build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Изградба и ентериери
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Алтернативни еколошки видови на градба

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 45678>
Author
Message Reverse Sort Order
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #101 Posted: 23-Sep-2012 at 22:00
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #102 Posted: 10-Aug-2012 at 19:51

медо та зар ти најде од волци да се плашиш, или може до прасињата ти е

http://en.wikipedia.org/wiki/Vernacular_architecture кај нас ова би било порано куќа чардаклија [1]

Back to Top
medo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 24-Dec-2007
Online Status: Offline
Posts: 217
  Quote medo Quote  Post ReplyReply #103 Posted: 23-May-2012 at 07:56
Се е тоа убаво. Само кога ќе ми текне на приказната за волкот и трите прасиња....
Не е за џабе приказната, има многу вистина. Smile
Back to Top
accipiter82 View Drop Down
Newbiе
Newbiе


Joined: 02-Mar-2011
Online Status: Offline
Posts: 0
  Quote accipiter82 Quote  Post ReplyReply #104 Posted: 22-May-2012 at 20:19
Куќи од слама #1

Уште од деведесеттите години на 20 век во С.А.Д постои тренд на градење на куќи од слама. Слободно можеме да кажеме дека овие куќи станаа вистински хит во оваа држава. Она што можеби е зачудувачки, е дека и покрај тоа што до сега поминаа 2 децении овој тренд на изградба на куќи од слама не запира. Зошто е тоа така? Овие куќи се пред се направени од природен, лесно достапен материјал – слама од пред се житни култури или пак од други индустриски билки (лан). Овој материјал поседува одлични технички и изолациони карактеристики, а градењето е брзо и едноставно. Исто така да не заборавиме, објектите направени од слама се долготрајни и го обезбедуваат истиот комфор како и објекти направени од стандардните материјали.......

Куќи од слама
http://energetskaefikasnost.info
Back to Top
Cloverstack View Drop Down
Admin Group
Admin Group
Avatar

Joined: 01-Sep-2007
Location: Скопје
Online Status: Offline
Posts: 12453
  Quote Cloverstack Quote  Post ReplyReply #105 Posted: 19-May-2012 at 17:15
Сламените бали, градежен материјал кој повторно го освојува светот

Со работилницата за изработка на ѕид од сламени бали, проекцијата на документарниот филм „Сламени глави“ од Хајди Шнел и со отворената дискусија околу изградбата на објекти со употреба на сламените бали, заврши дводневната манифестација за запознавање и популаризација на овој природен и еколошки градежен материјал во нашата земја. Во присуство на стотина студенти, архитекти и заинтересирани граѓани, беше претставен историјатот на подигањето на зданија со сламени бали во меѓународни рамки, а присутните можеа подетално да се запознаат со методите и техниките на градба со овој природен материјал и преку одржаната изложба во холот на Архитектонскиот факултет. Централниот настан се одржа во текот на вчерашниот ден, кога со свое предавање се обрати Сиси Хајн, како претставничка на германската асоцијација за градба со сламени бали „ФАСБА“.

 

Изложба     Работилница     Работилница

 

 

Во својот говор таа се осврна на почетоците на градењето со сламени бали. Модерниот пристап во употребата на сламата како материјал влече корени од сојузната држава Небраска во Соединетите Американски Држави, каде градителите на иновативен начин, при крајот на 19 и почетокот на 20 век, го решиле проблемот со недостиг на дрва за подигање на куќи за живеење. На тлото на Европа, најстарата градба од овој тип е реализирана во Франција во 1921 година, иако откритието на ваквиот податок се случило дури пред 12 години. „Во 90 – тите години на 20 век доаѓа до повторно откривање на градењето со сламени бали“, напомена во предавањето Сиси Хајн.

 

Податоците кои доаѓаат од европскиот континент покажуваат дека првата општа дозвола за градење со сламени бали е издадена во 2006 година, по што започна поинтензивната изградба на куќи со ваков градежен материјал. За брзиот развиток и големата заинтересираност на граѓаните за одржливата архитектура од овој тип, говори и информацијата дека во 2011 година во Германија се основа посебна програма за градење со сламени бали за занаетчиите кои сакаат да работат во дејноста. Во оваа европска земја веќе се изградени неколку училишта, градинки, објекти на локални самоуправи, па дури и спортска сала од оваа состојка која претставува нус – производ на житото. Наредната 2013 година го носи големиот предизвик пред кој се наоѓа техниката на градителство и иноваторите од оваа дејност, бидејќи е планирано да се комплетира изведбата на куќа на пет ката, за што во моментов се работи на добивање официјална дозвола од германските власти.

 

#     #     #

 

 

Гостинката од Германија во своето предавање се задржа на карактеристиките на сламените бали во случај на пожар, земјотрес, заштита на топлина, но и поставување на инсталации за вода и струја во домаќинствата. Во големата низа на спроведени тестирања во Германија и другите европски држави се покажало дека овој градежен материјал може да издржи висока температура при појава на пожар во времетраење од 30 минути, а последните истражувања откриваат дека балите од слама можат да превенираат пожар при температура од 1.100 степени во период од 90 минути. Во трусните подрачја од светот, сламените бали се покажале како сигурен материјал при земјотреси, а како показател во оваа насока е и големиот број на подигнати училишта и општински згради во Кина, во региони каде е честа појавата на земјотреси.

 

#     #     #

 

 

Нивната главна слабост при реализацијата на објекти е опасноста од вода и влага при подигањето на самите објекти и нивната натамошна употреба. Наспроти ова, куќите изградени од сламени бали се завршуваат во пократок временски период во споредба со стандардната градба, но и нивната финансиска конструкција за европски услови е поприлично евтина. Како и кај целокупната одржлива архитектура, подигањето на објекти со ваков градежен материјал дозволува креирање на интересен и авангарден дизајн, во чие остварување може да се вклучат не само професионалните и стручни лица, туку и секое заинтересирано лице на темата. И најважното за животната средина, сламените бали врзуваат многу повеќе јаглерод диоксид отколку што го ослободуваат во атмосферата.

 

Возбудливото предавање побуди бројни прашања кои развија дебата во амфитеатарот на Архитектонскиот факултет. Се пројави интерес за останатите пропратни градежни состојки што се употребуваат при изградбата на вакви објекти, како и за нивната носечка конструкција, а се говореше и за начините на изградба со сламени бали. Како организатор на дводневниот настан се јавува граѓанската организација Зелената арка во соработка со Гете институтот, Архитектонскиот факултет и Друштвото за македонско германско пријателство и соработка Скопје.



#
Објавено на 16.05.2012 во категорија Вести.

Тагови: Архитектонски факултет Скопје, Градежни материјали, Еколошка градба, Изградба на куќа, Изложби, Организација Зелената арка, Сламени бали, Случувања, Термо изолација



http://www.build.mk/?p=15157

Back to Top
build.mk View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 13-May-2010
Online Status: Offline
Posts: 216
  Quote build.mk Quote  Post ReplyReply #106 Posted: 15-May-2012 at 01:32
Архитектонскиот факултет е домаќин на манифестацијата „Градба со сламени бали“

Граѓанската организација „Зелената арка“ од 15 до 16 мај на Архитектонскиот факултет во Скопје ќе организира предавање, работилница, изложба, проекција на документарен филм и отворен разговор на темата: „Градба со сламени бали“. На настанот со свое предавање ќе се обрати Сиси Хајн, како претставничка на германската асоцијација за градба со сламени бали ФАСБА и експерт за методите и техниките на градба со сламени бали. Во рамките на манифестацијата, гостинката Хајн ќе ја одржи работилницата за основните техники при градбата со сламени бали, а ќе учествува и на отворениот разговор на тема „Градба со сламени бали“. Дводневната програма предвидува и проекција на документарниот филм „Сламени глави“ од Хајди Шнел.

Градбата со сламени бали, како градежна техника и пристап својствен за одржливата архитектура, е особено актуелен во целиот свет поради достапноста, исплатливоста, обновливоста, исклучителната термоизолациска вредност и ред други полезни својства на материјалот. Целта на организацијата „Зелената арка“ е студентите по архитектура и градежништво, но и сите заинтересирани граѓани, подобро да се запознаат со уште еден пристап за дизајн, проектирање и изградба, кој е истовремено поврзан со одржливиот начин на живот. Настанот се одржува во соработка со Друштвото за македонско германско пријателство и соработка од Скопје, со поддршка на Гете институтот од Скопје и на Архитектонскиот факултет од Скопје.

 


#

 



#
Објавено на 14.05.2012 во категорија Вести.

Тагови: Архитектонски факултет Скопје, Градежни материјали, Еколошка градба, Организација Зелената арка, Сламени бали, Случувања, Термо изолација


http://www.build.mk/?p=15029
Back to Top
гитардемон View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 19-Feb-2008
Online Status: Offline
Posts: 5424
  Quote гитардемон Quote  Post ReplyReply #107 Posted: 26-May-2011 at 00:50
Да речиме дека е за тука?

Во Струмица изграден објект што штеди енергија до 90%



Во Струмица е изграден првиот објект што троши само 15 KWh на квадратен метар, односно заштедува дури 90% од енергијата.

Компанијата Експро од Струмица својата одлука за изградба на овој тип на објект ја донела врз база на пресметки кои покажувале дека со заштедата од енергијата најбрзо ќе ги врати вложените средства во изградбата.

„ Македонскиот пазар е специфичен и често овде кај нас се гледа со недоверба во новитетите во градителството. Економската моќ на просечните купувачи е помала и често е присутен е страв дека ако се згреши со изборот ќе немаат средства за поправка на евентуалната грешка. Пасивниот објект троши 20 пати помалку од неизолираниот, 12 пати помалку од стандардните. Од економската анализа која ја направивме за оправданоста на инвестицијата за нашиот објект се покажа дека вложените средства се враќаат за помалку од пет години“, изјави Славчо Ѓоргиев сопственикот на Експро од Струмица.

За да се постигне посакуваниот ефект на објектот е целосно затворен и преграден со кнауфовите системи за сува градба, како и најсовремените системи на пасивно разладување и загревање на Рехау. Со ова се започнува нова насока за проектирање и изведба на објекти низ Македонија.

„Никој од нас не е доволно богат, за да гради неквалитетно. Енергенсите се сè помалубројни и енергијата е сè поскапа. Според испитувањата, најголемите потрошувачи на енергија во светот се станбените објекти кои сумарно трошат повеќе од индустриските објекти и сите превозни средства во светот. Објектот е проектиран и изграден по високите технички барања и стандарди за енергетска ефикасност почнувајќи од формата на објектот, ориентацијата, термичката заштита на обвивката, количината на отвори и други стаклени делови да обезбедат минимални загуби на енергија (како и добивки во летниот период)“, додаде Ѓоргиев.

Со оглед на многу малата потрошена енергија за одржување овие објекти имаат најмала можна емисија на штетни гасови. Енергијата што се користи е од нивната околина и тоа е претежно пасивно користење на сончева енергија која е обновлива. Овие објекти се вистински пример за филозофијата на одржлив развој, намалување на емисијата на штетни гасови за спас на планетата. Затоа најчесто се именувани како пасивни објекти, еко или зелени куќи.


http://www.ereporter.com.mk/mk-mk/Details.aspx?Title=17403
Arguing on the internet is like running at the special olympics. Even if you win, you're still retarded.
Back to Top
LouReed View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 27-Oct-2010
Location: New York
Online Status: Offline
Posts: 133
  Quote LouReed Quote  Post ReplyReply #108 Posted: 23-Feb-2011 at 17:13
Eve uste edna interesna gradba, narecena Eco-Dome.
40 metri kvadratni, sodrzi edna centralna kupola opkruzena od cetiri pomali prostorii i "Sobirac na Veter: koj se koristi za pasivno ladenje i toplenje na kukjata.




Source: http://calearth.org/building-designs/eco-dome.html


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #109 Posted: 23-Feb-2011 at 15:08
  ...сум забораил на Тапано односно самата Куќа како појава, битен момент како основа на цела останата мелодија, уште побитно што старите селски куќи од средниот век навака се граделе како утврдувања безмалку, но сепак на сета таа сила што ја носат тие куќи воедно истите заради сите останати погоре набројани моменти изгледаат смирено а распеано... уште поинтересно е како со време селата станувале од разбиен во збиен тип на село, та се формирале големи маала, за истите како такви веќе да формираат организирано градче... белки ќе дочекам некогаш во животов да видам кај нас цело село обновено а амбиентот задржан, но уште подобро истото тоа село ако биде живо, нешто што може ќе рече некој и го има некаде, но за мене бар сето тоа е каша, со оглед дека посекако ќе видам некако и некаде испикан бетон заради немукает или мрзливост, па и немаштија иако во однос на абење материјали за камена градба истата и не е баш некој особен фактор доколку човек посака нешто да закрпи или изѕида...  

Edited by Max - 23-Feb-2011 at 15:09
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #110 Posted: 23-Feb-2011 at 12:00

Previous

Има ли нешто поживо од овој тип на градба?
Има ли нешто потопло во зима и поладно во лето од камена куќа?
Има ли нешто толку едноставно а воедно и комплицирано?

Денес зборуваме за некакви фрактални приказни, а нашите предци во целост ги живееле, биле вплотени со природата како духовно, така и културно и материјално, мислам дека ова е толку обемна тема што човек незнае од каде истата почнува и каде завршува...
Муабетов најверојатно се раѓа со потребата на човекот за функционална естетика каде се е подредено во еден компактен круг циркулирајќи постојано кеѓу себе како некаков примитивен но креативен облик на комуникација!
Па така чалгијата почнува да свири од "продолжената рака на ЕРКЕРИТЕ и ЧАРДАКОТ, па се префрлува преку ТРЕМОТ до ОДАЈЧЕто, па сетне во ДВОРот-градината која сама по себе е посебна приказна и како таква низ вековите си добила своја посебност карактеристична единствено за ова поднебје, слично како што е случај со разните видови творечки изрази(градба, оро, песна, резба...) да од надвор се асимилира само најдоброто и како во мозаик да се вгради на право место.
Сетне преку неа мелодијата ги врзува БУНАРот, ФУРНАта-(куфнето, вршникот, магарчето за дрва...) кои се стопени по или на авлијата чија круна е портата која оди рака подрака со маалската калдрма...!
Е тука негде се и АМБАРот и КОЧИНАта, но доволно настрана за да ја задржат функцијата, а да не ја нарушат мелозвучната архитектонска хармонија, на сето ова како фасадна езгија се расфрлаат и угоре и удоле везените пиперки, чаевите, низите лук а понастрана или бочно, низите тутун и лејките, за одтука да заврши чалгаџискиов муабет назад до спрострените јамбојлии на чардакот.

Полесна и пристојно модернизирана верзија на ова сведоштво е староградската архитектура која под влијание на новитетите кои сосебе ги враќале гурбетлиите исто така си фатила ритам со веќе постојната мелодија од еркери од што пр. нус ефект се меандрите - стилски орнаменти околу прозорите, како и камените-мермерните столбови и големите балконски галерии.

Истите овие елементи добивале и добиваат на сила повеќекратно особено во заедница, каква што е пример Манастирот, каде објектите се хелиочентрично поставени во однос на Црквата, сите конаци се врзани в круг слевајќи се кон Црквата, така означувајќи ја смислата на нашиот живот како Христијани.

http://kojekoj.blog.com.mk/node/119837

Back to Top
Serdar View Drop Down
Newbiе
Newbiе


Joined: 17-Feb-2011
Location: Sred Nemci
Online Status: Offline
Posts: 0
  Quote Serdar Quote  Post ReplyReply #111 Posted: 23-Feb-2011 at 08:43
Originally posted by Max

Serdar, Bravo, ne si normalen se ostanato nek gine od normala, i taka instant zivot barat i saka, abe greota za seta taa baina vo zemjava da nema koj da ja uziva, osobeno greota sto nikoj i ne ja polzuva primer vo slucajov ko tebe, ako nisto drugo bar ko idila za vreminata sto mu idat ili zivoto sto v grad mu krcka i tone... tuku izborot na kombinacii ti e isto unikaten, i daj ajde vikaj koga ke ti treba plus raka, ne e loso toa da go spukas ko na zapad sto pravat ona so volonteri da ja ostvaris naturalistickata zamisla, vervaj ke te iznenadi koj se e spremen da ti dojde zaradi avanturizam... ako ova vaka go spicis em so nekoja interaktivna organizacija vrzano primer forumov itn. e togas moze da se ponadevas i na selo ili komuna... OSZ


Ideite ti se odlichni, i golemo BlagoDaram

Neshto "slichno" razmisluvav, da pokanam / povikam na pomosh mnogu od lugjeto na koi jas sum im pomognal vo zhivotov, od rodnini i svatovi do prijateli i "sluchajni poznanici", pa koj dojdi - dojdi, ama tvoevo e bagji unapredeno, i mozhi da bidi edna "akcija" koja sho mozhi nema da rodi "komuna", ama mnogu verojatno ke donesi druzhenje, razmena na iskustva i uchenje preku praksa.

Ima niz Makedonija dosta lugje koi se ili ke bidat zainteresirani za gradenje so "alternativni" materijali i nachini / formi na izgradba, i ubeden sum deka doprva ke zema zamav.

Mnogu od nashite sela mozhat da bidat samo inspiracija i motivacija, zato sho nashite predci zhiveele prilichno vo harmonija so prirodata, Blago-Sloveni so mUdri dUmi i znaenje.

Zato i pokraj site vojni, gladovi i razni drugi nesrekji, zhiveele po 90, 100 godini, NA NOGA, vitalni, a ne se vlechele po bolnici od mladost...

Se chitame na temava naskoro, a vo megjuvreme i tebe Max, i na drugite, vi posakuvam Sekoe Dobro

PoZdrav!
Serdar von Makedon
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #112 Posted: 22-Feb-2011 at 20:35
Serdar, Bravo, ne si normalen se ostanato nek gine od normala, i taka instant zivot barat i saka, abe greota za seta taa baina vo zemjava da nema koj da ja uziva, osobeno greota sto nikoj i ne ja polzuva primer vo slucajov ko tebe, ako nisto drugo bar ko idila za vreminata sto mu idat ili zivoto sto v grad mu krcka i tone... tuku izborot na kombinacii ti e isto unikaten, i daj ajde vikaj koga ke ti treba plus raka, ne e loso toa da go spukas ko na zapad sto pravat ona so volonteri da ja ostvaris naturalistickata zamisla, vervaj ke te iznenadi koj se e spremen da ti dojde zaradi avanturizam... ako ova vaka go spicis em so nekoja interaktivna organizacija vrzano primer forumov itn. e togas moze da se ponadevas i na selo ili komuna... OSZ

Arhitektura "pametnih kuća" - http://www.youtube.com/watch?v=hCLOC-aW5YI&t=20m48s    

    


рециклирано е корисно, природно уште покорисно, инфо има во изобилство [1][2][3][4][5][6][7] [8][[9][10]

   





Edited by Max - 25-Apr-2012 at 01:05
Back to Top
Serdar View Drop Down
Newbiе
Newbiе


Joined: 17-Feb-2011
Location: Sred Nemci
Online Status: Offline
Posts: 0
  Quote Serdar Quote  Post ReplyReply #113 Posted: 22-Feb-2011 at 02:47
a okolu mislenja i karakteri, odnosno betonskoto ludilo...

si prajme vicovi so zhena mi, kako ke ni se smejat ko ke gledat deka sakame kukja od "seno" da prajme

ama ke im gi vidam facite ko ke go vidat gotoviot produkt

celata procedura ke bidi video dokumentirana... pa ke mozhat dosta lugje da gledat i da "kopiraat" :P
Serdar von Makedon
Back to Top
Serdar View Drop Down
Newbiе
Newbiе


Joined: 17-Feb-2011
Location: Sred Nemci
Online Status: Offline
Posts: 0
  Quote Serdar Quote  Post ReplyReply #114 Posted: 22-Feb-2011 at 02:40
Zdravo Max

Nas ne ni e tolku vazhno dali ke ja smetaat gradbata za legalna ili ne, ke ja gradime na zemja od nekoj dedo, ili vo Ohridskite planini (na Galichica), ili vo Mariovo (pretpostavuvam vtorovo ke bidi prvo izvedeno, pa nekogash mozhi ushte edna...)

sega zasega se vrtat nekolku idei, nishto chudno i da se odluchime osven privatna kukjarka za zhiveenje i prezhivuvanje vo nekakvi chudni uslovi, da izgradime ushte nekolku "alternativni" kukjarki, koi bi gi koristele za "selsko-planinski turizam"

gradbata za zhiveenje e vaka planirana, zasega:

- kopanje vo mekite "kamenja" , poradi podzemna vizba, i poradi stavanje temel na epten salam osnova, da recham - temelot da bidi izrezhan vo kamen, da ne mozhi da "mrdni" ni od salam zemjotres.
- beton samo kako osnova, temel, najmnogu 50 cm vo visina, a posle toa, i podzemniot del da bide "izzidan" so kamen. potrebnite merki / drenazhi i finti kako da se zashtitam od vlaga treba doprva da gi naucham, ama imam dosta gradezhnici vo familijata, + forumov, + 21 vek sme, ke naucham nekako nekade
- namesto betonski stubovi / nosachi / cerklazhi, ke koristime drvena konstrukcija, megjutoa samo na najpotrebnite mesta, bez fiksirana visina za "tavan". koga se se sozidaat zidovite so bali, ke ostavam nekolku dena da "legnat" balite ubavo, pa duri posle toa ke se definira na koja visina ke bidi "plochata", odnosno "tavanot". takov princip mnogu povekje mi se svigja od pravenje kompletna "ramka" od drvo so predefinirana visina na pregradata megju prizemjeto i mozhnoto podkrovje (ushte nemame odlucheno dali ke odime podrum - prizemje - podkrovje, ili bez podkrovje)
- naogjanje na salam majstor za chatija, koj raboti "po staro", da mi pomozhi vo konstruiranjeto na pokrivnata konstrukcija, koja za pochetok ke bidi finishirana so "obichni geramidi", megjutoa sum vo plan nekogash, Zdravje Bozhe, da ja pokrijam so tradicionalniot Mariovski pokriven Kamen (bez razlika dali ke gradime prvo vo Mariovo ili vo Ohrid)  Ona "po staro", e pokrivna konstrukcija kade se koristi daleku pomalku drvo, od gredi, chatmi , pa do letvi, sporedeno so ponovive, kompletnata konstrukcija e poinakva... sho e i razbirlivo, koristele ili kamen ili drugi materijali za pokrivanje, a ne geramidi.
- sonchevi kolektori na del od pokrivot, da zadovoluvaat potrebite na zamrznuvach na hrana i topla voda za osnovni sanitarni potrebi
- dokolku nekade se koristi neshto drugo osven drvo ili kamen za pregraduvanje,  toa ke bidat samonapraeni tuli, imam lugje vo familijata koi znaat da zidaat "kuli" od tuli
- septichka jama so "delta", odnosno so kanali koi ke pomozhat vo prerabotkata na otpadot. znaci, ne ednostavno golema dupka, pa da se nadevame deka nema da smrdi i deka nema da pretechi ili nekakvi drugi cirkusi da napraj, tuku dupka so nekolku kraci, koi ke go raznesuvaat smetot na dovolno golema povrshina za barem nekolku sledni generacii da ne mora da mislat kolku serat

ima ushte nekolku sitnici povrzani so septichkata, ama ako vi kazham deka planiram del od kanalite da se pod bavchite, nema da sakate da kasnite salata, ko ke mi dojte na gosti

inache, edna od ideite ni e da izgradime na primer 1-2 drveni bungalovi, 1-2 kameni kukjarki, 1-2 od bali, i da se zanimavame so selsko-planinski turizam, ama za toa ke mora da se smeni zakonodavieto, znachi - o tom potom

Edna rabota me interesira: kade mozhat da se najdat bali vo Republika Makedonija?

sekako ke sakam da gi dobijam / kupam od edna niva, pakuvani od edna mashina, poradi povekje prichini, a nemam pojma kako e toa izvedlivo kaj nas...



Serdar von Makedon
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #115 Posted: 19-Feb-2011 at 23:32

...odlicno e cuvstvoto da doznaes deka i nekomu drug naturalizmot mu e pri srce, unikaten moment so ogled deka 99% od lugeto razmisluvaat kako da zaglavat v grad ili kako ko zaglaveni da opstanat vo istiot, zalno no realno, no aj sto se zaglaeni v grad, no nejkat bre ni da mrdnat na piknik bar, primer skopje ko retko koj grad vo eu ima eden kup planini okolu sebe, a narod idioti osven vo toa kumezite od kafiki nigde ne mrda, pa toa kozjak i matka da gi imaat drugi dosega seto toa ke bese glavna destinacija za zabava i opustanje... tuku ke bese ubavo kozjak da imase edno triesetina vakvi restorani okolu pristapot do ezeroto, ne branata, nesto nalik privremeni ekoloski gradbi so restoranska namena... ajde otkako ke go otvorat patot za M.Brod najverojatno i toa ke se sluci samo sto se si mislam deka Zdunje site ke ja zaglavat i toa so cvrsti gradbi, ajde hoteli, moteli itn. 

~

inaku opsto najidealno mesto za vakva gradba e selo, trgnuvajki od pomosni objekti, preku plevni, ambari, rabotilnici, gostinski prostorii, kuka za domuvanje, vikendica itn. no kako velat naviki li se vo prasanje ili manjak svest, kako i da e onie koi ke istukaat nesto ekolosko a kamo i biolosko vo odnos na sopstvenoto domuvanje, definitivno ke se prosvetlat od ambientot, bas idila vo polna smisla na zborot ona stanuvas edno so prirodata, so ogled deka zivees vo sinergija so nea preku prirodnite materijali so koi si opkruen... 

~

edinstveno prasanje na vreme e koga vakvite gradbi bi se regulirale kaj nas, germanija Serdar mozes bez problem da krenes i v grad straw-bale kuka

Back to Top
Serdar View Drop Down
Newbiе
Newbiе


Joined: 17-Feb-2011
Location: Sred Nemci
Online Status: Offline
Posts: 0
  Quote Serdar Quote  Post ReplyReply #116 Posted: 17-Feb-2011 at 03:27
Prvo da ja "krenam" i opfalam temava, odlichna e

Jas so soprugata odamna planirame nekakva gradba vo planina, a Zdravje Boze, godinava sme so namera da ja ostvarime, kolku sho vremeto i uslovite ke ni dozvolat.

Moj favorit zasega e "hibrid", neshto pomegju straw-bale i "zemjenka", odnosno del da bidi "vkopan" a del da bidi nad povrshinata.

ke pisham povekje za moite idei naskoro, i sekako ke go razgledam forumov ubavo denovive, zato sho smeshno ama vistinito, duri denes razbrav za nego

PoZdrav
Serdar von Makedon
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #117 Posted: 30-Jan-2011 at 23:49
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #118 Posted: 08-Jun-2010 at 15:32

Тајната на Кинескиот ѕид е во лепливиот ориз

Тајната на издржливоста на Кинескиот ѕид лежи во  оризот кој работниците за време на  владеењето на династијата Минг  го употребувале како изразито цврст малтер, откриле кинските научници.



Голeмиот Кинески ѕид е изграден пред 600 години, а  за тоа се
користела мешавина  од леплив ориз и вар, објасни  Џанг Бингџијан,
професор по хемија.Градежните работници  о древната Кина ја
користеле оваа смеса уште пред  1 500 години. Лепливиот малтер од ориз 
ги заврстувал циглите и камените блокови толку силно што на некои места
не никнува ниту пиреј.Овој малтер веројатно е првиот композитен
врзивен материјал во светот, произведен од мешавина  наоргански и
неоргански компоненти - амилопектин и калциум- карбонат,
кажал
Бингџијан, додавајќи дек аамилопектинот помага во создавањето  на
компактни микроструктури  кои му овозможиле на Кинескиот ѕид да биде
постабилен и да има механичка цврстина.Џанг напоменал дека употребата на леплив ориз претставува  најголемо техничко достигнување во тоа време.Градежниците користеле леплив ориз и при изградба на гробници, погоди и градски ѕидини, пренесува „Дејли Телеграф“.За
време на изградбата на Кинескиот ѕид, жителите од јужна Кина се
побуниле бидејќи  власта го запленувала сиот ориз  за да ги нахрани
работниците и да соѕида ѕид.Кинескиот ѕид е најголема градба на
светот. Се протега од степите од средна Азија до Жолтото море, во
должина од 2, 450 километри.http://www.inpress.com.mk/default.asp?ItemID=B133A5CDCDE7B142A45F2CD0CB114F8A
Does the Black Rice contain gluten?
Black Rice does not contain gluten (glutenin / gliadin) and is safe for gluten-free diets. Sticky Black Rice, Sweet Black Rice, Glutinous Black Rice is a type of short-grained Black Rice that is especially sticky when cooked. It is called glutinous in the sense of being glue-like (hence the name glutinous) or sticky, and not in the sense of containing gluten. Sticky Black Rice is a type of rice grown in many Asian countries: Laos, Vietnam, China, Indonesia, Malaysia, Japan, Korea, Philippines, Bangladesh, Thailand and Cambodia. According China legend, glutinous rice was used as a mortar compound in the construction of the Great Wall of China.

According to Chinese legend, the mortar used as a binding agent in the best stone and brick structures was a thick glue made from cooked glutinous rice. Professor Chou Nei~hsien (Highways and Highway Engineering, Tung Chi University, Shanghai) stated that glutinous rice soup was the chief ingredient of the mortar although lime and other minerals were possibly employed also. http://www.livescience.com/9930-secret-ingredient-ancient-mortar-sticky-rice.html [1


http://www.allfreedownloadebooks.com/architecture/the-natural-plaster-book-free-ebook/ [1]

    




Edited by Max - 25-Apr-2012 at 01:05
Back to Top
medo View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 24-Dec-2007
Online Status: Offline
Posts: 217
  Quote medo Quote  Post ReplyReply #119 Posted: 18-Sep-2009 at 11:46
Isospan-от го има и кај нас, но не се наоѓа во стоваришта. Доколку некој е заинтересиран, нека ме контактира.

Што се однесува до употребата, Isospan се користи во Словенија и Хрватска повеќе од 10 години, па еве дојде и кај нас. Дека лесно и брзо се гради, тоа ќе го провериме на http://sskuka.blog.com.mk. Таму ќе има информации за деталите.
Што се однесува до тоа како се однесува објектот на предвидените товари, од лично искуство можам да кажам и повеќе од одлично. Практично системот е безгреден (се формираат скриени греди на контактот плоча-ѕид и скриени столбови на аглите ѕид-ѕид). Значи, се формира конструктивен систем од носечки ѕидови и АБ плочи.
Архитектите при проектирањето со овој системот имаат голема предност, односно можат да го организираат просторот како што сакаат (нема греди) и без да водат сметка за топлински мостови.
При градењето се избегнува оплата, самиот блок е оплата, нема столбови, греди на класичен начин. Само меѓукатната плоча се изведува вообичаено.
Back to Top
igorius View Drop Down
Senior Member
Senior Member


Joined: 13-Nov-2008
Online Status: Offline
Posts: 187
  Quote igorius Quote  Post ReplyReply #120 Posted: 18-Sep-2009 at 10:12
isospan i ytong gi gleav odamna vo hrvatska i slovenija po saemi mozebi pred 10tina godini znam hrvatite uste odanamna gi koristat vo kombinacija so tvrdo presovan stiropor osobeno vo primroskite gradovi...kaj nas zanm deka stigna ytongot mislam deka preku bugarija go uvezuvame misalm deka bese veleska nekoja firma sto go nosi...za isospanot ne znam dali e stignat kaj nas.ovie materijali mnogu ke se koristat vo skoro vreme najveke zaradi lesnotijata vo gradenjeto i tehnickite prednosti vo odnost na izolaciite i rezistentnosta sto ja imaat od nadvoresnite uslovi.
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 45678>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.145 seconds.

Copyright ©2007 - 2025  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.