Author |
Topic Search Topic Options
|
belo
Newbiе
Joined: 07-Aug-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#41 Posted: 07-Aug-2008 at 15:27 |
, негде на нет прочитав доста оригинал изјава...“на скопје не му треба хирург - му треба психијатар“ но ја би додал психијатар со тропикалистички пристап во анализите [/QUOTE] Извајата е од арх. Сергеј Никољски
|
|
maestro
Senior Member
Joined: 02-Aug-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 505
|
Quote Reply
#42 Posted: 07-Aug-2008 at 16:05 |
http://en.wikipedia.org/wiki/Kenzo_Tange
Еве што се направил Кензо Танге. Супер!
|
|
belo
Newbiе
Joined: 07-Aug-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#43 Posted: 08-Aug-2008 at 12:55 |
http://www.forum.com.mk/index.php?option=com_content&task=view&id=2448
На Скопје му треба психијатар, не хирург |
06.06.2008. |
Архитектура: Форум Скопје (2-7 мај, Музеј на град Скопје)
Културолошката дебата за архитектурата на Скопје, што се одвиваше цела недела на јавниот форум, донесе плодни дискусии со кои се иницираше рехабилитација на генералниот критериум за архитектурата на главниот град и на државата. Овој настан, што на едно место собра домашни и странски архитекти, уметници, социолози, е културен мултидисциплинарен проект на младиот македонски архитект Иван Мирковски, кој живее и работи во Виена. Коорганизатори на Форумот се Елизабета Аврамовска, сликарка од Скопје, Инес Толиќ, архитектка од Венеција, и Сергеј Никољски, архитект од Виена. Настанот го поддржа Австриската амбасада од Скопје, Про Хелвециа фондацијата Бош од Германија. Секојдневните дискусии се одвиваа во Македонскиот центар за фотографија во Националната галерија Мала станица и во Музејот на град Скопје. За прв пат беа изложени и оригиналните фотографии од изработката на проектот и макетата од Интернационалниот архитектонски конкурс за централното градско подрачје на Скопје од 1965 г., на кои е евидентирана и дел од атмосферата од изработката на проектот на Кензо Танге. Овој конкурс е направен за обновување на Скопје по катастрофалниот земјотрес во 1963 г. кој уништи околу 85 проценти од централната градска инфраструктура. Организаторите и гостите на Форумот се обидоа да одговорат на прашањата: Дали и како уништувањето од земјотресот влијаеше на денешната архитектура и кои се последиците? Што се случувало во периодот од земјотресот до денес? Дали постои можност проектот на Танге да се ревидира и реактивира? За суштината на оваа тркалезна маса и општите естетски состојби на скопскиот урбанизам за овој прилог, проговорија Мирковски и Никољски
Пишува: Ана ВАСИЛЕВСКА Не помина ниту половина век од возобновувањето на главниот град по разорната трагедија, а во нашата меморија речиси сосем избледе фактот дека Скопје е изградено со интернационална кадровска и идејна сила, со што беше прогласен за град-симбол на солидарноста. На овој историски миг, во кој градот го доби тој префикс, граѓаните воопшто не обрнуваат внимание, иако во ерата на глобализација токму примерот за град на солидарноста и на иднината е доволен за надградба на аурата на Скопје, со која може сериозно да се гордееме и да кокетираме пред светот, сметаат архитектите. Се чини, дека денес Скопје е повеќе атрактивна урбанистичка приказна за странските архитекти отколку за неговите жители. Кога на конкурсот за реизградба на градот, во 1965 г., била одбрана визијата на Кензо Танге, тоа значело да го добиеме тогаш еден од најценетите светски архитекти. Тој имал модернистичка и романтична замисла која не била спроведена докрај, па со текот на времето концептот се нарушувал со некој друг урбанизам што се заканува да ја обезличи големата амбиција на Танге. За да не нè згази заборавот до крај, младиот македонски архитект Иван Мирковски го организирал овој Форум со кој, според него, се иницира сериозна критичка анализа на неодамнешните архитектонски проектни урбанистички решенија. Тој направил и арт-документарен филм насловен “Име без град инспириран” од решението на Танге за обновата на Скопје. “Веќе крајно време е да се почне јавно да се зборува за она што се случува во урбанизмот и архитектурата во Скопје. Вклучивме и странски експерти кои со компаративни анализи се корисни за расчистување на нашите концепти од субјективност. Најважно е да успееме барем малку да ги консолидираме знаењата на граѓаните и да им ги прошириме хоризонтите во однос на архитектурата на главниот град преку ревидирање на моменталниот урбанистички хаос. Се разбира дека ништо не се менува преку ноќ, но мора од некаде да се почне”, вели Мирковски. Според архитектот Сергеј Никољски, исто така Македонец кој живее и работи во Виена, проблемите на скопскиот урбанизам и архитектура не се лекуваат со “пластична хирургија”, туку со “психијатар”. “Архитектурата е последица и на извесни социолошки феномени во еден град. Менталитетот на луѓето што го креираат изгледот на градот е подложен на корекција единствено ако се подигне свеста и информацијата за тоа каде, всушност, живееме. Скопје е единствен град на солидарноста во светот, плод на консолидирани сили на повеќе земји кои учествувале во неговата реизградба. Многу градови во светот немаат можност да бидат оригинални и да се издвојуваат од светот преку автентична приказна. Урбанистичкиот план и постојаната надградба на еден град е помал проблем, од проблемот да се заборави историјата на градот. Скопје има двојна одговорност да ја одржува својата архитектура бидејќи е град во кој светот во еден миг вложил енергија на заедништво, што во глобализацијата претставува посакуван позитивен пример”, смета Никољски. РЕКОНСТРУКЦИИТЕ - НЕБУЛОЗА
Актуелните идеи за разубавување на градот од страна на надлежните, во кои влегува и изградба на Стариот театар, поставување споменици и слично, според архитектите е забивање нож токму во главниот концепт на Скопје. Изградба на објекти какви што имало Скопје пред земјотресот е сосема различно од концептот на модернистички град, каков што Танге сакал да биде. Извесни урбанистички решенија кои се производ на моментен хир или политичка одлука можат трајно да ја нарушат естетиката на градот, смета Никољски. “Некои градови разурнати во големи катастрофи биле реконструирани токму по скиците што постоеле претходно. Тоа е таканаречен конзервативен метод, сосема различен од оној на Танге. Иако за Стариот театар ме врзуваат и лични емоции, сметам дека неговата реконструкција е непотребна. Македонските архитекти имаат потенцијал да осмислуваат логични и потребни објекти и затоа нема потреба да се враќаме на нешто старо”, вели Никољски. Што се однесува до поставувањето споменици, Мирковски се повика на изјавата на големиот белградски архитект Богдан Богдановиќ, кој рекол дека сака градови без споменици бидејќи спомениците најчесто слават историски личности кои биле тирани во своето време. “Скулптурите никогаш не се премногу за еден град, но спомениците никако не придонесуваат за естетиката. Можеби државата не е во можност да инвестира во скулптури од познати светски автори, но секако може да се поттикнат домашните скулптори за изработка на модерни дела што ќе се постават низ градот”. Форумот делумно ги расветли и претпоставките за тоа што би било ако проектот на Танге бил спроведен во сите развојни фази, каде се црните дупки на градот и што треба да се преземе. Странците говореа и за урбанистичките проблеми во нивните градови, споредувајќи ги со нашите. Дебатата ја подизвади правта од под тепихот, барем да нè потсетува дека одговорноста е колективна за физиономијата на нашето опкружување. А и настрана од урбанистичкиот хаос, убаво е чувството да се живее во град на солидарноста!
|
Edited by Cloverstack - 09-Aug-2008 at 17:29
|
|
beTon
Senior Member
Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3887
|
Quote Reply
#44 Posted: 13-Aug-2008 at 13:48 |
ПОРТА3 број 86
Интервју со архитект Иван Мирковски: „Форум Скопје ми остави огромна колекција материјали која ја збогатувам се повеќе. Од тука ќе произлезат пред се изложби, интернационални, каде тематиката Скопје би се пренела на едно поголемо ниво. Неблагодарно би било да се вртиме кон минатото и да почнеме да ги надополнуваме пропустите од пред 40 години. И тоа само по себе би било само уште еден пропуст“, вели архитект Мирковски
Да учиме од настаните во минатото, но да гледаме напред, да ги следиме светските трендови
Вие бевте организатор на неодамна одржаниот Форум Скопје 2008, на кој се отвори дебата на една досега игнорирана тема за архитектурата во главниот град по земјотресот во 1963 година. Од каде идејата? Идејата ја носам уште од самите мои почетоци во архитектурата, пред 10-тина години. Да можеш нешто да создаваш на некое ниво, пред се би требало прво да си го осознаеш својот bekground па така, уште со самото мое доаѓање во Виена, заедно со архитект Сергеј Никољски почнувам да “се вртам” околу темата Скопје, земјотресот и неговата реизградба. Како растев и се образував со идејата Скопје, некои работи ми стануваа с” појасни... На почетокот беше проект за павилјон - омаж на градителот на Скопје, Кензо Танге; понатаму варијации на тема под работен наслов: “Rebuilding of Skopje” промовирани преку veb-sajtot skopje1963.com па потоа и интернационални изложби на поттемата “Your Aid to Skopje” во Музејот за применети уметности во Виена: МАК. Во периодот од 2004 година па до денеска сценарио за документарен филм “Име без Град”, негово снимање, продукција и први прикажувања во Скопје и Виена... Форум Скопје 2008 беше, е, само логич но следство на сите овие настани. На Форумот имаше многу архитекти и експерти од странство. Некои од нив најавија дека и понатаму ќе се занимаваат со оваа тема. Дали беше тешко да се анимираат и да се донесат во Скопје и од каде интересот кај нив за оваа тема? Интересно прашање. Експертите од странство не беа само архитекти туку и историчари на уметност, теоретич ари, урбанисти, писатели, итн. Се почна кога ја најавив идејата Форум Скопје - подиум за дискусија, тркалезна маса, мојот ментор, професор д-р Ерих Рајт ме поддржа и најави дека би земал учество. Тоа ме охрабри целиот настан да го проширам на едно поголемо ниво поканувајќи експерти за кои не ни мислев дека некогаш би дошле во Скопје. Некои од нив, својот интерес го проширија кон повеќе аспекти на архитектонско, теоретско и урбанистичко ниво и најавија дека ќе го земат во своите истражувачки дела како еден од најинтересните примери од Југоисточна Европа. Самото тоа е огромен успех и промоција на Скопје кон Европа, да не зборуваме и за долгорочните ефекти што тоа би ни ги донело нам, скопјаните. Кога ги правев првите договори за тоа кој да учествува, првиот коментар што го добив од нив беше: “Ама јас не сум стручен на темата Скопје, јас и воопшто немам поим како изгледа тој град, што ќе барам јас таму?”. Моето образложение беше дека токму поради тоа и се тие избрани, луѓе, професионалци, кои ќе можат да формираат целосно објективно мислење за нашиот град, без претходни сознанија и субјективни мислења, по принципот на tabula rasa. Веднаш прифатија. Веројатно малкумина знаеле дека во Скопје се уште постои оригиналната макета на централното градско подрачје што ја правел Кензо Танге. За време на Форумот таа беше изложена во Музејот на град Скопје. Како и каде ја пронајдовте, во каква состојба беше, кој ја поправаше и што со неа понатаму. Што чувствувавте кога ја видовте и што мислите за нашата негрижа за таквите работи? Идејата и настапот околу целата тема Скопје никогаш не ми беше со критичен карактер затоа и не би сакал да ги изразувам моите лични ставови околу негрижата и неорганизираноста кај нас. За макетата морам да кажам дека сум пресреќен што, ако не цела, барем дел од неа излезе дека с” уште постои. Нема да ја коментирам состојбата во која ја пронајдов со помош на Јасминка Намич ева, куратор од Музејот на град Скопје бидејќи се чини бесцелно. Важно е дека со помош на странски донации, најголема благодарност до австриската амбасада во Скопје и “Про Хелветиа”, успеав да ја извлечам и да ја дадам во мајсторските раце на нашиот најдобар макетар Мошо, кој успеа да направи чудо од чудото на Танге. Макетата лежеше сосема заборавена во еден зафрлен дел во депоата на Музејот на град Скопје, покриена со прав, каучи и плакари. Ја идентификувавме преку стари фотографии. Вашата посветеност на Скопје, поточно на неговиот развој по земјотресот ја покажувате и со документарниот филм “Име без град” кој зборува за почетоците на обновата на разурнатиот град. Дали планирате тој филм да го понудите на фестивали и воопшто, од каде интересот за филмот. Дали планирате и нешто ново? “Име без град” како и Форум Скопје беа, како што напоменав претходно, логичен напредок на истражувачката работа за Скопје. За филмот развив синопсис по текст на писателот Ермис Лафазановски и успеав да го реализирам во период од 18 месеци. Моментално се работи на тоа овој филм да види фестивали, но и поголема промоција помеѓу самите скопјани. Во 2003 година реализирав архитектонски проект во Австрија токму преку медиумот филм. Се покажа како тотален успех и одличен метод за комуникација помеѓу архитектонската идеја и граѓанското мнение. Самата методологија ме наведе на тоа архитектонскиот агол, теоретскиот агол на гледање на нештата, наместо преку текст, да ги пренесам преку слика. Прво била сликата, па потоа идејата. Ново планирам секогаш, детали не можам да откријам, бидејќи и мене самиот уште не ми се доволно јасни. По се ова дали ќе ги продолжите истражувањата и ангажманите на тема Скопје? Форум Скопје ми остави огромна колекција материјали која ја збогатувам се повеќе. Оттука ќе произлезат пред с” изложби, интернационални, кои тематиката Скопје би ја пренеле на едно поголемо ниво. Понатаму истражувањето би го вклопил преку текстови, планирам публикација во вид на книга со целата дебата која се водеше шест денови на Форум Скопје па и тоа да го сведам на докторска работа во сферата на урбанизмот. Форум 2009, кој ќе го организираме идното лето итн. Едно од прашањата загатнати на форумот беше зошто не е до крај реализиран планот на Кензо Танге и дали тој може да се доврши сега, односно да се инкорпорира во сегашните планови. Кое е вашето лично мислење за ова сега, кога се навршуваат 45 години од катастрофалниот земјотрес? Еден град е огромен процес, или како што вели професор Богдан Богдановиќ: “Градот е сценографија на која секој граѓанин има право”. Оттука би тргнал со мислата дека по 45 години не може да се оптоваруваме со тоа што останало нереализирано, тоа веќе не може да се имплементира. Градот се менува од година во година, за Скопје овие 45 години се како цела една епоха во која градот многу губи и многу добива. Народот се менува и неговите очекувања се менуваат. Луѓето растат заедно со градот. Неблагодарно би било да се вртиме кон минатото и да почнеме да ги надополнуваме пропустите од пред 40 години. И тоа само по себе би било само уште еден пропуст. Треба да учиме од настаните во минатото, но да гледаме напред, да ги следиме светските трендови. Периодот од 45 години по земјотресот е одличен тајминг да почнат да се поставуваат основи за комуникација која, според мене, ни е едниствен излез од целата апатија со која е заразен целиот интелектуален слој кај нас. Веќе извесно време не живеете во Скопје. Дали од таа дистанца се смени вашиот поглед на градот? Тоа е едно прашање кое и самиот си си го поставувам еден долг период. Колку дистанцата кон Скопје ми се “меша” во објективниот дискурс со самиот себе на темата... Мислам дека не се смени ништо, туку само некои работи, набљудувајќи ги од страна, ми станаа појасни. Вие пред се сте архитект и сега го заокружувате своето образование на Техничкиот универзитет во Виена. Што планирате понатаму и што ве влече повеќе: проектирањето или филмот? Постдипломски студии завршив на Техничкиот универзитет во Виена и следна фаза ќе биде докторска работа на истата институција под менсторство на професор Рајт. Професионално не би скршнувал многу од мојот пат, би се занимавал и понатаму со архитектура, урбанизам, дизајн... Филмот го гледам како производ, односно како метод, кој сега засега одлично успевам да го имплементирам во архитектонскиот јазик. Дали сте проектирале, што, со кого соработувате и што ви е најдраго од вашите дела? Со архитектура, конкретно проектирање, активно се занимавам уште од самиот почеток на моите студии во Виена. Прво учев, потоа учев, денес с” уште учам...такво е проектирањето. Сум работел на поголем број проекти во Австрија, Италија и кај нас. На некои проекти работев индивидуално, но најчесто кај нас соработувам со архитект Бојана Димитровска. Во Австрија сум работел со и за повеќе архитекти, но најдолго соработувам со архитект Сергеј Никољски. Најдраги ми се малите дела, два проекта за индивидуални куќи на Водно во Скопје, како и проектите за познат синџир вински ресторани во Виена. ПОРТА3 број 86
|
|
|
belo
Newbiе
Joined: 07-Aug-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#45 Posted: 19-Sep-2008 at 12:04 |
Izlozba na arc. SERGEJ NIKOLJSKI vo Venecija
sub object / or between subject and object / schluder / nikoljski |
|
|
|
|
SUB OBJECT (2008) Detailansicht Michael Schluder/Sergej Nikoljski Material: Eternit Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch Foto: Andrea Sari |
|
|
|
SUB OBJECT (2008) Detailansicht Michael Schluder/Sergej Nikoljski Material: Eternit Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch Foto: Andrea Sari |
|
|
|
SUB OBJECT (2008) Detailansicht Michael Schluder/Sergej Nikoljski Material: Eternit Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch Foto: Andrea Sari |
|
|
|
SUB OBJECT (2008) Detailansicht Michael Schluder/Sergej Nikoljski Material: Eternit Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch Foto: Andrea Sari |
|
|
|
SUB OBJECT (2008) Blick in die Ausstellung Michael Schluder/Sergej Nikoljski Material: Eternit Größe: 281 cm lang, 53 cm breit, 53 hoch Foto: Andrea Sari |
|
|
|
SUB OBJECT (2008) Welle Michael Schluder/Sergej Nikoljski Material: Eternit Größe: 281 cm lang, 53 cm breit, 53 hoch Foto: Andrea Sari |
|
|
|
SUB OBJECT (2008) Detailansicht Michael Schluder/Sergej Nikoljski Material: Eternit Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch Foto: Andrea Sari |
|
|
|
SUB OBJECT (2008) Detailansicht Michael Schluder/Sergej Nikoljski Material: Eternit Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch Foto: Andrea Sari |
|
|
|
SUB OBJECT (2008) Detailansicht Michael Schluder/Sergej Nikoljski Material: Eternit Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch Foto: Andrea Sari |
|
|
|
SUB OBJECT (2008) Detailansicht Michael Schluder/Sergej Nikoljski Material: Eternit Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch Foto: Andrea Sari |
|
|
|
SUB OBJECT (2008) Detailansicht Michael Schluder/Sergej Nikoljski Material: Eternit Größe: 281 cm lang, 73 cm breit, 73 cm hoch Foto: Andrea Sari |
|
|
|
Sergej Nikoljski Portrait Foto: Sergej Nikoljski |
|
|
|
Michael Schluder Portrait Foto: Michael Schluder | | |
home
Pressetext
Pressetext download
Katalog
Folder
Fotomaterial |
|
|
|
|
belo
Newbiе
Joined: 07-Aug-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#46 Posted: 19-Sep-2008 at 12:09 |
http://www.kunstpresse.at/subobject/subobject_en.html
sub object / or between subject and object / schluder / nikoljski |
|
|
|
SUB OBJECT ... OR BETWEEN SUBJECT AND OBJECT Exhibition by Michael Schluder and Sergej Nikoljski On the occasion of the 11th Architecture Biennale in Venice, Italy
Place |
Campo San Francesco della Vigna, Venice |
Opening |
Saturday, September 13, 2008, 4:00 p.m. |
Duration |
September 14 to November 14, 2008 |
Opening hours |
8:00 a.m. – 8:00 p.m. |
FREE ADMISSION |
|
On the opening day, Michael Schluder and Sergej Nikoljski will be present and glad to answer any questions concerning SUB OBJECT.
Under the motto SUB OBJECT …or between subject and object the exhibition by Michael Schluder and Sergej Nikoljski at the Campo San Francesco della Vigna focuses on the true nature of the lagoon city. The eternity-made objects presented at the exhibition represent a new interpretation of the so-called "passerellas" the small footbridges that are used in Venice during high water ("acqua alta"). The exhibition can be visited at free admission from September 14 until November 14, 2008.
The sinking of the city is a process Venice and its inhabitants have to face and to cope with. 100 days per year the high water dominates the face of the lagoon city and thus also considerable influences everyday life of the people living there. It is this elementary topic that Michael Schluder and Sergej Nikoljski tackle with their concept and implementation of SUB OBJECT.
While the object had originally been planned only to be used during high water in Venice, the two architects decided, after in-depth considerations, to develop an object with dual function. This duality is now also reflected in the choice of the outer form in which SUB OBJECT was created and designed.
An S-shaped loop, a wave turned into stone and a straight slab unified with each other – that’s the new "passerella". If the eternit object is used as a single unit, it serves as a piece of city-furniture. If several objects are aligned one after the other, they form an ornament and turn into an auxiliary construction for cases of high water. SUB OBJECT can be stacked on top of each other and arranged in most versatile ways. With its never ending combination possibilities, SUB OBJECT offers the spectator constantly changing, new views and perceptions.
The formed slab, shaped like a wave, perfectly fits into its surrounding and breathes the flair that the city with the legendary myth, located on the Adriatic coast of upper Italy, has been radiating at all times.
For more than 10 years architect Michael Schluder (born 1956 in Vienna) and Sergej Nikoljski (born 1962 in Skopje) have consistently been working together at the intersection between architecture and design.
In October 2002, they participated, among other things, in the BIO 18 Biennial for Industrial Design in Ljubljana as the representatives of Austria. In their work focussing on social ergonomics, their pieces of furniture named "Stand by me" and "Pisolino" represented an essential contribution to this topic, which, in September 2003, became also the focus of the "la movida" exhibition at the gallery Engelhorn and of a discussion round held in this context. The first piece of work made from the material eternit, i.e. fiber cement, was exhibited under the name "Skunit" at the 2004 "Form im Dialog" exhibition which took place at the Factory Kunsthalle Krems.
The two architects’ high competence as designers is evidenced by their perfect adaptation of forms to the human workflow and needs. The furniture design "Castillo" was presented in October 2003, on the occasion of "One and a half room", an exhibition following the concept of the Russian-American writer and Nobel prize winner for literature, Joseph Brodsky. Schluder & Nikoljski presented their design furniture, among many other occasions, also within the framework of the following exhibitions: 2007 "Design im MuseumsQuartier Wien – d.sign Plattform", Vienna; 2006 "Die Enzykopädie der wahren Werte", at the k/haus, Vienna; and 2004 "Form im Dialog", at the Factory Kunsthalle Krems, Lower Austria. Since 1988, architect Michael Schluder manages his own architecture firm in Vienna, with a branch office established in Berlin. Sergej Nikoljski works as an independent architect in Vienna
For further information or any other questions please refer to:
schluder/nikoljski Marktgasse 3-7/11 A-1090 Vienna
or schluder architektur ZT GmbH Heinrichsgasse 2/9 A-1010 Vienna T +43 (0) 1 533 65 34 F +43 (0) 1 533 65 34-9 E office@architecture.at http://www.architecture.at http://www.austria-architects.com
SUBOBJECT or between the substance and the object
The artwork by S.N.I.K. titled "Process Venice" reveals a new phenomenon, a novelty both as a term and appearance - the SUB OBJECT. Its complex phenomenology consists of the inability to provide a single definition for it, neither as a substance (organizational item, principle, gesture), nor as an object (applied body), as it unites both at the same time. In that way it becomes a symbolic particle, a discarnate body that invites active interpretation. It indicates the process of its appearance but also its open shape that we should complete and this participate in it in an ontological sense. At one moment, it is self-referent; at another, it is contextually discursive. The seemingly simple geometry is an illustration of the primordial dialectics of using of energy – motion as a shape-creating principle, which in this case is a self-organising self-resemblance. It is composed of a basic sinusoid open wave and a straight line. They indicate two ontological projections, continuity and discontinuity, or the two elementary temporal reflections: circle and linear time. The wave, as such, is movement, a basic dichotomy of full and empty, of presence and absence; it is a meta-stabile supra-moveable unification point. The straight line contains in itself the condition of sameness, stillness and silence. This geometry of appearance can be identified and used as a special shape, as elementary composition or a complex network. The emerging composite generative knot is indicating a kind of tectonic-of-textiles, e.g. a capability for elastic experience of space. The role of the SUB OBJECT is not to denote a specific function that it could have as an urban furniture or "passerella"; its main function is appearance as such, the cognisance that something comes into being. In that sense its interpretation as a MONUMENT in the waters of Venice would be a reflection of its real nature – TOUCHING ET(H)ERNIT(Y) Text: MBMHP = Minas Bakalcev + Mitko Hadji-Pulja
Vienna, September 9th, 2008
download press release | |
home
press release
download press release
catalogues |
|
|
BOJAN
Senior Member
Joined: 09-Sep-2008
Location: SKOPJE
Online Status: Offline
Posts: 3438
|
Quote Reply
#47 Posted: 21-Sep-2008 at 19:56 |
Искрено од последните градби што ги финансира државата единствено се согласувам за објектот на филхармонијата, која е естетски издржана. Најмногу ми пречи спомен куќата на Мајка Тереза кое е биде катастрофално промашување за центарот на градот, грд проектиран објект којшто нема да биде компактен со средината околу него. Не сум запознаен со ликот на музејот посветен на жртвите од комунизмот, но сум воздржан за стариот театар. Требало да се размислува дека на 10 метри од него е меморијалниот објект за загинатите македонски евреи, којшто ќе има модернистички стил, иако не сум запознаен кој правец ќе доминира(долго време изградбата му е стопирана). Скопје треба да стане центар во кој домашните и странски архитекти ќе ги уриваат сегашните бариери и скепси во модерната архитектура, а старото лице Скопје би требало да го задржи пред се со турската чаршија и со средувањето на улицата Максим Горки во центарот на градот.
|
|
ArchiTechTone
Senior Member
Joined: 19-Jan-2009
Online Status: Offline
Posts: 280
|
Quote Reply
#48 Posted: 28-Jan-2009 at 18:38 |
|
|
La Linea
Senior Member
Joined: 07-Nov-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2067
|
Quote Reply
#49 Posted: 28-Jan-2009 at 19:37 |
Замислете колку опасно ќе изгледала клучката на крушевска со јужен булевар!!! И центарот доколку градски ѕид бил изграден онака како првично што било планирано! И Градска Порта. Реално, освен градски ѕид што е свршена работа, сеуште имаме шанси да видиме грандиозни проекти според замислата на Танге. Одлични материјали Аrchitectone Многу пати сум барал материјали од макетата, и имам постирано некои што ретко се наоѓаат, но никогаш не наидов на овие.
|
Помогнете во Македонската Википедија - Слободна енциклопедија!
|
|
lslcrew
Senior Member
Joined: 14-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 10988
|
Quote Reply
#50 Posted: 28-Jan-2009 at 20:30 |
Па на плановиве фалат и доста работа кои се после додадени, а кои се реална потреба на Скопје, како тунелот под плоштад кој го нема тука. Но има и добри работи како оној делот пред стара железничка што го имаме дискутирано, Малку едниот цртеж ми изгледа како манга цртан!
|
|
mitatos
Senior Member
Joined: 06-Jan-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 1739
|
Quote Reply
#51 Posted: 28-Jan-2009 at 22:06 |
a toj stadionot tamu vo chair li bil predviden ?
|
"Најлошиот град од градовите е тој што нема ред,мир и сигурност за своите граѓани" (Али ибн Еби Талиб)
|
|
ArchiTechTone
Senior Member
Joined: 19-Jan-2009
Online Status: Offline
Posts: 280
|
Quote Reply
#52 Posted: 28-Jan-2009 at 22:28 |
Originally posted by La Linea
Одлични материјали Аrchitectone Многу пати сум барал материјали од макетата, и имам постирано некои што ретко се наоѓаат, но никогаш не наидов на овие. |
Фотографиите се мои, црно-бели се заради тоа што се сликани без блиц, и grain-от ми изгледа многу поприфатлив на тој начин. Ако сакаш ќе ти ги пратам во боја, имаа уште слики од макетава, ако му требаат на некој....
|
|
zabegan
Senior Member
Joined: 01-Jul-2008
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 7859
|
Quote Reply
#53 Posted: 28-Jan-2009 at 22:50 |
ми се допаѓаат инфраструктурните решениа на Танге, но не ми се допаѓа како е направен мал ринг, вака недоправен е грд, но ако веќе толку бил модерен бруталистички бетон, замислете си колку забетониран ќе беше центарот, не ми се допаѓаат и други објекти, но сега немам посебен аргумент за целиот план но ако нешто ми се допадна од Танге, тоа е решението за Крушевска република и зградите околу неа
|
|
La Linea
Senior Member
Joined: 07-Nov-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2067
|
Quote Reply
#54 Posted: 29-Jan-2009 at 00:06 |
Архитектоне да сум на твое место би ги качил сите слики(освен ако не се премногу, тогаш најдобрите) во нишкава и секој што го интересираат да си ги симне. Или па зип фолдер и на rapidshare качи ги или нешто слично.
Секоја чест за трудот иначе. Дали макетата е достапна за јавност или? Знам дека пред некое време ја оправаа и само толку ми текнува. Има поназад во нишкава околу тоа.
|
Помогнете во Македонската Википедија - Слободна енциклопедија!
|
|
beTon
Senior Member
Joined: 25-Jun-2008
Online Status: Offline
Posts: 3887
|
Quote Reply
#55 Posted: 21-Mar-2009 at 16:51 |
остатоците на Кензо ул. Даме Груев Скопје - Волан - 21.03.2009
Edited by beTon - 21-Mar-2009 at 17:10
|
|
anDarko
Senior Member
Joined: 12-Oct-2008
Online Status: Offline
Posts: 204
|
Quote Reply
#56 Posted: 22-Mar-2009 at 14:52 |
еве една одлична статија за тоа како во Стокхолм планираат да ги ревитализираат урбаните дизајни од времето на модернизмот, слични на оние на Кензо, а кои и во Стокхолм не биле реализирани до крај а и добар дел од нив сега се анахрони на современите поимања на уредување на просторот:
5 ways to breathe new life into failed urban plans
By Nicolai Ouroussoff
Tuesday, March 17, 2009
STOCKHOLM:
City officials here have yet to announce the winning design for the
Slussen project, which aims to replace a tangle of traffic circles,
bridges, underpasses and boat locks in the heart of this city. But they
have already done us a major public service.
The five proposals in the competition, on view at
Stockholm.se/slussen, offer a snapshot of contemporary urban planning
ideas. They include a breathtaking design by Jean Nouvel, a
head-scratching proposal by Norman Foster and some intriguing work by
younger talents who are still mostly unknown internationally.
But the competition's greatest value is as a measure of just how far
many European governments have come in addressing failed urban policies
of the past. The designs all seek to breathe new life into the dead
zones created unwittingly by Modernist and postwar planners.
Built in the mid-1930s, Slussen is a prime candidate for a
re-examination of large-scale Modernist planning. Designed to link two
sides of the historic city, its concrete entry ramps curl around a
cylindrical office building before stretching over an underground bus
terminal and the massive locks that regulate boat traffic between Lake
Malaren and the Baltic Sea.
In some ways the weaving of a mind-numbing range of transportation
systems into a single integrated network made the project a tour de
force. But the structure began to deteriorate decades ago, partly
because of the poor quality of its concrete construction. Most planners
regard it as a lesson in everything that was wrong with orthodox
Modernism: endless swaths of barren concrete plazas and dank
underpasses that seemed to invite midday muggings.
The competition encourages us to ponder those values with a fresh,
unbiased eye. The most intriguing of the five designs can be separated
more or less into two categories: those that try to bring clarity and
order to the jumbled traffic systems, and those that seek to draw the
bustling energy of the old city across the site.
Mr. Nouvel's entry tries to harness that energy. He begins by
rerouting the bulk of car traffic to the west, forging a more direct
connection between southern Stockholm and the central business
district. An immense public park laid over this freeway would offer
stunning views of Lake Malaren.
The existing bridge is transformed into a contemporary Ponte
Vecchio, a pedestrian alleyway of shops and restaurants that links the
two sides of the city. A series of layered roof structures replicate
the density and complexity of the urban tissue on either side; terraces
present spectacular watery vistas. The design reflects a conviction
that the collision of ideas, even more than architectural forms, gives
cities their civilizing power.
The most impetuous challenger to Mr. Nouvel's proposal, from BIG, a
young, still relatively unknown firm in Copenhagen, treats emptiness as
a virtue rather than a vice. Like Mr. Nouvel, these architects reroute
the majority of car traffic to the west. A new pedestrian plaza is then
draped over the network of locks and walkways like a soft crumpled
blanket. A series of incisions are cut into this surface, and the
concrete fabric peels back to make room for retail space underneath.
The surfaces of these giant flaps become public bleachers where
pedestrians can sit and look out at the sea.
The contrast in philosophies is striking. Mr. Nouvel is part of a
generation of European architects whose ideas were shaped by the
student uprisings of 1968 and the collapse of old Modernist dogma.
Through his architecture, he has sought to recapture the messiness of
ordinary life that tabula-rasa planning typically erased. Rather than
smoothing over the competing forces that shape the contemporary city,
his fragmented forms celebrate tension.
The architects of BIG, weaned in the age of the Internet, seem more
interested in fashioning a fluid, integrated relationship among
architecture, landscape and public infrastructure. To them the barren
windswept plazas of early Modernism are not horrifying; they are a
source of inspiration. In an age when we are constantly bombarded with
visual noise, these architects seem to be saying that desolation can be
a refuge. If their design has a weakness, it may be that it lacks the
mix of monumental and intimate spaces that humanize Mr. Nouvel's scheme.
The rest of the proposals fall somewhere between these two extremes.
A design by the Swedish architect Gert Wingardh evokes Baron
Haussmann's grand arterial plan for Paris, substituting straight lines
for the old curves of the 1930s project. The traffic bridge is
straightened to create a more direct link to the old medieval quarter.
The city grid is extended to the water's edge. The most poetic detail
is a small pedestrian bridge whose low form seems to skim over the
surface of the water.
But the project is tainted by commercial excess. The matrix of
retail and residential buildings that spill toward the water's edge is
split in two by a giant staircase that evokes a more vulgar version of
the Spanish Steps in Rome. A towering wall of glass shops on the banks
of the lake is no more than a glorified mall.
Mr. Foster's entry also disappoints. It is dominated by a pedestrian
bridge that corkscrews up over the lake before connecting to a big
public plaza. The bridge would take forever to cross while presenting
nothing special in terms of visual experience. The plaza, roughly the
proportions of Trafalgar Square in London, is framed by pretentious
pseudo-traditional buildings that are meant to blend into the
surrounding context but only diminish it.
The cool hyperrational spaces of the final design, by Nyrens
Architects, may bring to mind Eastern-bloc architecture of the 1960s
and '70s. It is dominated by a series of sweeping terraces that step
down to the lake. A massive exhibition building sits on top of the bus
terminal, its monumental form isolated within a plaza.
But whatever you may think of the individual designs, the range of
ideas presented here will be instructive for American urban planners
entering an era of potential policy change. Government cash is nice.
But we also need government to support fresh and innovative thinking
about cities. Галерија на предлог-решенијата за урбано редизајнирање на јавните простори во Стокхолм
http://www.nytimes.com/slideshow/2009/03/16/arts/design/20090316_LOCK_SLIDESHOW_index.html
Линк до статијата: http://www.iht.com/articles/2009/03/17/arts/stockholm.php
|
|
La Linea
Senior Member
Joined: 07-Nov-2007
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 2067
|
Quote Reply
#57 Posted: 09-Sep-2009 at 02:18 |
Петар Муличкоски е архитектот зад универзитетската библиотека и зградите на Владата на РМ
ПЕТАР МУЛИЧКОСКИ, АРХИТЕКТ КОЈ ИМАШЕ СВОЈ КОНЦЕПТ ЗА ЕДНА МЕТРОПОЛА
Скопје- неостварена визија
Градот
требаше да има рестриктивна политика за енормно зголемување на бројот
на неговите жители, бидејќи веќе постоеше проект според кој беше
усогласена и целата инфраструктура, објаснува Муличкоски.
Можеше ли нашата метропола да се развива во некој друг правец, според
некоја друга визија и секако врз некои сосема други принципи на раст и
развој на една урбана средина? На ова прашање одговор се обиде да даде
авторот на Градската универзитетска библиотека и зградата во која денес
е сместена Владата на Република Македонија. Петар Муличкоски,
еминентен архитект и долгогодишен професор на архитектонскиот факултет
во Скопје, имаше своја идеја за тоа како требаше или можеше да изгледа
Скопје. Тој учествуваше со свои проекти во изградбата на градот, но
неговата визија не беше реализирана. По катастрофалниот
земјотрес 1963 година тогашните извршни власти преземаа низа активности
за подготвување на нов урбанистички план за изградба на Скопје. Од
Љубљана, каде што ги заврши своите студии, дојде и Муличкоски
и се вработи како асистент на архитектонскиот факултет. Иако тогашните
власти заземаа став да го обноват градот и да го направат милионски,
неговите размислувања се движеа во друг правец. -Тогаш Љубљана
имаше актуелен план за тоа како треба да изгледа нивната метропола, па
искуството што таму го стекнав го искористив волонтерски да се зафатам
со некаков концепт, визија за Скопје 1964 година. ВИЗИЈА "Во Љубљана која во тоа време имаше 220 илјади жители, планерите сметаа дека
не е добро градот просторно да се шири, или тоа да се случува
единствено како резултат на природен прираст. По теркот на љубљанските
размислувања предложив Скопје, кое тогаш имаше нешто повеќе од 90
илјади жители, да се проширува до 350 илјади, а постоечката состојба да
се менува само по пат на реконструкција и доградба. Притоа
сообраќајниот систем да остане како пред војната- радијално
концентричен и блоковски, со задржување на маалата. Од друга страна,
сметав и дека градот треба да има рестриктивна политика за енормно
зголемување на бројот на неговите жители, бидејќи веќе постоеше проект
според кој беше усогласена и целата инфраструктура", објаснува Муличкоски,
кој во својот концепт предвидел и изградба на три приградски
новопроектирани сателитски населби, Драчево, Ѓорче Петров и Маџари со
по околу 30 илјади жители. Но, како што напоменува, преовладале некои
други политики и концепции. Скопје стана отворен град во кој
неконтролирано се вршеше населување. Во акцијата за изграба на Скопје,
тогаш било актуелно и решението за централното градско подрачје за што
бил распишан меѓународен конкурс, во кој учествуваа експерти од цел
свет. Тогашната жири комисија, сепак прифати да се искористи концептот
на Кензо Танге, врвен јапонски архитект. КОНЦЕПТ НА КЕНЗО ТАНГЕ "Неговата
визија е извонредна како концепција, но за голем град, и се што тој
проектираше беше димензионирано во однос на големината која се
предвидуваше. Како резултат на тоа сега имаме огромна железничка
станица, а негова е и концепцијата со Градскиот ѕид и Градската порта.
Сепак, оваа визија се реализираше според проектите, што ги правеа
домашните автори, кои не ја разбраа сосема идејата на Кензо Танге. Тука
немавме архитектонски домашен капацитет, што можеше тоа да го разбере и
реализира онака како што тој го замислуваше. Во однос на центарот на
градот домашните архитекти отидоа со натамошните детални планови и си
направија локални повикани конкурси, што потоа се реализираа. Мојата
концепција беше поинаква од таа што тогаш се прифати. Јас предвидував
да се направи еден осовински план кој во основа ќе има една барокна
концепција според која претходно и беше направен плоштадот. Така,
замислив две полни точки претставени со фонтани од левата и десната
страна на Вардар, поврзани со Камениот мост како осовина. Од двете
фонтани улиците би се ширеле во вид на зраци. На плоштадот би останале
постоечките улици, додека од другата страна тие би се движеле кон
скопската чаршија. Урбанистичката структура на блоковите што ги следеа
улиците требаа да се задржат и да се додадат нови содржини кои би се
ставиле под заштита како дел од предвоено Скопје", ја објаснува својата
визија Муличковски. ХАОС Ова не беше
прифатено. Како што вели тој, изградени се високи згради со тунелски
систем на сообраќајници. И додава, големата густина на содржини стана
евидентно неприкладна не само заради намалувањето на визурите што
порано се отвараа, туку и поради тесните улици и недостаток од
паркиралишта. Со еден збор, густината на градбата беше толку голема што
денеска градот се задушува во сообраќај. "Има места во градот
што веќе не може да се поправат и кои ги зафатил "карцином". Една од
негативностите е и лонгитудиналното проширување на градот кој веќе има
25 километри по надолжна линија. Во мојот план предвидував да се задржи
трасата на железничката пруга под Водно и старата станица и на таа
траса, што би се користела и како експресно градско метро, да се додаде
една магистрална сообраќајница која ќе се протега од Ѓорче Петров до
Драчево и натаму до Маџари", ја дообјасни Муличкоски
идејата за некое друго Скопје, сметајќи дека со ваква визија би се
избегнала сегашнава состојба- Скопје со сообраќаен и пред се
урбанистички хаос.
Даниела ТРАЈКОВСКА |
http://209.85.129.132/search?q=cache:U-XE9f8gfr4J:star.vecer.com.mk/tekst.asp%3Ftid%3D19835+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9C%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B8&cd=4&hl=mk&ct=clnk
Edited by La Linea - 09-Sep-2009 at 02:20
|
Помогнете во Македонската Википедија - Слободна енциклопедија!
|
|
vardar
Senior Member
Joined: 03-Mar-2008
Online Status: Offline
Posts: 1106
|
Quote Reply
#58 Posted: 21-Sep-2009 at 05:46 |
АРХИТЕКТОТ ИВАН МИРКОВСКИ ЗА НЕРЕАЛИЗИРАНИОТ ЈАПОНСКИ МАСТЕР ПЛАН
На Скопје му треба нов Кензо Танге
Сега да се дореализира планот на Кензо Танге е исто како да градиш град во кој нема да се живее во куќите туку ќе се наплаќа влезница за да ги видат луѓето, смета архитектот Мирковски
Според планот на Кензо Танге, од Транспортниот центар, преку пешачки мост, требало да се стигнува до мостот кај Комплексот банки каде што, пак, требало да се изгради плоштадот Република, кој требало да биде поголем и поосмислен од денешниот плоштад Македонија Градска порта било предвидено да се гради од кај Комплексот банки кон денешниот нов објект на "Веро", и во неа требало да се смести целиот бизнис сектор За Градски ѕид направени се четири различни подмодели на моделот на Танге. Проектот бил тестиран во тунел за ветрови, за да се види како ќе се смени микроклимата на градот. Денес не знам за кој проект така се оди во детали
Зошто постземјотресно Скопје не било изградено според мастер планот на јапонскиот архитект Кензо Танге? Колку градот изгубил поради тоа што неговиот план бил делумно реализиран, и може ли некои од тие проекти да се реализираат во денешно Скопје? Одговори на овие прашања се обидува да даде младиот архитект Иван Мирковски, кој токму на темата за Скопје дипломираше на Факултетот по архитектура на Техничкиот универзитет во Виена. "На Скопје му треба нов Кензо Танге, кој ќе даде нов мастер план, според кој градот ќе се развива во наредните педесетина години. Кога се осврнуваме на минатото и на она што било направено, треба да се учиме на грешките за да не ги повторуваме. Би било погрешно, од денешна дистанца, да се навраќаме на проектите на Танге, во обид сега да ги реализираме токму така како што тој ги испланирал, бидејќи без визија како градот ќе функционира, тоа повторно ќе биде промашување. Тоа е исто како да градиш град во кој нема да се живее во куќите туку ќе се наплаќа влезница за да ги видат луѓето", вели Мирковски. Мастер планот за Скопје, кој Кензо Танге и неговиот тим од Јапонија го правеле во 1965 година, откако победиле на меѓународниот конкурс кој бил распишан за обнова на постземјотресно Скопје, бил една визија за развој на градот во повеќе фази. Овој проект на Танге му бил прв од тој обем и за првпат тој проектирал надвор од Јапонија. "Кога почнал да го решава проблемот, имал визија да го реши во фази, бидејќи градот мора да живее и да му се даде можност на тој град да се развива во иднина, зашто не можеш да знаеш што ќе се случи по 40 години туку само да претпоставиш. Од тие претпоставки, кога никој не мислел дека Југославија ќе се распадне туку дека ќе биде четврта сила во светот и оти ќе се развива и ќе има супервозови, и дека Скопје ќе се развива, како што е денес Берлин, направен е мастер планот. Но не излегло така, и реализацијата на планот на Танге почнува да стагнира, заедно со сите други процеси во државата", вели Мирковски. Метаболистичката архитектура која доминирала во тоа време во Јапонија и чиј претставник бил Танге, проблемите ги решавала преку симболи, односно архитектите градот го поделиле на неколку симболи кои, меѓусебно поврзани, давале целина и социолошка функционалност. "Кензо Танге градот го дели на прстенести и линеарни форми, кои нудат широки заобиколници и го вградуваат во себе развојот на сообраќајот во годините кои доаѓаат. Тој дава комплексна анализа на микро и макро структурата на централното градско подрачје. Танге тогаш ги дава термините Градски ѕид, Градска порта и плоштад Република. Тој сметал дека главен за развојот на градот ќе биде Транспортниот центар, бидејќи се претпоставувало дека железничкиот сообраќај ќе биде доминантен. Градската порта требало да се гради на местото каде што сега се наоѓа Народна банка и просторот спроти неа каде што сега се гради новиот објект на 'Веро'. Во Градската порта требало да биде сместен бизнис секторот, а таа била планирана на две нивоа, односно нулта ниво по кое ќе се движат возилата, а преку пешачки мост, сите што ќе дојдат во Скопје, преку Железничката станица пеш да дојдат до плоштадот Република и до Градскиот трговски центар и, преку Плоштадот, до Градски ѕид. Плоштадот Република требало да се изгради на потегот од мостот кај 'Холидеј ин' кон Железничката станица на двата брега на Вардар, а во него требало да се сместат сите административни објекти на Градот. Плоштадот требало да се поврзе со пешачки мост, а во долниот дел да биде скалест во кружна форма и да може да се користи како бина или отворен театар. Идејата била сите што, преку Железничката станица ќе дојдат во Скопје, пеш да можат да стигнат до сите позначајни административно-деловни објекти, да завршат работа", објаснува Мирковски. Од овие проекти на Танге речиси целосно бил реализиран само проектот за Градски ѕид, и делумно е реализиран проектот за Транспортниот центар, бидејќи била изградена само Железничката станица, а Автобуската станица и останатите придружни објекти останале незавршени. Плоштадот Република воопшто не бил почнат, а од Градската порта денес функционира само зградата на Народна банка. "Во 1972-74 година Кензо Танге е за последен пат тука, кога се градела Железничката станица. Со тој проект работите почнале да запираат, Градски ѕид е во конструкција, а од Транспортниот центар се гради само Железничката станица. Другите содржини полека отпаѓаат од игра. Градска порта не се изградила на тоа ниво како што планирал Кензо Танге, бидејќи можеби немало таква потреба. Но не знам зошто воопшто не бол почнат плоштадот Република, кој како простор бил одлично решен и сега се покажува дека токму тој плоштад ни фали, бидејќи денешниот плоштад не може да ги задоволи потребите на градот, оти ниту е голем, ниту простран, ниту ги има потребните објекти. Сега имаме еден плоштад дух, кој постои само на хартија, а на плоштадот Македонија се трупаат сите функции на градот, и наеднаш ќе се случи да немаме плоштад туку само терен за сервис", вели Мирковски. Тој смета дека единствено проектот за Градски ѕид, кој скоро целосно бил реализиран, денес комплетно функционира. Според овој наш млад архитект, сите коментари дека Градски ѕид е промашена инвестиција и оти не е изграден по планот на Танге, се смешни, чаршиски муабети. "За Градски ѕид се направени четири различни подмодели на моделот на Танге. Проектот бил тестиран во тунел за ветрови, за да се види како ќе се смени микроклимата на градот. Денес не знам за кој проект така се оди во детали. Никој не може да каже зошто Градски ѕид не функционира. Градски ѕид, според мене, е еден од најфункционалните проекти во Скопје. Градски ѕид е нареден во два степена, на високи кули од 45 метри и ниски кули од 20 метри, кои меѓу себе имаат зелен простор. Значи Градски ѕид прави еден ѕид меѓу централното градско подрачје и остатокот од градот, но внатре остава доволен простор каде што луѓето кои живеат во центар може пеш да одат и да циркулираат, простор каде што нема пристап за возила и простор на кој може да си играат деца, како што не е случај со другите населби каде што од паркирани коли не смееш да пуштиш деца надвор. Проблемот е што тие простори се целосно заборавени. Можеби тоа е некој порив на амнезија што владее во цела Европа, па и кај нас", вели Мирковски. Сообраќајните решенија за Скопје од проектите на Кензо Танге и денес сe уште се актуелни. Неодамна завршената северна обиколница околу Скопје е дел од мастер планот на овој јапонски архитект, а јужната обиколница, односно денешниот Јужен булевар кој, продолжувајќи на исток и запад, ќе се спои со северната обиколница, остануваат главно сообраќајно решение за градот. "Сообраќајниците Танге многу добро ги решил. Северната обиколница, според проектот, го сече Кале и минува под него, а потоа си тече како што и сега е изградена. Тоа е влезот во центар. Јужната обиколница е денешен Јужен булевар, кој денес, како што почнува, и завршува слепо, само се продолжуваат кон исток и запад и се поврзуваат со северната обиколница. Тоа е еден надворешен кружен прстен околу денешниот Мал ринг. Партизанска требало да продолжува право и под Плоштадот да се поврзе на северната обиколница, а сега завршува слепо и удира во зградата која беше изградена. Подземниот дел на Партизанска денес нема никаква можност да се направи, бидејќи Градот нема ниту план за подземните инсталации", вели Мирковски. Тој смета дека Скопје и изгубило, но и добило што планот на Танге не се реализирал во целост. Тој објаснува дека во тоа време кога Танге го работи планот за Скопје, уште двајца други врвни архитекти прават планови за изградба на уште два града, едниот во Индија, другиот во Бразил. "Бразилија во тоа време се гради по планот на Оскар Нимаер, а Шандагар во Индија се гради по планот на Ле Корбизје. На хартија овие два града изгледаат многу убаво, но идеалот на архитектот се почитува докрај и при изградба се слуша секој збор на архитектите, и тие два града се направени утопистички, без да се води сметка за нивната функционалност, без да се води сметка дека планот е правен за потребите на луѓето. Во Скопје убавото е во тоа што и денес се одржува во живот и целата таа метаболистичка архитектура на архитектите од Јапонија, која се вклопува во живеењето. Ние и денес живееме во Градски ѕид, го користиме Транспортен центар, кој сe уште се доградува. Тој мастер план на Кензо Танге функционира, оти таа варијанта за изградба на градот која тој ја направил не почнале веднаш да ја градат туку на таа варијанта се направиле испитувања и тестирања", објаснува Мирковски. Тој смета дека токму таа методичност во планирањето на еден град, како што во шеесеттите години работеле јапонските архитекти, е она што денес му фали на Скопје. "Мора да се испланираат фазите, а потоа да се помине на планирање. На Скопје му фали планирање на фазите за планирање. Треба да почне да се планираат фазите како да се решат урбанистичките проблеми на градот, кои не ги има само Скопје туку сите градови во светот. Кај нас сe некако се прави приучено. Има два-тројца професори што се разбираат од тоа, но нив никој не ги слуша. На крај, и да реши некој да ги послуша, најчесто е дај нешто набрзина да направиме, и затоа е целосен хаос. Целата таа игра која ја нарекуваме урбанизам, во светот функционира малку поинаку отколку кај нас", вели Мирковски. Елица Ангеловска
|
|
|
cukiigor
Newbiе
Joined: 09-May-2009
Location: Skopje
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#59 Posted: 24-Jan-2010 at 22:11 |
Како мој придонес кон темава прикачив CorelDraw фаил земен од деканот на Архитектонски Факултет со слики од планот на Танге за "Центарот на Скопје". Сликите се од една изложба на Архитектонскиот Факултет која беше поставена поради смртта на Танге во 2005 год. Инаку фајлот е 70мб и кој сака нека го симне на овој линк http://rapidshare.com/files/340518834/MaloTange.rar
|
|
Vahr
Newbiе
Joined: 02-Feb-2010
Online Status: Offline
Posts: 0
|
Quote Reply
#60 Posted: 04-Apr-2010 at 11:04 |
Драги мои ... пред некое време некаде по форумов беа постирани неколку фотографии од пост земјотресно скопје. Поточно 3 фотографии од претпоставувам иста книга ... Едната фотографија беше од некој конгес на која се гледаше Кензо Танге и моделот на скопје во преден план. Горе десно имаше некој цитата од У Тант... Другата фотографија беше од поштата, исто црно бела фотографија каде од поштата се гледаше манје више само силуетата. Имаше и уште една од плоштадот - таа случајно ја пронајдов http://img100.imageshack.us/img100/3931/plostad1.jpg . Дали знаете во која нишка беа постирани овие фотки? т.е. знаете ли од која книга се ? Ви благодарам од се срце.
|
|