build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Останати теми > Фото/Видео > Културно наследство
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Православна сакрална архитектура

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <12345 6>
Author
Message Reverse Sort Order
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3610
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #41 Posted: 06-Dec-2014 at 19:31

обично не размилувам аскетски со оглед дека нема поголем пад за душата од умисленост за подвиг, но понекогаш се потсетувам дека сред овие декадентни времиња [1] треба трезвеноумно да бдееме на себе!

а дали е тоа возможно доколку живееме атлетски, раскошно или натпреварувачки во овој свет, и не само како индивидуи туку и колективно како членови на Црквата... дали Трезен Ум може да остане смирен доколку си дозволи да се товари доброволно со секакви искушенија... ем дали малку искушение е навистина малку или искушение е искушение та било малку или многу!? сепак не е наше да судиме а уште помалку да релативизираме нечиј подвиг или бреме, и посекако Различно тежат едно кило и сто кила јаболка, односно едно е доколку некој се спасува со едно модерно ауто, а сосем друго со елитна ергела болиди, иако оној пак со едно едно ауто има помалку прилики некому да помогне него оној со повеќе, но бидејки денес заборавот е норма па ни на сон не можеме да живееме социјалистички ко монасите денеска а не па комунистички ко терапевтите некогаш [1]...
можам слободно да кажам навистина Чудно е во очите на повеќето денеска да живееш со Љубов кон сите сакајки на секому во се простодушно да помогнеш во секојдневните тешкотии, а воедно избегнуваш да им помогаш во секојдневното безделничење или фестивалски дружби - токму ТОА го прават денес монасите бар како духовници и лекари ако не ко измеќари, иако многу често и од последниот залак двојат за на оние кои им се духовни чеда да им подадат вака или онака нешто милостиња, само што ние тоа не го гледаме истакнато на огласна табла а потем и ги судиме дека немаат милосрден подвиг Иако самото Литургиско Славословие е повеќе од доволно од нивна страна за сите околу нив и при нив да се спасуваат и жевејат Радосно онака исполнети со Благодат а која за жал потем најчесто ја трошат пред телевизор, компјутер или друго електронско тенеќе, ајде бар со надеж дека и тоа е подобро него во такво расположение да мерат дискотеки, плажи и фестивали, она денес причест в Цркваа утре коктелче на ибица, смешно но токму вака изгледа преминот на испрелестен чоек кој се воцрковува, а тоа така може и да потрае додека вистински човек да се воцркови, мене пример ми требаа добри десет години ваков кросовер иако пет претходно бев свесен дека живеам екстра-декадентно

и не дека на почеток или на крај е тешко, колку што човек лесно неможе да се победи себе си доколку е сред волци, она или ќе го изедат или пак ќе стане волк, затоа и неопходно е повлекување, а потем и расчистување со стариот адам, што незначи дека пак чоек неможе да биде заведен од старите слатки искушенија макар се преселил и на врв планина, но со троа наивност (смиреноумност) и нешто молитва (искрен разговор со Бога) посекако и себе а и на други утре ќе може да им помогне, но ако на мирјаните не им е лесно уште помалку на подвижниците макар достигнале степен и на старци, иако ко монаси истите уште одма се челичат со турбо-духовни искушенија пр. како во исто време да се молиш ем да слушаш нечии световни теории на млака вода а на крај и да го испратиш дома излечен оној кој дошол по Благослов, сепак најколемо прекршување копја в себе имаат пишман монасите т.е. оние искушеници кои не го нашле својот мир а потем назад и во свет не ги држи место, што вика архимандрит Софроние Сахаров останале ниваму нитаму, да не сум им во кожа иако бидејќи туристички имам отседнато во манастир два три пати по месец дена та токму и можам да посведочам дека враќањето во свет после таква авантура е налик паѓање од небесен тобоган на сред пуст остров каде интересно е само зајдисонцето и ништо повеќе
Живот по заповестима Христовим - уистину је Голгота. То је такав пут да онај који је на њега ступио, ако не буде молитвом побеђивао тешкоће које се стално увећавају и ако устукне, ако се врати назад, онда ни тамо куда се вратио, то јест у свету (то јест у животу по страстима), неће наћи ону радост какву имају људи овога света који нису познали Бога. [1]


Навистина Чуден Пат Имаат Тоа Монасите во право си Ѓоко најчесто летаат по него додека ние мирјаните не можеме ни да се расониме сред истиот, до душа и оние мигови кога се расонуваме гледаме што побрзо пак да се фрлиме во дремеж, онаа уште една минута сон што ни е потребна секое утро земено духовно е речиси ко цел живот кај Христијанинот кој живее во светов!
   

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3610
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #42 Posted: 24-Nov-2014 at 08:00

зошто чуден ПАТ а не па и ЖИВОТодавен... мене чудно ми е како не успеваме да се поучиме и угледаме на примерот од подвижниците - макар живееле мирјански, да наоѓаме радост во скромноста и простодушноста, да имаме разбирање за сите и насекаде, со насмевка и благодарност да трпиме...

во Рајчица не сум бил, а сите велат дека е бисер мијачки и заради локацијата и заради локалците [1] особено што таму мијаците се исламизирани та алкохол речиси и да не се пие - претпоставувам местото Цвета во Смирение штом Литургиски се разлие Славословие...

Рај на земјата - http://infomax.mk/wp/?p=377

Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #43 Posted: 15-Nov-2014 at 19:55
овој манастир го раководи мој колега,иначе дипл.ел.инженер кој по апсолвирањето одма се замонаши,и последните испити ги доположи во мантија.има огромна помош од локалното муслиманско население,и буквално секојдневно со нешто му помогаат.

чуден животен пат,но за секоја пофалба
Back to Top
kultuzin View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 07-Nov-2010
Online Status: Offline
Posts: 3811
  Quote kultuzin Quote  Post ReplyReply #44 Posted: 15-Nov-2014 at 18:31
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #45 Posted: 09-Nov-2014 at 19:00

уствари турата од Горна кон Долна Пелагонија исто е феноменална, пример од Журче за Прилепец па кон Зрзе а од таму назад за Трескавец па Варошкиот манастир та сетне кон Мариово до Свети Никола во Витолиште (видеото) и Свети Никола во Градешница (фотката), бар по оние кои се живи Манастири иако последниот е исклучок, овој во Витолиште немам отидено но веројатно немаше ни да чујам да не беше Жири посреди, што да кажам спокојно место и спокоен Манастир






Edited by +Protagorist - 09-Nov-2014 at 19:10
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #46 Posted: 08-Nov-2014 at 20:26

мало туристичко ЕПП и не дека неможе без него туку бидејки повеќето така стигнуваат побрзо до аберот од претходниот пост

Originally posted by Max

http://issuu.com/pelagonija/docs/grupna_eng [1][2][3][4]

Monasteries on Baba Mountain


кога првпат го погледнав видеово за манастирите на Пелистер прво што ми падна на памет е дека цела ова тура плаче за фрирајд, иако и без точак се може но за трекинг треба буквално чоек да е спремен на кампирање бидејки прашање е дали и кого ќе најде по манастирите со оглед дека истите сега се претежно само селски Цркви евентуално Света Петка в с.Цапари но токму вреди и за во вреќа цела тура од Сливница преку Курбиново та отаде Малоиште па Цапари, а може да префрли и кон Илинска планина та преку Ѓавато, Гопеш и Смилево да се стигне до Слепче, јасно вожњата може да тера потем и према Журче та лесно отаде према Прилепско, кој бил на местава знае за што зборувам и би му препорачал пак да отиде, а кој не бил нека не се мисли двапати оти сеуште е сето ова недопрена природа - настрана сета историја и традиција посреди!
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #47 Posted: 12-Jul-2014 at 18:18

http://preminportal.com.mk/content/category/13/43/158/

   

http://myweb.rollins.edu/aboguslawski/Ruspaint/underst.html
Иконописни периоди и школи

   1. Првиот период го опфаќа периодот до иконоборството (724 год.). Ѕидните слики од овој период се изработувани како фрески или мозаици. Карактеристика на овој период е нагласениот символички елемент. На мозаиците небото е сино. Дури во VI век станува позлатено и оттогаш овој обичај преовладува. Само фреската засекогаш го задржува синото небо. Символичкото сликарство постепено се повлекува и му го отстапува местото на историското сликање и на догматската икона.

   2. Вториот период ги опфаќа 120-те години на иконоборството (724-843 год.). Историчарите тврдат дека врз безиконичното сликарство кое преовладувало, влијаеле јудаизмот и мухамеданството. Овие религии се против сликите, така што ширењето на арапската власт влијаело врз византиската уметност и сфаќање. Впрочем и византиските цареви Лав III Ерменец и неговиот син Константин III Копроним биле Сиријци, а и двајцата биле на чело на иконоборците. Подоцна и Теофил ја следел нивната пракса и го заменил иконографскиот циклус со декорации. Па така, на сцената од црковната агиографија се јавува древната старохристијанска декоративност. Иконописците кои побегнале од престолнината во Италија и Мала Азија продолжиле и понатаму да сликаат икони и фрески.

   3. Третиот период се протега од средината на IX век до крајот на XII век. Тоа е време на династиите Македонци и Комнени. Овој период е познат како преродба на православната агиографија. Иконоборците паднале пред аргументите на иконофилите – Отци на Црквата, и победата на православието значела нова епоха на иконите. На VII вселенски собор поставени се правилата за ерархиска поставеност на иконите, па така постојат: догматски, литургиски и историски икони. Овој период на иконографска преродба трае до епохата на Комнените. Подоцна се зацврстува и ограничува на повторување на претходните достигнувања со тенденција на формализам.

   4. Епохата на Палеолозите (1259-1453 год.) се смета за „златен период“ на агиографијата. И навистина, достигнувањата од овој период се со висок квалитет. Живописот на оваа епоха означува чекор напред, па со текот на времето да се стигне до нов вид агиографија, со нагласени духовни својства. Но, како по правило, пред појавата на некој нов стил или школа, секогаш му претходи појавата на нови религиозни или научни идеи, кои се одразуваат на целиот општествен живот, па и на творештвото. Во времето на Палеолозите интелектуалната елита на Цариград поприма хуманистички сфаќања. Хуманизмот бил општ феномен на западот, а Цариград традиционално одржувал добри односи со Рим (дури и со тенденција на унијатење), па така овие сфаќања навлегле во Цариград. Свртувањето кон човекот и природата, својствено на хуманизмот, врши непосредно влијание врз агиографијата. Движењата, изразот на лицата, личниот карактер се појавуваат поинтензивно, а природата и пејзажот заземаат сè поголемо место во живописниот циклус.

Овој нов вид агиографија се нарекува „Македонска школа“, која настанува во Цариград, но паралелно се развива и во Солун, со уште пореалистични црти, додека во престолнината била поидеалистичка. Од Цариград се проширува во Македонија и во други делови од православниот Балкан, особено во Мистра. Македонската школа е еден од двата дела на живописот од епохата на палеолозите. Ја карактеризира реализам, слобода, живи движења и емотивност, која достигнува и до драматичен занес. Осветлувањата се прават со широки потези и заземаат голем дел од лицата. Се работи за „широк стил“ на сликање. Честопати, живите тонови се постигнуваат со импресионистичко додавање бои (зелена проплазма – розово осветлување). Македонската школа особено се развива и го чува реалистичниот израз својствен на агиографијата од Солун. Македонската агиографија повеќе му одговара на ѕидното сликарство, затоа што импресионистичкото додавање на бои изискува потребно растојание од гледачот за да создаде оптичко мешање. Иконата, пак, со вистинското мешање на бои нема потреба од големо растојание, зашто со средствата со кои се изразува одблизу ја покажува убавината. Македонската школа, благодарение на нејзиниот стил, ја стекнала наклонетоста на Цариградскиот двор. Нејзин најпознат претставник е зографот Емануил Панселинос.

5. Сè до Комнените немало видлива разлика помеѓу ѕидниот живопис и иконата. Таа разлика почнува да се чувствува од почетокот на XIII век. Иконата не го прифатила хуманистичкото настроение на ѕидниот живопис, туку го задржала својот традиционален воздржан став, благодарение првенствено на монашкото влијание. Монасите се труделе да ја задржат во агиографијата смиреноста, свештеноста, побожноста и умилноста; останале воздржани кон новините на македонскиот стил во црковната уметност. Ова монашко настроение создава нов стил на живопис. Новата уметничка струја е позната како „Критска школа“ затоа што подоцна се развила на Крит и преку критските живописци преминала на другите краеви. Критскиот живопис го оформил својот стил во втората половина на XIV век, во времето кога македонската школа опаѓа, а во XV век исчезнува. Практично, почнала да исчезнува со падот на Цариград во 1453 год. Патријархот Генадиј помогнал во ширењето на критската школа која се проширила на Мистра, а во XIV век оттаму се пренела на Крит, каде што доживеала голем процут и развој до почетокот на XVI век. Нејзин главен претставник е зографот Теофан Критски. Во XVII век преовладуваат икони од Критската школа, а во ѕидниот живопис преовладува византиско-лаичкиот стил.

И покрај традиционалноста и конзервативноста, во XVI век критскиот стил поприма елементи од западната ренесанса. Во тој период има добри мајстори, но недостасуваат опитни теоретичари живописци, познавачи на длабоките закони и основи на православниот иконопис. Всушност, тоа е и главната причина за сè поголемото влијание на сликарите од западната ренесансна уметност, влијание кое достигнува врв во XVIII век. Натуралистичкиот италијански живопис успеа да изврши големо влијание врз православните иконописци и да го потисне древното живописно предание.

Православна светлина бр. 9 Според изворникот: Јован Вранос, Градац, Чачак, 1988, 113-116.

http://amvon.mk/ikonopisni-shkoli-i-periodi/

   

http://www.atma-o-jibon.org/file_pdf/camminiamo_n25_novemmre_dicembre2013.pdf



Edited by +Protagorist - 25-Jul-2018 at 21:33
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #48 Posted: 08-Jul-2014 at 10:33

во контекст на пост #54 од нишкава

http://orthodoxinfo.com/general/icon_faq.aspx

HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #49 Posted: 02-Sep-2013 at 05:16


http://en.wikipedia.org/wiki/Onion_dome

according to one theory, onion domes were strictly utilitarian, as they prevented snow from piling on the roof

РПСА - http://www.youtube.com/watch?v=rRVD9hzRsDI&t=30m




Edited by +Protagorist - 05-Mar-2017 at 20:23
HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
+Protagorist View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 01-Nov-2012
Online Status: Offline
Posts: 3588
  Quote +Protagorist Quote  Post ReplyReply #50 Posted: 19-Aug-2013 at 16:54

ова ме изненади како интерпретација - http://en.wiktionary.org/wiki/cupola

Cupola. A light structure on a dome or roof, usually crowned with a dome and serving as a belfry, lantern, or belvedere. - http://www.aspu.ru/images/File/Izdatelstvo/sbornik%20troodov%202010/Radvan%20V.M.,%20Plavinskaja%20V,S..pdf


но ова кај нас ко значење би било претпоставувам Тамбур, а купола велиме најчесто кога мислиме на домо - http://en.wiktionary.org/wiki/dome - а порано чукав глава од каде дошол зборот дома просто природно местото ни е таму...


HaјсилнoтoOpужјe е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3610
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #51 Posted: 09-Oct-2012 at 11:22


опуштено си истражуваат и опуштено нека тера офтопиков во археологија, тука стави слики од некоја средновековна ротонда, иако ваквите тумулуси се директен предок на куполата како архитектонска појава во византија, иако намената им е различна макар интерпретацијата била иста...

Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #52 Posted: 08-Oct-2012 at 22:10
фала Макс,и мене ме изненади цената,ги зумирав сликите и не гледам некоја аберација на лежата.прошлиот апарат имаше на десниот горен дел,овде засега не приметувам ништо.промотивната цена е за цел балкан(можеби и на други места)

многу ме чуди што ќе испадне ова со гробницава на линкот(и на други портали),вакво нешто немало во Македонија,сме гледале во Египет и на други места.Многу мегалитски се камениве блокови.ќе излезе нешто големо од ова



Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3610
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #53 Posted: 08-Oct-2012 at 20:00

аирлија апарато, овој ист ко nv100 само што пред две години ваквата конфигурација чинеше 200 евра + 50 за додатна картичка и батерија, така да екстра цена за тие перформанси си добил!

туку оваа информација ме изненади скоро, немав претстава дека порано сме имале бакроресци и бакрпописи во Македонија http://10bez10.com/prilep/institucii/162--18-19-

Музејот на Прилеп ја има најголемата збирка на графички листови од 18 и 19 век на Балканот (околу 250), кои претставуваат впечатлива ликовна хроника за Света Гора. Дел од овие листови, стотина на број, се пронајдени при конзерваторските работи на таванот на црквата "Св. Димитрија", а дел (уште деведесет) при интервенција на кровната конструкција на црквата "Св. Благовештение" во Прилеп. 

...

Основоположник на балканската графика е македонскиот зограф и графичар Христифор Жефаровиќ, кој потекнувал од свештеничко семејство од Дојран. Бил искусен зограф, а техниката на бакрорез ја изучил во Виена. Неговите бакрорези биле присутни во сите светогорски манастири. Во 1748 година ја изгравирал иконата Богородица, а од овој период е и графиката со претстава на св. Наум Охридски, изработена во соработка со виенскиот гравер Тома Месмер

http://preminportal.com.mk/content/view/9475/82/

Книжните икони датираат од 18-от и 19-от век.
Најстарата е од 1763 година и ја изработил Џулијано Зулијани во Венеција. Печатени се во Виена, Венеција, а на нив се претставени ликови на чудотворни светители, религиозни композиции кои пленат и самите манастирски комплекси на Света Гора.
Според податоците од Музејот делата се изработени од Захариј Орфелин, Партениј
http://www.plusinfo.mk/vest/42288/Retkite-knizhni-ikoni-vo-Novi-Sad



Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #54 Posted: 05-Oct-2012 at 23:37
SAMSUNG EC-ES90 14.2 mp,5x оптички зум,HD video 1280 x 720 и све тоа за 3999 денари.



Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #55 Posted: 05-Oct-2012 at 23:13
Со здравје да си го користиш апаратчето. Што зема?
Извинете за офтопик  Smile
Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #56 Posted: 04-Oct-2012 at 19:32
еве нешто и од мене од новото апаратче.


овие ископини се од ранохристијанска базилика од 3-4 век во манастирскиот комплекс Св Ѓорѓија Кнежински кај с.Кнежино,7 км западно од Кичево.Името е добиено по кнегиња(Кнежино) Кита,сестра на Крали Марко,која и има основано град на кичевското кале каде има остатоци од тврдината.(населбата под калето се вика `Подварош` каде и јас седам,а значи дека варошот бил горе на калето).пронајдени се многу вредни фрески кои се извадени и сега се чуваат во кичевскиот музеј.сум ги видел пред некоја година така потпрени на зид една врз друга.На просторот помежу овие ископини и конаците пронајдени се неколку стотини гробови на ученици кои престојувале и учеле во манастириот.



ова е новата црква со мозаик на Св.Ѓорѓија од природен камен во различни бои над влезната врата


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3610
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #57 Posted: 04-Oct-2012 at 17:28


Додека се чека грантот, фреските во Старо Нагоричане пропаѓаат - НМ 06.07.2012 - http://novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=7612936183&id=16&prilog=0&setIzdanie=22623

Перивлепта е тест за Старо Нагоричане - НМ 11.08.2010 - http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=811101031366&id=9&setIzdanie=22056


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3610
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #58 Posted: 18-Aug-2012 at 22:32



ζωγραφιά (zographia) е живoпис однсно од ζω - "live" + γραφή - "writing", значи зографи биле оние кои изобразувале вистинити "живи" слики за животот на Господ Исус Христос и Светителите односно преку слика го символизираат духовниот живот, а воедно и со тоа на сликовит начин го проповедале Евангелието на Љубовта...




Edited by Max - 06-Dec-2014 at 21:17
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3610
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #59 Posted: 16-Aug-2012 at 07:04


документарец за Иконата како појава http://www.prijateljbozji.com/index.php?p=Филмови



српски





англиски



Back to Top
gjoko View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 18-Jun-2011
Location: kicevo
Online Status: Offline
Posts: 6554
  Quote gjoko Quote  Post ReplyReply #60 Posted: 03-Jun-2012 at 20:54
ако ги тргниме настрана сите контроверзии на Кузман паско,може да се кажи за човекот дека си ја знае работата,и ќе беше голема штета доколку владите не му излегуваа во пресрет на неговите молби за средства за работа на разните проекти што ги има реализирано.


лично верувам дека после период на негово творештво,во Македонија ќе има вакум во реализацијата во оваа област
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <12345 6>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.253 seconds.

Copyright ©2007 - 2024  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.