Print Page | Close Window

Скупи

Printed From: build.mk
Category: Останати теми
Forum Name: Културно наследство
Forum Discription: Археолошки локалитети, цркви, манастири...
URL: http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=807
Printed Date: 26-Apr-2024 at 08:23


Topic: Скупи
Posted By: Makedonij
Subject: Скупи
Date Posted: 10-Jan-2010 at 11:09
Почетоците на римскиот град Скупи се поврзани со римската војска, односно стационирањето на 5-тата Македонска и 4-тата Скитска легија на теронот на новосвоената Дарданија  во времето на Тибериј (14 г. п.н.е.-37 г. н.е.), веројатно во 13-11 год. пр. н.е. Поинтензивна колонизација и урбанизација на градот веројатно се случила после 15-та год. од н.е., по формирањето на провинцијата Мезија Според положбата, големината, четвртестата основа, маркантните фортификациски елементи и др. постои голема веројатност дека градот се развил од легиски логор (каструм). Во време на царот Домицијан (84-85год.) Стоби добил статус на колонија и неговото полно име било Colonia Flavia Scupiorum и во него биле сместени дедуцираните ветерани од 7-та Клавдиева легија. Во градот имало и домашни староседелци со пајонско и дарданско потекло.........

http://img705.imageshack.us/i/skopjeandskupi.jpg/"> http://g.imageshack.us/img705/skopjeandskupi.jpg/1/">
http://img696.imageshack.us/i/eskopiatown2.jpg/"> http://g.imageshack.us/img696/eskopiatown2.jpg/1/">
http://img695.imageshack.us/i/skupiwalls.jpg/"> http://g.imageshack.us/img695/skupiwalls.jpg/1/">
Гробници
http://img63.imageshack.us/i/escupitombstonegroup42.jpg/"> http://g.imageshack.us/img63/escupitombstonegroup42.jpg/1/">
Театар
http://img63.imageshack.us/i/escupitheater50.jpg/"> http://g.imageshack.us/img63/escupitheater50.jpg/1/">
Катедрала-базилика
http://img693.imageshack.us/i/escupicathedral54.jpg/"> http://g.imageshack.us/img693/escupicathedral54.jpg/1/">
http://img258.imageshack.us/i/escupinewdig63.jpg/"> http://g.imageshack.us/img258/escupinewdig63.jpg/1/">
http://img693.imageshack.us/i/escupilookingsouth61.jpg/"> http://g.imageshack.us/img693/escupilookingsouth61.jpg/1/">
http://img69.imageshack.us/i/eskupicemetery37.jpg/"> http://g.imageshack.us/img69/eskupicemetery37.jpg/1/">
http://img693.imageshack.us/i/escupitrench56.jpg/"> http://g.imageshack.us/img693/escupitrench56.jpg/1/">
http://img63.imageshack.us/i/skupi1d.jpg/"> http://g.imageshack.us/img63/skupi1d.jpg/1/">
http://img693.imageshack.us/i/skupi21d.jpg/"> http://g.imageshack.us/img693/skupi21d.jpg/1/">
http://img696.imageshack.us/i/skupi30d.jpg/"> http://g.imageshack.us/img696/skupi30d.jpg/1/">

Инфо:
http://users.stlcc.edu/mfuller/scupi.html
http://www.mymacedonia.net/gradovi/skupi.htm




-------------
ЈАС ГО РАЗБИРАМ СВЕТОТ КАКО ПОЛЕ НА КУЛТУРЕН НАТПРЕВАР...ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ



Replies:
Posted By: mitatos
Date Posted: 10-Jan-2010 at 20:29
Убаво ти текна да пуштиш за скупи , ја одамна планирам да отидам да фоткам нешто натаму ,само жалам за овој голем споменик на културата досега скоро ништо не е направено, само на некој начин го откопаа да не кажам го ограбија, од него добиват пари,а на него ништо не се вложува. Слушнав дека имаше донација од италија за скупи ако има некој информации дали тие средства се примениле некаде низ Скупи или не.
Сепак тоа било голем град во тогашно време, се секавам дедоми имаше нива низ овие предели , он често кажуваше дека секој пат кога орал нивата испагале некакви цигли и големи блокови камења ,значи овој дел го зафака и тој убавиот дел од злокукани.



-------------
"Најлошиот град од градовите е тој што нема ред,мир и сигурност за своите граѓани" (Али ибн Еби Талиб)


Posted By: Makedonij
Date Posted: 09-Jun-2010 at 20:07

Римски квартови се откриваат на Скупи


КАТЕРИНА БОГОЕВА

 



Во центарот на стариот град се истражува инфраструктурата на улицата Кардо и на попречните улици



Пријатно е и деновиве да се појде на археолошкиот локалитет Скупи и да се види како древниот град продолжува да се открива, да ги покажува своите улици. Иако температурите на воздухот се високи, сепак археолозите од Музејот на град Скопје, работат на терен веќе десеттина дена, реализирајќи два проекти, за кои добија 500 илјади денари од Министерството за култура и Град Скопје. До крајот на јуни, во централното градско подрачје ќе се истражува инфраструктурата на улицата Кардо и две, на неа попречни улици- декумани. Во текот на септември и октомври, ќе се истражува западната некропола на Скупи.

„Во текот на оваа година продолживме со истражување на една од главните улици, наречена Кардо, откриена во минатите години, долга околу 150 метра. Структурата на римските градови, урбанистичката мрежа обично има еден првоаголен систем во кој, прво се поставуваат две главни улици, кардо - максимус и кардо - декуманус, поставени под прав агол. Паралелно на нив се поставуваат помошни улици, кои формираат градски квартови. Скупи не е исклучок, но ние сеуште не можеме да кажеме дали овој римски град има некоја специфика, затоа што, само врз основа на аналогии претпоставуваме каде би се наоѓал неговиот форум. Токму од тие причини, со својата местоположба, не' изненадуваат улиците кои сега ги откривме и димензиите на квартовите. Сега имаме реални димензии на квартовите, според добиените резултати на теренот.

Годинава се откри уште една попречна улица на улицата Кардо, која од неа е оддалечена околу 65 метра, така што сега ја знаеме должината на еден од градските квартови кој се протегал во правец исток- запад. Би требало понатаму да се открие уште една улица, со што би се дефинирал еден цел градски кварт и објектите што се наоѓале во него. Ние го знаеме кореиумот и градската бања, но очекуваме да се појават и други објекти“ - вели раководителката на истражувањата, археологот, виш кустос Ленче Јовановска, која не е задоволна од динамиката со која се открива градот, и потенцира дека главна причина за тоа се малите финансиски средства.

Улицата Кардо како улицата во Ефес



Според Јовановска за да се истражи еден римски град со големина на Скупи, треба да поминат низа години за да се дефинира само еден објект.

„Со финансиските средства кои ги добиваме може да дефинирате само еден до два ѕида, во текот на истражувањата. Од тие причини, и поради тоа што конзервацијата доцни зад ископувањата, ориентирани сме кон дефинирање на стратиграфијата и инфраструктурата на уличната мрежа и користиме сондажно истражување, по кое земјата се враќа назад. Сакаме да ја додефинираме и доистражиме улицата Кардо, за да може идната година таа и да се конзервира. Тоа е улица со импозантни димензии, со широчина од осум и пол метри и западен и источен тротоар со димензија од два и пол до три метри, со колонада која ги дели тротоарите од улицата. Ги имаме сите елементи за реконструкција и тоа дури во две фази. Кога би се реконструирала во должина од 150 метри, може да биде и поатрактивна и поубава од улицата во Ефес, на кој сите и се воодушевуваат. Таква улица може да добиеме за неколку години“ - вели археологот Ленче Јовановска.

Атрактивноста на Скупи



Скупи е навистина атрактивен локалитет. Додека се очекуваат одобрените средства од италијанската влада со кои истиот треба да се уреди за културен туризам, неговиот сегашен пријатен амбиент го прават и зелената трева, насадените цвеќиња, уредените бараки, што е реткост на археолошките локалитети во Македонија. Атрактивноста лежи во неговвата површина и напластената историја. Во обѕидието има 43 хектари, но поради малиот обем на истражувачките работи на Скупи, досега археолозите отвориле, само 2- 3% од просторот, датиран од 4-6 век.

„Од 1- 4 век имаме откриено само нешто малку од театарот, значи ниту еден процент од тој период“ - потенцира Јовановска, која, во оваа прилика, го истакна и задоволството од покажаниот интерес на британската група археолози, кои пролетва држеа семинар во Скопје, а од сите локалитети во земјава, го одбраа Скупи за есенва на него да реализираат пилот - проект, кој подразбира површинско истражување на теренот со геомагнетни сонди за лоцирање и утврдување на обзидието на градот и евентуално лоцирање на објекти во него. Се очекува тоа да овозможи во иднина, британските археолози во соработка со Музејот на град Скопје да реализираат и заеднички истражувања.

-------------
ЈАС ГО РАЗБИРАМ СВЕТОТ КАКО ПОЛЕ НА КУЛТУРЕН НАТПРЕВАР...ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ


Posted By: gorco
Date Posted: 12-Jul-2010 at 07:34
Еве неколку и од мене. Штета што е целиот комплекс под клуч и не може да се влезе во секое време, исто и што е неистражен доволно.


http://www.panoramio.com/photo/37773164 - http://www.panoramio.com/photo/37773164


http://www.panoramio.com/photo/37773547 - http://www.panoramio.com/photo/37773547


http://www.panoramio.com/photo/37773565 - http://www.panoramio.com/photo/37773565


http://www.panoramio.com/photo/37773534 - http://www.panoramio.com/photo/37773534


http://www.panoramio.com/photo/37773542 - http://www.panoramio.com/photo/37773542


-------------


Posted By: Makedonij
Date Posted: 03-Oct-2010 at 19:21
[Tube]sLdWdBhH7Ug[/Tube]

-------------
ЈАС ГО РАЗБИРАМ СВЕТОТ КАКО ПОЛЕ НА КУЛТУРЕН НАТПРЕВАР...ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ


Posted By: axel
Date Posted: 28-Feb-2011 at 14:46

Архитектонскиот водич на Скопје


Скупи ...

 
 
%20  

 

Почнувајќи од овој понеделник нашите читатели ќе може да се запознаат со градителското наследство на главниот град. Текстовите и сликите се позајмени од првиот Архитектонски водич на Скопје, што кон крајот на 2009 година на англиски јазик го објави невладината организација „Коалиција за одржлив развој“. Во водичот се претставени вкупно 102 објекти, поделени во три периоди: средновековен + преродба - од 12 до 19 век (цркви, манастири - вкупно 16 објекти); отомански - од 15 до 19 век (вкупно 14 објекти); периодот на 20 век – меѓу двете светски војни, по Втората светска војна до катастрофалниот земјотрес од 1963 година, како и времето од земјотресот до 90-тите години од минатиот век (вкупно 72 објекти); плус четири археолошки и урбани локалитети - Стоби, Кале, Аквадуктот и Старата чаршија.

Објектите во овој прв Архитектонски водич се хронолошки прикажани, а изборот е направен според намената, знаењето, како и контекстот на зданијата, кои претставуваат соодветен архитектонски одговор на времето што го претставуваат. Автори на водичот се архитектите: м-р Дивна Пенчиќ, д-р Инес Толиќ, м-р Билјана Стефановска, како и Соња Дамчевска. Изборот на објектите што ќе бидат објавени на оваа страница го направи асистентката на Архитектонскиот факултет при УКИМ „Свети Кирил и Методиј“, Дивна Пенчиќ. 

 

Локалитетот се наоѓа пет километри северозападно од центарот на Скопје, во близина на населбите Злокуќани и Бардовци, под Зајчев Рид. Населбата датира од пред римскиот период, а во регионален центар прераснува со развојот на римскиот воен камп (Каструм) во административно седиште на новата провинција Горна Мезија. Поради конфигурацијата на теренот, населбата (која покрива област од 40 хектари) има невообичаена квадратна форма од 738 на 590 метри, со заштитен бедем. Надвор од ѕидините, имало некролопи. Според генералните урбанистички карактеристики, градот ја следи матрицата на типичниот римски Каструм, со две комуникациски оски (улици), свртени кон север-југ (кардо) и исток-запад (декуманус) и форум во средината, како центар на јавниот и духовниот живот. За четвртиот век е карактеристична зголемената градежна активност. Ова е период кога е изградено и едно импресивно здание - базиликата. Кон средината на 5 век, површината на градот се намалува на четири-пет хектари, позиционирајќи се на југозападната страна од Зајчев Рид, околу акрополата. И токму кога Скупи архитектонски се развива во една урбана населба, успешно одолевајќи им на нападите на Варварите, во 518 година се случува разорен земјотрес, кој го срамнува со земја. Градот постои како населба сé до 546 година, иако поголемиот дел од населението се сели околу Горниот град (на Калето), каде што во 535 е создаден нов град.


http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=2281110604&id=14&prilog=0&setIzdanie=22218


Posted By: spaceman091
Date Posted: 08-Jul-2011 at 21:42
me interesira dali seuste na ovoj lokalitet se istrazuva?

btw. kade moze da se kupi ovoj arhitetonski vodic na skopje ?


Posted By: phenomenon
Date Posted: 09-Jul-2011 at 07:24
Makedonij, ќе можеш ли подетално да ги објасниш објектите на фотографиите?

-------------
開始されていないだけの戦いが失われ、


Posted By: my Macedonia
Date Posted: 22-Jul-2011 at 18:21
Slucajno pominav so kola pa slikav(lokalitetot skupi)
http://imageshack.us/photo/my-images/560/img0506fpx.jpg/">



Posted By: Makedonij
Date Posted: 31-Dec-2011 at 12:04
http://farm4.staticflickr.com/3027/2825206965_4653d09b82_b.jpg
http://farm4.staticflickr.com/3284/2826040872_82707ce69f_b.jpg
http://farm4.staticflickr.com/3002/2825199913_eb532371db_b.jpg


http://www.flickr.com/photos/30157446@N03/2825053597/in/photostream/


-------------
ЈАС ГО РАЗБИРАМ СВЕТОТ КАКО ПОЛЕ НА КУЛТУРЕН НАТПРЕВАР...ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ


Posted By: Makedonij
Date Posted: 31-Dec-2011 at 12:19
[TUBE]YioKnb9dC90[/TUBE]

Skup - skupaj(slovenski) - zaedno
Skopinorum - skupina(slovenski) - grupa-zaednica
Skopje - s' kopje - so kopje (poradi toa šo osvojen bil so kopja - sarisi
 


-------------
ЈАС ГО РАЗБИРАМ СВЕТОТ КАКО ПОЛЕ НА КУЛТУРЕН НАТПРЕВАР...ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ


Posted By: Џоле
Date Posted: 08-Aug-2014 at 13:10
A DAY WITH MACEDONIAN ARCHAEOLOGY – ROMAN THEATER IN SCUPI

The impressive dimensions of this monumental architectural structure make it the largest surviving roman theater on the territory of R. Macedonia. The theater is built during the reign of Hadrian, in the first half of the second century AD.

Photos of this year excavations of the Roman Theater in the ancient town of Scupi, (Skopje, R. Macedonia)

Project Manager – PhD. Antonio Jakimovski

Two seats from the theater



Corridor



Panoramic view of the Theater



The theater building



View of the theater



- http://www.dayofarchaeology.com/a-day-with-macedonian-archaeology-roman-theater-in-scupi-photos/

-------------
За сè има вторпат


Posted By: Џоле
Date Posted: 08-Aug-2014 at 13:15






-------------
За сè има вторпат


Posted By: Џоле
Date Posted: 08-Aug-2014 at 13:24








-------------
За сè има вторпат


Posted By: Makedonij
Date Posted: 21-Aug-2014 at 20:17

Римскиот театар на локалитетот Скупи обновен до 2017 година

Ќе бидат обновени сценската зграда и околу 10.000 седишта во гледалиштето, со што локалитетот ќе биде осособен за културни манифестации. На терен интензивно се работи под директна надлежност на Музеј на Град Скопје и, според планот, оваа година треба целосно да се истражи амфитеатарот и сценската зграда, кои потоа ќе се реставрираат. Во ископувањата се најдени гробови и значајни наоди

Министерката за култура Елизабета Канческа-Милевска и градоначалникот на Скопје Коце Трајановски денеска го посетија локалитетот, кој е пранаселба на денешниот главен град. Задоволни се од активностите од овој капитален проект на Владата на РМ.

- Римскиот театар беше покриен од големи наноси на земја и истражувањето беше многу сложено. Резултатите се огромни и видливи и, според динамиката и додека дозволуваат временските услови, оваа година ќе се заврши целокупното истражување на Римскиот театар. Интензивно се работеше и на сценската зграда на театарот и во септември ќе се изработи проект за нејзина конзервација, рече Канческа-Милевска.

Министерката за култура Елизабета Канческа-Милевска и градоначалникот на Скопје Коце Трајановски денеска го посетија локалитетот, кој е пранаселба на денешниот главен град. Задоволни се од активностите од овој капитален проект на Владата на РМ.

- Римскиот театар беше покриен од големи наноси на земја и истражувањето беше многу сложено. Резултатите се огромни и видливи и, според динамиката и додека дозволуваат временските услови, оваа година ќе се заврши целокупното истражување на Римскиот театар. Интензивно се работеше и на сценската зграда на театарот и во септември ќе се изработи проект за нејзина конзервација, рече Канческа-Милевска.

Скупи е прогласен за споменик на културата и е под надлежност на Музеј на Град Скопје. Директорката на установата Љубица Кондијанова информираше дека се очекува потешко да оди реставрацијата и конзервацијата на гледалиштето, затоа што од автентичните седишта од вториот век зачувани се само две. Тие ќе послужат како примероци кој камен е најсоодветно да се употреби при реконструкцијата.

- Двете седишта се зачувани благодарение на тоа што биле паднати во еден од коридорите, покриени со доста земја. Според наши сознанија, а тоа треба да се потврди, целиот тој материјал е однесен на Скопското кале, каде што се пронајдени исти такви камења. Анализите ќе покажат од кое место е носен каменот овде, и од таму ќе се потрудиме што поавтентично да биде прикажан театарот, а потоа и целиот локалитет. Тоа е и главна цел на нас како археолози, конзерватори и реставратори, истакна Кондијанова.

Покрај истражувањето на објектите на локалитетот, најдени се и артефакти од неколку периоди. Предметите се конзервираат паралелно со истражувањата на терен.

При ископувањата се најдени интересни и значајни наоди. Меѓу нив би ги издвоил праисториските наоди на два гроба од железно време, потоа над 50 гробови од средновековниот период, датирани со монети, над три и пол илјади предмети кои ги инвентариравме, кои се конзервирани и чекаат да бидат изложени пред јавноста, рече Антонио Јакимовски, раководител на истражувањата на Скупи.

Градоначалникот Коце Трајановски се заблагодари на Владата и Министерството за култура што го финансираат истражувањето на Скупи.

- Задоволство ќе биде во првата половина на 2017 година да ги имаме првите културни настани овде, во амфитеатарот Скупи. Се наоѓаме на огништето на старото Скопје и затоа Скупи е од огромна важност за историјата на градот Скопје, од каде потекнуваме и од каде градот почнал да се развива. Тоа ќе придонесе и за поголема културна афирмација на Скопје, рече Трајановски.

016%20skupi%20%2021%20avgust%202014

08%20skupi%20%2021%20avgust%202014

012%20skupi%20%2021%20avgust%202014

013%20skupi%20%2021%20avgust%202014

05a%20skupi%20%2021%20avgust%202014

01a%20skupi%20%2021%20avgust%202014


http://cooltura.mk/?p=53162



-------------
ЈАС ГО РАЗБИРАМ СВЕТОТ КАКО ПОЛЕ НА КУЛТУРЕН НАТПРЕВАР...ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ


Posted By: gjoko
Date Posted: 08-Mar-2015 at 23:04
Скупи исфрли на виделина 5.000 артефакти и 2.000 монети



Објектот зафаќал површина од 22.500 квадратни метри собирал меѓу 8 и 10 илјади гледачи. Во римско време Скупи бил главен град на ова подрачје и имал статус на колонија. Театарот бил изграден околу 125 година во чест на римскиот император Хадријан кој во тоа време поминувал низ овие простори
Археолозите привршуваат со истражувањата на античкиот театар во Скупи, една од капиталните инвестиции во чии рамки се извојуваат повеќе пари од вообичаено за истражување на одреден археолошки локалитет. До средината на идниот месец се планира сосема да биде истражен театарот, кој според својата големина бил најголемата античка градба, од првите векови од новата ера на денешна Македонија. Според раководителот на ископувањата, Антонио Јакимовски од катедрата за историја на уметност и археологија при Универзитетот „Св. Kирил и Методиј“, во моментот ја работат последната, третата фаза од истражувањата, која подразбира целосно истражување на театарот. Според предвидената динамика, целосно ќе го истражиме театарот до средината на април. Досега целосно е откриен театарот, фазите на негова изградба, како функционирал театарот и кога завршила неговата функцијата. Откриени се голем број културни слоеви, градби и археолошки предмети. Регистрирани се неколку фази на живеење на овој простор. Најраните траги се од железното време, 8-7 век пред новата ера. Од овој период пронајдовме два гроба, кои биле делумно уништени со подоцнежната изградба на театарот. Следуваат слоевите од доцноантичкиот период. Тоа е времето откако завршило функционирањето на театарот, кон крајот на 4 век. Тогаш на овој простор е изградена населба, која во неколку фази трае до 6 век. Потоа следува хијатус, по кој во средниот век имаме населбинско живеење и некропола со околу 70 гроба - објаснува Јакимовски.Најголем антички театарНа територијата на денешна Македонија досега се пронајдени четири антички театри - во Скупи, Стоби кај Градско, Хераклеја Линкестис кај Битола и во Варош, Охрид. Најголем и досега најмалку истражен беше тој во Скупи. Според археолозите, објектот зафаќал површина од 22.500 квадратни метри собирал меѓу 8 и 10 илјади гледачи. Во римско време Скупи бил главен град на ова подрачје и имал статус на колонија. Театарот бил изграден околу 125 година во чест на римскиот император Хадријан, кој во тоа време поминувал низ овие простори.Јакимовски вели дека од почетокот на истражувањата во 2013 досега пронашле и инвентарирале околу 5.000 артефакти од камен, стакло, метал, керамика и коска и околу 2.000 монети. Откако ќе завршат ископувањата, најрепрезентативните предмети ќе бидат изложени пред пошироката јавност.

Највредниот момент во овие истражувања е самиот театар со својата импозантна архитектура. Kако најексклузивни и научно највредни наоди би ги издвоил предметите од железното време. Освен за раното живеење на овој простор, тие зборуваат за етничката припадност на овие покојници - вели Јакимовски.Театарот во Скупи парцијално е истражуван во повеќе наврати, но со овој проект наречен „Антички театар Скупи 2013-2017 година“ планирано е да се спроведе целосно истражување, реставрација, конзервација и презентација и да биде пуштен во употреба. Потврда за културното богатствоСпоред Јакимовски, во изминатите две години целосно археолошки е истражен објектот, направен е проектот за конзервација на театарската зграда и наскоро треба да почне нејзината конзервација. Во моментот се прави документацијата за гледалиштето, по што ќе биде изработен проектот за реконструкција и конзервација на овој дел од објектот. Според планот, конзервацијата на театарската зграда и реставрацијата и конзервацијата на гледалиштето треба да биде готова до крајот на идната година. Тогаш театарот треба да биде пуштен во јавна употреба. Освен што ќе биде потврда за нашето огромно културно наследство, овој грандиозен објект ќе го привлече вниманието на многу туристи и љубители на археологијата. Секако ќе понуди богата културна програма и разни манифестации кои би можеле да се организираат во театарот во Скупи - вели Јакимовски.Од Министерството за култура велат дека со целосното истражување, заштита, конзервација, реставрација, реконструкција и презентација на античкиот театар во Скупи, овој археолошки локалитет ќе добие значајна содржина кој ќе го зголеми бројот на туристите. Паралелно со истражувањата се спроведуваат и конзерваторско-реставраторски работи. Проектот за конзервацијата на сценската зграда е изработен и се наоѓа на стручна комисиска проверка. Откако проектот ќе биде одобрен, Музејот на град Скопје ќе објави јавна набавка за негова реализација. Во меѓувреме во завршна фаза е изработката на комплетната техничка документација за гледалиштето. По изработката на идејниот и на основниот проект, ќе почне негова конзервација - велат од Министерството.Реконструкција според оригиналните блоковиМеѓу поважните откритија од театарот во Скупи лани беа и оригиналните камени блокови - седишта од гледалиштето. Беа пронајдени само две седишта, но и тие се доволни за да може да се направи реконструкција на останатите. Долги години домашните археолози сметаа дека седиштата и другиот градежен материјал од театарот биле однесени и вградени во скопското Kале. Во меѓувреме, треба да се направи анализа на каменот и да се одреди неговото потекло

http://dnevnik.mk/?ItemID=A8DB13932871AE4B999346DE71F944AD - http://dnevnik.mk/?ItemID=A8DB13932871AE4B999346DE71F944AD


Posted By: gjoko
Date Posted: 02-Apr-2015 at 22:16
ПРОНАЈДЕН АРТЕФАКТ
Ретка статуа од 2 век откриена на Скупи!

2 април 2015 - 15:17
Ова е навистина возбудливо. Тимот откри една некропола која засега содржи два-три гроба, најверојатно од 4-5 век кога Теодосиј Втори го издигнал христијанството на ранг на главна, врвна религија во Римското царство. Нас не интересира кои се овие христијани - дали се луѓе кои пострадале или се роднини на луѓето кои пострадале во оркестрата. Во доцната антика, во текот на 3-ти и 4 век, христијаните биле жртвувани во театрите, изјави директорот на Управата за заштита на културното наследство Виктор Лилчиќ



Археолозите кои го истражуваат скопскиот локалитет Скупи вчера откриле редок артефакт од 2 век наша ера - статуа во облик на обезглавена женска фигура, со која е покриен гроб за кој се претпоставува дека е од доцната антика, 4-5 век.

Статуата веројатно е донесена од друг локалитет, извадена како предмет од некој постар објект (сполија), подоцна реупотребена како покривен елемент - капак на саркофаг на гроб вкопан во оркестрата во Скупи.




Таму е во тек трета фаза од истражувањето, кое треба да резултира со реконструкција на театарот и гледалиштето со 10.000 седишта, што се очекува да заврши во 2017 година.

Локалитетот вчера го посетија министерката за култура Елизабета Канческа-Милевска и директорот на Управата за заштита на културното наследство Виктор Лилчиќ, кој рече дека сега ќе работат на откривање на подот на оркестрата, со што ќе завршат археолошките истражувања во Скупи.





Ова е навистина возбудливо. Тимот откри една некропола која засега содржи два-три гроба, најверојатно од 4-5 век кога Теодосиј Втори го издигнал христијанството на ранг на главна, врвна религија во Римското царство. Нас не интересира кои се овие христијани - дали се луѓе кои пострадале или се роднини на луѓето кои пострадале во оркестрата. Во доцната антика, во текот на 3-ти и 4 век, христијаните биле жртвувани во театрите, изјави Лилчиќ.
Тој очекува да бидат откриени и други делови од пронајдената конструкција. - Главно, тоа е бел, ситнозрнест мермер од некое ателје, можеби од скулпторска работилница која работела тука, во Скупи, или во познатата скулпторска работилница во Стибера, на пример, па да е пренесен, додаде директорот на Управата за заштита на културното наследство.




Министерката Канческа-Милевска, пак, информираше дека се се одвива според планираната динамика - целосно е завршено истражувањето на сценската зграда, на гледалиштето, а во тек е истражувањето на оркестрата.

Се подготвува тендерската документација за избор на фирма која ќе продолжи со целосна конзервација на сценската зграда. Тендерот е планирано да се објави до крајот на април и веднаш започнуваме со реконструкција и конзервација на сценската зграда. Гледалиштето е истражено и до крај на јуни треба да се изготви и проектот за него за да се пристапи кон тендер. Во оркестрата, како што видовме денеска, има богати наоди. Тука се откриени уште неколку гробови, што претпоставува дека се очекува да се открие некропола од 4-5 век наша ера. Ќе видиме како ќе тече динамиката откако ќе ги избереме фирмите и ако таа се запази - во 2017-та можеме да го отвориме за јавноста театарот во овој локалитет кој е најголем кај нас, изјави Канческа-Милевска.







http://vecer.mk/kultura/retka-statua-od-2-vek-otkriena-na-skupi-0 - http://vecer.mk/kultura/retka-statua-od-2-vek-otkriena-na-skupi-0


Posted By: Staro Skopje
Date Posted: 12-Dec-2015 at 13:49
Рендер за театарот


-------------
Градот убав никна, но го откорнаа


Posted By: fichot
Date Posted: 12-Dec-2015 at 16:45
Конечно добра локација за концертите на Аца Лукас и ко.


Posted By: zabegan
Date Posted: 12-Dec-2015 at 16:59
пак ќе се прави „реконструкција“ на база на препоставки... ок
значи некој ни колосеумот во Рим го нема целосно реконструирано поради најосновна почит спрема неговата оригиналност, а ние го правиме ова...

-------------
Architects create dreams...politicians create nightmares


Posted By: hcitrS
Date Posted: 12-Dec-2015 at 20:10
Originally posted by zabegan

пак ќе се прави „реконструкција“ на база на препоставки... ок
значи некој ни колосеумот во Рим го нема целосно реконструирано поради најосновна почит спрема неговата оригиналност, а ние го правиме ова...


Ne zabegan, ne veruvam da e na baza na pretpostavki. Barem koga stanuva zbor za klasichna rimska ili grchka gradba, edno malo kamche e dovolno da znaesh kako izgledala celata gradba. Site se gradeni po strogi pravila i proporcii, pa ushte koga gi imash temelite, vekje sosema e izvesno kako objektot izgledal.

No, problemot ne e vo idniot izgled na novoizgradeniot teatar. Problemot e vo apsurdnosta na potegot. Nikoj na svetot od nula ne gradi nanovo rimski teatar. Ako se vo tolku losha sostojba kako skupskiot, togash se odi na varijanta so lesna konstrukcija vrz temelite koja ja kopira formata na teatarot. Ako ima dosta zachuvani ostatoci kako vo Heraklea, Ohrid, Stobi, togash mozhe da se rekonstruira vo odredena mera, no pak treba da se zapazi razlikata megju novoto i staroto. A ovoj podvig vo Skupi, e , ne znam shto e bidejki zborot "apsurdno" vekje ne gi opishva glavnite estetichari vo drzhavava nasha. Ova kje koshta teshki milioni ako go prat originalen, a spored rednerot izgleda taka kje bide. Teshki milioni frleni za nishto, za koncerti na aca lukas i ceca za iliniden valjda. So tie pari sho kje se potroshat za ova mozhat 6-7 lokaliteti da se napravat bombona od arheoloshki parkovi.

Ama sega vaka ko razmisliv, jako kombo kje bide: vo rimski teatar, da se slavi hristijanski praznik povrzan so revolucijata na Sloveni od XIX vek (ilinden), chestvuvan so koncert na vrvniot kicheraj, proizvod raspadot na eden trul sistem od 90-tite (ceca, lukas).



Posted By: fichot
Date Posted: 12-Dec-2015 at 20:31


интересен пристап.


Posted By: Staro Skopje
Date Posted: 12-Dec-2015 at 20:31
Со оглед на тоа што многу извори велат дека скупскиот бил еден од најдекорираните и најубавите театри во Римската Империја, ако овој биде верна копија на оригиналот ќе чини многу.

-------------
Градот убав никна, но го откорнаа


Posted By: fichot
Date Posted: 12-Dec-2015 at 20:54
Мене ме интересира колку ископините во други држави се баш онака сочувани како што се, а колку се уствари реиконструирани делумно или целосно (-10% ради ефект).

Малку ме чуди што ете кај нас само (и други места имале земјотреси, војни итн, па и пострашни од нашиве) камен на камен скоро да не останал, а секаде е онака, тип топ малтене.


Posted By: King
Date Posted: 12-Dec-2015 at 21:24
Originally posted by fichot

Мене ме интересира колку ископините во други држави се баш онака сочувани како што се, а колку се уствари реиконструирани делумно или целосно (-10% ради ефект).

Малку ме чуди што ете кај нас само (и други места имале земјотреси, војни итн, па и пострашни од нашиве) камен на камен скоро да не останал, а секаде е онака, тип топ малтене.

Дилемата ти е реална, повеќето од објектите се одново правени, намерно се оставаат делови за да се задржи впечатокот на стара градба. Нашиот Камен мост беше скоро реновиран, Скопската и Охридската тврдина исто, после 20 години никој нема да го приметува тоа, со ерозија, и патинирање на материјалот се губи чуството на ново направено. Се разбира дека реконструкцијата треба да е направена на начин и со материјал како оргиналот. Но има и објекти кои се оставени на ниво на археолошки ископини.


Posted By: zabegan
Date Posted: 13-Dec-2015 at 02:38
Originally posted by hcitrS

Originally posted by zabegan

пак ќе се прави „реконструкција“ на база на препоставки... ок
значи некој ни колосеумот во Рим го нема целосно реконструирано поради најосновна почит спрема неговата оригиналност, а ние го правиме ова...


Ne zabegan, ne veruvam da e na baza na pretpostavki. Barem koga stanuva zbor za klasichna rimska ili grchka gradba, edno malo kamche e dovolno da znaesh kako izgledala celata gradba. Site se gradeni po strogi pravila i proporcii, pa ushte koga gi imash temelite, vekje sosema e izvesno kako objektot izgledal.

No, problemot ne e vo idniot izgled na novoizgradeniot teatar. Problemot e vo apsurdnosta na potegot. Nikoj na svetot od nula ne gradi nanovo rimski teatar. Ako se vo tolku losha sostojba kako skupskiot, togash se odi na varijanta so lesna konstrukcija vrz temelite koja ja kopira formata na teatarot. Ako ima dosta zachuvani ostatoci kako vo Heraklea, Ohrid, Stobi, togash mozhe da se rekonstruira vo odredena mera, no pak treba da se zapazi razlikata megju novoto i staroto. A ovoj podvig vo Skupi, e , ne znam shto e bidejki zborot "apsurdno" vekje ne gi opishva glavnite estetichari vo drzhavava nasha. Ova kje koshta teshki milioni ako go prat originalen, a spored rednerot izgleda taka kje bide. Teshki milioni frleni za nishto, za koncerti na aca lukas i ceca za iliniden valjda. So tie pari sho kje se potroshat za ova mozhat 6-7 lokaliteti da se napravat bombona od arheoloshki parkovi.

Ama sega vaka ko razmisliv, jako kombo kje bide: vo rimski teatar, da se slavi hristijanski praznik povrzan so revolucijata na Sloveni od XIX vek (ilinden), chestvuvan so koncert na vrvniot kicheraj, proizvod raspadot na eden trul sistem od 90-tite (ceca, lukas).

сепак се работи за антички рушевини, според основите пронајдени од еден објект и искршените остатоци во околината, може лесно да се препостави како изгледал објектот и каков габарит имал, ама сепак тоа ќе бидат претпоставки, се додека немаш доказ црно на бело за тоа како оригинално изгледал објектот... еве на пример, за колосеумот во рим, до ден денес се препоставува за тоа дали имал платнен покрив и како функционирал
целосна реконструкција се прави кога имаш конкретна слика како изгледал објектот (од времето на фотографиите ), и кога имаш задржано барем негови најосновни нацрти... и тогаш е дискутабилно како ќе се реконструира, затоа што треба да се осигураш дека тој објект ќе остане таков каков што е без да подлегне на забот на времето, а за тоа е потребна современа градба

затоа и се оди на опцијата што ја кажуваш ти и на тоа мислам и јас, делумна естетска реконструкција на линијата на објектот, колку да се добие претстава за неговиот габарит и волумени, или кратко кажано, да биде разбирлив за јавноста
за да се долови неговиот конкретен изглед, постојат музеи и макети, а и некои поинвентивни идеи како оваа што ја постирал fichot

-------------
Architects create dreams...politicians create nightmares


Posted By: zabegan
Date Posted: 13-Dec-2015 at 02:46
Originally posted by King

Originally posted by fichot

Мене ме интересира колку ископините во други држави се баш онака сочувани како што се, а колку се уствари реиконструирани делумно или целосно (-10% ради ефект).

Малку ме чуди што ете кај нас само (и други места имале земјотреси, војни итн, па и пострашни од нашиве) камен на камен скоро да не останал, а секаде е онака, тип топ малтене.

Дилемата ти е реална, повеќето од објектите се одново правени, намерно се оставаат делови за да се задржи впечатокот на стара градба. Нашиот Камен мост беше скоро реновиран, Скопската и Охридската тврдина исто, после 20 години никој нема да го приметува тоа, со ерозија, и патинирање на материјалот се губи чуството на ново направено. Се разбира дека реконструкцијата треба да е направена на начин и со материјал како оргиналот. Но има и објекти кои се оставени на ниво на археолошки ископини.
не е проблемот во самиот изглед на објектот и дали ќе изгледа ново или старо, туку спрема почитта како дело... поради истите причини се палиме и кога ќе се промени некоја фасада

дури и калето беше „реконструирано“ и сеуште се гради со невнимателен пристап, камениот мост никогаш не го довршија, ниту пак се одлучија со која верзија ќче се оди

калето и камениот мост на пример, мене ми се интересни, затоа што со секоја нова генерација се на велико модификувани и доградувани... ако успееш да им најдеш основи секоја чест... од тој аспект можеби и е дозволена поголема слобода кај нив

-------------
Architects create dreams...politicians create nightmares


Posted By: Џоле
Date Posted: 13-Dec-2015 at 02:53
Originally posted by hcitrS



Пријателе, една добронамерна забелешка - те молам да пишуваш на кирилица, очи ме заболеа додека да прочитам што сакаше да кажеш. Инаку, ми се допаѓаат твоите размислувања, мило ми е што се појави нов форумец кој дава конструктивни мислења и ставови.

-------------
За сè има вторпат


Posted By: hcitrS
Date Posted: 13-Dec-2015 at 15:23
Originally posted by Џоле

Originally posted by hcitrS



Пријателе, една добронамерна забелешка - те молам да пишуваш на кирилица, очи ме заболеа додека да прочитам што сакаше да кажеш. Инаку, ми се допаѓаат твоите размислувања, мило ми е што се појави нов форумец кој дава конструктивни мислења и ставови.


Лол, важи

Originally posted by fichot

Мене ме интересира колку ископините во други држави се баш онака сочувани како што се, а колку се уствари реиконструирани делумно или целосно (-10% ради ефект).

Малку ме чуди што ете кај нас само (и други места имале земјотреси, војни итн, па и пострашни од нашиве) камен на камен скоро да не останал, а секаде е онака, тип топ малтене.


Па искрено многу голем дел од објектите во др држави се современи реконструкции. Освен градби со габарит на Колосеумот, од која колку и да краделе градежен материјал, не можеле да ја дорастурат; потоа Партенонот, Агригент... другите помали и понезначајни градби се горе-долу „нови“. На пример втората најпозната разгледница од Грција после Партенонот е толосот (кружниот храм) во Делфи, со трите кренати столба. Истите се подигнати во 20-ти век.

А не дека кај нас камен на камен не останал, ете земи го Стоби, театарот е сè уште во изворна состојба која е и многу солидна. Се разбира дека конструктивни или декоративни елементи како столбови на пример, најобјективно гледано, никогаш не се во „изворната положба“, оти обавезно се паднати или навалени, па треба да се вратат наместо. Е сеа таквите потфати се прифатливи и орпавдани бидејќи за пошироката публика (па и за стручната) полесно е да се разберат и замислат трите димензии на еден објект, неговиот изглед, габаритот. Проблемот со целосна реконструкција на толкав театар како во Скупи, со оригинални материјали и во оригинални размери е во непотребноста на зафатот, кој ќе биде огромен, прескап и нелогичен.

Има многу поприфалтиви начини за неогва реконструкција, како што наведов погоре, и се разбира не во толкав размер. Отворена арена со 8-9000 места (како што се најавува) на Скопје не му е воопшто потребна. Доволен е стадионот кој и така никогаш не успеа да се наполни откатко е отворен, а слушам ќе се гради уште еден.


Posted By: hcitrS
Date Posted: 13-Dec-2015 at 15:25
Originally posted by fichot



интересен пристап.


Кај се наоѓа ова? Феноменално е, дури на второт забележав дека у ствари не е слика со сина позадина туку е транспарентен цртеж.. мн јако


Posted By: Glava
Date Posted: 27-Dec-2015 at 20:20
Во Грција долго време имаше дискусија околу обновувањето на Акрополис. Сега веќе неколку години обновувањето го гледаме како се случува на дело. За неколку години Акрополис го враќа стариот сјај со цел туристите кои ја посетуваат Атина да не се потсмеваат дека Акрополис е куп на камења и остатоци кои не оставаат впечаток на нешто големо.

Еве еден од линковите поврзани со реконструкцијата на Акрополис

http://greece.greekreporter.com/2013/12/05/the-reconstruction-of-acropolis-in-a-3d-video/


Posted By: zabegan
Date Posted: 28-Dec-2015 at 03:39
абе кој ги шиша туристите дали се потсмевале!
Акропол, или било кој антички археолошки локалитет, најпрво е споменик на историјата и треба да се третира како нешто свето и недопирливо, па дури после е туристички локалитет... всушнот туристички локалитет е поради тоа што е свето и недопирливо...
стварно голема грешка прават грците со овој потег

-------------
Architects create dreams...politicians create nightmares


Posted By: hcitrS
Date Posted: 26-Jan-2016 at 01:43
Еве еден културен пример на современа реконструкција (И политичарите сити, и археолозитена број ):



И тоа во држава која може да си дозволи целосна реконстуркција на цел римски град, а сепак да не осети по џебот: Аугуста Рурика, Швајцарија.


Posted By: Џоле
Date Posted: 15-Jun-2016 at 10:59
Во неделата го посетив Скупи и - што да кажам - силно се разочарав. Поради недостиг од пари (главно се финансира само „обновата“ на театарот, ќе видите со какви сомнителни материјали од сликите), другото е обраснато од треви, запуштено, занемарено. По којзнае кој пат се уверувам дека не знаеме да си го цениме и заштитиме историското културно наследство. Еве слики од посетата:

https://flic.kr/p/HaapDg"> https://flic.kr/p/HaapDg - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/Haaj1n"> https://flic.kr/p/Haaj1n - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

Треви до појас...

https://flic.kr/p/HaaeJM"> https://flic.kr/p/HaaeJM - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/HWciBG"> https://flic.kr/p/HWciBG - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

„Обнова“...

https://flic.kr/p/J31929"> https://flic.kr/p/J31929 - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/Ha9P8x"> https://flic.kr/p/Ha9P8x - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

-------------
За сè има вторпат


Posted By: Џоле
Date Posted: 15-Jun-2016 at 11:00
Римскиот театар

https://flic.kr/p/Ha4K3j"> https://flic.kr/p/Ha4K3j - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/HWbQfY"> https://flic.kr/p/HWbQfY - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/Ha4BZm"> https://flic.kr/p/Ha4BZm - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/Ha4z6W"> https://flic.kr/p/Ha4z6W - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/Ha4wpo"> https://flic.kr/p/Ha4wpo - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/Ha9dQ4"> https://flic.kr/p/Ha9dQ4 - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

-------------
За сè има вторпат


Posted By: Џоле
Date Posted: 15-Jun-2016 at 11:01
https://flic.kr/p/HEt35w"> https://flic.kr/p/HEt35w - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/HEsWDm"> https://flic.kr/p/HEsWDm - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/HEsP8u"> https://flic.kr/p/HEsP8u - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/Ha92j8"> https://flic.kr/p/Ha92j8 - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/HYvwK6"> https://flic.kr/p/HYvwK6 - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

-------------
За сè има вторпат


Posted By: Џоле
Date Posted: 15-Jun-2016 at 11:04
Некои од наодите:

https://flic.kr/p/J2ZyKu"> https://flic.kr/p/J2ZyKu - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/J2Zvjw"> https://flic.kr/p/J2Zvjw - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/HYvnKx"> https://flic.kr/p/HYvnKx - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/HYvko8"> https://flic.kr/p/HYvko8 - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/Ha3WGU"> https://flic.kr/p/Ha3WGU - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/HWbfVG"> https://flic.kr/p/HWbfVG - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/HWb1Rj"> https://flic.kr/p/HWb1Rj - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

https://flic.kr/p/HErUUS"> https://flic.kr/p/HErUUS - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

И срамежливата Венера што се чува во дел за реставрација:

https://flic.kr/p/Ha8epc"> https://flic.kr/p/Ha8epc - Scupi, Skopje / Скупи, Скопје by https://www.flickr.com/photos/84288284@N02/ - george k. 1981 , on Flickr

-------------
За сè има вторпат


Posted By: macedonia
Date Posted: 15-Jun-2016 at 15:42
Во неделата го посетив Скупи и - што да кажам - силно се разочарав.

Пела, Вергина (Ајга), Стоби, Лихнидос, Хераклеја, мислам дека овие се најдобрите археолошки места за посета во регионот.


Posted By: Z|evzek
Date Posted: 15-Jun-2016 at 16:50
Чекај чекај чекај
Венера ја има на 3 места. Во новиот археолошки музеј, во парк и на мое изненадување овде :S Џоле нешо инфо имаш за која е оригиналната ?


Posted By: CenterCityKid
Date Posted: 15-Jun-2016 at 17:27
Во парк е копија. Има копија и во музеј на град Скопје (таму беше прво оригиналот, па кога го преселија оригиналот, ставија копија). Оригиналот е во археолошкиот музеј. Логично би било копија да има и во Скупи.



http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=1019111926423&id=16&setIzdanie=22410 - http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=1019111926423&id=16&setIzdanie=22410
http://www.fama.mk/vesti-glavni/kategorii/makedonija/4793-sramezlivata-venera-ke-ja-krasi-poznataat-fontana - http://www.fama.mk/vesti-glavni/kategorii/makedonija/4793-sramezlivata-venera-ke-ja-krasi-poznataat-fontana
http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=319131027171&id=16&setIzdanie=22833 - http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=319131027171&id=16&setIzdanie=22833


Posted By: kultuzin
Date Posted: 15-Jun-2016 at 18:09
Џоле не се согласувам со твојот коментар дека локалитетот е екстремно несреден. Точно е дека тревите можат да се закосат и да се потсредат но мислам дека овој локалитет е сеуште во фаза на истражување и реконструкција така сеуште не е целосно спремен за посетители. Исто така неможе да се каже дека не се инвестира во зачувување на културното наследство затоа што во цела Македонија се ископува и реставрира и се работи навистина во рамките на нашите можности како држава и економија турбо на оваа поле . Плус не заборавајте дека во Македонија има најмалку 6 илјади археолошки наоѓалишта и затоа не е возможно да се постигне. Јас се надевам дека со завршување на театарот ќе се среди уште повеќе Скупи и дека за едно две до три години ќе биде спремен за посетители. Инаку како и секогаш секоја чест за фотографиите и трудот кој го вложуваш во форумот.


Posted By: Џоле
Date Posted: 15-Jun-2016 at 19:40


Мој добар пријател работеше неколку години на ископувањата на Скупи. Главниот археолог, кој работел на локалитетот со децении, пред неколку години бил сменет со партиски указ. Човекот познат по „Миле ми текна“ фразата наредил да се реконструира театарот за на него да се одржува Скопско лето. затоа сите пари се влеваат само таму, а не и на остатокот од локалитетот. А дека има што да се истражува - има. Постојат многу неистражени места и којзнае што се крие под земјата. Како и да е, обично не се впуштам во кафански прераскажувања, но информациите ги добив од многу близок човек до мене кој работеше како археолог таму, па немам причини да не му верувам. Можеби и навистина Скупи не е подготвен за посетители, но тогаш, зошто направиле патеки и поставиле патоказни табли? Малку ми нема логика тоа.

-------------
За сè има вторпат


Posted By: +Protagorist
Date Posted: 15-Jun-2016 at 23:33

можеби паметно, чинам и Хераклеа не е доистражена и средена, па пак амфитеатарот е посетен постојано дал фестивалски дал концертно, претпоставувам, последно нешто што начекав таму беше леб и сол после реоформувањето

земено туристички да попрво требаше оваа, него тоа возобновата на стариот театар, иако и тој и античкиов нема да усреќат народ, бидејки истиот е гладен тро појќе за кино проекции отколку театарски претстави, да не заборавиме тука е и транспортната отсеченост на локалитетот итн. итн. можеби некоја лрт комбинација сето ова да го релативизира [ http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=50&PID=191084#191084 - 1 ] но попрво ќе кренат 100 театри отколку што ќе видиме некоја трам линија во комшилук на Скупи ... други пак си мачат памет со трето ...

...

И така со идентичната матрица доаѓаме до Скупи. Со тоа што овој пат станува збор за реконструкција на театар, кој постои само во слабо зачувани темели, но сосема доволни за изведба на квалитетна реконструкција. Во случајов реконструкција сама по себе не е проблемот, туку контекстот во однос на целиот локалитет, и потребата од истиот. Скупи се наоѓа во делумно урбанизирана зона, бидејќи се уште постојат делови од локалитетот, кои се наоѓаат на земјиште кое може да дозволи непречена заштита и евентуално истражување. Главниот проблем е што локалитетот е заштитен и ограден во не повеќе од 20 отсто од вкупната површина, која го исклучува дури и просторот на театарот. Значи, локалитет кој не е целосно заштитен, за кој не се знае ниту целосната површина на простирање, кој е на дневна основа изложен на деструкција и исчезнува со секој нов изграден објект, со директна дозвола на надлежната институција преку формата "заштитно истражување" како приоритетен проект ја има реконструкцијата на театар?



Скупи е еден од првите локалитети, на кои беа изведени недеструктивни гео-магнетни истражувања, кои за примарна цел ја имаат заштитата, со одредување на неговото простирање, но и културна содржина, преку многу современ начин на премерување. Со други зборови, се одредува што има и каде има, без било какво ископување, што е само основа за долгорочен план на негово управување и заштита (преку забрана за градба, откуп на земјиште од индивидуално сопственици, истражување на делови кои се целосно или делумно урбанизирани). Наместо тоа, повторно истиот нагон и порив за градење врз археолошки локалитет, значи повторно масовно соучесништво од страна на надлежни институции во површни и необмислени идеи. Со сериозен сомнеж за квалитетот на изведбата, после сите примери на дилетантски, шарлатански и нестручни изведби на многу градби. Приоритетите и можностите се во прашање, а не хирот и узурпацијата на уште еден јавен простор, и уште еден пример на (не)грижа за културното наследство.

Културното наследство на една земја е нејзината одредница. Но, поимот на минато и иднина е проблематичен во неразбирањето на неговата суштина, па и на неговата дефиниција. Покрај неминовното, вистинско создавање, приоритет во модерниот цивилизиран свет, е неговата заштита. Заштитата на културното наследство. Заштита на уметноста. Слобода за уметноста. Крај за узурпацијата на културното наследство. Крај за негово уништување, во негово име. И во име на наводната креативност, и право да се создава глупост, незнаење и лоша навредлива ,,нова култура. Културата не е државна категорија, но нејзината заштита во вака поставено општество, е токму тоа, државна категорија. Односот е индивидуален, но едукацијата е колективна. Во доволно потребна мерка за општо прифаќање на супериорноста на културата и нејзината неопходност за опстанокот на цивилизираното општество. Без нејзината реална моќ на создавање и креативност, се сведуваме на форма без суштина, на појавност без живот, на културно наследство без заштита, на злостор од невидени размери.

НикицаКорубин - http://www.globusmagazin.com.mk/?ItemID=8D7FD94E23E838409705F8FB56C07A43 - http://www.globusmagazin.com.mk/?ItemID=8D7FD94E23E838409705F8FB56C07A43



-------------
HaјсилнoтoOpужјe https://archive.is/Vu2G4 - е вo caмитeHac cинaпoвo3pнo co НaдeжВepaЉубoв


Posted By: Џоле
Date Posted: 17-Jun-2016 at 06:48
Изградбата на Антички театар во Скупи ќе проголта 7 милиони евра!

Ветувањето на ВМРО-ДПМНЕ дека ќе гради огромен Антички театар на локалитетот Скупи се обвистинува. Управата за заштита на културното наследство потпиша договор со фирмата „АК Инвест“ од Тетово за реализација на замислениот објект, кој ќе собира дури 9.000 гледачи. Театарот треба да претставува реплика на дамнешниот објект кој припаѓал на римскиот тип театри и бил украсен со мермерни архитектонски елементи. За овој владин проект од државниот буџет ќе се потрошат 433.368.965 денари, односно 7 милиони евра.



Од Управата за заштита на културното наследство се одлучиле во изградбата на Античкиот театар да користат травертин, од кој бил издигнат објектот и пред неколку векови наназад. Според владиното објаснување за проектот дадено во изминатиов период, самиот комплекс ќе се користел за изведба на настани од областа на културата. Проектот за издигнување на Антички театар во Скупи го соопшти претседателот на ВМРО-ДПМНЕ Никола Груевски на почетокот од февруари годинава.



Бојан Блажевски
bojan.blazevski@build.mk

http://www.build.mk/?p=50672 - http://www.build.mk/?p=50672

-------------
За сè има вторпат


Posted By: zabegan
Date Posted: 17-Jun-2016 at 17:07

не знам дали сеуште можам да прашам дали се нормални?

-------------
Architects create dreams...politicians create nightmares


Posted By: Dexter26
Date Posted: 17-Jun-2016 at 17:29
Previous
 
Па, пред 1 ипол година јас ќе речев дека не се нормални, забеган, но со оглед на вистините кои излегоа на виделина изминативе 18 месеци, ќе кажам дека се нормални, бидејќи одлично знаат што прават - нова шема за перење пари.


Posted By: kliment
Date Posted: 17-Jun-2016 at 20:04
Врбите во Вардар исто така ги садеше тетовска фирма, поточно од Шипковица. Шемата на функионирање е очигледна.


Posted By: Џоле
Date Posted: 12-Dec-2016 at 10:37
Театарот во Скупи. фото. Александар Колов



-------------
За сè има вторпат


Posted By: hcitrS
Date Posted: 12-Dec-2016 at 14:12
А со гробиштава десно како ќе оди изградбата на татарот? Или ќе го изротираат теататарот 30-40 степени, не им е проблем таков зафат кога станува збор за театри..



Print Page | Close Window