of the ratio of your soil’s main ingredients will help you discover which soil type you have and unearth the answers to which types of plants will grow best in your garden. Some plants will only thrive in light sandy soils, others need heavy clay soils to grow well, others prefer a fine silty or loamy soil with lots of organic matter.
Try this simple experiment –
Take a large clear container that has a tight lid, such as a jam or preserving jar. Fill it 1/2 full with water. Add your garden soil until almost full Close the lid tightly Shake the container well for a full minute Leave the container somewhere completely still and undisturbed
Once the soil has completely settled it will have separated into distinct layers (this can take as little as a few minutes for the heavy sand and silt layers, and up to a week for all of the tiny clay particles to fully settle!)
The bottom layer is the heaviest constituent – sand The next layer up is silt The next layer up will consist of clay particles: the higher up the container the smaller the particles Organic matter such as compost and humus will be floating right at the top of the container at the surface
These layers will give you a clear picture of the proportions of sand, silt, clay and vital organic matter in your garden soil – and help to discover what main soil type you have.
THE AMAZING STRUCTURE OF LEAVES
Plant leaves are incredibly diverse, complex and intricate structures. When using a high powered electron microscope to explore them fascinating and amazing structures hidden to the naked eye are revealed particularly on the upper and lower surfaces of the leaf.
Internally, however, the basic structure of the leaves of many of the flowering plants we grow in our gardens are very similar.
THE WEATHER IN YOUR GARDEN
Weather and climate are slightly different things. Weather can be described as the state of the atmosphere at a given time and place, with respect to variables such as temperature, moisture, wind speed, and atmospheric pressure. It can also refer to the effects of adverse or destructive atmospheric conditions, such as high winds or heavy rain. But climate refers to the meteorological conditions that prevail in a particular place over time.
So weather can change from one moment to the next, but climate changes over longer periods of time and is cumulative.
However even across an area the size of an average back garden, the climate can be extremely varied, and by understanding the different micro-climates that exist, you can have greater success with the plants that you grow in different locations, and find the right plant for the right place.
Plants have hormones similar to animals; they control growth and development and are vital to reactions to stimuli during its life cycle.
Unlike animals, plants lack glands that produce and secrete these hormones. They are produced within the cells of plants in various key areas of growth and development like shoot and root tips for example.
They are more commonly known as Plant Growth Regulators, and there are 5 main groups:
Throughout the 2010 series of Gardeners’ World, Carol has been exploring a different botanical plant family each week. Historically, botanists used floral characteristics to determine similarities and differences between groups and species of plants. Often what appears to be one flower, can be a complex arrangement of numerous individual flowers all carefully structured to form an ‘inflorescence’. Recognising and identifying the shapes and forms of the many types of inflorescence is a science in itself!
ova bea najunikatno obrasnatite povrsini vo centar, na pocetokot od devedesetite centarot na skopje bese ko sumata na mirakulis, imase coek debela senka i koga ke otidese metropol po sendvic i da telefonira potoa em da trkne i da si popravi kondurite kaj kenan, najvpecatlivo bese sto retko koja balkanska metropola imase volku zbiena pejsazna arhitektura na centralniot plostad jasno so elka v zima na krugche sred idniot aleksandrov konjopoj
kakov film bese ova seuste nemozam da si objasnam, no cel brutalizam bese zdravo olabaven od zelenilovo, pa i vonvremenskata megugradska stanica proletno usluzena, duri i parkceto pred kocka so se zvezdenoto fontance i drvoredot odstrana ja razbivase monotonija od lokalniot beton i yu tranzicijata
Edited by +Protagorist - 18-Feb-2014 at 20:22
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Го паметам ова Скопје низ магла да се рече. При крајот на 90тите веќе Скопје почна целосно да се менува и овие површини беа искастрени и потсредени. Јас мислам дека требаше да се остават плоштадот и неговата околина така како што беа само да се обновеа малку и да се потсредеа ,а воедно и можеше да се изградат некој фонтани (мали) во самиот парк до плоштадот ,со тоа би добиле единствен плоштад во регионов и пошироко. Новите плочки со кој Пенов ја замени коцката и основањето на ул.Македонија како пешачка зона подигната на повисоко ниво од улиците беше добра идеја и му дадоа некој шмек на плоштадот. Автобуската станица од секогаш сум ја мразел ,не личеше на ништо ,а воедно и требаше да се премести и да се создаде транспортен центар (иако засега транспортниот не ми е ништо посебно).
da se fokusiram i na zardinjerava konkretno resenievo za oktagonalen krug, mislam deka pleni od simbolika na cveten magnet koj bara samo uste edna Zlatna Penda v srede, mozebi Maslinovo Drvo dokolku ne sme za egzoticno, a i taka togas bevme oaza na mirot
steta vakva kreativna trosmislenost nemame ni po denesniot pejsazen urbanizam, so isklucok na zalnite vrbi vo Vardar, no tie pak imaat multidimenzionalna poraka v sebe nalik zalime sto za malku ne ni ojde povoda Verata Ljubovta i Nadezta (bar taka gi imenuvaa) osven ako rekata ne e majka im Sofija pa i geografski da ja prosirime md-smislata
bi im poracal na gradskite pejsazisti bidete malku i poslobodni i dinamicni so voljata, bar denes ova e vozmozno so sistemot kapka po kapka ta na sajli mozete i vertikalno da go rascvetate Skopje, em vo momenti na ekonomska kriza ne se sramete i mozaik od vestacki cvekinja da opnete, kolku i toa da e prozirno, no tie i navecer znaat da obleat vizura so boi a zosto ne i mirisi, i taka narod zivee instant i miluva instant resenija bilo toa potpreni na krutal-izam ili ce-rok i ne e tolku bitno
Edited by +Protagorist - 19-Feb-2014 at 12:26
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot create polls in this forum You cannot vote in polls in this forum