Од регионот (општо)

Метрото е голема придобивка, а и брзината со која се проширува е импресивна.Имам само замерка за дизајнот на станиците, очајни се.

Браво за Софија! Парите од ЕУ на дело, одлично изгледа.

Дали постои транспортна мапа што ја вклучува и новата линија?

ако не ние, бар едни македонци да добијат метро, ова нашиот градоначалник запрегнал ракави и кинезиве ги купил, или Турција им асистирал на македонскитс турци за нови метро композиции ... Аирлија ...

http://www.metro-report.com/news/single-view/view/crrc-ships-izmir-metro-trains.html

ИНТЕРВЈУ: ПРОФ. ДР СЛАВЕН ТИЦА, ШЕФ КАТЕДРЕ ЗА ДРУМСКИ И ГРАДСКИ ТРАНСПОРТ НА САОБРАЋАЈНОМ ФАКУЛТЕТУ

Ширење трамвајске мреже не омета градњу метроа

Kaда су градски челници најавили враћање трамваја „један” од Калемегдана до Славије, ова вест наишла је на негодовање и критике. Да би трамвајске шине требало вратити на Теразије и у Краља Милана, говоре цифре и подаци о тренутном стању јавног саобраћаја у центру престонице, до којих су дошли саобраћајни стручњаци.

У току само једног сата на „спорном” потесу прође 47 возила градског превоза (неколико тролејбуских линија и аутобус 31) са око 3.000 путника. А уместо свих њих тај посао би знатно ефикасније могли да обављају искључиво трамваји, истиче проф. др Славен Тица, дипломирани инжењер саобраћаја и шеф Катедре за друмски и градски транспорт на Саобраћајном факултету.

Враћање „јединице” планира се већ за наредних неколико година?

Ако град има намеру да направи пешачку зону у ширем центру, тај део престонице не сме да остане без адекватног превоза путника. У прилог трамваја у центру говори пракса других градова који су далеко испред нас у развоју одрживе мобилности. Праг, Беч, Грац, Милано, Цирих, Келн... они су у последњој деценији снажно развијали трамвајски подсистем, иако имају метро. Париз је трамвај у Латинску четврт вратио 2007. И у Сарајеву и Загребу трамвај је дубоко зашао у централну зону. Његовим враћањем у делу ка центру, Славија би се као једна од најзначајнијих преседачких тачака и „уско грло” растеретила од других возила јавног саобраћаја. Још када би се од Славије обезбедио трамвајски крак ка Бањици или ка Устаничкој, скратило би се време путовања и подигао би се квалитет услуге. А предност је и еколошка подобност трамваја.

Има ли саобраћајне оправданости да се ка центру укине тролејбуска мрежа?

Колико је мени познато, намера града је измештање постојећег депоа са Дорћола. Као једна од опција за нови тролејбуски депо помиње се Медаковић. Ако се уведе пешачка зона и направи дубок продор шинских возила у центар, тролејбус је ту сувишан. То свакако не значи да он не треба Београду. Напротив! Он је идеалан на брдским теренима као што су Коњарник, Медаковић, део Врачара, Бањица, Канарево брдо… и за њихову везу са Славијом. Да не наглашавам и његову еколошку подобност. Уосталом, јаку интеграцију тролејбуског и трамвајског подсистема имају готово сви швајцарски градови.



Прошле године градска власт је најавила и успостављање трамвајских веза до Студентског града, Видиковца, Бежанијске косе, Миријева...

То је варијанта дугорочног развоја система јавног транспорта путника. Поменуте коридоре опслужују аутобуси, а стратегија града је да се повећа учешће електроподсистема у тим деловима. То је сагласно стратегијама модерних градова. Профили постојећих, као и будућих планираних саобраћајница у тим деловима града омогућавају увођење нових подсистема без потребе за великом обновом и великим улагањима.

Недавно је најављено да се увелико ради и на првим линијама метроа. Шта све треба узети у обзир пре него што почне градња која се најављује већ пола века?

Актуелна прича око новог потеза је апсолутно тачна. То показују токови путника. Потез Баново брдо, Булевар војводе Мишића, дубок продор ка центру града, правац ка Миријеву и Вишњици – данас је најоптерећенији. Изградња класичног метроа или лаког (ЛРТ), питање је дугорочних стратешких одлука града, па и државе. Али, једна линија не чини систем. Њега чини мрежа, интегрисана са свим осталим подсистемима јавног превоза. Тачна траса линија и утврђивање микролокација будућих стајалишта захтева темељну анализу. Ту струка мора да да одговор и да се град коначно определи шта хоће. Да то дефинише као стратешку политику будућег развоја система јавног транспорта путника која се неће мењати од прилике до прилике.

Многи су, после најаве о враћању „јединице”, оценили да би боље било да се размишља о метроу него о ширењу трамвајске мреже.

Пратио сам коментаре и изјаве неких колега и суграђана. Веома храбро износе ставове без јасних аргумената. Мора се нагласити да сваки од подсистема јавног транспорта путника (од таксија па до метроа) има тачно одређену функцију и опслужује одређене кориснике. Развој трамвајског подсистема не искључује увођење и развој метроа. Напротив! Само синергија свих подсистема може дати оптимално и одрживо решење.

За разлику од трамвајске мреже, суграђани хвале „БГ воз”, његову тачност и брзину преласка из једног дела града у други. Да ли би предности „БГ воза” могле додатно да се искористе?

„БГ воз” много боље функционише него раније, али је и даље неискоришћен. Има око 27.000 путника на дан, што је на нивоу линије 25, а може много више. Уз минимална улагања у инфраструктуру и возни парк, и уз потпуну физичку и тарифну интеграцију са осталим подсистемима, „БГ воз” може бити снажан носилац транспорта путника. Али, „БГ воз” би требало интегрисати у систем града, власнички, организационо и управљачки. Тада би град имао више интереса за развој и инвестирање.

Да ли би траса „БГ воза” могла да се продужи и ка другим деловима града?

Овом мрежом пре свега би могао да се повеже Ресник, сагледавајући постојећу инфраструктуру и ресурсе, као и транспортне захтеве, утврђене у два велика пројекта бројања путника. На линији 47, која вози за Ресник, тренутно је 18.000 путника на дан, а замислите да се то прелије у „БГ воз”. У наредним фазама у ову мрежу би могли да уђу и Младеновац и Лазаревац. У будућности, интересантан је и коридор ка Панчеву и Старој Пазови где се јавља велики број дневних миграната у оба смера.

Сужавање круга „двојке” скраћује време путовања

Линија 2 једна је од најстаријих и зато је сужавање „круга двојке” (окретање код Правног факултета, уместо код Вуковог споменика) изазвало највише бурних реакција. Њена улога је јасна, али је годинама деградирана стихијским развојем пре свега аутобуског подсистема. Предложеним скраћењем, оцењује Славен Тица, побољшало би се функционисање и атрактивност линија 2, 6 и 7, а самим тим повећао би се и број корисника. Уштедело би се и време обрта од седам до десет минута. За око осам минута било би краће и време путовања за остале путнике „двојке”. Наравно, суграђани који користе стајалишта „Машински факултет” и „Вуков споменик” (око 480 од укупно 25.000 путника „двојке”) неће бити оштећени укидањем тих стајалишта. Моћи ће да користе трамваје 5, 3 и 12 на том потезу. Такође, трамвај 2 на раскрсници Краља Александра и Рузвелтове, као и 27. марта и Рузвелтове, има лева скретања и тиме омета остали саобраћај.

Али, уколико аргументи традиције постојећег „круга двојке” надјачају наведене стручне аргументе, немам намеру, као грађанин Београда, да то оспоравам, каже Тица.

Извор: Политика, http://www.politika.rs/scc/clanak/370385/Sirenje-tramvajske-mreze-ne-ometa-gradnju-metroa

Originally posted by one1 На Софија не и ни требаат автобуси со оглед на рапидното ширење на метро системот + трамвај и шинобус солидна мрежа. За разлика од некои градови во регионот (Скопје) Софија има светла и широка перспектива во поглед на градскиот транспорт.

Метрото не е панацеja и ако то ке овозможи многу полесно и брго движение. Се пак ти треба довеждашт транспорт до станиците на метрото.
Некои населби ке останат без метро,така да ке имат портеба от автобуси. Да не зборуваме за приградските линии, кои исто влегуват во тоа число.

Софиja ке купи нови 190 автобуси во наредните 3 години, като нарачката е за 80 милиона евра. Автобусите во големиот си дел ке са на плин, а мегу нив ке има 20 електрични и 20 хибвидни.
Целта е во 2019 година, средната возраст на автобусите во Софиja да биде под 7 години.
https://money.bg/investments/sofiya-kupuva-novi-avtobusi-za-80-mln-evro-v-sledvashtite-tri-godini.html

За 2016 година е предвидена доставка на 110 нови автобуси. Целиот автопарк во моментот е 520 автобуси, како 126 са новите.


Edited by ink - 27-Mar-2016 at 20:41

Завршена реконструкцијата на софиската автогара:

http://big5.bg/vash-uikend/izlozhbi/km-czentralna-gara,-molya!-%28galeriya%29.html

Галилео, знаеш ли колку пари се платени за 65-те автобуси?

Градският транспорт в Пловдив се здоби с 65 нови автобуса ISUZU с екологичен клас Евро5.
В движение са пуснати два модела - с 55 и 70 места.












Edited by Galileo - 15-Mar-2016 at 20:40

======= >>>>>>
Монтиран се информационни електронни табла.






Система за електронно таксуване.













Монтиране на автомати за зареждане на електронни билети и карти.