build.mk Homepage
Forum Home Forum Home > Главни теми > Изградба и ентериери
  Active Topics Active Topics
  FAQ FAQ  Forum Search   Register Register  Login Login

Пејсажна архитектура

Bookmark and Share
 Post Reply Post Reply Page  <1 34567 13>
Author
Message Reverse Sort Order
  Topic Search Topic Search  Topic Options Topic Options
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #81 Posted: 24-Jun-2015 at 13:53


толку ли е добар нектарот

чим пеперуткава не се плаши и не сака да се откачи, 

претпоставувам така е!? [1][2][3

а мене и на нарцис ми замириса собава!

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #82 Posted: 23-Jun-2015 at 21:13


ем вкусно искуство
Chocolate cosmos or Cosmos atrosanguinea, fills the air with its sweet scent of vanilla tinged chocolate.
http://www.theflowerexpert.com/content/aboutflowers/tropicalflowers/cosmos-pink



Edited by Max - 23-Jun-2015 at 21:21
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #83 Posted: 23-Jun-2015 at 12:31


на оние со СФ табиет ќе им треба и америчка копродукција успат

https://ferrebeekeeper.wordpress.com/2015/01/23/cosmos-pink/ [1]

[1] full length Cosmos One Love in nature


Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #84 Posted: 23-Jun-2015 at 08:44


за сите уфилмани а и оние кои не се

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #85 Posted: 19-Jun-2015 at 23:45

би било хармонично пејсажниот кросовер и сите негови упади да може да го дооплеменат одреден простор и со дополнителна порака, пример ко во случајов на сликава - дека изборот и играта се озбилно попарени одоздола - ето со мов и трева

безмалку идеален абер за пред саем, фали уште грмушките да се расцветани односно цветни ко на претходното видео, а уште поспецифично доколку внатре во нив би се одело со реверс-топиари па и со кат-аут букви, а кои би оформиле и конкретен збор пр. Мир, ем ако има доволно простор за чалам може и некоја фраза ко Пливај и Уживај

камо минимализмот да беше мотив но не и императив сред зеленилото

убавината е просто мелозвучна приказна во случајов од форми, бои и мириси

а индиректно зачинета и од звуците на птици, животни и распеани натуралисти


<p align="left">
Then there is the need to marry function with beauty, for despite his nervousness about that b-word, no landscape architect that I know wants to design ugly places, and there are fresh ways of registering beauty in austere and empathic minimalism—beauty is still the elephant in the room for many landscape architects (and it rarely, if at all, occurs as part of their professional training). [1]





Edited by Max - 04-Dec-2017 at 23:59
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #86 Posted: 17-Jun-2015 at 17:00


еве супер поента на BME [1] но кај пејсажната архитектура може и треба секогаш да се интервенира, бар тука грешките може да се исправаат далеку полесно него кај градежништвото, само што и ова чини време и пари

освен професионалност на која чекаме капиталистички та да се навлече народ на цвеќиња [1] дефинитивно ќе мора да се интервенира и социјалистички, она народ да здружи сили ко што велам погоре со некој зелен-данок или негово плаќање во натура,  со оглед дека ретко кој од љубов кон градот или општината доброволно ќе интервенира, нормално исклучоци секогаш има... само вака може да се изгради култ или бар тренд за расцветана околина, та самите граѓани да бараат и бркаат како да стигнат до жива градска естетика, а дури потоа да се надеваме на цветен самопридонес и волунтаризам, кои ќе се шетаат ко хипици со цветои у глава и плуќа  само уште некој авторитет да ја свртеше водата на оваа воденица, за народ што побрзо да сети радост и на улица  

 




Edited by Max - 17-Jun-2015 at 21:41
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #87 Posted: 17-Jun-2015 at 13:41


за да излеземе надвор весело прво мора да се докажеме дома, и иако има доста расадници, цвеќари и пејсажни архитекти од оваа средина, истите немаат некој особен порив за себепромоција нит локално а не па глобално, но реално малку сме во однос и на балкан, а не па во светски рамки, но нашиве можат да истуркаат бар едно хортикултурно НВО или уште подобро Асоцијација, иако во такво нешто ќе има место само за цвеќари и дендролози, додека во нво секој би можел да учествува

за сега скромно но мрднавме од мртва точка, во Битола веќе 4та година по ред има "Саем на Цвеќето" [1] a лани имаше првпат во Скопје "Фестивал на Цвеќето" [1][2][3] и за почеток еден Applauseно далеку е ова од нешто спектакуларно и вонвременско

за такво нешто ќе мора прво да дотераме до цвеќарски кластер односно земјоделците од тутун да свртат кон одгледување резно и саксиско цвеќе, а тек потем да си играме чалам со вишоците, кои во идеални услови државата субвенционирано би ги откупила и би ги пуштила на распродажба на еден ваков локален фестивал, всушност не ни можеме да очекуваме градење пејсажна култура во народот доколку се нема некој поозбилен пристап, пример во режија на министерството за екологија а во соработка со министерството за земјоделие, сигурно да имаше некое подобно нво ова истото и би го излобирало до сега, но на еколошките организации (каде има простор и за ова) им е битна само борбата против евентуален еко-калабалак отколку потикнување естетски вредности по вијуги

инаку ме чуди како ова нашиве генијалци не успеваат да ги искомбинираат локалните Фолклорни Шари во цветните аранжмани, ниту на мало ниту на големо, односно нит цвеќарите за ова уво ги боли, а не па паркови и зеленило - чии амбиции во главном се насочени расадот да им успее и преживее во денешниве околности, но ова важи и за пејсажните архитекти та и плочкарите или градежниците со кои соработуваат околу фонтаните и сл. НО да е посмешно ваков естетски момент не е запазен на државно ниво а не па на индивидуално, ето тоа "калкадата" на плоштад кај која несвојствено за сите заоблувања апропо барокот одоколу - ете ја истераа кубистички [1] да неречам прљаво на лик, па ај тоа пиксел етикетата, та бар да беа македонски мотиви, некој може ќе рече извлечени од нашите резби, но и да е така тоа не се наши традиционални шари туку општи орнаменти од романтизмот, ајде романтично ако ништо друго, иако требало да тераат со фино исечен претоп од плочи, наместо ова мозаикот од тенки плочки, може думале дека вака полесно би се менувале при оштетувања, друго оправдување нема, вака и во Битола да тераа па немаше да се вклопи иако поприлично кубистички е склепана новата фонтана, но тендер и се е можно, можеби сега со некоја камена боја ќе ја оправаат резолуцијата


 



Edited by Max - 17-Jun-2015 at 16:14
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #88 Posted: 15-Jun-2015 at 22:11


[1] The next Horticultural Expos: Expo Antalya 2016 and Expo Beijing 2019

инаку Анталија е турски и блискоисточен хортикултурен хаб

не е ни случајно што таму ќе има хорти-експо

http://expo2016-antalya.blogspot.com/2014_09_01_archive.html

http://growtech.com.tr/en/

Промоцијата на саемот ЕКСПО 2016 кој идната година ќе се одржи во Турција на тема „Цвеќето и детето" беше одржана во Анталија.

Просторот и местото каде што ќе се одржи саемот ЕКСПО од 23 април до 30 октомври 2016, кое се простира на површина од 112 хектари во рамките на општината Аксу, своето значење ќе го сочува и по одржувањето на саемот и тоа од аспект на инфраструктурата, транспортот и сместувањето.

Во рамките на предвидениот простор за одржување на саемот, ќе се формираат ЕКСПО рид, ЕКСПО шума, ЕКСП кула и ЕКСПО езеро, паркови за деца и детски градини каде што децата ќе имаат можност да уживаат и разонодуваат. На истиот простор, покрај ресторани, трговски центар, земјоделски музеј и конгресен центар, се планира да се формира и еден амфитеатар.

Оваа најголема изложбена манифестација која се одржува од 1851 година со учество на низа земји од целиот свет во рамките на определените теми, се планира да ја подигне свеста за екологијата на идните генерации.

http://media.mk/article/68545/turcija-idnata-godina-prvpat-ke-bide-domakin-na-saemot-ekspo




Edited by Max - 15-Jun-2015 at 22:12
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #89 Posted: 15-Jun-2015 at 03:40


штета намуртено времето на снимкава

[1][2] http://www.unstudio.com/projects/qingdao-world-horticultural-expo [1][2] [3][4

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #90 Posted: 14-Jun-2015 at 22:48


вака би можеле и ние да се претставиме, а имаме и со што

http://en.qingdaoexpo2014.org/content/2014-08/27/content_10647101.htm

[1] expo'14 - Blueprint of the Swedish Garden [1][2]

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #91 Posted: 14-Jun-2015 at 18:19
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #92 Posted: 14-Jun-2015 at 13:51




кога ЈП Македонски Шуми заедно со Шумарскиот Факултет, ЈП Паркови и Зеленило и Земјоделскиот факултет, би биле обврзани на меѓусебна соработка во однос евентуални агенди за пејсажно уредување на градовите во земјава, можеби работите да се забрзаат за светлосни години, што веројатно и законски би морало да се осигура, а како би се дал институционален правец во чии рамки би се одвивала обновата на урбаното зеленило, додека сега речиси ко да се тера со импровизации под капа на општините или градот, веројатно имаат некоја агенда во зелс, но далеку е тоа од некој научен акционен план по примерот на НЕАП-от тоа незнам, плус и во такви околности доклку не се обврзат и граѓаните некако да помогнат сето тоа ќе се влечка на плеќите на шака ентузијасти или се додека има хонорар некој да фрла!

можеби грешам, но немам чуено за некоја особена соработка на нашите институти и факултети со слични од надвор, освен балкански, но кај се локални проекти со европските, или пак светските ко овие канадските од претходниот пост, та да купиме некое семинарско искуство, а зошто да не би истерале и заеднички проекти, претпоставувам со европеите би искрчмиле и некој грант од тоа фондоите, а можеме да бидеме мост за соработка помеѓу истокот и западот таман сеуште сме неутрални 

колку што гледам шумарски има истакнато абер за некаква соработка [1] додека земјоделски се шкрти на инфо за ова иако знам дека има дешавки и на овој план, патем пак ќе повторам навистина ме чуди како околината на овие два факултети е пејсажно запуштена со децении односно на ниво од некоја паланечка автобуска станица, иако пред некое време од ДРЕН почнале со иницијатива за мал дендро-парк, но вакво нешто треба во градскиот парк, а тука кај факултетиве треба да е расцеветан фестивал од бои и форми на кој би се тренирала студентарија, конечно тука заедно со се ветеринарен институт трите институции треба да добијат некоја катна гаража која по можност би го опслужувала и студентскиот, бар од оние монтажните, бидејќи навистина е смешно и во овој век професорите да си врзваат тоа коњите предпорти

втор Дендропарк - планетарна урбана шума [1][2][3]

~

пред се на градот му треба Ботаничка градина ко што наведувам претходно, но на такво место сместена и на таков начин организирана за да стане атракција, а не ко што е сега онаа отсечената од сите секојдневни градски токови, тоа малиот кафезариум и барака кај хемиски факс, но ботанички градини фалат по сите страни, комотно една купола може и над НУБ-от а една може и над МСУ, може не сме далеку од нешто поозбилно
https://www.bgci.org/ourwork/europe/ 

може во склоп реконструираната зграда на владата и таму да паркираат неколку стакленика, а ќе и личат и куполи, можеби ко рекративно-ресторантска зона за администрација, таман би ушпарале и на опремување доколку ги обврзат сите директори од јп-ата да донираат лично по некоја саксија шала на страна но секаде каде има простор во урбанава џунгла, мора и треба да расцвета некоја градина, со оглед дека институциите и компаниите треба да се урнек кај нив ова треба да е и законска норма! простор и прилика за младите постојано да се запознаваат со природата, попат и да научат што се има и се може во Македонија [1][2][3]

~

оф - би ме изненадило пријатно доколку и невладините имаат ваков пристап, а така би привлекле и поголемо внимание, ем би имале и поактивно членство [1] а за да бидат и пооригинални би можело да прибегнат и софистицирано [1] ова е навистина корисна работа, идеално нешто за инхалирање природни лекови, односно да се искористат на минимална температура сите лековите својства, со оглед дека во чаеви или храна штом термички се обработи билката над 20 до 40 степена, добар дел од убаината и оди низ вода, уште да имаше некоја ваква портабл направија за дестилирање етерични масла и топ, арно ама додека тоа бидне случај истите ќе се бркаат по билни аптеки и парфимерии, а најисплатливо на ангро од Македонски Шуми која е единствена компанија со поголем погон за хидродестилација, аналогно и најефтини, со капацитет за преработка од 7-10.000 кг етерични масла, во зависност од суровината која што се преработува, во еден наврат од кај нив набавив екстра концетрат од неколку дрва и билки, го умирисав чинам на бор цел комшилук, капак ги добив бесплатно неколку шишенца како презентација со оглед дека продаваат дестилат само на големо

Лековитите растенија од источна Македонија до пред неколку години масовно се преработуваа во фабриката за производство на етерични масла „Малешево“ во Берово, која е во состав на ЈП „Македонски шуми“. По подолга пауза, таа повторно треба да почне со работа во нов објект и со подновена апаратура. Меѓу другото, тука се дестилираат смрека, бел и црн бор, ајдучка трева, мента, кантарион, камилица, етерични масла, кои и Календарова ги користела во своите мирисни креации, создадени во „Хромос“.
- Дестилатите се користат во фармацијата и во козметиката, а најпознати сме по преработка на сина смрека и гранки од бел и црн бор. Од преработените етерични масла добиени од бел бор од Малешевијата се прави познатиот машки парфем „пино силвестре“, кој се произведува во Италија - вели Никола Атанасов, директор на подружница.
Тука се добиваат и етерични масла од лаванда, мајчина душица, камилица..., кои се користат во козметиката. [1]


кој би рекол дека на пазаров извадиле корисна работа и од ова 
Се бара кутија повеќе од репелентот за заштита од змии на ЦЈЗ Велес

Баран на пазарот е бркачот на змии произведен од Центарот за јавно здравје во Велес. Училишта и градинки од југот на државата го купуваат овој репелент за заштита од змии и други влекачи. За помалку од една година продадени се над 800 пакувања.

Бркачот е произведен со екстракција на етерични масла од дрва и тревки. Тој не е отровен, а неговото дејство трае до една година. До сега за бркање на змии се користеше сулфур и нафаталин. [1]

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #93 Posted: 13-Jun-2015 at 19:47


интересна забелешка за расадот на следново видео, кој би рекол

http://www.vinelandresearch.com/

Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #94 Posted: 13-Jun-2015 at 02:20
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #95 Posted: 12-Jun-2015 at 12:51


доколку некогаш сакаме од Водно да направиме раритетна парк-шума, но и од сето останато зеленило в градов еден уникатен хортикултурен амбиент, ќе мора не само за денот на дрвото, туку надлежните ќе треба да најдат начин како константно да ги вклучат училиштата, односно младите, во некој систем за едукативно одржување и проширување на парковите

можеби преку задолжителни неделни екскурзии и кампови, ко училишен ден под отворено... ова би значело бесплатен превоз и храна, но и обезбедување, некој ќе рече прилика за рушвет, но истите пари може да се дадат за плати на малуброен стручен кадар по ПЗ или во некоја ваква кампања , настрана што вака младите би се ангажирале проактивно кон екологија, дендрологија и хортикултура

http://www.parkovi.com.mk/index.php/2014-09-18-09-20-42/2014-09-22-10-27-06

Вонградското зеленило оперативно е организирано во парк-шуми и спортско рекреативни центри. За одржувањето на зеленилото се грижи стручен кадар.

  1. Парк-шумата "Водно" е со вкупна површина од 4.573 ха, должина околу 12 км. и ширина од 5,5 км., со богата флора од 1010 видови, од кои 868 се автохтони, а 142 се интродуктирани.
      1.  
  2. Парк-шумата "Гази Баба" е вештачко подигната шума на површина од 105 ха., до самиот град, со сите претпоставки за понатамошно нејзино обликување во градски парк: асфалтни патеки, осветлување, клупи, чешми, видиковци.
      1.  
  3. Парк-шумата "Зајчев Рид" со површина од 15 ha е вештачки пошумена површина, како заштита од ерозивни процеси во центарот на градот.
    Се планира програмски и проектно да се осмисли и да се стави во функција на градските потреби.
      1.  
  4. СРЦ "Сарај" во непосредна близина на Скопје, лоциран помеѓу реката Вардар и Треска, зафаќа површина од 240.000 м2. Основната композициона поставеност на вегетацијата е во слободен пејзаж, стил со парковски карактер со внесување на лисјарски видови и карактеристичен природен состав во зоната покрај реката . Во објектот се изградени голем број на спортски објекти: фудбалски игралишта со атлетски патеки, ракометнм, кошаркарски, одбојкарски и тениски игралишта и сл.
      1.  
  5. СРЦ езеро "Треска" се наоѓа на излезот од Градот и зафаќа површина под зеленило од 186.678 м2 и 132.080 м2 водена езерска површина. Зеленилото е подигнато со примена на автохтона вегетација со додавање на декоративен дендро материјал за да се постигнат заштитни колоритни и функционалнм ефекти. Опремен со асфалтирани паркиралишта, плочници и патеки, санитарни јазли, тушеви, гардероби, клупи, чешми, базени и кафеани и овој СРЦ претставува одлично место за одмор и рекреација.

Општина Гази Баба - Заштитени Подрачја

http://www.gazibaba.gov.mk/zivotna-sredina/zastiteno-podracje

Дендро-парк Арборетум

Арборетумот е оформен во 1953 година од страна на Земјоделско-шумарскиот факултет во Скопје. Лоциран е во алувијалната рамнина на Скопската Котлина, во атарот на село Трубарево и зафаќа површина 3 хектари.

Всушност арборетумот претставува продолжение на вегетацискиот појас што го формираат локалитетите Острово од источна страна и Езерце од западна страна. Во арборетумот се засадени дрвенести и грмушести видови од нашата автохтона дендрофлора и видови од сите континенти, посебно од Европа, Азија и Северна Америка.

Вкупниот број на дрвенестите и грмушестите видови во Арборетумот е околу 600 вида. Дендро-паркот служи за еколошки набљудувања, научни истражувања на Шумско опитната станица Трубарево и настава за студентите при Шумарски факултет- Скопје.



Edited by Max - 14-Jun-2015 at 12:21
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #96 Posted: 12-Jun-2015 at 00:50


конечно најубавата парк шума која ја имаме на дофат е Водно во комбинација со кањонот на Матка и во продолжение Козјак фали многу малку за сето ова да бидне и национален парк иако сега мислам дека е парк на природата ко в ГБ [1] а со редовните акции од Денот на Дрвото ова и ќе се осигура... исто во пакет комотно добар дел од тоа скулптурите по мостовите можат да се паркираат на новооформени хортикултурни плоштади на Водно, а преку етно селото за ова се отвора простор и кон Матка, но каде место вештачко езеро мислам дека најдобро ќе биде да добиеме повторно целосен кањон, со тоа кај изворот на Врело веројатно ќе бидне и убав водопад

но и вака импровизирано и диво насадена Водно е убава планина, фалат само уштее кајсии и капини, златна средина ако се има предвид минатовековната голотија, токму судбински ако се гледа етимолошки и средниот род на сето опкружување : Скопје : Водно : Врело : Марково Крувче : Градиште (Нерези)  инаку добро би било да се научи од патеписците во минатото како скопјани ја викале планинава, со оглед дека горно и долно водно биле села порано по кои подоцна е вака именувана, иако стои муабетот со водата која ем што лежи тука ем заради некогашната голотија после дожд го накиснувала градот




Edited by Max - 12-Jun-2015 at 01:01
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #97 Posted: 11-Jun-2015 at 23:45


http://www.gardenvisit.com/history_theory/library_online_ebooks/#Japan

она што некогаш можеле да си го дозволат богатите денес може секој еден од нас, разликата е што сега сме лишени од дружби в градина пропратени од мирот и поезијата на природата, за што нели кабает имаат социјалните мрежи, воопшто преоптовареноста од интернетот и телевизијата, немајки време ни во попатен разговор да ги рециклираме информациите, а не па да ги пегламе во градина, можеби при евентуална катаклизма ова да ни бидне повторно осигурано, бар за во бавча ако не в градина [1] идеално рурално в шума [2] но подобро да тера вака него цела декаденција да излезе надвор од четири ѕида ко во времето на европскиот империјализам

http://www.gardenvisit.com/history_theory/library_online_ebooks/ml_gothein_history_garden_art_design/contents_gotheins_history_garden_art

~


кај нас озбилно каскаме и во однос на професионалците, кои дури и кога се специјализирани за хортикултура човек не им полага целосно доверба, освен ако не се извикани, а не па ако се од некоја сродна област ко архитектура, иако по инерција сите архитекти не ни милуваат природа, макар морале заради хортикултурата која е нераскинлив дел од секоја архи-сцена ем денес особено заради светскиот тренд за пејсажен урбанизам, напротив архитектите сега само гледаат како полесно да ја совладаат природата наместо да коегзистираат со неа, а не па да се прилагодат и да ја акцентираат истата ко главна оска во нашата околина, веројатно сеуште не можеме да ја надминеме транзициската посесивност и ненаситност, но ваквиот табиет бил традиција некогаш во цела европа 

The Chinese also take Nature as their model, and copy her lovely irregularity, but the main reason of their success lies in the fact that they demand a long training for their garden artists, so that the effect of their taste is visible in the whole scheme; whereas on the continent of Europe horticulture is a secondary affair for the architect, and in England is even relegated to the kitchen-gardener. [1]

но дека кај нас и свеста на јавните институции е во аут покажува споредбата со екс-ју метрополите, иако Скопје има екстра можности и опкружување да извади на терен екстра паркови и пејсажен урбанизам

Originally posted by beTon

додека околу зеленилото само за инфо околу комшилук а камо ли за европските градови а некогаш сме биле прогласени и за град на цвеќето со по две садници по жител годишно!

- Beograd 65 javnih parkova ukupne površine 36,2 hektara


- Zagreb 42 javnih parkova ukupne povrsine 84 hektara, park sume 16 uk.povr. 41 ha 


- Zagreb 163 km drvoreda, 83 km gradske živice

парковите и зеленилото (Скопје поседува окулу 8-10 м2 по жител а норма во европските градови е 20-30 м2 по жител) - www.eko.net.mk

се што имавме не го задржавме, ниту пак она што остана го одржуваме а за новини ни збор а ни простор, па така освен регулаторна гилотина за одговорните за зеленилото не гледам друг излез, мора да се воведат и зафати како градежни регулативи за обемно оплеменување на парцелите каде се гради (со унифицирани жардињери за дрва и цвеќе), јаки механизми на контрола и репресија кон уништувачите на јавни зелени површини и паркови... како и ангажирање во општекорисна работа на условно осудените престапници т.е. замена на условната казна со општокорисна работа (со што ќе се создаде континуирана армија на потецијални хоби цвеќари и екологисти)!  

   




Edited by Max - 12-Jun-2015 at 00:00
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #98 Posted: 11-Jun-2015 at 14:14



најчест впечаток од страна е дека кај јапонците главниот акцент отпаѓа на минимализмот во градината ко и во се останато, но тоа ко зен филозофија не е норма, та исто како и кај кинезите изобилието е добредојдено доколку е од полза, впрочем и кај едните и кај другите разновидноста на градини или градинарски стилови се нивна автентичност, а освен зен, заедничка нишка им е и тринарниот систем односно код, во случајов за естескиот пристап во градинарството преку SHIN, SO и GYO кој ко таков се претпоставува дека е кинеско масло, според сите сведоштва нели јапонците се културно асимилирани од кинезите ко овие од индусите, нешто налик егејците тука кои го превзеле својот абер од асирците а овие од египќаните, воедно упростувајки и надградувајќи го истиот

но кинезите заглавиле на таоизмот и неговиот јин-јанг концепт односно дуализмот, иако преку браманизмот стигнале и до формирање на конфучијанизмот односно тринарниот ситем кој го предале ето потем на јапонците, разликата е што кај последниве истиот станал доминантен и секојдневен [1][2][3] но во Кина ко голема империја во различни периоди овие правци ротирале, слично ко и во Индија, но наместо браманизам и конфучијанизам [1][2] преовладеале дуалистичките Будизам или Таоизам, преку кои и дотерале до алатки ко паганските геомантиски Васту или Фенгшуи, иако истите се потпрени и на нивните претходни свети книги ко ведите или ичинг

официјално кај јапонците останал тринитарниот шинтоизам преку кој масите го задржале тринарниот систем, иако подоцна синкретизирале преку зен-от се што им се чинело за корисно од идеи, концепти и форми пр. камената градина и сл. [1][2][3] единствено нејасно е што имале на плеќи тамошните јомон староседелци [1][2] (чиј непризнат потомок денес се ајну [3][4)) и дилемата два поста погоре дали метафизичкиот абер најнапред тргнал од нив кон запад, за покасно да се врати назад

In her book 'The Japanese Garden: Gateway to the Human Spirit' Seiko Goto suggests that when Buddhism came to Japan it did not replace Shintoism but was adapted into it. She says "Even after the introduction of Buddhism, Japanese gardens always retained a strong attitude of nature worship, which had formed under the Shinto tradition."
She goes on to say that " Because gardens are composed of all the elements of nature, which is itself a manifestation of gods, the garden and religion have been inseperable in Japan."
 From what she is saying there is not a strict separation between zen/shinto/dao/confucionism that we often look for but that there is an amalgamation, making the garden connected more to culture than any one religion but nonetheless spiritual. [[url">1]

The Japanese garden represents a different approach to nature compared to the typical western garden .Since ancient times the Japanese garden has reflected the natural landscape being spiritual in character represented by the Torii in the Shinto religion and the dry stone gardens of the Zen Buddhists. Japanese gardens have evolved over the past 1300 years, the first recorded garden was in the year 612 , five years after the first delegation was sent to mainland China and headed by Ono-No-Imoko who was sent to learn as much as possible as to what constituted a civilized society. Ono-No-Imoko would have seen under construction the enormous landscaped park commissioned by the emperor Sui Tang Ti near the then capital Lo Yang ,the circumference of the park was seventy five miles and included extensive use of water and architectural features ,flora which included forests of full grown trees of every variety were collected from across the land and brought to the park, also all manner of birds and fishes were collected by imperial edict Ono-No-Imoko was probably the first Japanese to see landscaped architecture in practice he also brought the art of ikebana back from China at a later date . During the Nara period (646-794) members of the Japanese nobility commissioned Chinese style lake gardens for the grounds of their palaces and villas and though many where created none now exist, however there are references to these gardens in Japanese art ,literature and poetry ,The main characteristics were the use of hills, lakes or ponds, islands, bridges and the planting of trees and shrubs, all aspects now found in Japanese gardens. The gardens are strongly influenced by the Shinto and Zen Buddhist religions, Shinto being the original religion and Buddhism coming from China and Korea in the seventh century, the gardens where designed to restore the inner calm, peace of mind and spirit, The role of Shintoism being based on the veneration of nature, spirits and ancestors and is apparent in the earliest mentioned gardens. [1]

но за да се разберат и доживее поблиску овие источни ситеми потребно е човек да живее изворно, со молитва и медитација в срце нормално одштопаност од дигиталниов систем, а воедно и воља за слобода на сетилата од минливоста на конзумеризмот и декаденцијата, во спротивно доживувањата не се ништо повеќе него музејски експонат на кој му се восхитува пред се мозокот него срцето... 

http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=403&PID=187414#187414

http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=403&PID=107127#107127

Chinese influence on the Japanese garden


The Chinese classical garden had a notable influence on the early Japanese garden. The influence of China first reached Japan through Korea before 600 CE. In 607 AD the Japanese crown prince Shotoku sent a diplomatic mission to the Chinese court, which began a cultural exchange lasting for centuries.[Hundreds of Japanese scholars were sent to study the Chinese language, political system, and culture. The Japanese Ambassador to China, Ono no Imoko, described the great landscape gardens of the Chinese Emperor to the Japanese court. His reports had a profound influence on the development of Japanese landscape design.

During the Nara period (710-794), when the Japanese capital was located at Nara, and later at Heian, the Japanese Court created large landscape gardens with lakes and pavilions on the Chinese model for aristocrats to promenade and to drift leisurely in small boats, and more intimate gardens for contemplation and religious meditation.

A Japanese monk named Eisai (1141–1215) imported the Rinzai school of Zen Buddhism from China to Japan, which led to the creation of a famous and unique Japanese gardening style, the Zen garden, exemplified by the garden of Ryōan-ji. He also brought green tea from China to Japan, originally to keep monks awake during long meditation, giving the basis for the tea ceremony, which became an important ritual in Japanese gardens.

The Japanese garden designer Muso Soseki (1275–1351) created the celebrated Moss Garden (Kokedera) In Kyoto, which included a recreation of the Isles of Eight Immortals, called Horai in Japanese, which were an important feature of many Chinese gardens. During the Kamakura period (1185–1333), and particularly during the Muromachi period (1336–1573) the Japanese garden became more austere than the Chinese garden, following its own aesthetic principles.

http://en.wikipedia.org/wiki/Chinese_garden#Chinese_influence_on_the_Japanese_garden

On one hand, garden design in China has been to a large extent influenced by the Daoist principles of wanting to be alone, of humbleness, and the eradication of desire.

On the other hand, Taoism worships nature. It holds that supernatural beings do exist. Accordingly, gardens with a fairyland as the design theme emerged. It was recorded that Shanglin Garden, built for the first emperor of the Qin Dynasty (221-206BC), had already employed the layout of "one lake, three hills" -- a lake surrounded by hills. Since then the layout of "one lake, three hills" was widely used in designing gardens for the royal family, and later for ordinary people.

...

Chinese garden tends to convey the meaning of life and the idea that human beings should co-exist with, rather than conquer, the nature. [1][/quote]





Edited by Max - 23-Jun-2015 at 09:42
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #99 Posted: 11-Jun-2015 at 11:55

нормално од кинезите, иако јапонија за нив е она што е англија за европјаните, во даден миг апсорбирале сето знаење и револуционерност да потем ги надминуваат и шпанците и итаљаните кои позјмувале во својот пејсажен опус од егејците и арапите, сепак појавата на стари култури во јапонија може да значи и обратен процес од она што се случувало во европа, токму изворот и во двата слуќаи да бил источен [1]

https://www.jgs.org.uk/gardens/japanese-garden-styles/

https://en.wikipedia.org/wiki/Category:Japanese_style_of_gardening

Beautiful Japanese Gardens ~ Japanology Plus





Edited by Max - 27-May-2020 at 18:18
Back to Top
Max View Drop Down
Senior Member
Senior Member
Avatar

Joined: 07-Jun-2009
Online Status: Offline
Posts: 3686
  Quote Max Quote  Post ReplyReply #100 Posted: 11-Jun-2015 at 05:11
Back to Top
 Post Reply Post Reply Page  <1 34567 13>

Forum Jump Forum Permissions View Drop Down



This page was generated in 0.195 seconds.

Copyright ©2007 - 2025  build.mk

Коментарите на форумот претставуваат лично мислење на нивните автори и не претставуваат официјален став на build.mk.